Notesale: Turn your study into money

Document Preview

Extracts from the notes are below, to see the PDF you'll receive please use the links above

---

Porodična biblioteka br
...
(1963)
The Technological Society, translated by John Wilkinson,
Vintage Books, Random House, New York, 1964
...
net1zen
...
google
...
golijanin@gmail
...
com

Žak Elil

TEHNIKA
ili
Ulog veka

Preveo
Nenad iz Erevona

Na koricama: Angelus Novus (detalj), Paul Klee, 1920
...
Na njoj je prikazan anđeo koji
izgleda kao da namerava da se udalji od nečega čime je fasciniran
...
Tako mora izgledati anđeo istorije
...
Ono što mi vidimo kao lanac događaja, on vidi kao
jednu jedinu katastrofu što neprekidno gomila ruševine preko ruševina i baca
mu ih pred noge
...
Ali iz raja duva tako snažna oluja da mu je razapela krila i anđeo
više ne može da ih sklopi
...
Ono što nazivamo
napretkom jeste ta oluja
...
Preveo: Branimir Živojinović; Beograd, Nolit, „Sazvežđa”, 1974
...


anarhija/ blok 45 i Bratstvo iz Erevona
Beograd 2010
...


II
...


Tehnika u civilizaciji 79
Tradicionalne tehnike i društvo
Nove karakteristike 95

82

36

12

II
...


Glava III
TEHNIKA I EKONOMIJA
Najbolji i najgori 165
Uticaj tehnike na ekonomiju
Ekonomske posledice 170

II
...


Susret države s tehnikom
Drevne tehnike 245
Nove tehnike 250

296
308

IV
...
Velike nade
Ekonomski sistemi u suočavanju s tehnikom
Progres 207
Centralizovana ekonomija 211
Autoritarna ekonomija 217
Antidemokratska ekonomija 225
235

271

III
...


IV
...


Potrebe
Ljudska tenzija 336
Modifikacija sredine i prostora 341
Modifikacija vremena i kretanja 345
Stvaranje masovnog društva 349
Ljudske tehnike 352

II
...
Odjeci 
Tehnike, ljudi i čovek 404
Čovek-mašina 411
Rastavljanje čoveka 415
Trijumf nesvesnog 419
Masovni čovek 422
IV
...

Bibliografija i drugi izvori

444
447

452

431

Razjasnimo najpre neke nesporazume koji se neizbežno javljaju u
svakoj raspravi o tehnici
...
Bila bi potrebna cela biblioteka da bi se
opisala bezbrojna tehnička sredstva koja je čovek pronašao, ali takav
poduhvat bio bi od male vrednosti
...
Često ću se
pozivati na neke od tih tehnika, pod pretpostavkom da su njihove
primene ili njihovi mehanizmi poznati čitaocu
...
Neću ponavljati ono što je često bivalo rečeno,
da je zahvaljujući tehnologiji skraćena radna nedelja, da je porastao
životni standard i tako dalje; ili, s druge strane, kako se radnik suočio
s brojnim teškoćama u svom prilagođavanju mašini
...
Mogu se izneti samo fragmentarni i površni prikazi
...
Ljudsko biće je, naravno, ljudsko biće, a ne puka fotografska
ploča, tako da njegova posebna tačka gledišta mora neminovno doći
do izražaja
...
Znak te objektivnosti biće to što će obožavaoci tehnike nesumnjivo smatrati ovo delo
pesimističnim, dok će ga tehnofobi smatrati optimističnim
...

To je jedini cilj ove knjige
...


13

Predgovor autora za redigovano
američko izdanje

Na početku bih hteo da jasno ukažem na usmerenje i nameru ove
knjige
...
Nisam se ograničio na to
svoja zapažanja izložim s hladnom objektivnošću, kao istraživač koji
izveštava šta je otkrio pod sočivom svog mikroskopa
...
Pre bih se mogao uporediti s lekarom ili s fizičarem
koji opisuje grupnu situaciju u kojoj se zatekao
...

Iako namerno nisam išao dalje od deskripcije, čitalac će možda
osetiti određeni pesimizam
...
Zanima me samo da li
stvari stoje tako ili nekako drugačije
...
Naime, verujem da iza takvog suda
uvek stoje prethodno usvojeni metafizički vrednosni sudovi, kao što
su, „Čovek je slobodan”; „Čovek je gospodar stvaranja”; „Čovek uvek
prevazilazi teškoće” (zašto ne i ovu?); „Čovek je dobar”
...
” Oni koji se drže takvih uverenja smatraće moj opis tehničke
civilizacije netačnim i pesimističkim
...


Čitalac zaslužuje i može od mene dobiti reč da ovde nisam pokušao da dokažem nešto
...

Tu su još dva razloga koja u čitaocu mogu izazvati osećanje pesimizma
...
Ta dva faktora moraju privući našu pažnju
...
Ne sporim postojanje individualne akcije ili neke unutrašnje sfere slobode
...
S tom tvrdnjom
jasno zauzimam pristrasan stav u raspravi između socioloških škola
...
Verujem u postojanje kolektivne društvene činjenice, nezavisne od pojedinca
...
Samo sam pokušao da opišem tehniku kao sociološku činjenicu
...
Prema tome, ne treba se čuditi što ovde nema
osvrta na zasebne, nezavisne inicijative pojedinaca
...
Ali ne osporavam njeno postojanje
...
Primitivni čovek, opkoljen
zabranama, tabuima i obredima, bio je, naravno, društveno određen
...
Uslovljeni smo nečim novim: tehničkom civilizacijom
...
Determinizam iz prošlosti nas više
ne zanima; s njim je zauvek svršeno
...
Ljudi iz
klasične antike nisu mogli pronaći rešenja za naše današnje determinizme i uzaludno je u delima Platona ili Aristotela tražiti odgovor na
pitanje slobode
...
Pritisak tih mehanizama
je danas veoma snažan; oni deluju u sve širim oblastima i zadiru duboko u ljudski život
...

Ipak, taj determinizam ima i drugi aspekt
...
Čitalac će možda biti sklon da zaključi, ako se sve zaista dešava kao što je
u knjizi rečeno, da je čovek potpuno nemoćan – kako da sačuva svoju
ličnu slobodu, tako i da promeni tok događaja
...
Zato ću obrnuti celu formulaciju i reći: ako se čovek – svako od nas – odrekne odgovornosti u odnosu na vrednosti;
ako se zadovolji da vodi trivijalan život u tehničkoj civilizaciji, sa sve
većim prilagođavanjem i uspehom kao jedinim ciljevima; ako odbaci
čak i samu pomisao da se odupre tim determinantama, onda će sve
desiti kao što sam opisao, a determinante će postati neminovnosti
...
Naime, te odluke nisu
vidljive, a ako su zaista lične, onda se ne mogu predvideti
...
Tu nema fatalizma; to je pre pitanje verovatnoće
i ovde sam izneo ono u čemu vidim najverovatniji pravac razvoja
...
Ako ne možemo govoriti o
zakonitostima, onda makar možemo govoriti o ponavljanjima
...
U ekonomskim fenomenima
postoji određena logika (iako ne i logika u formalnom smislu), koja

15
omogućava neka predviđanja
...
Ima neke logike u razvoju institucija, koju je lako uočiti
...
Ekstrapolacija je sasvim prikladna i naučna kada se pažljivo primenjuje
...
Ali ona nikada ne donosi nešto više od
verovatnoće i događaji je mogu osporiti
...
Verovatni razvoj koji
opisujem može biti prekinut pojavom novog fenomena
...

2) Ako sve veći broj ljudi postane potpuno svestan opasnosti kojoj
tehnološki svet izlaže čovekov lični i duhovni život i ako odluče da povrate svoju slobodu tako što će narušiti tok tog razvoja, onda će moja
predviđana biti obezvređena
...

Ali sociološka analiza ne može razmatrati nijednu od te tri mogućnosti
...
Ali sociološka analiza ne dopušta razmatranje takvih
mogućnosti
...
Njima nema mesta u istraživanju činjenica; ne mogu sporiti
da se tako nešto može desti, ali to ne mogu racionalno uzeti u obzir
...
Čitalac
mora uvek imati u vidu implicitnu pretpostavku da ako se čovek ne
trgne i ne interveniše (ili ako ne interveniše neki nepredvidljiv, ali odlučujući fenomen), onda će sve biti kao što sam opisao
...
Ova studija
ne nudi nijedno rešenje za otvorene probleme
...
Namerno sam se suzdržao od iznošenja rešenja
...
Ne kažem da se neće doći do nekog rešenja; samo tvrdim da u
sadašnjoj društvenoj situaciji nema čak ni nagoveštaja rešenja, nijedne
pukotine u sistemu tehničke nužnosti
...
Na neki način bi čak bilo
i nečasno iznositi rešenja: čitalac bi ih mogao shvatiti kao nešto stvarno, a ne samo fiktivno
...
Nažalost, sva ona pripadaju oblasti fantazije i nemaju
nikakve veze sa stvarnošću
...

Uglavnom, neću izneti konačni sud o sutrašnjici pre nego što dođe
...
Ali insistiram na razlici između dijagnoze i terapije
...
Moraju se utvrditi kriterijumi koji će omogućiti prepoznavanje bolesti kada se ona pojavi i opisati pacijentovi simptomi
u svakoj fazi njegove bolesti
...

Ovim poređenjem ne želim da kažem kako je tehnika bolest društvenog tela već samo da ukažem na radnu proceduru
...
Sve dok je prva faza analize
nepotpuna, sve dok problemi nisu ispravno postavljeni, beskorisno
je predlagati rešenja
...
Koliko je meni
poznato, ne postoji neki sveobuhvatan i precizan opis činjenica, koji
bi omogućio ispravno formulisanje problema
...
Ovu knjigu nudim
kao prvi pokušaj uspostavljanja neophodne osnove; potrebno je još

17
mnogo radova da bi se videlo kakav bi trebalo da bude pravi ljudski
odgovor na probleme s kojima se suočavamo
...
” To neće ići,
jer se problem ne postavlja samo pred naučnike i univerzitetske profesore, već pred sve nas
...
Dok čekamo da specijalisti nastave sa svojim poslom u korist
društva, svako od nas, u sopstvenom životu, mora tragati za načinima
da se odupre tehničkim determinantama i prevaziđe ih
...

Po mom shvatanju, sloboda nije nepromenljiva činjenica urezana u
čovekovu prirodu i srce
...
Matematičke, fizičke, biološke, sociološke i psihološke nauke svuda otkrivaju samo nužnosti i determinizme
...
Sloboda nema nikakvog
smisla ako nije povezana s nužnošću, ako ne predstavlja pobedu nad
nužnošću
...
To je besmislica
...
Moramo ga sagledati dijalektički i reći da je čovek zaista određen, ali da
on može prevazići nužnost i da je sam taj čin sloboda
...
Onog trenutka kada stane i preda se, čovek postaje predmet determinizma
...

Najopasniji oblik determinizma u modernom svetu je tehnički fenomen
...
Kako to možemo postići? Još ne znam kako
...
Prvi korak u toj
potrazi, prvi čin slobode, jeste da postanemo svesni nužnosti
...
Ako neko kaže, „To nisu nužnosti; slobodan sam zahvaljujući tehnici ili uprkos tehnici”, to će samo potvrditi
njegovu potpunu određenost
...

Na početku ovog predgovora rekao sam da ova knjiga ima cilj
...
To je poziv spavaču da se probudi
...


Napomena čitaocu

Smatram da će čitaocu biti lakše ako na samom početku pokušam
da izložim definiciju tehnike
...

Pojam tehnika, onako kako ga ovde koristim, ne označava mašine,
tehnologiju ili ovu ili onu proceduru za postizanje određenog cilja
...
Njene karakteristike su nove;
današnja tehnika se ne može uporediti s bilo čime iz prošlosti
...
Do nje se došlo ispitivanjem svake aktivnosti i posmatranjem činjenica koje govore šta moderni čovek generalno smatra tehnikom, kao i istraživanjem različitih
oblasti za koje specijalisti tvrde da sadrže tehniku
...
U nekom trenutku, naglasak
može biti na racionalnosti, u nekom drugom na efikasnosti ili na proceduri, ali opšta definicija će ostati ista
...
Tehnika nije izolovana društvena činjenica (kao
što nas izraz tehnologija navodi da pomislimo); ona se nalazi u nekom
odnosu sa svim ostalim činiocima u životu modernog čoveka; ona deluje na socijalne činjenice, ali i na sve ostale
...

Žak Elil
Jun, 1963
...
Ipak, nijedna tema nije tako slabo
shvaćena
...

I
...
I zaista, na naš svet obično gledamo kao na svet
mašina
...
Ona
proističe iz činjenice da je mašina najočigledniji, najmasovniji i najimpresivniji primer tehnike, kao i istorijski prvi
...

Tehnika je svakako počela s mašinom
...
Ali objašnjavati situaciju na taj način ne
znači i učiniti je legitimnom
...
A to je još veća greška
...


22

Tehnika ili Ulog veka

Mora se naglasiti da se u ovom trenutku tehnika primenjuje i
izvan industrijskog života
...
Pre će biti da je ravnoteža pretegnula na
drugu stranu
...
Ako treba da okarakterišemo današnji odnos između tehnike i mašine, mogli bismo reći ne samo da
je mašina rezultat određene tehnike, nego i da su njene društvene i
ekonomske primene postale moguće zahvaljujući drugim tehničkim
unapređenjima
...

S druge tačke gledišta, međutim, mašina je duboko simptomatična:
ona predstavlja ideal kojem tehnika stremi
...
Naime, gde god postoji
tehnički faktor on, gotovo neizbežno, dovodi do mehanizacije: tehnika
pretvara u mašinu sve čega se dotakne
...
Uobičajeno je reći (i svi se u
tome slažu) kako je mašina stvorila neljudski ambijent
...

Čovek danas živi u uslovima koji su manje nego ljudski
...
Pomislimo na naše dehumanizovane fabrike, naša
nezadovoljena čula, naše zaposlene žene, naše otuđenje od prirode
...
Pogledajmo naš javni prevoz,
u kojem je čovek beznačajniji od paketa; naše bolnice, u kojima je
samo broj
...

Beskorisno je besneti protiv kapitalizma
...
Detaljne studije, pisane s namerom da
dokažu suprotno, sahranile su ono očigledno ispod tona štampanog
papira
...
,,Mašina je antisocijalna”, kaže Luis Mamford (Lewis
Mumford)
...
” Mašina je zauzela svoje mesto u društvenom miljeu koji nije bi stvoren za nju i zato je stvorila neljudsko
društvo u kojem živimo
...
Da bi se povratio red,
bilo je potrebno dovesti u pitanje sve osnove tog društva – njegove
društvene i političke strukture, njegovu umetnost i način života, njegov komercijalni sistem
...
Zbog toga sve mora biti prevrednovano
u odnosu na mašinu
...
U svim
oblastima ona je napravila inventar onoga što može da iskoristi, svega
što se može uskladiti s mašinom
...
Stare kuće,
neprilagođene radnicima, srušene su; na njihovom mestu izgrađen je
novi svet, koji je zahtevala tehnika
...
Metalni monstrum nije mogao zauvek da muči
čovečanstvo
...

Tehnika integriše mašinu u društvo
...
Ona pojašnjava, uređuje i
racionalizuje; ona u domenu apstraktnog čini ono što je mašina učinila u domenu rada
...
Štaviše, tehnika je štedljiva u korišćenju mašine, koja se obično koristila
da bi se sakrile manjkavosti organizacije
...
S druge strane, tehnika vodi
ka racionalnijoj i preciznijoj upotrebi mašina
...

Tako dolazimo do dva oprečna oblika društvenog rasta
...
Ali nove okolnosti (mašina) sada nas
primoravaju da prepoznamo jednu vrstu društvenog razvoja koji je
racionalan, inteligentan i svestan
...
”
Sveobuhvatna tehnika je zapravo svest mehanizovanog sveta
...
Ona izbegava šokove i senzacionalne događaje
...
Ona menja uređenje ovog slepog sveta tako da čovek može biti
deo njega bez sudaranja s njegovim grubim ivicama, bez strepnje da
će biti prepušten neljudskom
...
Teskoba koju je
u čoveku probudila turbulencija mašine ublažena je utešnim hukom
unificiranog društva
...
Mašina je ostajala spoljašnji subjekt, a čovek je
(iako pod njenim značajnim uticajem u svom profesionalnom, privatnom i psihičkom životu) ipak bio manje zavisan
...

Ali kada tehnika prodre u sve oblasti života, uključujući i ljudsku,
ona prestaje da bude nešto spoljašnje u odnosu na čoveka i postaje
sama njegova suština
...
U tom smislu tehnika je radikalno drugačija od mašine
...

Kada tvrdim da tehnika dovodi do mehanizacije, time ne ukazujem
na prostu činjenicu ljudskog prilagođavanja mašini
...
Ono s
čime se ovde srećemo je, međutim, vrsta mehanizacije sama po sebi
...
Kardinalna je greška misliti kako su tehnika i mašina ekvivalentne;
od samog početka moramo se čuvati tog pogrešnog shvatanja
...
Istina, to je još jedan
pons asinorum; čovek okleva i da ga spomene, pošto je to pitanje bilo
tako često razmatrano
...
Svi smo učili kako je tehnika primena nauke; još
specifičnije (pošto je nauka čista spekulacija), tehnika figurira kao tačka
dodira materijalne realnosti i naučne formule
...

Taj tradicionalni pogled je u osnovi pogrešan
...
Zato se na njemu ne može
zasnovati opšte razmatranje, kao ni aktuelni pregled situacije, što ovde
pokušavamo
...
Istorijski, tehnika je prethodila nauci; čak je
i primitivni čovek bio upoznat s nekim tehnikama
...
Prema tome, istorijski posmatrano, odnos nauke i tehnike je
takav da bi one trebalo da zamene mesta
...
Bertran
Žil (Bertrand Gille) je, iz te istorijske perspektive, ispravno primetio:
,,Tehnika je preko uzastopnih eksperimenata postavila probleme,
izvela osnovne pojmove i otkrila četiri osnovna elementa, ali je morala
da čeka na rešenja” – koja je obezbedila nauka
...
U svakom slučaju, jasno je da granica između tehničke i naučne aktivnosti uopšte nije jasno definisana
...
Sve to predstavlja skup
Pons asinorum: magareći most, prvo mesto u Euklidovim Elementima na kojem se
testira inteligencija čitaoca
...
prev
...
I tu, ponovo, tehnika dolazi prva
...
Najpoznatiji primer je parna mašina, čisto postignuće eksperimentalnog duha
...
Naučno objašnjenja
različitih fenomena koji su u tom izumu sadržani doći će mnogo kasnije, posle dva veka, a čak ni tada ih nije bilo lako formulisati
...
Taj odnos
nije tako jednostavan; između njih ima sve više interakcija
...
I vrlo često se dešava da neka
jednostavna tehnička modifikacija omogući dalji naučni progres
...
Majklu Faradeju (Michael Faraday) su bila poznata najnovija otkrića o strukturi
materije, ali on nije mogao da formuliše precizne teorije zato što tehnike za proizvodnju vakuuma još nisu postojale
...
Medicinsku vrednost
penicilina je 1912
...

Većina laboratorijskih istraživača su tehničari koji obavljaju zadatke veoma udaljene od onoga što se najčešće zamišlja kao naučni rad
...
Kao što Robert Junk (Robert Jungk) kaže: ,,On radi kao član tima i voljan je da se odrekne svoje
slobode istraživanja i ličnog priznanja u zamenu za potporu i opremu
koje mu pruža velika laboratorija
...
” Čini se da
čista nauka ustupa mesto primenjenoj nauci, koja s vremena na vreme
dostiže blistave vrhunce, posle kojih novo tehničko istraživanje postaje
moguće
...
Dostizanje nadzvučnih brzina je jedan od takvih problema
...

Odnos između nauke i tehnike postaje još nejasniji kada uzmemo u
obzir nove oblasti, koje nemaju granica
...
Ako
se odreknemo tehnike, napuštamo domen nauke i ulazimo u domen
hipoteza i teorije
...

Važeći temelji su zaista bili uzdrmani
...
Danas nisu granice nauke u
pitanju, nego granice čoveka, dok je tehnički fenomen mnogo značajniji u odnosu na ljudsku situaciju nego na naučnu
...
Ne moramo ovde stremiti filozofiji
nauke ili da utvrdimo, idealno ili intelektualno, kakvi su odnosi između akcije i nauke
...

Nije reč o tome da se minimizira važnost naučne aktivnosti, već
da se prepozna da je naučna aktivnost zapravo potisnuta tehničkom
aktivnošću, u tolikoj meri da se nauka više ne može zamisliti bez svog
tehničkog rezultata
...
Sama činjenica da tehnike
napreduju velikom brzinom zahteva odgovarajući naučni napredak i
inicira opšte ubrzanje
...
Interval koji
tradicionalno deli naučno otkriće i njegovu primenu u svakodnev-

28

Tehnika ili Ulog veka

nom životu neprestano se smanjuje
...
Kapital ili država postaju zainteresovani i otkriće ulazi u javni prostor pre nego što bilo ko ima priliku
da promisli sve posledice ili prepozna njegov puni domet
...
Ali kako se može
odupreti pritisku činjenica? Kako se može odupreti pritisku novca?
Kako da se odupre uspehu, publicitetu, javnom priznanju? Ili opštem stanju duha, za koje je tehnička primena poslednja reč? Kako da
se odupre želji da nastavi svoja istraživanja? To su dileme današnjeg
istraživača
...
Takva je bila
i dilema atomskih fizičara koji su videli da im samo laboratorije u
Los Alamosu mogu obezbediti tehničke instrumente neophodne za
nastavak rada
...
Kao što je izjavio jedan od atomskih naučnika: ,,Ono što me drži ovde jeste mogućnost da za svoj rad
koristim specijalni mikroskop, koji ne postoji nigde drugde” (Junk)
...
Ovde zaista imamo poslednju reč: nauka je
postala instrument tehnike
...
Oduvek je bilo neophodno imati nauku kao
osnovu, ali naučno i tehničko istraživanje danas se jedva mogu razdvojiti
...

Često ću koristiti pojam tehnika umesto češće korišćenog pojma
nauka i označavati kao tehnike rad koji se obično naziva naučnim
...


Tehnike

29

Organizacija i tehnika
Treći element će nam pomoći da jasnije formulišemo naš problem
...

Ali neki autori, koji ne žele da odstupe od tradicionalne lingvističke
upotrebe, radije se pridržavaju njegovog sadašnjeg značenja i traže
drugi izraz da bi označili fenomen koji ovde opisujemo
...
Slažem se s Tojnbijem da mehanička tehnika više ne
karakteriše naše doba
...
Mislim na ogroman udeo organizacije u svakoj oblasti, a prepoznavanje te činjenice je navelo Džejmsa
Bernama (James Burnham) da napiše Upravljačku revoluciju (The Managerial Revolution)
...
U njegovoj nepotpunoj koncepciji tehnike ostaje mešanje
mašine i tehnike
...

U stvarnosti, ono što Tojnbi zove organizacijom, a Bernam upravljačkom akcijom, jeste tehnika primenjena na društveni, ekonomski ili
administrativni život
...
To vodi do standardizacije ekonomskog i administrativnog života, kao što je Antoan Ma
(Antoine Mas) vrlo dobro pokazao
...
Nije reč o tome da se inspiraciji, oštroumnosti, niti čak
inteligenciji prepusti da pronađe rešenje kada iskrsne neka teškoća,
nego o tome da se na neki način predvide i teškoća i njeno rešenje
...
” Tako
dobijamo sva obeležja tehnike
...
A
...
A
...
”
Sigurno će se postaviti pitanje: kakva je svrha rasprave o tim pojmovima, pošto se, na kraju krajeva, slažemo s Tojnbijem? Ali ovakva
razmatranja su važna: Tojnbi razdvaja vekove i fenomene koji treba
da ostanu jedinstveni
...
Naprotiv, treba insistirati na kontinuitetu
tehničkog procesa
...

Kakve su posledice toga? Prva je da će zbog primene mehaničke
tehnike na administraciju i sve sfere života, tako nastali problemi poprimiti razmere koje su u ovom trenutku nesagledive
...
Ali meni se čini da je tačno nešto sasvim suprotno, da taj razvoj uvećava tehničke probleme,
tako što nudi parcijalna rešenja starih problema, pri čemu sam počiva
na istim onim metodima koji su prvobitno i stvorili probleme
...

Druga posledica: ako je ono čemu smo svedoci samo proširenje
domena tehnike, ono što je prethodno rečeno o mehanizaciji postaje
razumljivo
...
Međutim, možemo biti sigurni da će tehnika na
kraju sve asimilirati u mašinu; ideal kojem tehnika stremi je mehanizacija svega što joj se nađe na putu
...
Tehničko
doba nastavlja da napreduje i čak ne možemo reći ni da je na vrhuncu
svoje ekspanzije
...
Zato je sada, čak i ako to nije pitanje nekog novog faktora, makar jasno šta taj fenomen obuhvata i šta on znači
...
Marsel Mos (Marcel Mauss), sociolog, odlično je
shvatio problem i dao razne definicije tehnike, od kojih su neke izvanredne
...
”
Ova definicija je savršeno valjana za sociologa koji se bavi primitivnim
...
Na primer, ona iz
oblasti tehnike eliminiše pitanja religije i umetnosti (magiju, međutim,
treba svrstati u tehnike, kao što ćemo videti kasnije)
...
Iz savremene perspektive
ova definicija je nedovoljna
...
Ekonomski plan je
čisto intelektualna operacija, koja je ipak tehnika
...
Većina tehničkih operacija danas nije manuelna
...
Istina, manuelni rad je još uvek osnova
mehaničke operacije i valjalo bi da imamo na umu Jingerov (Friedrich Georg Jünger) glavni argument protiv iluzije tehničkog progresa
...
Može biti da je tako, ali najvažnija
crta današnjih tehnika jeste da one ne zavise od manuelnog rada već
od organizacije i rasporeda mašina
...
A to je ono što razlikuje tehnike današnjice od onih iz
prethodnih civilizacija
...

Ali kako je moguće ne primetiti da ništa od toga danas ne važi?
Tehnika je postala autonomna; ona je oblikovala sveoubuhvatni svet
koji poštuje samo sopstvene zakone i odbacuje sve tradicije
...
Ta činjenica, kojom ćemo se kasnije
opširnije baviti, objašnjava i zašto nije sasvim tačno da tehnika jemči
rezultat koji je unapred poznat
...
Ali čak i u oblasti mehaničkog, s napretkom tehnike servomehanizama, taj aksiom više ne važi
...
To postaje jasno kada se ne posmatra upotreba, već tehnički progres – mada su danas te dve stvari tesno
povezane
...

Konačno, izgleda da Mos misli da ostvareni ciljevi pripadaju hemijskom ili fizičkom poretku
...
Psihoanaliza i sociologija su prešle u sferu tehničke primene; primer za ovo je i propaganda
...
Međutim, to je ne sprečava da
bude tehnika
...
Prema tome, možemo reći da Mosova definicija, koja je važila za
tehniku do devetnaestog veka, nije primenljiva na naše vreme
...

Sledeći primeri neadekvatnih definicija potiču od Žana Furastjea
(Jean Fourastié) i drugih koji slede istu liniju istraživanja
...
On dalje kaže kako se ta teorema može analizirati iz
tri aspekta
...
S tim u vezi, moramo se zahvaliti Furastjeu na
ispravci Jingerove greške – Jinger suprotstavlja tehnički i ekonomski
progres, jer bi oni, po njemu, morali biti protivrečni; Furastje pokazuje da se oni, naprotiv, podudaraju
...

Ona je proizvoljna pre svega zato što je čisto ekonomska i razmatra samo ekonomsku dobit
...
To su upravo one tehnike na koje Mos aludira u
svojoj definiciji i koje još postoje
...

Uzmimo na primer tehniku žvakanja zasnovanu na nauci o ishrani ili
sportske tehnike, kao u pokretu mladih izviđača – u tim slučajevima
možemo videti neku vrstu dobiti, ali ta dobit ima malo šta zajedničkog sa ekonomijom
...
Uzmimo, na primer, modernu računsku mašinu
...
Ipak, njena važnost se ne meri ekonomskom produktivnošću
koja proizilazi iz njene upotrebe
...
Rast obima proizvodnje je čak uži koncept nego dobit
...
Na primer, tehnike staranja
o ljudima (hirurgija, psihologija i tako dalje) nemaju veze s produktivnošću
...
Ljudska oštroumnost i mehaničke veštine danas se iskorišćavaju na načine koje nemaju mnogo veze s produktivnošću
...
Ratni brodovi i borbeni avioni su daleko savršeniji nego njihovi pandani
u civilnom životu
...

Najmanja greška u oblasti ratovanja koštala bi bezbrojnih života i bila
bi merena pojmovima pobede ili poraza
...
Gde je produktivnost?
Ona ne postoji
...
” Ova definicija, svakako korisna sa
ekonomskog stanovišta, odmah ga dovodi do dileme
...

Taj progres sledi iz prirodnih uslova, jer je u svojoj definiciji Vensan
prinuđen da prizna kako tehnički progres uključuje prirodne fenomene (manje ili veće zalihe rude, zemljišta, itd
...
Na osnovu takve definicije, Vensan zaključuje da je tehnički progres spor
...

Ako posmatramo tehniku lišenu celog jednog dela, i to onog najpro-

Tehnike

35

gresivnijeg, onda se zaista može tvrditi kako ona sporo napreduje
...
Definicija koju predlaže Furastje je netačna,
jer isključuje sve što se ne odnosi na proizvodnju, kao i sve efekte koji
nisu ekonomski
...
U uvodu za Uneskov
Kolokvijum o tehnici, čini se da Fridman polazi od vrlo široke definicije
...

Šta je uzrok tom ograničavanju problema? Jedan činilac bi mogao
biti prećutni optimizam, potreba da se tehnički progres smatra bezuslovno pozitivnim – što dovodi do isticanja najpozitivnijih aspekata
tehničkog progresa, kao da su oni jedini
...
Verujem da se njegov način razmišljanja može objasniti
pristupom naučnog uma
...
Pošto naučnik mora da koristi materijal koji mu je pri ruci
i pošto ne znamo skoro ništa o odnosu čoveka i automobila, telefona ili radija, i apsolutno ništa o odnosu čoveka i struktura moći ili o
sociološkim posledicama ili drugim aspektima tehnike, naučnik se
nesvesno kreće ka sferi onog što je naučno poznato i pokušava da celo
pitanje ograniči na to
...

Da bi pobegao od takozvanog ,,proizvoljnog i subjektivnog”, da bi izbegao etičke ili književne sudove (koji su, kao što svi znaju, trivijalni
i bez osnove), naučnik se mora okrenuti brojevima
...
Tada postoji i nada da će se pronaći rešenje
...
Ipak, pošto
se ono što bi se o tome mogli reći očigledno ne može uzeti ozbiljno,
za naučnika je bolje da zažmuri i tretira to kao lažni problem ili da ga
jednostavno smatra nepostojećim
...

Problem industrijske mašine je, međutim, numerički u skoro svim
svojim aspektima
...
Kod Vensana je to namerno, što pokazuje njegova
definicija: ,,Prihvatamo kao tehnički progres svaku vrstu progresa
...
”
Čini se da definicija tehnike H
...
Lasvela (H
...
Laswell), kao
,,skupa postupaka kojima se raspoloživi resursi koriste radi postizanja nekih vrednosnih ciljeva ”, takođe sledi gore citirane konvencije i
obuhvata samo industrijsku tehniku
...
Međutim, ako je
suditi po Lasvelovim primerima, on svoju definiciju postavlja krajnje široko
...
Na
primer, kao vrednosti navodi bogatstvo, moć, blagostanje, ljubav; a
kao tehnike, tehnike vladanja, proizvodnje, medicinske i porodične
tehnike i tako dalje
...
Ali ono što ima da kaže
ukazuje na to da tehnikama pripisuje njihov pun opseg
...
Prema tome, u znatnoj meri se slažem
s njegovim shvatanjem
...
Ali moramo imati na umu sledeće: ne zanimaju nas razne pojedinačne tehnike
...

Ipak, u toj velikoj raznovrsnosti možemo naći neke zajedničke tačke,
izvesne tendencije i principe koje sve one dele
...
Međutim, ona uzima u obzir
realnost – tehnički fenomen – koji danas ima svetske razmere
...
U stvari, tehnika je samo sredstvo i skup sredstava
...
Naša civilizacija je prvenstveno civilizacija sredstava; u realnosti modernog života, sredstva su, izgleda,
važnija od ciljeva
...

Tehnike razmatrane kao metode delovanja imaju neke zajedničke
karakteristike i opšte tendencije, ali ne možemo se posvetiti isključivo
njima
...
Tehnički fenomen je mnogo kompleksniji nego bilo koja sinteza karakteristika zajedničkih pojedinačnim tehnikama
...

Tehnička operacija uključuje svaku operaciju koja se izvodi u skladu sa određenim metodom radi postizanja određenog cilja
...
U svakom slučaju, metod je taj
koji karakteriše operaciju
...
To je ono što nas navodi na pomisao da
postoji kontinuitet u tehničkim operacijama i da je veliko usavršavanje
koje sledi iz napretka nauke jedina razlika između moderne i primitivne tehničke operacije
...
Međutim, ono što karakteriše tehničku akciju
unutar određene aktivnosti jeste potraga za većom efikasnošću
...
To je ono što podstiče stvaranje tehničkih formi, počevši od jednostavnih oblika aktivnosti
...


38

Tehnika ili Ulog veka

Na taj način tehnika proizvodi sredstva, ali tehnička operacija se
i dalje odvija na istom nivou na kojem se nalazi i radnik koji obavlja
posao
...

Ali dva faktora ulaze u široko polje tehničke operacije: svest i prosuđivanje
...
Šta karakteriše tu intervenciju? U suštini, ona
uzima ono što je prethodno bilo neodređeno, nesvesno i spontano i
prenosi ga u domen jasnih, voljnih i promišljenih koncepata
...

Kovačev izbor forme bio je nesvestan i spontan; mada bi on sada mogao biti opravdan numeričkim proračunima, njima nije bilo mesta
u bilo kakvim tehničkim operacijama koje je on izveo
...
Postignuća koja samo kopiraju prirodu,
međutim, nemaju budućnost (na primer, imitacija ptičjih krila od Ikara do Adera)
...

Intervencija racionalnog rasuđivanja u tehničkoj operaciji ima
važne posledice
...
Razum remeti pragmatične tradicije i kreira nove metode delovanja i nova oruđa; on racionalno ispituje mogućnosti šireg
i manje krutog eksperimentisanja
...
Ali on deluje i u suprotnom smeru: on razmatra rezultate i uzima u obzir fiksirani cilj tehnike – efikasnost
...
(Prim
...
)


Tehnike

39

svrsi
...
A razum se tu jasno pojavljuje u obliku tehnike
...
Svest pokazuje jasno i
svima prednosti tehnike i šta ona može da ostvari
...
Neposredni rezultat toga je da
on teži da primeni nove metode u oblastima koje su tradicionalno
bile prepuštene slučaju, pragmatizmu i instinktu
...

Dvostruka intervencija razuma i svesti na tehnički svet, koja proizvodi tehnički fenomen, može biti opisana kao potraga za jednim,
najboljim sredstvom u svakoj oblasti
...
Sveukupnost tih sredstava je ono što
proizvodi tehničku civilizaciju
...
Ali naša istraživanja su dosegla granicu
...
Izbor između
nekoliko potencijalno primenljivih sredstava postaje sve manje subjektivan
...

Tako specijalista postaje onaj koji bira sredstva; on je u stanju da
obavi proračune koji dokazuju superiornost izabranog sredstva u odnosu na sva ostala
...

Ta nauka se proširuje na veoma različite oblasti; ona proteže od
čina brijanja do čina organizovanja iskrcavanja u Normandiji ili do
kremiranja hiljada deportovanih
...
Postoji tehnika organizovanja
(značajna činjenica organizacije koju je opisao Tojnbi vrlo dobro se
uklapa u ovu koncepciju tehničkog fenomena), baš kao što postoji i
tehnika prijateljstva ili tehnika plivanja
...

Ako ispitujemo šire oblasti gde se ta potraga za sredstvima odvija,
nailazimo na tri glavne potpodele moderne tehnike, pored podele
na onu mehaničku (koja je najvidljivija, ali koju neću razmatrati zato

40

Tehnika ili Ulog veka

što je dobro poznata) i razne oblike intelektualnih tehnika (indeksne
kartice, biblioteke, itd
...
Ova tehnika se
razlikuje od ostalih po svom predmetu i cilju
...

2) Tehnika organizacije se bavi velikim masama i može se primeniti
ne samo na komercijalne i industrijske poslove velikih razmera (koje,
kao posledica, dolaze pod jurisdikciju ekonomskog) već i na države,
administraciju i policijsku silu
...
I u pravnoj oblasti sve zavisi od tehnike organizacije
...
Ovde sam čovek postaje predmet tehnike
...
Međutim, one imaju isti cilj i preokupaciju i tako
se nalaze u nekom odnosu
...
U stvari, danas ništa ne izmiče tehnici
...
Toliko smo navikli na mašine da izgleda kako nema
ničeg što bi se još moglo otkriti
...
Ali prvo moramo obaviti detaljan pregled ogromnog polja
koje tehnički fenomen pokriva, da bismo postali potpuno svesni šta
on označava
...
Istorijski razvoj
Primitivna tehnika
Ovde teško možemo izložiti istoriju tehnike u njenom univerzalnom aspektu, kao što smo je upravo definisali
...
Dovoljno je setiti se radova Andre Leroa-Gurana, Rišara Lefevra de Noeta (Richard
Lefèbvre des Nöettes), Marka Bloša (Marc Bloch) i drugih
...
Moja knjiga nije istorija
...

Tehnička aktivnost je najprimitivnija čovekova aktivnost
...
I tu se suočavamo sa misterijom
...
Strpljivim istraživanjem mogu se naći oblasti imitiranja, prelazi s
jedne tehničke forme na drugu, primeri prodora
...

Može se pokazati da je tehnologija apsorbovana u ljudsku psihologiju i da zavisi od nje i od onoga što se zove tehnička motivacija
...

Kako je došlo do toga da čovek pripitomi životinje, da izabere određene biljke za gajenje? Motivi su, kažu nam, bili religiozni, a prve biljke
bile su kultivisane s nekim magijskim ciljem na umu
...

Ostajemo u domenu tajne; i možda ima smisla istaći kako je ovde
prisutan isti misteriozni kvalitet kao i u pojavi samog života
...
Naše moderno obožavanje

42

Tehnika ili Ulog veka

tehnike izvire iz čovekovog predačkog obožavanja misterioznog i
čudesnog karaktera proizvoda njegovih sopstvenih ruku
...
Postoji konkretna tehnika homo fabera – čoveka
stvaraoca – na koju smo navikli i koja postavlja probleme koje smo
obično proučavali
...

To može delovati diskutabilno, ali magija jeste tehnika, u najstrožijem značenju te reči, što je jasno pokazao Marsel Mos
...
Da bi ih postigao, čovek je koristio
skup obreda, formula i postupaka koji, kada se jednom uspostavi, više
ne varira
...
Sve to je postajalo skup i bilo prenošeno dalje: i najmanja
varijacija u reči ili gestu mogla je narušiti magičnu ravnotežu
...
Bogovi koje treba umilostiviti slušaju takav priziv zbog nužnosti; to je razlog više da im se ne pruži prilika da izbegnu saglasnost zbog toga što
priziv nije korektno formulisan
...

U duhovnoj sferi, magija pokazuje sve karakteristike tehnike
...
To vodi ka efikasnosti jer podređuje
moć bogova ljudima i obezbeđuje unapred određene rezultate
...

Magija jasno ispoljava karakteristike primitivne tehnike, kao što
Leroa-Guran napominje kada kaže da je tehnika za čoveka ogrtač,
Molitveni mlin: cilindar koji se okreće i koji sadrži molitvenu mantru na komadu
papira; koriste ga tibetanski budisti
...
prev
...
U svom konfliktu s materijom, u svojoj
borbi za opstanak, čovek između sebe i svog okruženja postavlja posrednika, koji ima dvostruku ulogu
...
To je takođe i sredstvo asimilacije: kroz tehniku čovek može da za svoje dobro iskoristi
strane ili neprijateljske sile
...
Na taj način, kao rezultat tehnike, čovek
pretvara svoje neprijatelje u saveznike
...
Tu se čovek takođe nalazi u sukobu
sa spoljašnjim silama, sa svetom misterija, duhovnih sila i mističnih
strujanja
...

On koristi svako sredstvo koje će mu služiti kako za odbranu, tako i
za prilagođavanje
...
MasonUrsel (Masson-Oursel) to potvrđuje u nedavnoj studiji
...
Marsel-Ursel ispravno veruje da je magija prethodila
tehnici – zapravo, da je magija prvi izraz tehnike
...

Kako to da nikada nismo postali svesni drugog toka? Razlozi su brojni
...

Pošto smo opsednuti materijalizmom i ne uzimamo magiju ozbiljno,
ona je za nas od malog značaja, tako da čak ni danas nismo svesni da
se, kada proučavamo tehniku, odnosno tehnike koje se odnose na čoveka, oslanjamo na veliki tok magijskih tehnika
...
Taj otpor je sigurno
bio mnogo jači na polju magijskih tehnika
...
Takođe, dok
su materijalne tehnike relativno posebne i nezavisne jedna od druge,
magijske tehnike su se brzo razvile u krut sistem
...
Otuda njihova slaba snaga širenja i jaka moć odbrane od
stranih magijskih tehnika
...
Rasprostiranje počinje sa ,,spiritualističkim” religijama, koje nisu vezane
za posebne magijske obrede
...
U kraljevstvu magije
ne postoji stvarni progres; tu leži osnovna razlika
...
I pošto je magijska tehnika vezana za jednu etničku grupu, za jednu datu formu civilizacije, ona potpuno nestaje s nestankom te grupe
ili civilizacije
...
Alati, kuće i načini proizvodnje nastavljaju da žive i oni se, manje ili više reinkarnirani, i dalje mogu naći
...
Ali magijske tehnike, obredi, formule i žrtvene prakse nestaju nepovratno
...
Samo skup
generalizacija tako širokih da ne znače ništa i ishitrene analogije stvaraju verovanje da se magične forme održavaju i obnavljaju
...

Shodno tome, magijska tehnika koja nije preneta kroz vreme i prostor ne prati istu evolucionu krivu kao materijalna tehnika
...


Tehnike

45

Postoji još jedan faktor u regresiji magijskih tehnika: problem dokaza
...
Pošto
je svaka tehnika podređena svojim neposrednim rezultatima, treba
samo izabrati onu koja proizvodi najprihvatljiviji rezultat; u materijalnom domenu taj rezultat se lako vidi
...
Ali kod magijskih tehnika nema iste sigurnosti ili
snage dokaza
...
Ovde stvari nisu jasne, niti je izbor lak; teškoća postaje
još akutnija kada pomislimo na neizvesnost razloga za neuspeh
...

Dva velika toka tehnike koja smo sledili, od početaka su se razvijala
na potpuno različite načine
...
U
magiji vidimo samo beskrajan niz novih početaka, onako kako istorijski slučaj ili njena sopstvena neefikasnost dovode njene procedure
u pitanje
...
Te tehnike se očigledno ne smeju
mešati s religijskim životom ili s bilo kojom pojavom te vrste
...
Ipak, ta dva
vida tehnike, iako oba socijalna, oštro su razdvojena i reklo bi se da
su malo delovala jedan na drugi u bilo kojoj civilizaciji
...
Ona je bila
potpuno usmerena na praktičnu primenu i nije se bavila opštim teori-

46

Tehnika ili Ulog veka

jama, koje jedine mogu podstaći naučno kretanje
...
U stvari, Istok je bio kolevka svake
akcije, svih istorijskih i primitivnih tehnika u sadašnjem značenju te
reči, a kasnije i duhovnih i magijskih tehnika
...
Ali onda se desio fenomen koji još
zapanjuje istoričare: skoro potpuno odvajanje nauke i tehnike
...
Ali sigurno je da su
materijalne potrebe tretirane s prezirom, da je tehničko istraživanje
smatrano nedostojnim intelekta i da cilj nauke nije bila primena nego
kontemplacija
...
Za njega je bila važna samo
najapstraktnija moguća upotreba uma
...
Istina, on je racionalizovao praksu i čak kreirao ,,primene” do izvesnog
stepena; ali njegova mašina je morala biti uništena pošto bi demonstrirala tačnost njegovih numeričkih proračuna
...

Verovatno je oboje tačno
...
Po njemu, Grčka je
u svom opadanju postala ,,nesposobna da održava ideal teškog, bezinteresnog rada (ideal suštinski kontemplativne inteligencije, koji
prezire svaku korisnost)
...
Ona
je u njih bila uključena svojim sopstvenim tehnikama, jer je pri svemu tome težila da zadovolji čovekove vitalne potrebe, uprkos preziru
koji je prema njima gajila”
...

Ona nije znala, kaže Ejbel Rej, da izgradi most između ,,znati kako” i
,,znati zašto”
...
e
...
e
...

U svom zlatnom dobu nauke, Grci su mogli izvesti tehničke konsekvence svoje naučne aktivnosti
...
Valter (Walter)
postavlja pitanje: ,,Da li su se Grci, opsednuti harmonijom, zaustavljali
u onoj tački u kojoj je istraživanje rizikovalo odlazak u preterivanje i
pretilo da unakazi njihovu civilizaciju?”
To je bila posledica niza faktora, mahom filozofske prirode
...
Grci su bili sumnjičavi
prema tehničkoj aktivnosti zato što je ona bila oblik grube sile i podrazumevala nedostatak umerenosti
...
Osećanje Grka nije bio odraz straha primitivnog čoveka suočenog s nečim što ne razume (što je objašnjenje
koje se danas nudi kada se neki ljudi plaše naše tehnike)
...

To je bio znamen vrhunca civilizacije i inteligencije
...
Odbijanje tehnike bila je namerna, pozitivna aktivnost, koja
je obuhvatala vladanje sobom, spoznaju sudbine i primenjivanje datog
shvatanja života
...

U Grčkoj je učinjen svestan napor da se ekonomiše sredstvima i da
se ograniči sfera uticaja tehnike
...
Grci su bili preokupirani ravnotežom, skladom i umerenošću; zato su se snažno opirali neograničenoj sili, koja je svojstvena
tehnici, i odbacivali je zbog njenih potencijala
...


48

Tehnika ili Ulog veka

Rim
Društvena tehnika je još bila u povoju
...
Ali takve organizacije su se mogle održavati samo policijskom silom, dok za autentičnu
društvenu organizaciju važi potpuno suprotno
...
S tim u vezi, armija (čak i armija Kaldejaca, koja je
najdalje otišla u veštini ratovanja) bila je prilično neorganska družina,
čiji je cilj bio pljačka i koja nije primenjivala nikakvu socijalnu tehniku
...
Ona
nije bila izraz naroda, nego države – i zato joj je nedostajala supstanca
neophodna za tehniku
...
U rimskom društvu sve je bilo
vezano za rimsko pravo, u njegovim brojnim formama, kako javnim,
tako i privatnim
...
e
...
e
...
Taj realizam je poštovao pravičnost i priznavao
istoriju i nužnost
...
A pojavila se i neka vrsta discipline: korišćenje minimuma sredstava
...
U meri u kojoj je Rimljanin morao
da odgovori na nužnosti, a da u isto vreme ne dopusti sebi preterani
luksuz, bilo je neophodno razviti svako sredstvo, dovesti ga do savršenstva, iskoristiti ga na svaki mogući način i dati mu slobodu, ne
sputavajući ga izuzecima i sekundarnim pravilima
...
(Prim
...
)

Tehnike

49

nijedna socijalna situacija koja ne bi odmah pronašla svoj odgovor u
organizaciji
...
Uistinu, čak i danas se smatra da umnožavanje sredstava znači tehnološku slabost
...
Pravna tehnika nije počela kao zamena za čoveka
...
Sve do III veka n
...
pravna
tehnika nije pokušavala da se bavi detaljima života, da sve reguliše, da
sve predvidi i tako dovede čoveka u stanje potpune pasivnosti
...
Naravno, to je podrazumevalo građanski osećaj za tehnički
koncept
...
I tu
primećujemo da je jedan od preduslova tehnike uvažavanje pojedinca,
koji još nije počeo da se posmatra odvojeno od društva
...
Ta tehnika nije
bila samoopravdavajuća; ona nije imala svoj raison d’etre u sopstvenom
razvoju i nije bila nametnuta spolja
...
Osnova društva nije bila policija; to je bila organizacija koja
je društvu omogućavala najmanju moguću upotrebu policije
...
Kada je izgledalo da će država biti primorana da upotrebi silu, organizaciono osećanje Rimljana navodilo ih je da radije
odbace dati projekat nego da ga održavaju silom
...

To društveno jedinstvo je bilo prva pravna tehnika koju je svet
video
...
Iz njega je proizašao razvoj sistema transporta, snabdevanja hranom i tako dalje; kao i rimski koncept masovne strategije
i njihovo odbijanje da stvaraju heroje: bitka je na taj način svedena
na najutilitarniji nivo
...
Pravna tehnika Rimljana bila
je neprestano prilagođavana u skladu sa istorijskim planom
...

Što se tiče materijalnih tehnika, Rimljani ih nisu razvili tako briljantno
...
e
...
e
...
Ali od I veka pre n
...
do I veka n
...
došlo je do tehničkog preporoda
...
)
Rimljani su posedovali izvanredno razumevanje primenljivosti
...
Ti fenomeni, koje su uveli Rimljani, bili su potpuno novi
...

Hrišćanstvo i tehnika
Istok: pasivan, fatalistički, prezriv prema životu i akciji; Zapad: aktivan, osvajački, pretvara prirodu u profit
...

Te ideje jedva da nadilaze nivo mehaničkih ponavljanja, koja se
sreću čak i u radovima ozbiljnih istoričara
...
Najzad, ne pišem teologiju;
pišem istoriju
...
(Neću se doticati ličnog tumačenja religije, koje se bavi odnosom pojedinca i Boga
...
Na
primer, tvrdnja da su, kao posledica Muhamedovog učenja, islamska
osvajanja iz VII veka dokaz pasivnosti
...
Budističkoj
ravnodušnosti pripisujemo značajan umetnički, politički i vojni razvoj u Indiji od II do V veka
...

S druge strane, hrišćanstvo je u Rusiji stvorilo mističku civilizaciju, ravnodušnu prema materijalnom životu, bez tehničkih poriva i
zanimanja za ekonomsku eksploataciju
...

Još jedna nezgodna činjenica: kada se u svom opadanju Grčka posvetila tehničkom istraživanju i razvoju industrije, ona se okrenula
Istoku u potrazi za metodama
...
Sve te tehnike došle su u Rim sa Istoka, ili još
ranije, preko Etruraca, ili mnogo kasnije, posle osvajanja
...
Zapravo, za vreme klasične antike, Istok je bio taj koji
se odlikovao konkretnim, inventivnim umom, koji ovladava istinom
i koristi je
...
I ne može se reći da je hrišćanstvo
bilo zanemarljiv činilac u tom napretku
...
Zapad je bio zvanično
hrišćanski do XIV veka; posle toga, hrišćanstvo je postalo kontroverzno i u njega su prodrli drugi uticaji
...
Tačnije, od IV do X veka, došlo je do potpunog
zatiranja tehnike, što je dovelo do tako žalosnog stanja da je ono s punim pravom postalo fokus antihrišćanske polemike
...
Celsov prekor nije bio bez osnova
...
Dekadencija? Ne, već potpuna nezainteresovanost za takvu aktivnost
...
,,Oni su dobri građani”, govorio je
...
Kasnije ću pokazati da je tehničko stanje uma
jedan od glavnih uzroka tehničkog napretka
...
Imperator Julijan je svakako opravdano optuživao hrišćane za
propadanje industrije carstva
...
Društvo koje se razvilo od X do XIV veka bilo je vitalno, harmonično i
jedinstveno; ali ono je bilo obeleženo potpunim odsustvom tehničke
volje
...

Sa stanovišta organizacije, bila je to anarhija u etimološkom značenju te reči; pored toga, to društvo je bilo potpuno netehničko
...
Ono nije imalo društvenu ili




Cels: grčki filozof iz II veka, protivnik hrišćanstva
...
prev)

Flavije Klaudije Julijan (331–363): rimski car iz Konstantinove dinastije
...
(Prim
...
)

Tehnike

53

političku organizaciju zasnovanu na racionalnim, razrađenim pravilima
...
To je važilo i za
ratovanje, glavnu aktivnost tog vremena
...
Samo se
arhitektonska tehnika razvijala i afirmisala; ali to nije bilo podstaknuto
tehničkim stanjem uma već religioznim pobudama
...
Nije bilo pokušaja korisnog stvaralaštva – eto dokaza
impozantnog praktičnog genija hrišćanske religije! A kada se početkom XII veka, isprva vrlo slabo, počeo oblikovati tehnički pokret, on
se razvio pod uticajem Istoka
...
Ali ona se i tada
ograničavala na oponašanje viđenog – osim u umetnosti
...

Srednji vek je zapravo stvorio samo jednu novu, celovitu tehniku,
koja je bila intelektualna, poseban način rasuđivanja: sholastiku
...
Sa svojim ogromnim aparatom, ona
na kraju nije bila ništa drugo do jedan krajnje nezgrapan formalizam;
ona je vekovima lutala u intelektualnim slepim ulicama, uprkos čudesnim umovima ljudi koji su je koristili i bili njome deformisani
...

Tehnički pokret na Zapadu se razvio u svetu koji se već oslobodio
dominantnog uticaja hrišćanstva
...
U svakom slučaju, ovo nije mesto gde bih se mogao
pozabaviti tim pitanjem
...



Judeji: posebna vrsta trgovaca
...
prev
...

Prvi, i najvažniji, smatra da je hrišćanstvo suzbilo ropstvo, tu veliku
prepreku tehničkom razvoju
...
Robovlasništvo je bilo smetnja tehnici zato što nije ni pokušavalo da olakša bedni položaj roba ili da ga zameni nekom drugom pokretačkom snagom
...
Ljudi se nisu usuđivali
da iskoriste prirodne sile, koje su za njih bile natprirodne
...
Nažalost, nijedan od ovih argumenata nije sasvim tačan
...
Postojao je
veći tehnički progres u robovlasničkom periodu rimske istorije nego
u periodu kad su robovi bili masovno oslobađani
...
Odnos između tehnike i odsustva ropstva nije ni u kom slučaju apsolutan; kao što
je Bertran Žil (Betrand Gille) ispravno istakao, ljudski prevoz pomoću robova nije bio poznat u rimskoj antici; ipak, uprezanje životinja
nije bilo razvijeno
...
Rob je, zapravo, predstavljao kapital i vlasniku nije bilo u interesu da ga izgubi ili
da ga koristi nasumice
...
Pored toga, bilo je lako
iskoristiti slobodne ljude koji su živeli u ogromnim javnim oblasti-

Tehnike

55

ma, na limesu ili na Markama, a kasnije na crkvenoj ili vlastelinskoj
zemlji
...
A i samo to stanovništvo nije posedovalo
dovoljno slobode uma ili materijalnih mogućnosti da bi unapredilo
svoje tehnike
...

Ni drugi argument nije ništa upotrebljiviji
...
Ali, da li je to bilo od koristi za tehniku?
Uočili smo, uzgred, religiozno poreklo mnogih oblika tehnike; zaista,
priroda, kao pozornica duhovnih sila, podstiče jednu posebnu, već
pomenutu tehniku: magiju
...
Predstava prirode nastanjene bogovima bila je moćan čin
po sebi i naklonjena, ako ne svim primenama, sigurno samoj tehnici
...
Čovek je tako osećao da je njegove akcije
opravdavala pomoć koju su mu pružali bogovi prirode
...

Kakav je, od samog početka, bio doktrinarni stav ranog hrišćanstva prema praktičnoj aktivnosti? U moralnoj ravni, hrišćanstvo je
osuđivalo raskoš i novac – ukratko, sve što je predstavljalo zemaljski
svet, koji je bio u vlasti sotone i suprotstavljen božjem svetu
...
Težilo se ograničavanju ekonomskog života
...
Bilo
je mudrije baviti se eshatologijom nego ovozemaljskim poslovima
...
Ali, zadržao se drugi element hrišćanstva, suprotstavljen
tehničkom razvoju: moralni sud koji su hrišćani donosili o svim ljudskim aktivnostima
...
(Prim
...
)



Marke: granične oblasti Škotske i Velsa
...
prev
...

Pitanje, ,,da li je to ispravno?”, postavljano je pri svakom pokušaju
promene oblika proizvodnje ili organizacije
...
Ono je moralo da se uklopi u preciznu ideju o pravednosti pred Bogom
...
Samo izumi koji su smatrani dostojnim (a koji su predstavljali
izbor tehnika od strane pojedinaca vičnih grčkom i latinskom jeziku)
bivali su primenjeni ili im je bilo dozvoljeno da se obznane
...
Široka primena hidraulične mašine cistercita10 je dobro poznat
primer; isto važi i za mnoge specijalizovane mašine koje su se mogle
naći u opatiji Roajomon (kovačnica i predionica na vodeni pogon,
itd
...

Traganje za pravdom pred Bogom, ocenjivanje tehnike kriterijumima drukčijim od same tehnike – to su bile velike prepreke koje je
hrišćanstvo postavilo tehničkom progresu
...

Doba reformacije je, u nastojanju da se vrati najprimitivnijem
shvatanju hrišćanstva, srušilo mnoge barijere, ali tehnika je dobila odlučujući podsticaj ne toliko zbog uticaja nove teologije, koliko zbog
šoka renesanse, humanizma i autoritarne države
...
Nije bilo promišljanja
usmerenog na akciju, pokušaja pojednostavljivanja i sistematizacije,
niti interesovanja za efikasnost
...
Ali, simptomatično je da istorije tehnike (na
Cisterciti: monaški red nastao reformisanjem benediktinaca u Burgundiji
...

prev
...
I
zaista, period posle renesanse i reformacije bio je mnogo manje plodan u izumiteljstvu u odnosu na prethodni
...
Ne bi trebalo umanjivati značaj tih izuma
...
Viner, na izvanredan način, dovodi u
vezu ključne izume tog perioda s navigacijom, koja je, po njemu, bila
pokretačka sila koja je stajala iza istraživanja
...

Pored toga, XV vek je poznat po brojnim tehničkim priručnicima
iz južne Nemačke i severne Italije, (napisanim početkom veka i štampanim i distribuiranim krajem istog)
...

Velika putovanja bila su verovatno posledica, a ne uzrok tehničkog
progresa
...
Slabljenje se nastavilo tokom celog XVII
veka, sve do početka XVIII
...

Šta je prouzrokovalo usporavanje tehničkog napretka posle XV veka,
koji je obilovao otkrićima svake vrste?
Neupućeni čitalac koji otvori neku naučnu raspravu iz prava, ekonomije, medicine ili istorije, objavljenu između XVI i XVIII veka, najviše je iznenađen potpunim odsustvom logičkog reda
...
Čitalac očigledno treba da bude vođen samo autorovom maštom
...
Puki iskaz
autora služi kao dokaz
...


58

Tehnika ili Ulog veka

Sasvim lična razmišljanja i lično iskustvo čine osnovu tih knjiga;
one ni u kojem smislu ne predstavljaju pokušaj opšteg istraživanja,
uzajamne kontrole ili potrage za najboljim metodom, što je sve neophodno za tehniku
...
Čak ni ljudi tako moćnog uma kao što je bio
Žan Boden (Jean Bodin) nisu izmakli tim nedostacima
...
U pravnim spisima iz XVI i
XVII veka, često se može naići na opsežna razmatranja iz arheologije,
teologije, psihologije i lingvistike, da ne pominjemo istoriju i književnost
...

Taj amalgam refleksija i raznoraznih delića znanja sreće se i u radovima najboljih autora; on ukazuje na odsustvo intelektualne specijalizacije
...
To
je zapravo bilo humanističko proširenje svestranosti, kojoj je stremila srednjovekovna teologija
...
On je morao raspolagati potpunim znanjem i kada je pisao
na datu temu osećao se obaveznim da u rad ubaci sve što je znao, bilo
to prikladno ili ne
...

Svaki autor je težio da u svoje delo ubaci celog sebe, čak i u slučaju
neke tehničke knjige
...
Nije bila reč o
potrazi za praktičnim znanjem već o sveobuhvatnom objašnjavanju
fenomena
...

To objašnjava drugu karakteristiku knjiga napisanih posle veka humanizma: nedostatak preglednosti
...
Aparat koji je postao standardan za današnje naučne radove ne može se, čak ni u rudimentarnom
obliku, naći ni u najsavršenijim delima tog perioda; njegovo odsustvo
ukazuje na nepostojanje intelektualne tehnike
...
One nisu bile pisane
da bi bile konsultovane
...
To nas ponovo vraća idealu svestranosti
...
To je bila više stvar lične razmene nego
zauzimanja nekog objektivnog stava
...
I zato, u najjednostavnijoj tehničkoj formi, onoj mehaničkoj, u tom periodu nije
ostvaren nikakav odlučni napredak (osim možda s Paskalom, kao jedinim izuzetkom; ali i on je samo proširio već poznate tehnike)
...

Onda se razvila prelazna situacija
...
Na administrativnom i političkom nivou, svi novi organi (svaki sam po sebi
vredan i bez sumnje efikasan, ali koji su bili samo dodaci onome što
je već postojalo) morali su da uzmu u obzir svaki drugi organ koji je
već funkcionisao u datom domenu
...

Na finansijskom planu, desio se isti monstruozni rast – iz valjanih
Markiz de Voban (Marquis de Vauban, 1633-1707): francuski maršal i vodeći vojni inženjer svog vremena (Prim
...

11

Žan Batist Kolber (Jean Baptiste Colbert, 1619-1683): francuski ministar finansija
pod Lujem XIV (Prim
...

12

60

Tehnika ili Ulog veka

razloga – ali on je doveo do slabljenja, ispod privida efikasnosti
...
Nije bilo promene u tehnici regrutacije, snabdevanja i upravljanja vojskom, uprkos naporima Luvoa13
(Louvois), koji je isto tako jasno uvideo šta se mora uraditi
...

Društvo se našlo na raskršću
...
Ali društveni okvir, tekuće ideje i intelektualni stavovi vremena
nisu išli na ruku njihovoj realizaciji
...
One su se sudarale
s dubokim humanizmom, izdankom renesansnog humanizma, koji
je još proganjao XVII vek i verovao ne samo u znanje i poštovanje
prema ljudskom biću, nego i u istinsku superiornost čoveka u odnosu
na sredstva
...
Ljudi su odbijali da se povinuju bilo kakvom jedinstvenom zakonu, čak i kad je on delovao za njihovo dobro
...

Svet je morao da sačeka XVIII vek da bi video eksploziju tehničkog
napretka, u svakoj zemlji i u svim oblastima ljudskog delovanja
...
U stvarnosti,
industrijska revolucija je bila samo jedan vid tehničke revolucije
...
prev
...
Po njemu,
prvi period, koji je trajao do približno 1750, poznavao je samo hidrauličnu energiju; drugi period, od 1750
...
(Upotreba nuklearne energije pojavila se tek
nedavno; na nju možda treba gledati kao na deo doba elektriciteta
...
Njegova podela onda
može poslužiti kao plan za istorijsku studiju o mašini, ali je potpuno
pogrešna kao osnova za studiju tehničke civilizacije
...
Norbert Viner takođe
odbacuje klasifikaciju zasnovanu na različitim izvorima energije
...
On dodaje da postoji i
druga revolucija, još u nastajanju, čiji je cilj zamena ljudskog mozga
...
Još nismo tamo
...

Tehnička revolucija je značila pojavu države – proizvoda Francuske
revolucije – koja je bila istinski svesna same sebe i autonomna u odnosu na sve što nije služilo njenim interesima
...
U administraciji i policiji, to je bio period racionalizovanih sistema, unifikovanih hijerarhija, indeksnih kartica i redovnih izveštaja
...

Revolucija je nametnula i naprezanje i pregrupisavanje svih nacionalnih energija
...
(Prim
...
)
14

62

Tehnika ili Ulog veka

revolucije oni su bili zatvarani), privilegovanih osoba, posebnih interesa
...

S pravne tačke gledišta, tehnička revolucija je nametnula veliku sistematizaciju zakona kroz Napoleonove kodekse i konačno ukidanje
spontanih zakonskih izvora; na primer, običaja
...
Širom Evrope, osim u Velikoj Britaniji,
nacije su, zapanjene tako efikasnim delovanjem, napustile svoje tradicionalne pravne sisteme u korist države
...
Sve to je bio izraz tehnike na delu
...

Isti napor se primećuje i u intelektualnoj aktivnosti, posebno u
razvijanju intelektualne tehnike u oblasti istorije i biologije
...

Ti uzroci su toliko drugačiji od izvora energije, da se teško može
tvrditi kako je mehanička transformacija proizvela sve ostalo
...
Čak izgleda da
je redosled bio obrnut, da je pojava tih drugih tehnika bila neophodna za evoluciju mašine – koja sigurno nije imala veći uticaj na društvo
nego, recimo, organizacija policije
...
Tu se suočavamo s najtežim pitanjem: zašto
je, posle tako sporog napretka tokom vekova, za samo vek i po došlo
do takve erupcije tehničkog progresa? Zašto je, u određenom istorijskom trenutku, ono što je ranije izgledalo nemoguće postalo moguće?
Moramo priznati da nam ključni razlog izmiče
...
Tako dospevamo u samo središte misterije invencije, koja je čudnovato oživela u tom kratkom trenutku
...
Došlo je do neke
vrste lančane reakcije: otkrića s početka veka generisala su ona kasnija
...

Ali, zašto su ti prvi koraci uopšte napravljeni? To nikada nećemo
saznati i to, u svakom slučaju, nije svrha ovog istraživanja
...
Zašto je neograničena primenljivost nauka postala realnost, kada je ona do tada bila sputana
i nesigurna? Grci su znali da se mašine mogu iskoristiti; zašto je tek
na XIX veku bilo da ih upotrebi? Pitanje je, zaista, zašto je XIX vek
pronalazio primene i to u tako ogromnim razmerama
...
Zašto nijedan od njegovih izuma i poboljšanja nije našao
praktičnu primenu?
Postoji dosta uopštenih odgovora
...
XVIII i XIX vek doneli su napredak u primeni,
ne u čistom znanju ili spekulaciji
...
Usput se može primetiti da je naučna revolucija počela već u prvoj polovini XVII veka
...
Pored toga, došlo je do psihološke transformacije, koja
je dovela do toga da se fenomeni smatraju vrednim istraživanja sami
po sebi
...

Ta naučna otkrića predstavljaju potrebne, ali ne i dovoljne uslove
...
Primene
mogu nastati iz proste radoznalosti, kao kod Grka ili kod tvoraca
automata iz XVIII veka
...
Današnja istraživanja u kibernetici takođe imaju za posledicu proizvodnju automata
...
Po Mamfordu, ,,glavne inicijative nisu dolazile od pronalazača-inženjera već od naučnika koji je
utvrdio opšti zakon
...

Tada bi svesno usmeravao svoje istraživanje ka naučnom otkriću koje
bi se moglo tehnički upotrebiti
...
Pastera su, na primer, u njegovim bakteriološkim istraživanjima ohrabrivali proizvođači vina i odgajivači svilene bube
...
U XIX
veku, međutim, nauka je još uvek bila presudan uzrok tehničkog progresa
...
Kako kaže Zigfrid Gidion (Siegfried
Giedion), Francuska tog perioda bila je probni poligon
...

Ono što odlikuje XVIII vek jeste da je glavni razlog za primenu
izuma bila korisnost; uskoro je jedino opravdanje nauke bila primenljivost
...

Filozofija XVIII veka je zaista davala prednost tehničkim primenama
...
Bila je utilitarna i pragmatična
...

Za XVIII vek, ljudski život je bio usko ograničen na materijalno; činilo se izvesnim da će svi životni problemi biti rešeni kada ljudi budu
mogli da rade manje, a troše više
...

Ta filozofija je bila konkretna; ona je bila vezana za materijalne
rezultate
...

Za te divljenja dostojne filozofe tehnika je posedovala ogromnu
superiornost zato što se manifestovala na konkretan način i svoje tragove stavljala svima na uvid
...
Ali toj filozofiji ipak ne mogu dodeliti najviše mesto u istoriji
razvoja tehnologije
...
Tvrditi tako nešto, značilo
bi preceniti moć tih filozofskih ideja i sistema, koji su doticali vrlo
mali broj Francuza i neznatnu elitu u inostranstvu
...
Treba se samo prisetiti opšte reakcije na mašine – na
primer, na Vokansonov15 razboj, parobrod i prve visoke peći
...

Pitanje je čak i da li je ta filozofija bila opšteprihvaćena
...

Optimistička atmosfera XVIII veka je, više nego njegova filozofija,
stvorila povoljnu klimu za uspon tehničkih primena
...
Došlo je do poboljšanja u manirima; do ublažavanja uslova
ratovanja; do jačanja osećanja čovekove odgovornosti za bližnje; do
izvesnog ushićenja životom, koje je u velikoj meri bilo podstaknuto
poboljšanjem životnih uslova u skoro svim klasama, osim zanatlijskoj;
do izgradnje velikog broja pristojnih kuća
...

To stanje duha je u drugoj polovini XVIII veka stvorilo neku vrstu
dobre savesti kod naučnika, koji su svoja istraživanja usmeravali ka
Žan de Vokanson (Jean de Vaucanson, 1709–1782): francuski izumitelj i umetnik koji je konstruisao prvog pravog robota, kao i prvi potpuno automatski razboj
...
prev
...
Oni su verovali da će sreća i pravda proisteći iz
njihovih istraživanja; i tu nailazimo na početak mita o progresu
...
Ali
ona sama po sebi nije bila dovoljna
...
) Verujem da se ta civilizacijska transformacija može objasniti vremenskom
podudarnošću pet fenomena: sazrevanjem dugog tehničkog iskustva;
rastom stanovništva; pogodnošću ekonomskog okruženja; fleksibilnošću socijalnog miljea i pojavom jasne tehničke namere
...
Artur Virendel (Arthur Vierendeel) i Luis Mamford su analizirali te pripreme
...
Ono što je izgledalo istinski novo bilo je
formiranje ,,tehničkog kompleksa”, koji se, po Mamfordu, sastoji od serije parcijalnih pronalazaka kombinovanih u skup
...
Od 1000
...
Da bi došlo do tehničkog
čuda samo je trebalo nadovezati se na njih
...
” Taj ogromni zbir eksperimenata, aparata i istraživanja naglo je stavljen u upotrebu na kraju
jednog evolucionog perioda, koji je potrajao skoro deset vekova, bez
socijalne katastrofe
...
Taj kontinuitet se može primetiti
u svim poljima tehnike, od finansija do saobraćaja
...
Ali, on dozreva ispod površine; on se samoo-

Tehnike

67

država čak i kad je uspavan, kao u XVII veku
...
To je bilo ono što je Šarl Moraze (Charles Morazé) u svom Eseju o
Zapadnoj civilizaciji nazvao ,,kolektivnom inkubacijom”
...

Drugi faktor bio je podjednako potreban: rast stanovništva
...
Dvadesetogodišnja
istraživanja populacije u kontekstu razvoja civilizacije pokazala su da
postoji bliska veza između tehnike i stanovništva: rast stanovništva nameće rast potreba, koje ne mogu biti zadovoljene na drugi način osim
tehničkim razvojem
...

Treći uslov je analizirao Vensan
...
Osnove ekonomskog života moraju
biti stabilne da bi se primarna tehnička istraživanja mogla posvetiti
precizno definisanim objektima i situacijama
...
Rigidna ekonomija nosi sa sobom krute običaje, koji guše pronalazačku
sposobnost
...
Ali, to
je dobro poznato
...

Četvrti uslov je možda najpresudniji
...

Prvi od njih se pojavljuje u raznim oblicima, u zavisnosti od društva o kojem je reč
...
Prva
kategorija obuhvata sve religiozne i moralne ideje, stavove koji se tiču
delanja, preovlađujuće shvatanje čoveka i pretpostavljene ciljeve ljudskog života
...
Kada je vera bila prevedena u predrasudu i ideologiju, a
lično religiozno iskustvo ugrađeno u socijalnu instituciju, došlo je do
učvršćivanja moralnih stavova, što je odgovaralo stvaranju autentičnih tabua
...
To je bio opšti mentalitet koji je stvorilo hrišćanstvo, posebno tokom XVII veka
...
Pozicija plemstva i sveštenstva, a iznad svega
kralja, nije mogla biti dovedena u pitanje
...
U stvari, kraljeubistvo je viđeno kao bogoubistvo
...
Prirodna hijerarhija radila je protiv prakse
mehaničkih veština, koja bi samo donela pogodnosti nižim klasama
...
Ono što je tu važno nije realnost činjenica ili postojanje hijerarhije; važno je verovanje u njen prirodni i sakralni karakter,
koji je stajao na putu tehnici
...
Porodice su bile tesno povezane
...
Pojedinac
je pronalazio sredstva za život, zaštitu, sigurnost, kao i intelektualno
i moralno zadovoljenje u kolektivima koji su bili dovoljno jaki da zadovolje sve njegove potrebe, ali dovoljno ograničeni da se u njima ne
oseti ugušenim ili izgubljenim
...
Ta činjenica, tako upadljiva u tri milenijuma poznate istorije, pogrešno je

Tehnike

69

shvaćena među modernim ljudima, koji ne znaju šta znači uravnoteženo društveno okruženje i kakvu korist od njega mogu imati
...
Pored toga, samo postojanje prirodnih grupa je prepreka za širenje
tehničkog pronalazaštva
...
Međutim, spoljašnje širenje, to jest,
prelaženje društvene granice, izuzetno je teško
...
Podela na tesno konstituisane grupe je prepreka za
širenje pronalazaka
...
Esnafi deluju ne samo spontano i kao društvene jedinice već i dobrovoljno, u skladu sa zakonskim
ustrojstvom svakog od njih
...
Uzmimo, na primer, ljubomorno čuvane proizvodne tajne francuskih protestanata iz
XVII veka
...

Te prepreke su nestale za vreme Francuske revolucije iz 1789
...
S nestankom religioznih i društvenih tabua došlo je do stvaranja
novih religija, afirmacije filozofskog materijalizma, ukidanje različitih
hijerarhija, kraljeubistva i borbe protiv sveštenstva
...

U isto vreme (i to je drugi faktor koji je uticao na fleksibilnost društvenog miljea) vođena je sistematska kampanja protiv svih prirodnih
grupa, pod maskom odbrane prava pojedinca; na primer, napadnuti
su esnafi, komune i federalizam; ovaj poslednji napali su Žirondinci
...
Nije smelo biti grupnih sloboda, već samo
individualnih
...
Revolucionarno zakonodavstvo promovisalo je njeno raspadanje; nju su
već uzdrmale filozofija i žar XVIII veka
...
Svi ti efekti bili su trajni,
uprkos povremenim zastojima
...
(Prim
...
)
16

70

Tehnika ili Ulog veka

biti u sve većoj meri
...

Atomizacija koju smo razmatrali donela je društvu najveću moguću fleksibilnost – što je presudan uslov za razvoj tehnike
...
Iskoreniti ljude iz njihovog okruženja, iz ruralnih oblasti,
odvojiti ih od porodice i prijatelja, da bi se nagomilali u gradovima
još premalim za njih; sabiti hiljade ljudi u neodgovarajuća staništa i
nezdrava mesta za rad, stvoriti sasvim novo okruženje u okviru nove
ljudske situacije (suviše često se previđa da je proletarijat plod industrijske mašine) – sve to je postalo moguće tek kada je pojedinac bio
potpuno izolovan
...

Takav je uticaj društvene fleksibilnosti
...
Pojedincu u atomiziranom društvu preostala je
samo država: ona je bila najviši autoritet, a postala je i svemoćna
...
Tehnički fenomen je
dobio svoje najpogodnije okruženje od početka istorije
...
U svim drugim civilizacijama postojala je tehnička delatnost – manje ili više obiman rad te vrste – ali ne i masovna
namera, jasno shvaćena, koja celo društvo smišljeno vodi u tehničkom smeru
...
do 1850
...
Svi su bili pronalazači
...
Taj posao je
rađen nesvesno i anonimno
...
”

Tehnike

71

Moguće je da se nešto slično desilo u preistorijskim vremenima,
kada se tehnika pojavila iz čiste nužde
...
U istorijskim vremenima, međutim,
situacija se promenila
...
Preduzimani su neki
tehnički napori, u ovoj ili onoj oblasti; na primer, u vojnoj veštini kod
Asiraca ili u veštini gradnje kod Egipćana
...
Ali, nigde ne nalazimo osobenu karakteristiku našeg vremena – precizan pregled tehničkih mogućnosti, volju da
se postignu određeni ciljevi, primenu u svim domenima i privrženost
celog društva vidljivom tehničkom cilju
...

Odakle potiče ta namera? Mnogi uzroci su se stekli u njenom stvaranju, među njima i uticaj filozofije XVIII veka, osnažene Hegelovom
filozofijom, a kasnije i Marksovom
...
Ono što je zaista proizvelo opšte kretanje u korist tehnike bio je posebni interes
...
Ali tek kada je posebni interes industrije, radi efikasnosti, zahtevao pronalaženje ,,najboljeg načina da se uradi posao”, to istraživanje
na polju tehnike je započeo Gilbret (Frank Bunker Gilbreth), sa zapanjujućim rezultatima koje danas vidimo
...
Svest o interesu se u Francuskoj prvo pojavila kod
države, u vreme Revolucije
...
Država
je štitila ,,veštine i nauke” (u stvari tehnike), ne iz velikodušnosti ili
brige za civilizaciju, već zbog instinkta moći
...
U stvari, buržoazija je uvek bila manje ili više povezana
s tehnikom
...
Na početku XIX veka, buržoazija je uvidela velike

72

Tehnika ili Ulog veka

mogućnost izvlačenja ogromnih profita iz tog sistema, posebno što joj
je pogodovalo urušavanje ,,morala i religije” i što se osetila slobodnom
da eksploatiše čoveka, uprkos idealističkoj dimnoj zavesi koju je podizala
...
Tehnika je
postala jedan od njenih ciljeva isključivo zato što je zahvaljujući njoj
mogla da zarađuje novac
...
Džejms Vat (James Watt) je, s već usavršenom parnom mašinom, bio upropašćen i u ćorsokaku
...
Još dve činjenice s tim u vezi:
trgovački kapitalizam je prethodio onom industrijskom; svoj uspon
industrija duguje akumulaciji kapitala na osnovu trgovine
...
To je dobro poznato
...
Buržoazija je bila ta koja je promovisala napredak nauke
...

Tehnički progres je funkcija buržoaskog novca
...
Njihova tvrdnja, međutim, ne sprečava istoriju da opovrgne njihove teorije
...

Ipak, taj posebni interes buržoazije nije bio dovoljan da bi celo
društvo poveo za sobom – setimo se masovnih reakcija protiv tehničkog progresa
...
jedan od zahteva radnika bio je ukidanje
mašina
...
Životni standard nije porastao, ljudi su još
patili zbog gubitka životne ravnoteže, izazvanog suviše naglim uvođe-

Tehnike

73

njem tehnike, a još nisu osetili opijenost rezultatima
...
Iz tog razloga postojala je reakcija protiv tehnike i društvo je bilo podeljeno
...

Sredinom XIX veka situacija se promenila; Karl Marks je rehabilitovao tehniku u očima radnika
...
Oni koji su je koristili porobljavali su radnike, ali to je
bila greška gospodara, a ne same tehnike
...
Radnička klasa ne može biti oslobođena borbom
protiv tehnike već, naprotiv, samim tehničkim progresom, koji će automatski dovesti do kolapsa buržoazije i kapitalizma
...
Ali, to ne bi bilo dovoljno da dovede do
jasne svesti o tehničkom cilju, do novog consensus omniuma, da se nije
pojavilo istovremeno s drugom istorijskom činjenicom, odnosno sa
širenjem takozvanih koristi tehnike za mase
...
Između 1850
...
Sve
to, objasnio je Marks, obećavalo je još bolje stvari i ukazivalo na put
koji treba slediti
...
Kako
je javno mnenje moglo da se usprotivi?
Privučene sopstvenim interesom (na primer, idealom komfora)
mase su prešle na stranu tehnike; društvo je bilo preobraženo
...
Doslovno svi
su se slagali o njenoj izuzetnoj vrednosti
...


74

Tehnika ili Ulog veka

Sredinom XIX veka, kada je tehnika jedva počela da se razvija,
podigao se drukčiji glas, koji je proročki upozoravao protiv nje
...
Ali, na njegova upozorenja, iako dobro
promišljena i uistinu proročka, u najjačem smislu te reči, niko se nije
obazirao – iz sasvim suprotnih razloga
...

Ova analiza važi prevashodno za zemlje gde se tehnički pokret prvo
razvio – za Englesku i Francusku
...
Istorijski sled događaja se razlikovao, ali u obe zemlje je bilo
prisutno usmerenje ka tehničkom razvoju
...
Društveni tabui su srušeni ranije
...
Vrhunska vrednost postao je produktivan i
efikasan rad, koji je marljivima omogućavao da se uzdignu visoko na
društvenoj lestvici (Viljem Pit [William Pitt] je dobar primer)
...
Više nije bilo socijalne rigidnosti zasnovane na kraljevskoj
personi ili na moći novca
...
U XVIII veku, sve strukture engleskog društva
još uvek su bile suštinski pokretljive i nestabilne
...
Dve velike struje
podelile su englesko društvo pre pojave metodizma: Anglikanska crkva i puritanci
...
Nadovezujući se na trend koji je pokrenula reformacija, oni su uništili sve važeće religiozne tabue i razvili praktičan
i utilitarni mentalitet, koji je naglašavao upotrebu, čak i eksploataciju
ovozemaljskih dobara, koje je Bog podario čoveku
...
Anglikanska crkva je još od
kraja XVIII veka gajila toleranciju, a kao svoj vodeći princip usvojila je
ideju biskupa Vorbertona (Warburton) o društvenoj korisnosti
...
Religija više nije

Tehnike

75

društveni okvir; ona mu više ne može nametati svoje tabue ili forme
...
U isto vreme, dolazi do raspada
i atomizacije engleskih socijalnih grupa – do čega je došlo ne toliko
usled uticaja države (kao u Francuskoj), koliko zbog uništavanja seoskog društva, koje je započelo u ranom XVIII veku, o čemu su rečito
svedočili Defo i Svift
...
Istoričar beleži slom, nemilosrdan i brži nego u Francuskoj, celog jednog društva koje je do tada bilo u ravnoteži
...

Ovde nije potrebno detaljno razmatrati kako je nastalo novo seosko
društvo zasnovano na novčanom interesu
...
Naša tema su trgovci čiji je uticaj izmenio organsku strukturu
tradicionalnog sveta
...
Seoska udruženja su uništena, a komune
su skoro u potpunosti prešle u ruke novih zemljoposednika i prestale da postoje kao čvrste društvene jedinice
...
Ograđivanje zajedničkog zemljišta, koje je
u Francuskoj izvedeno uglavnom posle 1780, u Engleskoj je počelo
1730
...
Seljak više nije mogao da opstane kao
takav i zajedno s njim celo društvo je stavljeno u pokret
...
Ta ljudska
radna snaga nije bila potrebna samo za razvoj industrije; tako stvorene
mase bile su dragocene i za veru u tehniku i njeno širenje
...


76

Tehnika ili Ulog veka

Pored toga, država, koja je u Francuskom društvu bila dominantna,
nije imala isti uticaj u Velikoj Britaniji
...
Ta svest se u Velikoj Britaniji pojavila u obliku buržoaskog interesa
...
Tehnički pokret u Francuskoj pokrenula je
monarhija i on je imao naučnu formu: akademije i istraživački instituti
širili su nove tehnike po celoj zemlji; plemstvo je bilo ono koje ih je
primenjivalo, ali vrlo često bez mnogo žara
...
Empirizam je bio dominantan faktor
jer je bio efikasniji
...
To je važilo
kako za poljoprivredu, tako i za industriju
...
Jasna
svest o vrednosti tehnike izražavala se prevashodno preko novca i bila
je locirana u centru sistema distribucije
...
Britanska država postigla je
tu jasnu tehničku svest relativno kasno, a i tada samo kada bi uvidela
da su tehnike u njenom neposrednom interesu
...
U proizvodnji čelika, na primer,
činjenica da je Henri Kort (Henry Cort) 1780
...
Država je u tom postupku pronašla odlično
sredstvo za unapređivanje svoje flote
...

Od tog doba, vladajuće elite obe zemlje su shvatile da samo tehnička efikasnost u svim odnosima i poduhvatima vlasti može držati
pod kontrolom kako civilne tako i vojne poslove
...
Put je u Engleskoj već
bio utaban pojavom britanske buržoazije
...

U Sjedinjenim Državama to se desilo početkom XIX veka
...
Ali, u to vreme američki
socijalni milje je postao pogodan; pored toga, Amerikanci su profitirali od tehničke svesti koja se razvila u Evropi, tako da su odmah
došli u posed tehničkog modela
...
To američko postignuće bilo je plod izuzetne fleksibilnosti američkog miljea
...
U tim nacijama, društvene strukture su ostale nepromenjene, a društvena hijerarhija nije
bila napadnuta
...
Inkvizicija i Tribunal carstva
ljubomorno su čuvali duhovne i društvene podele
...
Bilo je malo promena u gradovima, nimalo u ruralnim oblastima
...

A kada je prosvećeni despotizam počeo da stvara izvesno uzbuđenje,
taj svet je bio tako slabo pripremljen za to da se iscrpljivao u borbi sa
starim društvenim strukturama
...

Moguće je da je u tom periodu u Nemačkoj i Rusiji bilo velikih
izuma
...
Iako je to verovatno preterivanje, u tim tvrdnjama možda ima neke istine
...
Do primene nije došlo jer je nedostajala srećna kombinacija faktora o kojima
smo govorili
...
U nekim zemljama, naročito u Pruskoj,
država je bila sklona tehnici; ali ako jasna tehnička svest postoji samo

78

Tehnika ili Ulog veka

kod države, to očigledno nije dovoljno da bi se otvorio put velikoj mobilizaciji ljudi i stvari, neophodnih za taj višestruki progres
...
Ti faktori se nisu podudarili nikada ranije
...
Neki od tih uslova postojali su i u drugim društvima; na primer, neophodne tehničke pripreme i uništenje
tabua u Rimskom carstvu u III veku
...

Čemu nas još uči istorija? Samo tome da je taština verovati da svoje
teorije možemo nametnuti istoriji
...


Glava II
KARAKTEROLOGIJA TEHNIKE

Kada danas raspravljamo o tehnici, nemoguće je uzdržati se od
stava
...

Ako prihvatimo da je tehnički fenomen konstanta u ljudskoj istoriji, da li postoji bilo šta novo u njegovom sadašnjem vidu? Postoje
dva različita stava o tom pitanju
...
Žan
Furastje se u šali pita da li je praistorijski čovek, kada je prvi put video bronzani mač na delu, osetio istu pretnju koju mi osećamo od
atomske bombe
...
(To je nesicrpni izvor
šala za filmove i karikature
...
Ne postoji više stvarnih razloga da budemo uplašeni od atomske bombe nego od bilo kog pronalaska starog
hiljadama godina – koji, kao što vidimo, nije uništio ljudsku vrstu
...

Taj normalni razvoj, ma koliko bio brz i iznenađujući, ne može biti
opasnost za nas
...
Nema ničeg
zajedničkog između modernog tehničkog kompleksa i njegovih fragmenata, koji se mukotrpno traže u istoriji da bi se dokazalo kako je
tehnika oduvek postojala
...
Moderno društvo se suočava s tranzicijom (koju su najavili

80

Tehnika ili Ulog veka

Marks i Engels, a posebno ovaj drugi), koja podrazumeva kvalitativnu
promenu kao posledicu one kvantitativne
...
Kada pređe
određeni kvantitet, fenomen, iako u izvesnom smislu ostaje isti, nema
više isti kvalitet, nije više iste prirode
...
Neophodno je ispitati objektivne karakteristike tehnike da bi se utvrdilo da
li je zaista došlo do promene
...
Ako pođemo od
njih, prvi stav je ispravan
...
Na sličan način, zakoni širenja tehničkih pronalazaka su isti,
bez obzira na stepen tehničke evolucije
...

Mnogi autori koji su proučavali probleme koje postavljaju različite tehnike priznaju da postoji temeljna razlika između tradicionalne
situacije i one s kojom se danas suočavamo
...
Prva grupa se sastoji iz tehnika koje, mada retko identične po
metodi i formi, jesu identične po unutrašnjim karakteristikama
...

Primitivne tehnike ne postoje same po sebi; one su samo posrednik
između čoveka i njegovog okruženja
...
Novi faktor je da je mnogostrukost tih tehnika dovela do promene njihovog karaktera
...
Ipak, one više ne predstavljaju isti fenomen
...
Ona

Karakterologija tehnike

81

nije više samo sredstvo i posrednik
...

Ipak, po meni, ta često konstatovana razlika nije presudna za posebnost današnje tehničke situacije
...
Nije dovoljno prosto reći, na osnovu opšteg iskustva o raskoraku između naše tehnike i
ograničenih potreba naših tela, kako je tehnika realnost po sebi
...

Prema tome, nisu unutrašnje karakteristike tehnike te koje ukazuju da li je bilo istinskih promena, već karakteristike odnosa između
tehničkog fenomena i društva
...
Granata eksplodira i eksplozija je obično uvek ista
...
Zvuk, svetlost
i putanja delova su skoro identični
...
Ali ako četrdeset devet granata eksplodira na nekom
udaljenom mestu, a pedeseta eksplodira usred voda vojnika, ne može
se tvrditi da su rezultati identični
...
Da bi se ocenila ta promena ne mora se ispitivati unutrašnji karakter ekplozije, već njen odnos prema okruženju
...

Ići dalje od toga i zamišljati, na primer, kakva bi mogla biti psihološka reakcija primitivnog čoveka suočenog s tehničkim pronalascima, jeste čista fantazija
...
Delovanje uma varira u zavisnosti od mesta i
vremena i nemoguće je uživeti se s bilo kakvom pouzdanošću u um
primitivnog čoveka
...


82

Tehnika ili Ulog veka

I
...
Ali nije dovoljno reći da je tehnika tada bila ograničena
...

Na prvom mestu, tehnika je bila primenjivana samo u izvesnim
uskim, ograničenim domenima
...
Modernom čoveku bi se moglo učiniti da taj kompleks tehnika pokriva
prilično veliki domen i da zapravo odgovara celini života
...

U takozvanim primitivnim društvima, ceo život je uistinu bio zatvoren u mrežu magijskih tehnika
...
Magija je, kao što smo videli,
možda čak bila izvorište tehnike, ali primarna karakteristika tih društava nije bila tehnička već religiozna preokupacija
...
Pored
toga, značaj tehnike se postepeno smanjuje kako stižemo do istorijskih
društava
...
I
mada su izvesne proizvodne tehnike još postojale, magijske forme koje
su obezbeđivale tehniku društvenih odnosa, političkog, vojnog i sudskog života imale su tendenciju nestajanja
...
Zakon, koji se
tradicionalno izražavao kroz određene običaje, više nije imao karakter
tehničke strogosti; čak ni država nije bila ništa drugo do snaga koje se
prosto manifestovala
...

Čak i u aktivnostima koje smatramo tehničkim, taj aspekt nije
uvek bio na prvom mestu
...
,,Svojevremeno, kada bi familija iz
Nove Engleske pozvala na mobu (to jest, na okupljanje radi zajedničkog rada), to je za sve pozvane bio jedan od najprijatnijih perioda u
godini
...
”17 Aktivnost održavanja društvenih odnosa i ljudskih kontakata dominirala je
nad tehničkim poretkom stvari i obavezom rada, što su bili razlozi od
sekundarnog značaja
...
Čak i na nivou pojedinca
tehnika je zauzimala mnogo ograničeniji prostor nego što se obično
veruje
...

Za primitivnog čoveka, kao i za istorijskog čoveka sve do skora,
rad je bio kazna, a ne vrlina
...
Čovek je radio što je moguće
manje i bio je zadovoljan ograničenom potrošnjom dobara (kao, na
primer, kod Crnaca ili Indusa) – što je bio preovlađujući stav, koji je
ograničavao kako tehnike proizvodnje, tako i tehnike potrošnje
...
Generalno uzev, robovi su
zaista bili manjina
...
U većini robovlasničkih nacija
robovi su bili u manjini
...
Samim tim, tehničke aktivnosti nisu zauzimale mnogo prostora u tim društvima
...
Tehnika nije bila ni deo ljudskih
zanimanja, niti predmet preokupacije
...
Do našeg
Džordž Homans (George C
...
P
...
P
...

17

84

Tehnika ili Ulog veka

vremena čovečanstvo nije vezivalo svoju sudbinu za tehnički progres
...
On od njega nije mnogo očekivao
...

Danas ne možemo da zamislimo udobnost osim kao deo tehničkog poretka stvari
...

Glavna briga je da se izbegne napor i omoguće odmor i fizička relaksacija
...
Po Gidionu, ljudi srednjeg veka su takođe držali do udobnosti, ali ona je
za njih imala sasvim drugu formu i sadržaj
...
Prostor je bio primarni element udobnosti
...
Te preokupacije
nama su potpuno strane
...
U srednjem veku, soba je mogla biti potpuno ,,završena”, iako
u njoj možda nije bilo nameštaja: sve je zavisilo od razmera, materijala, forme
...
Udobnost
je bila pečat koji je čovekova ličnost ostavljala na prostor u kojem je
živeo
...
To nije bio rezultat pukog
hira, već je predstavljalo prilagođavanje karakteru; kada bi ih jednom
sagradio, srednjevekovni čovek nije mario ako njegove sobe nisu bile
zagrejane ili ako su stolice bile tvrde
...
Gidionova studija
je u tom pogledu ubedljiva
...

To ograničenje sfere delovanja tehnike sve više je povećavano ograničenjima tehničkih sredstava korišćenih u tim domenima
...
Naprotiv, izgleda
da je dominirala svesna maltuzijanska tendencija
...
Čovek je težio da do krajnjih granica koristi
sredstva kojima je raspolagao i pazio da ih ne zameni ili ne stvori druga sve dok su stara bila efikasna
...
Zakona je bilo malo, kao i institucija; čovek je koristio
maksimalnu pronicljivost da bi postigao maksimum rezultata s minimalnim sredstvima, a cena je bila to što se morao služiti maštom, preuređivanjem, retoričkim tehnikama a pari i a contrario i tako dalje
...
Društvo nije bilo orijentisano ka stvaranju
novog instrumenta kao odgovora na neku novu potrebu
...

Nedostaci alata morali su biti kompenzovani veštinom radnika
...
I
to je bila neka vrsta tehnike, ali ona nije imala nijednu karakteristiku
instrumentalne tehnike
...
Razumljivo je da je tehnika sama po sebi igrala
vrlo malu ulogu
...
Težnja ka ,,dovršenom”, ka perfekciji u korišćenju, ka lucidnosti primene, zamenila je potragu za novim oruđima, koja bi čoveku
omogućila da pojednostavi posao, ali bi dovela i do odustajanja od
težnje za istinskom veštinom
...
Kada postoji
obilje instrumenata koji zadovoljavaju sve potrebe, nemoguće je da jedan čovek poseduje savršeno znanje o svakom instrumentu ili veštinu
da koristi svaki od njih
...
Ali, do XVIII veka sva društva su prevashodno bila orijentisana na poboljšanja u upotrebi oruđa i malo su se bavila samim

86

Tehnika ili Ulog veka

oruđima
...
Radilo se o prevazilaženju stadijuma totalnog iskorišćavanja oruđa njegovim usavršavanjem
...
Ali, tradicionalno, naglasak je bio na ljudskom biću koje je
koristilo oruđe, a ne na korišćenom oruđu
...
Iz tog razloga, u
prvu kategoriju možemo svrstati sve tehnike koje smo klasifikovali u
odnosu na unutrašnje karakteristike
...
e
...
e
...
Društvene grupe su bile jake i zatvorene za strance
...
Tehnika se sporo širila
...
Ali ti događaji su trajali milenijumima i bili su slučajni
...
Imitacija se dešavala vrlo sporo i čovečanstvo je prelazilo iz
jedne faze u drugu s velikim teškoćama
...

Grčka umetnost ostala je grčka i u proizvodnim aktivnostima, kao
što je grnčarstvo, čak i kada su je imitirali Rimljani
...
Kad je reč o magiji, ta tehnika je ostala potpuna tajna
...
Nije bilo prenošenja, već samo besplodnog tumaranja u
mraku
...

Zašto je bilo tako? Objašnjenje je jednostavno: tehnika je bila sastavni deo civilizacije
...

Tehnika je bila samo jedan od svih tih faktora koji su se međusobno mešali
...
Ona je bila deo celine, deo definisanog
društva, i razvijala se kao funkcija te celine i delila njenu sudbinu
...
Geografski posmatrano, nije moglo
biti tehničke transmisije, zato što tehnika nije bila nekakva bezimena
roba, nego je nosila pečat cele kulture
...

Tehnika nije mogla da se širi iz jedne društvene grupe u drugu, osim
kada su one bile u istom stadijumu evolucije i kada su civilizacije bile
istog tipa
...

Otuda je razumljivo da se tehnika, ugrađena u pripadajući okvir,
nije razvijala autonomno
...
Pogrešno je zamišljati to kretanje
na pojednostavljen način, kako to čini marksizam – prvo kao evoluciju tehnike, a potom kao usaglašavanje ostalih faktora
...
Neki važni kovarijantni
faktori, saglasni s tehnikom, tradicionalno su postojali i menjali su
se u skladu s tipom civilizacije
...
Frankastel (Francastel) je pokazao kako tehnika može biti ,,apsorbovana i usmerena od strane umetnosti”, kao što se recimo desilo
u XV veku, kada je bila podređena estetskoj viziji sveta, koja joj je
nametnula svoja ograničenja i zahteve
...
Od tada imamo složenu ,,umetničku tehniku” i, kao i drugde, gotovo nikada ne nailazimo na tehniku u čistom stanju
...
Još nije postojalo poređenje ili konkurencija između
tih različitih sistema; formulacija, ,,najbolji način na svetu”, još nije
stvorena
...
Zbog
toga su oružja i alati poprimali veoma različite forme, a društvene
organizacije su bile izuzetno raznovrsne
...
Na primer, rimsko robovlasništvo nije imalo ništa zajedničko sa onim germanskim
ili germansko s kaldejskim
...
Ta ekstremna raznolikost lišila je tehniku njene
ključne karakteristike
...
Ta raznolikost navela nas je da
poverujemo kako je postojala epoha ekperimentisanja, kada je čovek
lutao pokušavajući da nađe svoj put
...
U
stvarnosti, raznolikost nije proistekla iz brojnih ekperimentalnih pokušaja raznih naroda, nego iz činjenice da je tehnika uvek bila ugrađena u određenu kulturu
...
Do XVIII veka tehnike su se razvijale vrlo
sporo
...
Bili su potrebni vekovi za: (a) eksploataciju nekog izuma (na primer, vodeničnog mlina); (b) prelaz s
igračke na upotrebljiv objekat (barut, automati); (c) prelaz s magijske
na ekonomsku operaciju (uzgoj životinja); (d) jednostavno usavršavanje nekog instrumenta (konjski jaram i prelazak sa okopavanja
običnim štapom na plug)
...
One su, verujem, skoro neprenosive u vremenu iz date civilizacije u onu koja joj sledi
...
Ne postoji ništa što bi
dokazalo da je ranije postojala istinska tehnika, to jest, u smislu generalizovane primene
...
Mnogi autori su upali u tu zamku – među njima Žan
Lalu (Jean Laloup) i Žan Neli (Jean Nelis)
...
Kao što je
Žil pronicljivo primetio: ,,Najbolje opisane mašine u Enciklopediji iz
XVIII veka verovatno su bolje smišljene od onih iz XV veka, ali teško da predstavljaju revoluciju
...
Drugi problem
se sastojao u širenju upotrebe mašine u društvu; i taj drugi korak se
odvijao vrlo sporo
...
” Žil jasno pokazuje da se tehnički
progres razvija u skladu sa isprekidanim ritmom: ,,On je vezan za demografske i ekonomske ritmove i za izvesne unutrašnje kontradikcije
...

Sporost razvitka tehnika je evidentna kroz istoriju
...
Ali, ne može se reći
da je ta sporost bila potpuno uniformna
...
Na primer,
rimskom pravu, koji je u klasičnom periodu bilo posebno bogato, bilo
je potrebno dva veka da pronađe savršenu formu
...
Uprkos svom značaju, XV
vek nije doneo više od četiri ili pet važnih tehničkih primena
...
Ljudi su išli skoro nesvesno ukorak s tehnikama i
kontrolisali njihovu upotrebu i uticaj
...
Tehnika nije postavljala problem adaptacije
zato što je bila čvrsto utkana u okvir života i kulture
...
Obostrani progres je bio tako dobro usklađen da je čovek mogao ići u korak

90

Tehnika ili Ulog veka

sa svojim tehnikama
...
Tehnike su omogućile čoveku individualni napredak i olakšavale
neke procese, ali nisu na čoveka uticale direktno
...

Tu evolucionu sporost pratila je znatna iracionalna raznolikost
modela
...
Ljudi su pravili nepovezane
modifikacije već postojećih instrumenata i institucija; ali te modifikacije nisu bile adaptacije
...
Velika sablja koji su koristili
švajcarski vojnici u XVI veku imala je najmanje devet različitih oblika
(savijena, nazubljena, dvoručna, s heksagonalnim sečivom, u obliku
perunike, sa žlebom, itd
...
Modifikacije određenog tipa nisu bile ishod proračuna ili neke isključivo tehničke volje
...
Važno je naglasiti da su tehničke
operacije, kao i sami instrumenti, skoro uvek zavisili od estetskih preokupacija
...
Što
se tiče ideje, često prihvatane nakon trijumfa efikasnosti, da je lepo
ono što je maksimalno prilagođeno upotrebi – sigurno je da takva
ideja nije vodila estetske potrage u prošlosti
...
Naprotiv, estetski obziri su proizvoljni i dozvoljavaju uvođenje beskorisnosti
u izuzetno korisne i efikasne aparate
...

Oboje je prouzrokovalo promene u klasičnom tipu
...
Traganje za većom efikasnošću takođe je igralo ulogu, ali to je bio samo jedan faktor među

Karakterologija tehnike

91

mnogima
...
Konačni rezultat bio je
uspostavljanje novog tipa na osnovu prethodnog
...
Izgleda da
je važan element ljudskog života bilo povinovanje višestrukim motivima, a ne samo razumu
...
Ljudi su težili da ponovo uvedu nezamenljive faktore estetike
i morala
...
Šivaće mašine
bile su ukrašene cvetovima od livenog gvožđa, a prvi traktori nosili
su ugravirane glave bika
...
Pored toga, ta kićenost, tehnički govoreći, predstavljala je
pogrešan put
...
A ukras može povećati otpor vazduha, izbaciti
točak iz ravnoteže, promeniti brzinu ili preciznost
...
Te dve
stvari su morale biti razdvojene
...

Apstraktne tehnike i njihov odnos prema moralu imale su istu evoluciju
...
Modernim
društvom se zapravo upravlja na osnovu čisto tehničkih preokupacija
...
Sve to nema veći značaja od nabranog suncobrana na prvoj Makormikovoj žetelici
...
To je
stanje u kojem se nalazimo danas
...
Tehnički progres
danas nije uslovljen ničim osim svojim sopstvenim proračunom efikasnosti
...
To ne znači da pojedinac više
u tome ne učestvuje
...
Ali pojedinac učestvuje samo u
onoj meri u kojoj je podređen potrazi za efikasnošću, u meri u kojoj
se opire svim strujama koje se danas smatraju sekundarnim, kao što
su estetika, etika, mašta
...

Dugo se verovalo da će racionalna sistematizacija smanjiti broj
tehničkih tipova: u meri u kojoj faktori raznovrsnosti bivaju eliminisani, smanjiće se broj tipova i oni će biti jednostavniji i precizniji
...
Međutim, s daljim progresom, u igru je ušao novi element raznovrsnosti:
da bi neki instrument bio savršeno efikasan, on mora biti savršeno
prilagođen
...
To predstavlja suštinsku
karakteristiku tehnike
...
Kao što kaže Porter Gejl Perin (Porter Gale Perrin):
,,Baš kao što jedna reč priziva ideju koja tačno odgovara samo njoj i
nijednoj drugoj”, tako i fiksirana tehnička procedura proizvodi fiksirani rezultat
...
Perin je to detaljno pokazao na primeru pravne tehnike,
ali to vredi i za sve ostale
...
Mašina je

Karakterologija tehnike

93

bila duga 28 metara i koštala je 100000 dolara
...

Pravni sistem može funkcionisati savršeno adekvatno u Francuskoj,
ali ne i u Turskoj
...
Tenk će imati različitu formu zavisno od toga da li
će biti korišćen na brdovitom terenu ili u pirinčanim poljima
...

Na taj način se javlja nova vrsta raznovrsnosti tehničkih aparata: danas se instrumenti razlikuju jedni od drugih na osnovu neprestane
specijalizacije u primeni koja se od njih zahteva
...
Letelice se opisuju prema svojoj nameni
...
Spisak francuskih vojnih letelica, koji se trenutno
sastoji od pet velikih kategorija, izgleda ovako: (1) strateški bombarderi, (2) taktički bombarderi, (3) prateći avioni, (4) izviđački avioni i
(5) transportni avioni
...

Svaki ima veoma različite karakteristike, koje proističu iz sve suptilnijih tehničkih adaptacija
...
Nedavno objavljena brošura najvećeg svetskog proizvođača ulja
za podmazivanje nabraja petnaest različitih vrsta maziva namenjenih
isključivo automobilima
...

Četvrta karakteristika tehnike, koja proizilazi iz prethodno navedenih, jeste čovekova mogućnost izbora
...
Najčešće je postojala ravnoteža između dva
glavna tipa civilizacija – aktivnih i pasivnih
...
Neka društva su orijentisana na eksploataciju zemlje,
na rat, osvajanje i ekspanziju u svim njenim oblicima
...

S duhovne tačke gledišta, ta društva karakteriše mistički stav, žudnja
za samoponištenjem i utapanjem u božansko
...
Grupa koja je do
nekog trenutka bila aktivna može postati pasivna
...

Posle toga su postali najpasivniji i najmističkiji narod na svetu
...

Ta dva tipa društva koegzistirala su kroz istoriju; i zaista, to je izgleda bilo potrebno za ravnotežu sveta i čoveka
...
Pored toga, čovek je mogao da se
izoluje od uticaja tehnike tako što bi se priključio nekoj grupi i ostvario
uticaj na nju
...

Kada razmatramo nesvesnu socijalnu koheziju ili moć države, uvek
primećujemo da su te sile imale protivtežu u postojanju drugih susednih grupa ili u privrženosti nekim drugim stvarima
...
Već smo uočili
raznovrsnost tehničke forme i sporost imitacije
...
Efikasnost je bila
samo jedan od njih, kao što je to pokazao Pjer Defonten (Pierre Deffontaines) u svom radu o religioznoj geografiji
...
Ograničenja kojima je bio izložen nisu presudno delovala, jer su
bila netehničke prirode i mogla su biti prevaziđena
...
Činjenica da su tehnike i čovek bili na približno
istom nivou, dozvoljavala je pojedincu da odbaci tehnike i da izlazi

Karakterologija tehnike

95

na kraj i bez njih
...
Osnovni elementi života su bili zajemčeni i
obezbeđivani, manje ili više liberalno, od strane same civilizacije čije
je forme pojedinac odbacivao
...
Rimsko pravo je bilo nemoćno kada bi se suočilo sa odlukom pojedinca da izbegne vojnu službu, ili, u velikoj meri, carske
takse i sudske vlasti
...

Za pojedinca je bila rezervisana oblast slobodnog izbora po cenu
minimalnog napora
...
Postojanje izbora, kao posledica karakteristika
koje smo već razmatrali, po svoj prilici je bio jedan od najvažnijih
istorijskih faktora tehničke evolucije i revolucije
...
Svaki put kada bi izostao jedan od tih elemenata, nužno je
sledila društvena i ljudska stagnacija
...
Kada je reč o propustu u onom drugom,
ljudskom elementu, to je ono čemu smo danas svedoci
...
Istorijski gledano, njihovo postojanje nije diskutabilno
...
Odnos nije isti, on ne pokazuje nijednu od
konstanti koje su do sada bile prepoznatljive
...
Takav opis predstavio
bi ga u isključivo negativnoj perspektivi, dok je tehnički fenomen u
stvari pozitivna pojava; on predstavlja pozitivne karakteristike koje su

96

Tehnika ili Ulog veka

samo njemu svojstvene
...
Prema tome, današnji tehnički fenomen nema skoro ništa zajedničko s tehničkim fenomenom iz prošlosti
...
To bi bilo neprirodno,
moralizirajuće i teško odbranjivo
...
Ona se proširila na
sve sfere i obuhvatila svaku aktivnost, uključujući i ljudske aktivnosti
...
Beskrajno je usavršila instrumente koji stoje na raspolaganju čoveku i donela mu skoro
neograničeno mnoštvo posrednika i pomagača
...
Ona postavlja
probleme koji se ponavljaju neprestano i sve akutnije u raznim socijalnim grupama
...
Suočavamo se sa obeležjima potpuno suprotnim od onih koji su nekada važili
...

Postoje dve suštinske karakteristike današnjeg tehničkog fenomena, kojima se neću detaljno baviti zbog njihove očiglednosti
...

Prva od tih očiglednih karakteristika je racionalnost
...
Ta racionalnost, čiji su najbolji primeri sistematizacija,
podela rada, određivanje standarda, proizvodnih normi i tome slično,
uključuje dve jasno odvojene faze: prvu, upotrebu ,,diskursa” u svakoj
operaciji, što isključuje spontanost i ličnu kreativnost
...

Svaka intervencija tehnike je zapravo redukcija činjenica, sila, fenomena, sredstava i instrumenata na logičke šeme
...
Tehnika je suprotstavljena prirodi
...
To nije stvar
ubeđenja
...
Iz tog razloga, poređenje mašine i ljudskog tela koje
nudi Emanuel Munije (Emmanuel Mounier) je bez vrednosti
...

Tehnika razara, eliminiše ili potčinjava prirodni svet i ne dozvoljava
mu da se regeneriše, niti čak da stupi u simbiozu s njom
...
Tehnički milje apsorbuje prirodno na isti
način kao što hidroelektrane hvataju vodeni tok i sprovode ga u kanale
...
Kada nam pođe za rukom da proizvedemo veštačku aurora
borealis, nestaće noći i na zemlji će vladati večiti dan
...
Ali,
ostale ću analizirati detaljnije, a to su: tehnički automatizam, samouvećavanje, nedeljivost, univerzalizam i autonomija
...
Karakteristike moderne tehnike
Automatizam tehničkog izbora
,,Jedan najbolji način”: tako glasi formula po kojoj deluje naša tehnika
...
Taj proces nazivam automatizmom
...
Niko to ne može
promeniti ili tvrditi suprotno ili izbeći
...
Jedna od njih se neizbežno nameće: njeni
rezultati su proračunati, izmereni, očigledni i nesporni
...
Ona jednostavno postoji
...
Sama tehnika, ipso facto, bez popustljivosti ili moguće rasprave, bira sredstva koja će biti upotrebljena
...
Niko ne može reći
da je čovek pokretač tehničkog progresa (o tom pitanju ću raspravljati
kasnije) i da je on taj koji bira između mogućih tehnika
...
Čovek je uređaj za registrovanje efekata i rezultata dobijenih primenom raznih tehnika
...
Njegova odluka može
biti samo u prilog tehnike koja donosi maksimum efikasnosti
...
Mašina bi mogla izvesti istu operaciju
...
Ali njegova akcija proizilazi samo iz činjenice da je temeljno analizirao rezultate i zaključio da je s nekog drugog stanovišta
dati metod manje efikasan
...
Drugi primer bi mogao biti odluka da se
odustane od nekih visokoproduktivnih sistema da bi se dobila uravnoteženija produktivnost, iako bi to moglo značiti manju proizvodnju per
capita
...

Najgori prekor koji moderno društvo može uputiti jeste optužba da
neka osoba ili neki sistem ometa tehnički automatizam
...
Ako mašina može doneti određeni rezultat,
ona se mora iskoristiti do punog kapaciteta, a ako se to ne učini, takav
postupak smatraće se kriminalnim i antisocijalnim
...

Fundamentalna kritika kapitalizma koju mu upućuje komunizam
jeste da finansijski kapitalizam blokira tehnički progres koji ne proizvodi profit; ili da promoviše tehnički progres samo zato da bi sebi
obezbedio monopol
...

Pošto je komunistički režim orijentisan na tehnički progres, dokaz
superiornosti komunizma je to što on usvaja svaki tehnički napredak
...

Druga tradicionalna analiza dopunjava Rubinštajnovu
...
Finansijsko investiranje, koje je u početku ubrzavalo pronalazaštvo, sada podstiče tehničku inerciju
...
Kapitalizam ne daje
maha tim faktorima zato što on nedopustivo podređuje tehniku ciljevima drugačijim od same tehnike i zato što nije sposoban da apsorbuje
tehnički napredak
...
Pored toga, što se više te mašine usavršavaju i tako
postaju efikasnije, time postaju skuplje
...
Reakcija kapitalizma je dobro poznata: patenti za nove mašine se kupuju, a mašine se nikad ne stavljaju u
pogon
...
godine, a onda
se uništavaju
...
On nije u stanju
da razvije sistem distribucije koji bi dozvolio apsorpciju svih dobara
koje tehnika može da proizvede
...
Na isti način, on nije sposoban da iskoristi ljudsku radnu
snagu koja se oslobađa posle svakog novog tehničkog poboljšanja, posle čega slede krize nezaposlenosti
...
Ta kritika je tačna i otkriva dve
stvari
...
Ako je
situacija kapitalizma zaista takva kao što je opisano, to je stoga što tehnički progres deluje automatski
...
Kapitalizam će, uprkos svojoj velikoj moći, biti
smrvljen tim automatizmom
...
Ako komunizam može
da od takve kritike kapitalizma napravi uspešnu odskočnu dasku za
svoju propagandu, to je samo zato što je kritika opravdana
...
Ne preostaje nam ništa drugo osim da se divimo
mehanizmu koji funkcioniše tako dobro i, naizgled, tako neumorno
...
Napredovanje tehnike tako postaje automatsko – kada se
moderni čovek odrekne kontrole nad njom i kada više ne može da
natera sebe da joj se suprotstavi i da sam napravi izbor
...
Unutar tehničkog kruga, izbor između metoda, mehanizama, organizacija i formula obavlja
se automatski
...

On prihvata tu situaciju kada staje na stranu tehnike
...
Kada napustimo sam
tehnički domen, nailazimo na ceo skup netehničkih sredstava; među
njima se dešava neka vrsta prvobitnog procesa eliminacije
...
Ljudski život, u
celini gledano, nije bio preplavljen tehnikom
...
Ali, sudar
spontanih aktivnosti i tehnike katastrofalan je za one prve
...
To, međutim, ne znači da tu postoji bilo kakav svesni
napor ili usmeravajuća volja
...
Uzmimo, na primer, politiku
...
Ako hoćemo da politika postane tehnička aktivnost, slučajnost mora biti eliminisana
...
Nepredvidljivost, crta koju u manjem ili
većem stepenu dele svi ljudi, takođe mora biti eliminisana
...
Problem je bio veliki, ali možda ne veći od problema
ovladavanja atomskom energijom
...
On nije uspeo da potpuno
formuliše njene principe, ali je od početka ostvario dva rezultata
...
Pored
toga, metod je bio mnogo superiorniji od netehničke politike; isti rezultat se mogao postići s manje resursa i s mnogo manje troškova
...
Ta sposobnost da se pruži otpor proizilazila je iz impozantne nemačke vojne tehnike, kao i iz savršeno izgrađenog odnosa
između nacije i armije
...
Plima
lenjinističke politike u nekim periodima se povlači pred nadmoćnom
silom ogromnih političko-ekonomskih mašina protivnika
...
Superiornost tehnike nad
ogromnim, ali neefikasno korišćenim resursima i mašinerijom, znači
da tačka u kojoj se pojavljuje tehnika postaje istinski prelomna
...
Ako je definisan željeni ishod, nikakav izbor između tehničkih i netehničkih sredstava, zasnovan na mašti, ličnim kvalitetima ili
tradiciji, nije moguć
...
Izbor je napravljen unapred
...
Pojedinac je u
dilemi: ili će odlučiti da sačuva slobodu izbora i koristi tradicionalna,
lična, moralna ili empirijska sredstva i tako uđe u nadmetanje sa silom
protiv koje nema efikasne odbrane i koja će ga nužno poraziti; ili će
prihvatiti tehničku nužnost, gde će on sam biti pobednik, ali samo
tako što će sebe nepovratno baciti u tehničko ropstvo
...

Danas se nalazimo u stadijumu istorijskog razvoja u kojem sve što
nije tehnika biva eliminisano
...
Samo tehnička sila se može suprotstavi tehničkoj sili
...
Serž Čakotin (Serge Thackotin)
neprestano nas na to podseća
...
Beskorisno je obrazovati stanovništvo
...
Hitler je to formulisao mnogo pre Čakotina
...
”
Isključivi karakter tehnike jedan je od razloga njenog munjevitog
progresa
...
Nijedna društvena grupa nije sposobna da se odupre pritisku okruženja,
osim ako ne koristi tehniku
...

Da li će se tehnički fenomeni današnjice održati ili će oslabiti ili
čak nestati? Teško je to sagledati unapred i, u svakom slučaju, ovo nije
mesto gde to vredi pokušavati
...
Ali kada dostigne te granice, da li će postojati išta izvan njih? Da
li će preostati išta izvan njenog preciznog i ograničenog opsega, ma
koliko velikog? Na to pitanje ćemo odgovarati kroz celu ovu knjigu
...

Tehnika napreduje u onom stepenu u kojem ta kompletnost još nije

Karakterologija tehnike

103

postignuta i eliminiše svaku slabiju silu
...
Tehnika se tako otkriva i kao rušitelj i kao stvaralac, i niko ne želi, niti može
da nad njom uspostavi kontrolu
...
U današnje vreme,
tehnika je dostigla takvu tačku u svom razvitku da se transformiše
i napreduje gotovo bez presudne ljudske intervencije
...
Svi rade na tome; u svakoj profesiji i u svakom poslu svi teže
da uvedu tehnička poboljšanja
...
Tehnički progres i zajednički ljudski
napor svode se na istu stvar
...
Vensan smatra da je tehnički progres ,,rezultanta”
svih tih faktora
...
Ali podjednako je tačno da
tehnika oštro redukuje ulogu ljudske inventivnosti
...
Nije više presudna Njutnova vizija
...
Kada
se steknu svi uslovi, potrebna je samo minimalna ljudska intervencija
da bi došlo do značajnih prodora
...

Primer parne mašine i niza njenih višestrukih, malih izmena dobro
je poznat
...

Nagomilavanje mnoštva malih detalja, od kojih svaki teži da usavrši celinu, mnogo je presudnije od intervencije pojedinca koji sakup-

104

Tehnika ili Ulog veka

lja nove podatke, dodaje neki element koji menja situaciju i tako stvara
mašinu ili neki spektakularni sistem koji će nositi njegovo ime
...
Pošto inicijatori (kao Dekroli ili Montesori) daju opšte smernice, tehnička poboljšanja se neprestano hrane nalazima hiljada nastavnika
...
U fabrikama se mala otkrića koriste
na drugi način: da bi se proizvelo interesovanje radnika za posao
...
Rezultat toga je ,,kutija za predloge”, pomoću koje radnici mogu
ukazati na svoje ideje i planove za poboljšanja
...
Može se primetiti da su identične tehničke inovacije nastale istovremeno u mnogim zemljama
...

Razbijanje atoma i atomska bomba su karakteristični za tu istovremenost
...
dostigla skoro istu tačku
...
Među tim okolnostima bile su invazija Norveške i
Francuske, slom Nemačke nekoliko meseci posle tog otkrića i nedostatak sredstava i sirovina u SSSR
...
Samo nedostatak sredstava zaustavlja progres
u nekim zemljama
...
Jedna zemlja mora biti bogata da bi
tehnike iskoristila do maksimuma
...
To je
drugi element samouvećavanja
...
Naime,
ako tehnički napredak omogućava ujedinjeni napor hiljada tehničara,
od kojih svaki daje svoj doprinos, čini se da je nemoguće govoriti o
samouvećavanju
...

Postoji automatski rast svega što se odnosi na tehniku (to jest, rast
koji nije proračunat, željen ili izabran)
...
Statistički posmatrano, broj naučnika i tehničara se udvostručavao svake decenije za poslednjih vek i po
...
Kada se pojavi nova tehnička forma,
ona omogućava i uslovljava druge tehničke forme
...

Na isti način, kada se jednom otkrije neka tehnička procedura, ona
se može primeniti u mnogim oblastima različitim od one u kojoj je
prvobitno bila pronađena
...
Ali,
odmah je uočeno da one mogu biti primenjene na svakom mestu gde
je potrebno doneti neku odluku
...
” Isto se može reći i za tehnike organizacije
...

To ne znači nužno beskrajno i neograničeno uvećavanje tehnike
...

Kada Luis Mamford, recimo, tvrdi kako se era mehaničkog progresa
nalazi na svom kraju ili kada Kolin Klark (Colin Clark) objavljuje prelaz sa sekundarnih aktivnosti na tercijarne, oni pokazuju nešto što se
može opisati samo kao opasno samopouzdanje
...
Ovo poslednje je tačno, ali daleko smo od toga da znamo ukupne mogućnosti
fizičkog sveta
...
Očigledno je
da uvećavanje mašina ne može biti neograničeno, ali ono će biti dovoljno da se taj progres nastavi još jedan vek, tako ne možemo polagati
nade u navodnu stagnaciju
...
Potpuno
se slažem s primedbama Leona Igoa Diprijea (Léon Hugo Dupriez)
kada ukazuje na grešku ,,stagnacionista” – na primer Volfa (Wolf),
koji piše: ,,Zakon limita tehnoekonomskog razvoja glasi da prošli
progres zatvara vrata budućem
...
” Diprijeovo razotkrivanje greške u tvrdnjama sličnim ovoj deluje mi tako ubedljivo da ću se zadovoljiti time da čitaocu ukažem na
njegov rad
...
To je, strogo govoreći, tačno
...
Kada Furastje najavljuje uvećavanje tercijarnog, nemehaničkog sektora, mora se uzeti u obzir izuzetan napredak
administrativne mehanizacije u poslednjih deset godina
...
Sigurno je
da će ta činjenica dovesti do iste društvene krize nezaposlenosti kao
i u ,,sekundarnom” sektoru
...
On čita, računa, analizira i štampa
150 redova u minutu
...
Gama (mašina
s magnetskim dobošem) ima ,,memoriju” kapaciteta 200000 pojedinačnih stavki podataka
...
može da
obavi 40000 operacija u sekundi
...


Karakterologija tehnike

107

Teško se može tvrditi da se mehaničko uvećavanje usporava
...
Progres koji će tu biti ostvaren
izgleda neograničen i sastoji se prevashodno od efikasne racionalizacije društva i osvajanja ljudskog bića
...

Pored toga, nema dokaza da se tehnička aktivnost u budućnosti
neće, s novom snagom, ponovo okrenuti svetu mašina
...

Samouvećavanje se može formulisati kroz dva zakona:
1
...

2
...

Prvi zakon – a naše uverenje počiva na celini istorije – obezbeđuje
da svaki pronalazak proizvodi druge pronalaske u drugim oblastima
...

Zastoj ili nazadovanje mogu se desiti samo kada celo društvo doživi slom
...
Ali, u okviru iste civilizacije tehnički
progres se nikada ne dovodi u pitanje
...
Tehnička progresija je iste prirode kao i proces brojanja;
ne postoji dobar razlog za zaustavljanje progresije, zato što se posle
svakog broja može dodati 1
...
Poboljšanja koja donosi primena tehnike na datu stvar
(bila ona fizička ili socijalna) mogu se dodavati neprekidno; ne postoji
razlog za zaustavljanje tog procesa
...
Za svaku tehniku posmatranu zasebno, očigledno postoje barijere koje sprečavaju dalji napredak, barijere
dodavanju novih pronalazaka – ali, one se ponekad mogu ukloniti,
kao, na primer, zvučni zid za avione
...
Taj progres je nužnost, kao
što je pokazao Norbert Viner
...
Samo sve brojniji pronalasci, koji se nagomilavaju automatski, mogu nadoknaditi nečuvene
troškove i nepopravljivu potrošnju sirovina, kao što su vuna, ugalj,
nafta, čak i voda
...
Suštinski gledano, odlučujuća je samo prethodna tehnička situacija
...
Ljudska intervencija se u tom sledu pojavljuje
samo kao uzgredni uzrok; nijedan čovek to ne bi mogao sam da postigne
...

Ovde moramo preciznije definisati dve stvari
...
Na taj način,
čisto mehaničko otkriće može imati odraz u domenu društvenih ili
organizacionih tehnika
...

Obrnuto, neka vrsta društvene tehnike (na primer, puna zaposlenost)
može proizvesti poboljšanje u tehnikama ekonomske proizvodnje
...
Jedno tehničko otkriće ostavlja posledice i izaziva progres u nekoliko grana tehnike, a ne samo u jednoj
...

Na taj način, jednostavnom kombinacijom novih podataka, na svim
stranama dolazi do bezbrojnih otkrića, skoro bez hotimičnog učešća
ljudske volje; a pred tehnikom se otvaraju cele oblasti kao posledica
susretanja nekoliko struja
...


Karakterologija tehnike

109

Drugi zakon samouvećavanja objašnjava još jednu karakteristiku
tehničkog kretanja koja je privukla pažnju savremenih sociologa
...
Postoje ogromne neusaglašenosti,
ne samo u raznim globalnim oblastima tehničkog prostora, nego i u
svakom polju unutar raznih sektora
...
Za Frankela (Frankel), ta neravnomernost razvoja je ključna za poremećaje ravnoteže i
društvene probleme koje izaziva tehnički fenomen
...
Frankelovo
gledište, koje je svakako suviše pojednostavljeno, verovatno nije i pogrešno
...
U stvarnosti, ti sudarajući ritmovi ne mogu se promeniti zbog tehničkog automatizma
...

Ne može se znati sa sigurnošću, čak ni kratkoročno, u kojem će se
sektoru pojaviti novi tehnički izum, upravo zato što su takvi izumi, u
najvećoj meri, rezultat samouvećavanja
...
Ne postoji način da se ti ritmovi ponovo harmonizuju, osim da se silom zaustavi razvoj u suviše naprednom sektoru; a uloga čoveka tu sve više slabi
...
Sadašnji
nivo tehnike donosi novi napredak, a on opet doprinosi postojećim
tehničkim teškoćama i tehničkim problemima, koji zahtevaju dalji napredak
...
Veliki
grad je koncentracija sredstava transporta, kontrole kvaliteta vazduha,
organizacije saobraćaja i tako dalje
...
Na primer, da bi se
kućni poslovi učinili lakšim, koristi se oprema koja dopušta da otpad
otiče kroz kanalizaciju, što za posledicu ima ogromno zagađenje reka
...
Potrebna je velika količina kiseonika za
bakterije koje će uništiti te organske materije
...


110

Tehnika ili Ulog veka

Automatizacija administrativnog posla u kancelarijama otvara
problem nužno drukčije vrste organizacije
...
Na primer, postaje neophodna
organizacija celog sistema analize inventara (s njegove četiri funkcije – unosa, grupisanja, sumiranja i poređenja)
...

Posledice samouvećavanja postaju jasnije: uloga pojedinca ima sve
manji značaj u tehničkom razvoju
...
Napredak radi napretka postaje srazmerno sve
naglašeniji, a ispoljavanje ljudske autonomije sve slabije
...
Ali, doslovno svako može da
uradi traženi posao, pod uslovom da je za to obučen
...
Kvaliteti
koje zahteva napredak tehnike upravo su one karakteristike tehničkog
reda koje ne predstavljaju individualnu inteligenciju
...

U tom odlučujućem razvoju, čovek ne igra nikakvu ulogu
...
U budućnosti, čovek će, po svemu sudeći, biti ograničen na ulogu uređaja
za beleženje: pratiće međusobne efekte tehnika i registrovati rezultate
...
U tom smislu moguće je govoriti o ,,stvarnosti” tehnike – s njenom sopstvenom supstancom, sopstvenim načinom
postojanja i životom nezavisnim od naše moći odlučivanja
...
To
je ono na šta ekonomisti, poput Alfreda Sovija (Alfred Sauvy), misle
kada kažu da je ,,sporom inverzijom… proizvodnja sve više određena
željama pojedinaca u njihovoj ulozi kao proizvođača, nego njihovim
odlukama kao potrošača
...
Bilo šta i sve što tehnika može da proizvede, biva
proizvedeno i prihvaćeno među potrošačima
...

Tehnika je organizovana kao zatvoren svet
...
Ona čak počiva na ljudskom neznanju
...
” Da bi koristio tehničke instrumente, pojedinac više ne
mora da poznaje svoju civilizaciju, kao što nijedan tehničar više ne
vlada celim kompleksom
...

Ljudska ruka više ne obuhvata skupinu sredstava, niti ljudski um
objedinjuje čovekove postupke
...
Tehnika vlada
sama, kao slepa sila pronicljivija od najbolje ljudske inteligencije
...

Ona liči samo na samu sebe
...
To je jedina
tačka u kojoj su oblik i biće identični
...
Tu tehnika poprima neobične karakteristike koje od nje
čine poseban fenomen
...
Ko god pređe tu granicu i uđe u domen tehnike prisiljen
je da usvoji njene karakteristike
...
Ništa u prirodi ili u društvenom i ljudskom
životu ne može se porediti s njom
...

Kao hibridno, ali ne i sterilno biće, sposobno da proizvodi samo sebe,
tehnika sama iscrtava svoje granice i oblikuje sopstvenu predstavu
...
Izgleda kao da je prepreke primoravaju da bude ne
nešto drugo, već samo još više ono što jeste
...
Ne treba se nadati da ćemo je videti kako

112

Tehnika ili Ulog veka

se pretvara u suptilno i milosrdno biće: ona nije ni Kaliban, niti Arijel,
ali je bila u stanju da i Kalibana i Arijela uvuče u neumoljive krugove
svoje univerzalne metode
...

Ta nedeljivost tehnike bila je očigledna kada smo, na osnovu činjenica,
utvrdili da tehnički fenomen svuda i suštinski pokazuje iste karakteristike
...
One postoje, ali su od sekundarnog značaja
...
Teškoće koje iskrsavaju u istraživanju tehnike proizilaze delom iz
korišćenog metoda, a delom iz terminologije, ali ne iz samog fenomena, koji je izuzetno lako odrediti
...
Ko što
postoje zajednički principi za tako različite stvari kao što su bežični
radio i mašina sa unutrašnjim sagorevanjem, tako i organizacija neke
službe i konstrukcija aviona imaju neke identične crte
...

Posledica toga je da ne možemo analizirati ovaj ili onaj element
tog bića van njega – što je činjenica koja se naročito danas pogrešno
shvata
...
Oni prave razliku između različitih elemenata tehnike
i njihovih upotreba
...
Njegovi delovi su međusobno ontološki povezani; u njemu je upotreba
neraskidivo povezana s bićem
...
Mamford daje sjajan primer za to kada poredi veličanstvenost štamparske prese sa užasom novina: ,,Na jednoj strani gigantska
štamparska presa, čudo prefinjenog uobličavanja… Na drugoj stra-

Karakterologija tehnike

113

ni sadržaj samih novina, koje beleže najvulgarnija i najelementarnija
emocionalna stanja… Tamo bezlično, kooperativno, objektivno; ovde
ograničeno, subjektivno, tvrdoglavo, divlji ego pun mržnje i straha,
itd
...

Taj sadržaj nije proizvod slučaja ili neke ekonomske forme
...
Te tehnike
imaju za cilj da pojedincu pruže ono što je neophodno za njegovo
zadovoljenje u uslovima u koje ga je stavila mašina, da u njemu blokiraju revolucionarno osećanje, da ga potčine laskajući mu
...

Sigurno je da štampa visokog intelektualnog nivoa i velike moralne vrednosti ili ne bi bila čitana (onda bi se teško videla svrha svih
tih divnih mašina) ili bi na duži rok izazvala silovitu reakciju protiv
svakog oblika tehničkog društva, uključujući i mašinu
...

U zdravom sagledavanju problema nikada ne bi trebalo reći: na
jednoj strani tehnika; na drugoj njena zloupotreba
...
Ali, sve tehnike su neraskidivo sjedinjene
...
Argumenti mehaničkog ,,kompleksa” moraju prevagnuti kada, na primer, preskupa
ili suviše usavršena mašina preti da uništi celinu
...
Prema tome, ako promenimo način upotrebe, tehnici
više imati šta da se prigovori
...
Ispitajmo sada samo jedan njen aspekt
...
Čovek
može upotrebiti svoj automobil da ode na put ili da pobije svoje suse-

114

Tehnika ili Ulog veka

de
...
Automobil nije napravljen zato da bi ubijao ljude, tako da ta činjenica nije bitna
...
Oni više vole da kažu kako čovek svoja traganja
treba da usmeri ka dobru, a ne ka zlu
...
To ih
vodi direktno nazad ka čoveku – čoveku koji odlučuje u kojem smeru
će izvoditi svoja istraživanja
...

Ali, sve to je pogrešno
...
To, za početak, pretpostavlja situaciju u kojoj čovek
usmerava tehniku iz moralnih i samim tim netehničkih razloga
...
Ona je apsolutno nezavisna od
njih i eliminiše ih iz svog delokruga
...
Ona, naprotiv, teži da stvori
potpuno nezavisnu tehničku moralnost
...
Ono previđa strogu
autonomiju tehnike u odnosu na moral; ono ne uviđa da unošenje nekog manje ili više neodređenog osećaja za ljudsku dobrobit ne može
promeniti tehniku
...
U najboljem slučaju, oni više ne bi bili dobri tehničari
...
Tehnici je, kao što verujem da sam pokazao, ta
ideja potpuno strana; ona nema nikakav cilj, iskazan ili neiskazan
...
Ne postoji svrha ili plan
koji se postepeno realizuju
...
Ovde imamo posla s fenomenom koji je slep za budućnost,
u domenu potpune kauzalnosti
...

I poslednji argument protiv tog stava
...
Ali ta tvrdnja nema nikakvog smisla
...


Karakterologija tehnike

115

Ali samo jedna od njih je tehnička
...
Tehnika je sredstvo za koje važi određeni skup pravila
...
Postoji samo jedan način za
njenu upotrebu, samo jedna mogućnost
...
Tehnika je sama po sebi metod delovanja, što je tačno ono
što upotreba i znači
...
Vozač koji nemarno koristi svoj automobil koristi ga na loš
način
...
Tehnika jeste upotreba
...
Da budem precizan, ono što oni žele jeste da tehnika ne bude više tehnika
...

Ne postoji nikakva razlika između tehnike i njene upotrebe
...
Nemoguće je koristiti tehniku na neki drugi način,
osim u skladu s tehničkim pravilima
...
Tako, kada Mamford kaže, ,,Armija je idealna forma kojoj moraju težiti svi čisto mehanički industrijski sistemi”, on ne može da se suzdrži, a da ne doda:
,,Ali rezultat nije idealan
...
Jedini problem je znati da li taj oblik organizacije odgovara
tehničkim kriterijumima
...
Ali, kada bi prihvatio da postoji uloga
ljudskih tehnika u organizaciji armije, onda bi mogao objasniti činjenicu da armija zaista ostaje besprekoran model tehničke organizacije i
da njena vrednost nema nikakve veze sa idealnim
...

Takođe se smatra da se tehnika može usmeriti ka onome što je pozitivno, konstruktivno i obogaćujuće, izbegavajući ono što je negativ-

116

Tehnika ili Ulog veka

no, destruktivno i osiromašujuće
...
U manje naivnoj verziji, smatra se da treba tražiti sredstva koja ublažavaju
nedostatke tehnike, a da ih pri tom ne uvećavaju
...
Ne
postoje tehnike mira, a pored njih neke druge i drukčije tehnike rata,
bez obzira što dobri ljudi misle suprotno
...
To je posledica tehničkog fenomena koji pokazuje strahovito
jedinstvo u svim svojim delovima, koji se ne mogu razdvojiti
...
Delovanje države je sigurno bio odlučujući faktor u atomskom istraživanju (time ću se baviti kasnije)
...
Da država nije bila orijentisana na ratne ciljeve, ona ne bi
uložila tako mnogo novca u atomska istraživanja
...
Ali da država nije podsticala
takve napore, ceo kompleks atomskih istraživanja bio bi zaustavljen
bez pravljenja razlike između ratne i mirnodopske upotrebe
...
Problem vojne primene atomske energije
je beskrajno jednostavniji za rešavanje od njene primene u industriji
...
Iskustvo Velike Britanije, u periodu između 1955
...

Prema tome, bilo je neophodno proći kroz period istraživanja koje
je dostiglo vrhunac u bombi, pre nego što se produžilo ka njenom
normalnom nastavku, atomskoj pogonskoj energiji
...
U međuperiodu, koji je predstavljala bomba, njen
vlasnik, našavši se s tako moćnim sredstvom u rukama, bio je naveden da je iskoristi
...
To je glavni zakon našeg doba
...
Ona izražava duboko osećanje svih nas:
,,To je bilo potrebno, zato što je bilo moguće
...

Čak i jedan autor naklonjen mašini kao što je Mamford priznaje
da postoji tendencija da se svi pronalasci iskoriste bez obzira da li za
njima postoji potreba ili ne
...

Drugi primer je policija
...
Svi su oduševljeni takvim
razvojem zato što on prividno garantuje sve efikasniju zaštitu od kriminalaca
...
Da li će taj aparat biti primenjen samo na kriminalce? Znamo da to nije slučaj; u iskušenju smo da reagujemo tvrdnjom
da je država ta koja taj tehnički aparat primenjuje bez diskriminacije
...
Instrument teži da
bude primenjen svuda gde je to moguće
...
Policijske tehnike, koje se
razvijaju izuzetno brzim tempom, kao nužan cilj imaju transformaciju
cele nacije u koncentracioni logor
...
Da bismo bili sigurni da ćemo uhvatiti kriminalce,
moramo nadgledati svakoga
...
A država je u sve većoj meri u poziciji da to zna
...
Najbolja tehnika je ona koja se najmanje oseća i predstavlja najmanji teret
...
Sve to proizilazi iz usavršavanja tehničkih metoda
...
I kao što je Ernst Kon-Bramštet (Ernst Kohn-Bramstedt) primetio, ta totalna kontrola ima svoju objektivnu i subjektivnu stranu
...
Ali, taj subjektivni aspekt nije dominantan
...
U stvarnosti, objektivni aspekt kontrole – to jest, čista tehnika, koja kreira milje, atmosferu, okruženje,
čak i model ponašanja u društvenim odnosima – sve više dominira
...

Intervencija će u nekom trenutku postati nepotrebna
...
Taj cilj pretpostavlja pomno nadgledanje
svakog građanina, kao i najtešnju moguću povezanost sa svim drugim tehnikama – administrativnim, organizacionim i psihološkim
...
Ona je posebno vezana za propagandu
...

Sama propaganda ne može biti efikasna, osim ako ne uključi celu
državnu organizaciju, a posebno policijsku silu
...
Ali, propaganda takođe mora da nauči ljude
kako da prihvate moć policije i šta ona može da postigne
...

Sve to u istoj meri važi kako za diktatorske režime u kojima se
policija i propaganda koncentrišu na zastrašivanje, tako i za demokratske režime, u kojima filmovi, na primer, prikazuju korisne usluge
policije i obezbeđuju joj naklonost javnosti
...

Taj tip političke organizacije nije proizvoljno viđenje
...
To je tendencija u Sjedinjenim Državama, a prve elemente toga počinjemo da primećujemo i u Francuskoj
...

bila orijentisana ka organizaciji sistema ,,po dubini”
...
Neki elementi toga su jednostavni i dobro
poznati: dosijei sa otiscima prstiju, informacije o posedovanju vatrenog oružja, primena statističkih metoda koje omogućavaju policiji da
za najmanje moguće vreme dođe do najrazličitijih vrsta informacija i
da iz dana u dan prati stanje kriminaliteta u svim njegovim oblicima
...
Na primer, mehanički
indeksni sistem s bušenim karticama instaliran je u Odeljenju za kriminal
...

Kombinacija očigledno ne daje rešenje, već seriju aproksimacija
...
Bejloa, prefekta policije, 1951
...
Očigledno je da
su te liste samo polazna tačka, jer će biti izazovno, ali i nužno, kompletirati dosijee svim zapažanjima koja se mogu prikupiti
...
Nacistička upotreba koncentracionih logora
je izvitoperila naše poglede
...
Ne treba odbijati

120

Tehnika ili Ulog veka

ideju da koncentracioni logor predstavlja vrlo naprednu formu sistema samo zato što korišćenje tih pojmova nije odgovaralo realnosti
...
S daljim
napretkom, policija će se sve više smatrati odgovornom za prevaspitavanje socijalno neprilagođenih, što je cilj samog poretka za čije je
očuvanje zadužena
...
Ne
može se reći da je usavršavanje policijske moći rezultat državnog
makijavelizma ili nekog prolaznog uticaja
...
Što više mobilišemo prirodne sile, utoliko više
moramo mobilisati ljude i zahtevati red, koji danas predstavlja najvišu
vrednost
...
U tom poretku nema ničeg spontanog
...
I svako od nas dobija osećanje sigurnosti od svakog poboljšanja koje taj poredak čini efikasnijim,
a budućnost sigurnijom
...
U procvatu modernih
otkrića i naše sopstvene moći uhvatila nas je vrtoglavica u kojoj tu
potrebu osećamo do krajnosti
...
Kako onda možemo policiji osporavati pravo na neophodna
poboljšanja njenih metoda?
U Francuskoj se taj razvoj još nalazi u pripremnoj fazi, ali organizacija policijske sile je ostvarila veliki napredak u Kanadi i na Novom
Zelandu
...

Uzmimo drugi primer
...
To je neizbežna posledica tehnike
...
Za takvo
stanje krivi se kapitalizam i kažu nam kako sama tehnika nije odgovorna za tehnološku nezaposlenost i kako će socijalizam dovesti

Karakterologija tehnike

121

stvari u red
...
Ona stvara, na primer, neke nove aktivnosti
koje će na duže staze stvoriti radna mesta za kvalifikovane radnike
...
Ali, šta predlaže
socijalizam? Da ,,oslobođeni” radnik bude iskorišćen negde drugde i
u nekoj drugoj ulozi
...

Po Beveridžovom planu18, radnik dobija posao u bilo kom mestu gde
država otvori fabriku bilo kakve vrste
...
Ali, to rešenje takođe izgleda potpuno strano ljudskoj prirodi
...
Oba ta oblika readaptacije, koji su jedino mogući, nehumani
su
...
pokazuje tu nehumanost na delu u okviru socijalističkog lagera
...
One su njene nužne i neizbežne posledice
...
Ali, to skraćenje može biti ostvareno kada su ekvivalentna tehnička poboljšanja
ostvarena u svim oblastima rada
...
Ali, to razmatranje već zalazi
u domen ekonomije
...
To je sam njen mehanizam
...
Od tog trenutka, tehnika će
Beveridžov plan: izveštaj koji je napravio komitet britanske vlade pod rukovodstvom Viljem Henrija Beveridža (William Henry Beveridge), početkom 1940-ih, a
koji je posle rata postao osnova za britansku državu blagostanja
...
(Prim
...
)
18

122

Tehnika ili Ulog veka

biti poboljšavana
...
De Kastro pokazuje detaljno, na slučaju
Brazila, ono što je već bilo poznato na površnom nivou za druge zemlje, a to je da su se izvesne tehnike eksploatacije pokazale katastrofalnim
...
U drugom radu, de Kastro pokušava da pokaže da je problem gladi nastao primenom kapitalističkog i kolonijalističkog sistema na poljoprivredu
...
Tačno je da kada se jedna raznovrsna
poljoprivreda zameni monokulturnom, iz komercijalnih razloga (na
primer, duvan i šećerna trska), za to treba kriviti kapitalizam
...
Ono što se dešava jeste
da se obrađuju nove površine, što dovodi do rasta stanovništva, kao
i do jednostranog korišćenja radne snage
...
Ako postoji mogućnost industrijalizacije
poljoprivrede, zašto je ne iskoristiti? Pre sto godina, bilo koji inženjer,
agronom ili ekonomista složio bi se da bi pretvaranje nekultivisane
zemlje u obradivu površinu bilo veliki napredak
...
Ali, one su imale neke nepredvidljive posledice: krčenje šuma je promenilo hidrografska svojstva,
reke su postale bujice, a drenažne vode izazvale su katastrofalnu eroziju
...
Fauna, koja je zavisila od šume, takođe je nestala
...
Ista situacija nastaje zbog gajenja kikirikija u Senegalu, pamuka
na jugu Sjedinjenih Država i tako dalje
...
To je prosto tehnika
...
U svakom slučaju, prvi korak je
bio neizbežan, jer čovek nikada ne može predvideti totalitet posledica
date tehničke akcije
...
Ti efekti
postoje paralelno sa onim predviđenim i očekivanim, koji se vide kao
nešto vredno i pozitivno
...
Modernog čoveka pritiskaju zahtevi koji se neće razrešiti jednostavno protokom
vremena
...
Kada se pronađe pravi odgovor na napad, on
biva upotrebljen
...
Ali
nikada nema vremena za procenu svih posledica
...
Što više razumemo međuzavisnost svih disciplina i interakciju instrumenata, utoliko imamo manje vremena da
precizno izmerimo te posledice
...
Ona se mora ,,isplatiti”, u novcu, prestižu ili sili (zavisno od
toga da li je režim kapitalistički, komunistički ili fašistički)
...
Takođe ne možemo sebi dopustiti da kažemo kako ti motivi
nisu stvar tehnike
...
Tehnika ne može biti
razmatrana sama za sebe, odvojeno od svojih modusa postojanja
...
Oni su ubrizgani u stablo voćke,
koje je tako bilo zaraženo agensom, od korena do listova
...
Ali, ništa se nije znalo o njegovom uticaju na voće ili na
čoveka ili na stablo na duži rok
...
Takvi proizvodi su
već komercijalno dostupni i verovatno je da će u vrlo kratkom roku
biti korišćeni u velikim razmerama
...
Prvobitno je bilo objavljeno
da je taj insekticid potpuno bezopasan za toplokrvne životinje
...
Ali, 1951
...
Taj masni rastvor može se stvoriti potpuno slučajno, na primer kada krave lečene tom hemikalijom proizvedu mleko koje sadrži
DDT
...

A nekoliko medicinskih konferencija je od 1956
...

Ali, pravo pitanje nije pitanje greške
...
Nas
interesuju samo dve činjenice: (a) nemoguće je predvideti sve posledice neke tehničke akcije; i (b) tehnika zahteva da se svi njeni proizvodi nađu u domenu koji pogađa celo stanovništvo
...
Pored toga, svaki tehnički napredak ima svoje negativno naličje
...
Uzroci sve veće oskudice su, između ostalog:
zamena karavanskog saobraćaja motornim vozilima; nestajanje urminih palmi (obolelih usled širenja hemijskog otpada) i nestajanje
žitarica zbog neodržavanja sistema za navodnjavanje
...

Ljudsko biće je postalo bespomoćno, kada je reč o najvažnijim i
najtrivijalnijim životnim stvarima, pred silom nad kojom nema nikakvu kontrolu
...
Isto važi za razvoj velikih industrijskih postrojenja,
transportnih sistema, filmove i tako dalje
...
Neko će
reći kako iz toga sledi da će biti moguće pripitomiti tu neman i razdvojiti dobre posledice tehničkog delovanja od onih loših
...

Ali, u istom okviru, novi tehnički napredak će, sa svoje strane, proizvesti nove sekundarne i nepredvidljive posledice, koje neće biti ništa
manje katastrofalne od onih koje su im prethodile (mada će biti druge
vrste)
...
To je cena koju moramo
da platimo
...
Ali, konzervacija neće spontano postati praksa pojedinaca;
a opet, te metode moraju biti globalno primenjene ili neće dati nikakve
rezultate
...
Međutim, on se slaže da
samo državna kontrola može dovesti do željenih rezultata
...

Koje bi mere trebalo preporučiti? Različite vrste tla moraju biti
klasifikovane po mogućim načinima kultivacije, a da pri tom ne budu
uništene
...
Seljaku
više ne može biti dozvoljena sloboda u tom pogledu
...
U Latinskoj
Americi danas ima od 20-40% ekološki raseljenih lica, koja žive na
zemlji koja nije predviđena za obrađivanje
...
Biće teško i skupo raseliti te
ljude, ali Latinska Amerika nema izbora
...

Svi stručnjaci za poljoprivredu zapravo se suštinski slažu
...
To samo znači da će čovek, ako želi da unapredi
tradicionalne poljoprivredne tehnike i da se reši njenih nedostataka,
biti prinuđen da primeni krajnje rigorozne administrativne i policijske
tehnike
...


126

Tehnika ili Ulog veka

Dugo se verovalo da je TVA19 hvale vredan odgovor na neke probleme uzrokovane tehnikom
...
Na primer, pogrešno su primenjene metode pošumljavanja i razmnožavanja životinja
...

Čovek, ponavljamo, nikad ne može da predvidi totalitet posledica
svoje tehnike: niko nije mogao predvideti da će regulacija toka reke
Kolorado u cilju navodnjavanja dovesti do toga da Tihi okean okrnji
obalu Kalifornije ili da će to ugroziti doline (koje su bile ,,regulisane”) uklanjanjem i do 500 tona peska i kamenja dnevno
...
U drugoj
oblasti, u svojoj studiji o narkotičkim lekovima, profesor Lemer (Lemaire) pokazuje da tehnika omogućava sve lakšu i sve veću proizvodnju sintetičkih narkotika
...
Jedini dokaz je njihova stalna upotreba kod zavisnika
...
”
Jedva da treba podsetiti da je sveopšta glad, najozbiljnija opasnost
po čovečanstvo, uzrokovana nekim medicinskim tehnikama koje su
sa sobom donele, nerazmrsivo povezane, i dobro i zlo
...
To ne važi ništa manje ni za problem odlaganja nuklearnog otpada, koji nameću atomske tehnike
...
Pravi problem i dalje je odlaganje otpadnog materijala, koji se neprestano akumulira, uprkos umirujućim,
ali nažalost pristrasnim tumačenjima nekih atomskih naučnika
...
To je regionalna agencija,
čiji je zadatak bio brza modernizacija ekonomije i društva tog regiona
...
(Prim
...
)
19

Karakterologija tehnike

127

djunarodna agencija za atomsku energiju je 1959
...
A sve to važi za mirnodopsko
korišćenje atomske energije!
U svakom slučaju, ono što se, manje ili više jasno, zaista može
predvideti jeste potreba za državnom intervencijom u kontroli posledica tehničkih primena
...

Kada se predlaže se između tih posledica napravi ,,izbor”, uvek je kasno
...
Pored toga, nesumnjivo je
moguće proizvesti dovoljno hrane da se ishrani pet milijardi ljudi, uz
pomoć racionalne eksploatacije prirodnih resursa
...
S koje god tačke gledišta da krenemo, uvek opažamo tu međupovezanost tehnika
...
godine razmatrao kako
je moderna ishrana izopačena korišćenjem hemijskih proizvoda, koji
daju značajan doprinos uzrocima takozvanih civilizacijskih bolesti
(rak, kardiovaskularne bolesti, itd
...
Naprotiv, mora se preduzeti sledeći korak, koji podrazumeva potpuno
veštačku ishranu, takozvanu racionalnu ishranu
...
Stadijum u kojem bi to bilo izvodljivo već je prevaziđen
...
Ali, kako možemo biti sigurni da ta nova ishrana
neće predstavljati opasnost?
Svako odbacivanje tehnike ocenjene kao loše podrazumeva primenu nove tehnike, čija se vrednost procenjuje isključivo sa stanovišta
efikasnosti
...
Istorija nam pokazuje da su one retko kada pozitivne, makar ako istoriju
posmatramo kao celinu, umesto da se zadovoljavamo istraživanjem
nepovezanih fenomena, kao što su rast stanovništva, produžavanje
prosečnog životnog veka ili skraćenje radne nedelje
...

Uprkos svemu, nije mi namera da pokažem kako će ishod tehnike
biti katastrofalan
...
Za tehniku je sve skoncentrisano u pojmu reda
...
Sve
što je predstavljalo princip reda bilo je uzimano s krajnjom ozbiljnošću
...
Red i mir su bili preduslovi razvoja pojedinačnih tehnika (pošto je društvo dostiglo potrebni stepen
dezintegracije)
...
Na
osnovu se toga se ishitreno može zaključiti kako će industrijalizacija
promovisati mir
...
Džon Ulrik Nef (John Ulric Nef) je na sjajan način pokazao da
industrijalizacija ne može delovati drukčije nego da promoviše rat
...
To važi ne samo zbog direktnog
uticaja industrijalizacije na sredstva za uništenje već i zbog njenog
uticaja na sredstva za život
...

Na drugom planu, razlikovanje između mirnodopske i ratne industrije više nije moguće
...
,,Humanitarni naučnik je
suočen s novom dilemom: da li treba tražiti načine da ljudi žive duže
da bi se bolje međusobno uništavali?” Nef je sve to odlično opisao
...

Tehnički fenomen ne može se razložiti tako da se zadrži dobro,
a odbaci loše
...
Da bismo to
pokazali, uzeli smo samo naprostije i otuda najdiskutabilnije primere
...
Slučaj policije, na primer, ne može se razmatrati samo unutar njenih specifičnih
okvira; policijska tehnika je tesno povezana s tehnikom propagan-

Karakterologija tehnike

129

de, administracijom, čak i ekonomijom
...
Policija
mora razviti metode kako bi tim besposlenim potrošačima našla neko
zanimanje
...

Nužnosti i oblici delovanja svih tih tehnika kombinuju se i obrazuju celinu, pri čemu svaki deo podržava i osnažuje druge
...
Iluzija je, mada savršeno razumljiva, nadati se kako je moguće
potisnuti ,,loše” strane tehnike, a sačuvati one ,,dobre”
...

Nužno povezivanje tehnika
Videli smo kako se kombinuju dve tehničke karakteristike, samouvećavanje i nedeljivost
...
Ta analiza će upotpuniti moju
diskusiju o te dve karakteristike
...
Tehnička sklonost uma
prvo se manifestovala u primeni naučnih principa
...
Leteći
čunak na razboju iz 1733
...
Ali, proizvodnja se nije mogla povećati bez odgovarajuće mašine
...
Ali, predivo se onda proizvodilo u mnogo
većim količinama nego što su tkači mogli da obrade
...

U toj seriji događaja vidimo, u najjednostavnijoj formi, međudejstvo
koje ubrzava razvoj mašina
...


130

Tehnika ili Ulog veka

Proizvodnja postaje sve složenija
...
U stvari, nemoguće je imati izolovanu mašinu
...
Ta potreba, koja nije toliko očigledna u tekstilnoj
industriji (razboj je relativno samodovoljan), posebno je dobro definisana u metalurškoj
...
Za svaku njih potrebna je jedna ili više mašina
...
Potreba za organizacijom mašina javlja se
čak i u tekstilnoj industriji
...
Da bi se ostvario maksimalan dobitak, mašine ne smeju biti raspoređene na slučajan način,
niti proizvodnja može biti neredovna
...
A taj plan, koji postaje sve nefleksibilniji u srazmeri s povećanjem proizvodnje, jeste proizvod tehnike organizacije i
tehnike rada
...
Ali, s povećanjem broja fabrikovanih proizvoda morali su se razviti i novi komercijalni metodi
...
Pojavile su se tri nove vrste tehnike:
komercijalna, industrijska i transportna
...
Te
tehnike su eksploatisale sve stare sisteme, koji su prethodno postojali
sporadično i nisu se mnogo koristili
...

Tako je potreba za distribucijom proizvedenih dobara podstakla
nastanak moćnih komercijalnih tehnika, koje su se, međutim, pokazale nesposobnim da obezbede valjanu distribuciju
...

Korporacije su bile neizbežne, kada se ima u vidu obim komercijalnog
saobraćaja generisanog samom tom koncentracijom
...
To je podrazumevalo brz, redovan i siguran transport robe
...
Pojavila se nova tehnika, transport, koja nije bila direktan rezultat mašine
...

U periodu kada se ova tehnička bujica pomaljala iz industrijskog
preduzeća, gomile ljudskih bića počele su da se okupljaju oko mašine
...
Prva velika promena sastojala se iz prisiljavanja potrošača
da dođe do mašine, pošto su adekvatna sredstva transporta kasnila
pedeset godina
...
U početku, veliki grad nije proizveo nikakve posebne
tehnike; ljudi su u njemu prosto bili nesrećni
...
Pojavila se tehnika gradskog planiranja
...
Nešto kasnije, kako je život u velikom gradu postajao sve nepodnošljiviji, razvijene su tehnike zabave
...

Mašina je još dominirala ovom fazom razvoja, koja je odgovarala
onome što je Mamford nazvao paleotehničkim periodom
...
To je očigledno bio prelazni period, u kojem pronalasci još
nisu srušili stare institucije, niti su se doticali ljudskog života, osim
posredno
...
A najuočljivija manifestacija tog

132

Tehnika ili Ulog veka

nereda bila je eksploatacija čoveka od strane čoveka
...
Neko vreme je bilo moguće verovati kako
će rastući dotok robe biti apsorbovan automatski
...
Liberalni sistem je postepeno popustio
pred obiljem dobara koje je mašina slepo izbacivala iz sebe
...
Tome se nije moglo umaći
...
Imperativ je bio da se
različiti delovi proizvodnog mehanizma prilagode i da proizvedena
dobra tačno odgovaraju potrebama, kako kvantitativno, tako i kvalitativno
...
Cela proizvodnja je morala biti organizovana u svim svojim detaljima
...
Ta logična međudejstva, koja su se
prvo pojavila u nacionalnim okvirima, vrlo brzo su se mogla videti i
na međunarodnom planu
...
Ta tehnika će, sa svoje strane, omogućiti iskorišćavanje novih mašina
...
Pored toga, u takvoj
organizaciji ništa nije smelo biti prepušteno slučaju; naročito tržište
radne snage nije smelo biti prepušteno hiru pojedinca
...
(Precizna forma te tehnike
je ovde od malog značaja
...
) Rad mora
biti sistematizovan, mora biti postavljen na naučne osnove
...
Ali, u isto vreme, nametnula se obaveza da se radniku pruži nadoknada za zamor izazvan
tehničkim radom
...

Taj zatvoreni krug je bio neizbežan
...
Međutim, malo
posle toga, pojavila se potreba za još jednim instrumentom
...
On će se suviše lako pobuniti
...

To je morala biti efikasna država, dorasla funkcionisanju ekonomskog režima, koja će kontrolisati sve, s ciljem da mašine koje su se
razvijale nasumice postanu ,,koherentne”
...
Na taj način, pojavile su se tehnike države – vojska, policija, administracija, politika
...
Te tehnike su se izmešale, čineći jedna drugu nužnom, a sve su
bile uslovljene ekonomijom
...
Od pojedinca se zahtevao veliki napor,
koji ovaj ne bi mogao podneti ako nije istinski ubeđen, nego samo
prisiljen
...
I tako su se pojavile tehnike
propagande, obrazovanja i psihičke manipulacije, kao pojačanje onim
postojećim
...

U onoj meri u kojoj su materijalne tehnike postale precizinije, u toj
meri su one intelektualne i psihološke postajale nužnije
...
Tako je zdanje bilo dovršeno
...
Sistem nije izgrađen zbog nečijeg hira ili lične ambicije
...


134

Tehnika ili Ulog veka

U ovom opisu neprestano smo se susretali s pojmom nužnosti; nužnost je ono što karakteriše tehnički univerzum
...
Svaka sledeća tehnika se
pojavila zato što su one prethodne učinile nužnim one koje su usledile
...

Beskorisno je nadati se da se takav sistem može modifikovati – sistem tako složen i precizno podešen, da se nijedan njegov deo ne može
modifikovati izolovano
...

Tehnički univerzalizam
Ova karakteristika tehničkog fenomena manifestuje se u dva vida;
prvi je geografski, a drugi kvalitativni
...
U svim zemljama, bez obzira na njihov stepen ,,civilizacije”, postoji tendencija da se primenjuju iste tehničke procedure
...
Nema potrebe da narodi tih zemalja budu pozapadnjačeni
...

Tehnika, u čijim god rukama bila, proizvodi svoje efekte manje ili više
srazmerno s manje ili više totalnim uranjanjem pojedinca u nju
...
Nikada ranije,
kaže Vogt, čovek nije uništavao svoje prirodno okruženje ,,s neumoljivošću oklopne divizije
...
”
Tokom istorije, uvek su postojali različiti principi civilizacije, u
skladu s regijama, nacijama i kontinentima
...
U prošlosti, različite civilizacije
su imale različite ,,putanje”; danas svi narodi idu istim putem i prate
isti impuls
...
Sjedinjene Države predstavljaju
tip koji će predstavljati Francuska za trideset godina, a Kina možda
za osamdeset
...
Broj ,,tehničkih robova” raste
brzo, a ideal svih vlada je da stvari poguraju što brže u pravcu industrijalizacije i tehničkog porobljavanja
...
Ali problem
nije u procesu; jednostavno treba primetiti da različita društva usvajaju zapadnu tehniku
...
godine, snažno je naglasio tu činjenicu
...
Tehnika je ista na svim geografskim širinama
i zato nastoji da različite civilizacije učini uniformnim
...
Orijentalna, ruska i latinoamerička
društva nisu ni na koji način bila istorijski pripremljena da prednost
daju tehničkom razvoju, kao što je to bilo naše
...
R
...
Linton (R
...
Lynton) piše: ,,Industrijalizacija društva postavlja iste
probleme u Evropi ili Americi kao i u Sijamu, Nigeriji, Turskoj ili Urugvaju
...
Ali, ta društva su izložena tehničkom pokretu u svoj
njegovoj silini i ekspanzivnoj snazi
...
Tehnički pokret je dovoljno jak da se
nametne i da sruši sve barijere pred sobom
...
To više nije tačno, zato što se tehnika nameće bez
obzira na okruženje
...


136

Tehnika ili Ulog veka

Istorijski razlozi su vezani za dve velike struje koje su izazvale tehničku invaziju: trgovinu i rat
...
Osvajačke nacije izvozile su svoje mašine i organizaciju preko
svojih armija
...
Ne samo da su
mašine bile sredstvo kojima su ih osvajači pokorili, nego su one predstavljale i potencijalno sredstvo za oslobađanje od tih osvajača
...
U početku su pobune bile
sporadične, ali u onoj meri u kojoj su ljudi postajali bolje organizovani
i tehnicizirani, one su poprimale nacionalne razmere
...
Ne mislim
toliko na direktne posledice kolonijalnih ratova, koliko na posledice
ratova između takozvanih civilizovanih nacija
...
Kasnije su u igru
ušle Kina i Sibir
...
Rat izaziva iznenadnu i otupljujuću adaptaciju ,,divljaka” na
mašineriju i disciplinu
...
Zapadne sile su morale da osvoje tržišta neophodna za svoju industriju i
tehnički život
...
Amerikanci su 1945
...
Ali, njihov otpor je nužno popustio pred
tehničkom adaptacijom i, ubrzo, pred pukim obiljem
...

Posle potrošačkih dobara, usledila je invazija proizvodnih tehnika
...
To, i ništa drugo, objašnjava stvaranje
dva bloka
...


Karakterologija tehnike

Postoje dve tehničke sile, Sjedinjene Države i Sovjetski Savez
...
Tehnička invazija nije isključivo kolonijalna
invazija, već poprima i druge oblike
...
Od prvog trenutka
,,nezavisnosti”, ti narodi su prinuđeni da traže pomoć od dve velike
sile; naposletku, oni nikako ne mogu biti samodovoljni na tehničkom
planu
...
Naravno,
velike sile nemaju izbora ako gaje bilo kakvu nadu da siromaštvo tih
novopečenih ,,slobodnih” nacija neće od njih napraviti poprište endemskih ratova (da ne pominjemo činjenicu konkurencije samih velikih sila)
...

Elementarne tehničke činjenice jasno favorizuju faktore ekspanzije
...
Rezultat toga
mora biti brza unifikacija
...

Veliki prekookeanski brodovi svuda zahtevaju neprestano usavršavanje lučkih instalacija
...
Avijacija iziskuje celu tehničku podstrukturu, koja
svakodnevno postaje sve važnija i koja mora postati još uniformnija,
kako se povećavaju tonaža i brzina
...
Da bi
se izgradila luka za naftne tankere, koja bi zadovoljila zahteve francuskog tržišta, bio je neophodno striktno se prilagoditi međunarodnim
zahtevima za transport nafte
...
Osmišljen je kao ponuda novim nacijama da se opredele
protiv komunizma, to jest, da postanu neutralni ili nesvrstani
...
prev
...
(Prim
...
)
20

137

138

Tehnika ili Ulog veka

kanala za moderne tankere od preko 30000 tona, specijalni dokovi,
relejni rezervoari opremljeni tehničkim poboljšanjima striktno prilagođenim tankerima i tako dalje
...
To za posledicu ima gubitak
vremena i prekomerno rukovanje
...
Ti faktori su jasni i vode ka prihvatanju
najmodernijih procedura – koje s druge strane doprinose globalnoj
tehničkoj unifikaciji
...
Nije reč samo o nemačkim tehničarima koji odlaze, na primer, u Sjedinjene Države ili u Rusiju
...
) Postoji i širenje američke tehnike u nerazvijenim zemljama preko programa Tačka četiri predsednika Trumana
...
(Taj oblik tehničke pomoći intelektualno asimilira stanovnike zemalja o kojima je reč
...
Neposredan cilj je da se podigne životni standard stanovništva, na osnovu realistične procene mogućnosti date zemlje, a konačni
cilj je potpuno humanitaran; suzdržaćemo se od ocene da li je tu reč
o američkom imperijalizmu, ali možemo primetiti da to dovodi do
širenja tehnika u sve bržem tempu i da to, u isto vreme, dovodi do
pojave tehničke istovetnosti u svim zemljama sveta
...
Svaki građanin neke nerazvijene zemlje mora ovladati novim tehnikama
...
Od 1956
...
Bez iznošenja politič-

Karakterologija tehnike

139

kih sumnji prema tom činu, samo imajmo na umu da ti faktori, pored
ostalih, predstavljaju aktivni doprinos tehničkoj invaziji
...
Ona ne stavlja novo vino u stare mešine; ne uvodi novi
sadržaj u stare forme
...
Stare civilizacije
propadaju u kontaktu s novom
...
Uzmimo, na primer, religiju
...
Svedoci smo propadanja budizma pod komunističkim
pritiskom u Tibetu i Kini
...
Taj fenomen je izazvan, na jednoj strani, brutalnim i masivnim uvođenjem industrijskih tehnika i, na drugoj, upotrebom propagandnih tehnika koje dovode do napuštanja religije kod sve većeg
dela stanovništva
...
Njihovoj transcendentnoj religiji je suprotstavljena ona
,,socijalna”, koja nije ništa drugo nego izraz tehničkog progresa
...
To uključuje
propadanje kako kulturnih, tako i ekonomskih formi i tradicionalnih
psiholoških i društvenih struktura
...
Istraživači su utvrdili da je lako preneti tehničke procedure,
ali da je razrada socioloških i psiholoških metoda za njihovu kontrolu
spora, teška i mukotrpna
...
Frankel (Charles F
...
Moguće je da bi takva vrsta injekcije pomogla
...
Tehnika sama po sebi ne donosi
ravnotežu
...
Videli smo kako je tehnika

140

Tehnika ili Ulog veka

uništila zajednice i dovela u pitanje značaj ljudskog bića na Zapadu,
iako je tehnika rođena u zapadnom miljeu, u kojem se veoma sporo
razvijala
...

Herbert Frankl (S
...
Kada
njegova porodica dođe u grad, ona je potpuno nepripremljena za
gradski život i u tom okruženju biva uništena moralno i socijalno
...
A
...

Elkin (A
...
Elkin) kaže: ,,U plemenu, autoritet je pripadao starcima…
ali sada je on u procesu prenošenja na šefa korala ili vlasnika ranča…
Mistični obredi povezani s promenom godišnjih doba i s traženjem
hrane, polako počinju da gube smisao
...

Svaka kultura mora biti razmatrana kao celina
...

Danas svi ljudi na svetu žive u uslovima kulturnog sloma izazvanim
sukobima i unutrašnjim trvenjima koji su posledica tehnike
...

Pored toga, slabo smo opremljeni da odgovorimo na taj kulturni
kolaps
...
Ne
raspolažemo istraživanjima o socijalnim i administrativnim merama
koje bi mogle zadovoljiti njihove potrebe ili o promenama njihovih
sposobnosti
...
Takva je, u svakom slučaju, dijagnoza Uneska,
agencije koju obično karakteriše optimizam
...
Trebalo je
da svi instrumenti odavno budu spremni, pošto se nije moglo računati na bilo kakvo prirodno prilagođavanje ili spontanu reorganizaciju
...
Nikakvi instrumenti nisu spremni
...

Nalazimo se u pravoj trci, ali očigledno je da smo potučeni unapred
...
Nema sumnje da će tehnika uništiti sve tradicionalne
kulture i društvene strukture pre nego što otkrijemo ili smislimo socijalne, ekonomske i psihološke oblike prilagođavanja, koji bi mogli
da sačuvaju ravnotežu tih naroda i društava
...

Veći deo svetske populacije je za nekoliko godina prešao iz kmetstva ili
feudalizma do najpedantnije diktatorske države, zahvaljujući nužnom
usvajanju proizvodnih i administrativnih tehnika
...

Dekolonizacija postavlja problem diktature na sličan način
...
Polovični uspesi liberalne vlasti (kao, na
primer, u Tunisu) izuzetno su retki i krhki
...
Sve do vremena zapadnih intervencija, život na azijskom
kontinentu je bio izuzetno stabilan; stanovništvo i okruženje bili su
u ravnoteži
...
Ali neke civilizacije su bile
dovoljno harmonične; neke od njih su opstale mnogo duže nego naša
...

Prema tome, u svim oblastima tehnika dovodi do brzog kolapsa
svih drugih civilizacija
...
Čak i najslabije civilizacije zadržavaju izvesne vrednosti koje im, po rečima Rožea Bastidea (Roger
Bastide), pomažu da ,,održe mentalnu ravnotežu koju bi kulturni šok
mogao uzdrmati
...
Ali, vrlo je verovatno
da je ta situacija samo privremena; čak će i te psihološke rezerve biti
napadnute i apsorbovane kada se na njih primene takozvane ljudske
tehnike (koje za predmet imaju čoveka)
...

Urađene su detaljne studije koje se bave fenomenima asimilacije, pregrupisavanja, funkcionisanja, gladi ili postepenog izumiranja
...
Ipak, iza te raznolikosti treba primetiti apsolutnu nekompatibilnost između tehničke i svih ostalih tipova civilizacije
...
To je samo poslovični sudar glinenog i metalnog krčaga
...

Moglo bi se reći: ,,To nije neizbežno
...
Civilizacija u kolapsu ne
može se ponovo izgraditi na apstraktan način; suviše je kasno vratiti
se nazad i omogućiti tim svetovima da žive
...
To blagostanje podrazumeva transformaciju celokupnog života: rad, tamo gde je bila samo lenjost; mašine i njihove
dodatke, organe koordinacije i racionalne administracije, kao i unutrašnju privrženost režimu
...
Ona može biti istinski efikasna i naučno utemeljena samo ako uključi ogroman broj fenomena i u
igru ubaci maksimum informacija
...
Ali, postojanje tehnike u svim oblastima dovodi do pojave
monopola
...

Ona je totalitarna u poruci, metodama, polju delovanja i sredstvima
...
Totalitarizam se širi na sve čega se dotakne, čak i na stvari koje, na prvi pogled, s njim nemaju veze
...
Više ne

Karakterologija tehnike

143

postoje neutralni predmeti ili situacije
...

Ona podrazumeva psihološko prilagođavanje porodice vojnim ili
industrijskim metodama, njen nadzor i obučavanje za vojnu ili industrijsku službu
...
Nju zanima sve
...
Mnogi drugi faktori doprinose tome; na primer, intelektualna superiornost bele rase, trulež drugih civilizacija i
rast stanovništva
...
Uistinu, zapadna intelektualna superiornost se ispoljava samo u tehničkom domenu
...
S
takvim prigovorom, mi zapravo sudimo isključivo na osnovu tehničkih kriterijuma
...
” Ali,
istorijska situacija očigledno nije bila ista kao danas; u stvari, rimska
civilizacija je bila ta koja je preživela, pošto je bila tehnička
...

Odlučujući faktor koji me navodi da odbacim sva tri prigovora jeste taj što je naša tehnika, koja uništava sve druge civilizacije, nešto više
od prostog mehanizma: ona sama čini celu jednu civilizaciju
...
Pošto je
tehnika progutala civilizaciju, primećen je jedan upadljiv efekat – tačnije, potpuna inverzija
...
U najmanju ruku, ona proizvodi karakteristike koje se mogu
i moraju reprodukovati
...
Napro-

144

Tehnika ili Ulog veka

tiv, socijalna elastičnost i jasna tehnička svest su opšti uslovi koje ona
silom nameće u svim delovima sveta
...
Nedavne sociološke studije (čak i one koje rade optimisti) smatraju da
tehnika razbija društvene grupe, zajednice (bilo koje vrste) i odnose
među ljudima
...
P
...
” Zajednice se raspadaju, a da
nove nemaju kad da se formiraju
...
Tu činjenicu bespogovorno
potvrđuju nestanak odgovornosti, autonomije delovanja i društvene
spontanosti, odsustvo dodira između tehničkog i ljudskog okruženja
i tako dalje
...
U tradicionalnim društvima, socijalni i ekonomski
aspekti života bili su nerazmrsivo povezani u društvenu celinu
...
Povezane aktivnosti kao što su
proizvodnja i socijalni odnosi ne mogu se razdvojiti bez uništavanja
celog društva
...
To je zaključak do kojeg su došle bezbrojne detaljne studije društvenih grupa
posmatranih u trenutku kada tehnika počinje da deluje
...
Situacija ne može biti drugačija
...
Na primer, jedan zvanični izveštaj iz 1958
...
Razvoj
podrazumeva ekonomsko planiranje, izmeštanje stanovništva, mobilizaciju lokalne ekonomije, prihvatanje autoritarne političke moći,
modifikaciju lokalnih moralnih običaja i tradicionalnog mentaliteta;
jednom rečju ,,nju dil” emocija! To su uslovi koji su predloženi (i koji

Karakterologija tehnike

145

se smatraju normalnim) za tehnički progres u ,,trećem svetu”
...

Ona danas poseduje dovoljno snage i efikasnosti da u tome uspe
...

Svet koji stvara tehnika ne može biti drukčiji od onog koji joj je od
samog početka pogodovao
...
Zapadni čovek se upoznao s tim okovima u XIX
veku
...
Koja sila je mogla da spreči tehniku da tako deluje
ili da je učini drugačijom od onoga što jeste?
Tehnika je progresivno ovladala svim elementima civilizacije
...
Ali i sam čovek je nadvladan tehnikom i pretvoren u njen predmet
...
Ta terminologija je tačna i moramo
u punoj meri shvatiti njen značaj
...

Možemo videti da to važi i za neke fenomene koji se smatraju suštinskim za civilizaciju, na primer, za umetnost i književnost
...
Uzmimo, na
primer, bioskop, radio i televiziju
...
Kao rezultat, umetničko izražavanje je podređeno cenzuri
novca ili države
...
Lično slušanje muzike je
zamenjeno radiom; a slikarstvo, ugroženo fotografijom, prinuđeno je
da se modifikuje tako što postaje apstraktno, čime izbegava da bude
puka zamena za reprodukovanje stvarnosti
...

U tome leži inverzija kojoj smo svedoci
...
Danas je tehnika preuzela celu civilizaciju
...
Ona je počela da se ,,meša u supstancu ne samo neorganskog već
i organskog
...
Ali, svet koji najočiglednije poprima tehničku formu jeste onaj organski
...
Ona kontroliše
razmnožavanje, utiče na rast i tako menja i pojedinca i vrstu
...

Ono što u životu čoveka izgleda najličnije sada je tehnicizirano
...

Način na koji donosi odluke nije više u domenu ličnog i voljnog, već je
postao predmet tehnike ,,operacionih istraživanja
...

Kako onda ne biti uveren da je cela civilizacija pogođena i progutana, ako je i sama ljudska supstanca dovedena u pitanje? Na taj način
je apsorbovana i suština civilizacije
...
Barovi (Barr) prosvetljujući delovi u knjizi Kubizam i apstraktna umetnost, pokazuju nam kako umetnik,
koji reaguje kao seizmograf, izražava uticaje potpune mehanizacije…
Mehanizacija je prodrla u nesvesno umetnika
...
”
Na svojim velikim freskama Ležer konstruiše slike gradova pomoću znakova, saobraćajne signalizacije i delova mašina
...
bili daleko od mehanizacije, bili inspirisani
njenom stvaralačkom snagom
...
U isto vreme, razvijen je novi estetski jezik
...
Ono što važi za plastične
umetnosti važi i za muziku
...
Igor Stravinski piše: ,,Moje delo je arhitektonsko, a ne anegdotsko; objektivna konstrukcija, a ne opis
...
Od kako je Stravinski to napisao, muzika
je bila još više preobražena tehničkim sredstvima koja nisu bila izvorne muzičke tehnike, odnosno, muzička metodologija ili konstrukcija
instrumenata
...
Ni u jednom od tih tipova muzike nema više potrebe za izvođačem
...
Nema
sumnje da ćemo videti još savršenija i detaljnija istraživanja muzičke
tehnike, a dominantne muzičke strukture i ritam svakako će biti potpuno prilagođeni tehničkom okruženju
...
Zbog toga svaka komponenta civilizacije podleže zakonu da je tehnika sama po sebi civilizacija
...
Svaka aktivnost – intelektualna, umetnička, moralna
– samo je deo tehnike
...
Većina
nas, zaslepljena tradicionalnim i ukorenjenim situacijama, nije sposobna da shvati njeno značenje
...
Pobeda tehnike je već obezbeđena
...

Fatalna greška svih sistema osmišljenih da se suprotstave moći tehnike
jeste to što dolaze suviše kasno
...
Ne mogu
uporedo postojati dve kulture, ako je jedna od njih tehnika
...
Još uvek postoje velike
razlike od regiona do regiona
...
Tehnika je već odnela pobedu nad budizmom
...
Izvesna raznolikost će
opstati, uporedo sa slabljenjem tog načina života
...
U stvari, ona stvara izvesnu raznolikost
...
Ali, iako važi kao aksiom
da će prevladati samo ,,jedan najbolji način”, on će varirati u zavisnosti
od klime, zemlje i stanovništva
...
Prema tome, i dalje ćemo imati
različite pojavne oblike civilizacija u Indiji i na Grenlandu
...
Ali, njihova suština biće identična:
one će biti tehnike
...
Umesto da budu izraz ljudske suštine, one
će biti slučajan ishod onoga što jeste suštinsko: tehnike
...
Razlike do kojih će doći izražavaće
se u najrazličitijim aktivnostima i pružaće iluziju slobode
...
Geografski i kvalitativno, tehnika je univerzalna u svojim ispoljavanjima
...
Ne
može biti drukčije, jer ona zavisi od nauke, koja je sama posvećena
univerzalnom i koja postaje univerzalni jezik razumljiv svim ljudima
...

Drugi od dva elementa koje smo pomenuli (proizvodnja i socijalni
odnosi) zahtevaju temeljnije objašnjenje
...
Tehnika je sredstvo
poimanja sveta i delovanja u svetu, koje nam dopušta da zanemarimo
sve individualne razlike, svaku subjektivnost
...
Ona potire sva lična mišljenja i briše sve individualne, čak
i kolektivne, načine izražavanja
...
Tehnika nije ništa drugo do
nepristrasni most između stvarnosti i apstraktnog čoveka
...
Svi oni koji slede
istu tehniku vezani su prećutnim bratstvom i zauzimaju isti stav prema
stvarnosti
...
Članovi tima hirurga i medicinskih sestara, upućeni u tehniku neke operacije, nemaju potrebu da se obraćaju jedni drugima da
bi neophodne kretnje bile pravilno izvedene, u pravom trenutku
...
To je dovedeno do krajnosti u koncentracionim
logorima, gde su izmešani ljudi različitih nacionalnosti, koji ne mogu
da komuniciraju, ali koji opet mogu da zajednički rade
...

Ne može se govoriti samo o izolaciji; ti ljudi rade u timovima, ali
nema potrebe da se poznaju ili razumeju
...
Nema potrebe da članovi posade aviona razumeju jedni druge
da bi upravljali avionom
...
Akcije
svakog čoveka diktirane su uslovima života i njegovog opstanka
...
Ali, to je podjednako jasno i
u svakoj drugoj situaciji koja uključuje tehniku – a one obuhvataju
najvažnije oblasti života
...

Tehnika je, po nužnosti i kao kompenzacija, naš univerzalni jezik
...
Ali, sama ta specijalizacija onemogućava
međusobno razumevanje
...
Nekada su deformacije
prekomerne specijalizacije bile izvor šala i tema vodvilja
...
On je presekao pupčanu
vrpcu kojom su ljudi bili povezani međusobno i s prirodom
...
On više ne razume
rečnik drugih ljudi, niti shvata njihove dublje motive
...
Ona premošćuje specijalizaciju tako što proizvodi
novi tip čoveka koji se, uvek i svuda sličan svom odrazu, razvija po
načelima tehnike
...

Tehnika je postala spona između ljudi
...
Tehnika je, u
odnosu na život i smrt, postala univerzalni jezik koji kompenzuje sve
nedostatke i poremećaje koje je sama proizvela
...

Autonomija tehnike
Glavni aspekt autonomije savršeno je izrazio Frederik Vinslou
Tejlor (Frederick Winslow Taylor), jedan od vodećih tehničara našeg
doba
...
Gidion dodaje:
,,Šta je proizvedeno u toj fabrici i šta je cilj rada koji se u njoj obavlja
– to su pitanja koja su van njenog nacrta
...

Autonomija je suštinski preduslov za razvoj tehnike, kao što to
jasno pokazuje studija policije Ernsta Kon-Bramšteta (Ernst KohnBramstedt)
...

Ona mora da stvori zatvorenu, autonomnu organizaciju da bi mogla
delovati pomoću direktnih i efikasnih sredstava, neometana drugorazrednim obzirima
...
Od male je važnosti da li je policijska akcija legalna,
ako je efikasna
...
To su ,,zakoni” u čisto tehničkom smislu
...
To je mišljenje Besta (Best), vodećeg nemačkog specijaliste za
policijska pitanja
...
Na
prvom mestu, tehnika je autonomna u odnosu na ekonomiju i politiku
...
On ne zavisi ni od društvenih
uslova
...
Tehnika izaziva i uslovljava društvene, političke i ekonomske
promene
...
Tehniku više ne određuju spoljašnje nužnosti, već samo one unutrašnje
...

Ne zavaravajmo se povodom toga
...
Ona će intervenisati iz sentimentalnih, teorijskih ili intelektualnih razloga, a posledice te intervencije biće negativne ili zanemarljive; ili će intervenisati s pozicija
političke tehnike i tada ćemo imati kombinovani efekat dve tehnike
...
Istorijsko iskustvo iz poslednjih godina to
u velikoj meri pokazuje
...
Tehnika ne trpi nikakav spoljašnji sud i ne prihvata nikakva ograničenja
...
Moralnost
sudi o moralnim pitanjima; kada je reč o tehničkim problemima, ona
tu nema šta da kaže
...
Tehnika, koja sama sebi presuđuje, jasno je oslobođena te glavne kočnice
ljudskog delovanja
...
Za trenutak ćemo samo primetiti da je to prepreka
...
Pošto je sebe postavila s
one strane dobra i zla, ona nema razloga da strahuje od bilo kakvih
ograničenja
...
Danas to nije
korisna odrednica
...
Na taj način, ona igra i ulogu stvaraoca nove civilizacije
...
U svakom slučaju, u odnosu na tradicionalni moral, tehnika se potvrđuje kao nezavisna sila
...
Više ne živimo u primitivnoj epohi, u kojoj
su stvari bile dobre ili loše po sebi
...
Ona je istinski autonomna
...
Umesto toga, ona ih stavlja u pogon; ona teži
da njima dominira
...
” To
je bio razlog neuspeha mehanizacije pekara
...
Veličina mašina nije uštedela vreme; samo je omogućila zapošljavanje većeg broja ljudi
...
Na kraju, konačna pobeda mehanizacije je
dovela do promene ljudskog ukusa
...

Isti fenomen se primećuje u još jednoj oblasti koja potvrđuje autonomiju tehnike: u odnosima između tehnike i čoveka
...
To znači da čovek sve manje aktivno
učestvuje u tehničkom stvaranju, koji, automatskim kombinovanjem

Karakterologija tehnike

153

prethodnih elemenata, postaje neka vrsta usuda
...
Tačnije, sve više liči na žeton koji se ubacuje u automat: on pokreće operaciju, a da u njoj ne učestvuje
...
Tehnika
ima za cilj eliminaciju svake ljudske nepostojanosti i elastičnosti, u
meri u kojoj ona mora postići svoj rezultat s matematičkom preciznošću
...

Industrijska tehnika će uskoro uspeti da potpuno zameni napor
radnika, što bi postigla i ranije da joj kapitalizam nije bio prepreka
...
On neće
učestvovati u radu više nego što bokserski trener učestvuje u boksmeču
...
Automatizovana proizvodnja je već ostvarena kod
velikog broja operacija, a uskoro će ih biti mnogo više
...
M
...

Mašina sama interpretira podatke, kada se u nju učitaju elementarni
podaci
...
Ovde imamo administrativni tok koji ostvaruje pojedinačna, samokontrolišuća mašina
...
Dobro su poznate višestruke primene automatske pokretne trake i automatske kontrole proizvodnih operacija (takozvana kibernetika)
...

Donedavno je automatski pilot korišćen samo u pravolinijskom letu;
finije operacije je izvodio živi pilot
...
automatski pilot je izvodio operacije uzletanja i sletanja za neke supersonične avione
...
Čovekova uloga je ograničena na nadgledanje
...


154

Tehnika ili Ulog veka

Ta stalna eliminacija čoveka iz sistema neumoljivo će se nastaviti
...
Nezavisno od toga, svaka
intervencija čoveka, ma koliko on bio obrazovan ili naviknut na mašine, izvor je greške i nepredvidljivosti
...
U suprotnom, on je
stalno u iskušenju da pravi nepredvidljive izbore i podlegne emocionalnim motivima koji obezvređuju matematičku preciznost mašinerije
...
Sve to narušava
tempo kojim tehnika grabi napred
...
Politička tehnika još uvek
ima problema s nekim nepredvidljivim fenomenima, bez obzira na
preciznost aparata i umeće onih koji u tome učestvuju
...
) U ljudskim reakcijama, ma koliko bile dobro proračunate, ,,koeficijent rastegljivosti” izaziva nepreciznost, a nepreciznost
je za tehniku neprihvatljiva
...
Eliminišite pojedinca i uslediće izvanredni rezultati
...
” Ili: ,,Sa stanovišta moderne tehnike, čovek je beskorisni balast
...
Eto kako dobro čovek koristi tako sjajan aparat!
Statističke operacije su postale tačne otkako se izvode pomoću mašina s bušenim karticama
...
One izvode i ceo kompleks finijih operacija
...

Na taj način, ,,velika smena straže” se dešava u mnogo širem obimu
nego što je to Žak Diboan (Jacques Duboin) predvideo pre nekoliko
decenija
...
” Kada iz
ovog ili onog razloga ti mladi ljudi nisu zaposleni, oni postaju spremni
za rat
...


Karakterologija tehnike

155

To treba makar imati na umu kada se hvalimo stalnim smanjenjem
ljudskog učešća u tehničkim operacijama
...
Autonomija tehnika se onda razvija u drugom pravcu
...

Mašine, kao i apstraktni tehnički zakoni, podložne su zakonu brzine,
a koordinacija podrazumeva vremensko podešavanje
...
”
Ova slika na sjajan način pokazuje kako je tehnika postala u isti mah
nezavisna od čoveka i potčinjena hronometru
...
Svaki element tehničkog kompleksa sledi izvesne zakone određene njegovim odnosom
s drugim elementima i ti zakoni su interni zakoni sistema; spoljni faktori na njih nemaju nikakvog uticaja
...

Nikakva tehnika nije moguća kada su ljudi slobodni
...

Tehnika zahteva predvidljivost ali, ništa manje, i tačnost predviđanja
...
Za tehniku je
to pitanje života ili smrti
...
Ljudski hir biva smrvljen pred tom nužnošću; ne može biti ljudske autonomije u sudaru
sa onom tehničkom
...

Ali, zahteva se i da čovek ima neke precizne unutrašnje karakteristike
...
On mora biti mirnog temperamenta, staložen,

156

Tehnika ili Ulog veka

flegmatičan, bez previše inicijative i lišen samoljublja
...
On pilotira svojim avionom kao što neki dobar
činovnik ide u kancelariju
...
Junk navodi primer probnog pilota koji je morao
da napusti svoju profesiju zato što se ,,njegova žena ponašala na način
koji je umanjivao njegove letačke sposobnosti
...
Pošto je zbog toga
postao svestan mogućnosti nesreće, počeo je da strahuje od katastrofe
kada bi se našao u nekoj delikatnoj situaciji
...
Bez tog kvaliteta,
njegovi refleksi i sklonosti nisu valjano prilagođeni tehnici
...
Junk daje impresivnu sliku iskustava obuke i kontrole kojima su podvrgnuti piloti mlaznih aviona
...

Tu su i katapulti, ultrazvučne komore i tako dalje, u kojima je kandidat prisiljen da prođe kroz nečuvene muke da bi se utvrdilo da li ima
odgovarajuću otpornost i da li je sposoban za upravljanje novim mašinama
...
Patnje koje pojedinac trpi u tim ,,laboratorijama”
smatraju se ,,biološkom slabošću” koja se mora eliminisani
...
Iz toga su nastale
nove nauke, na primer biometrija; njihov cilj je da stvore novog čoveka, prilagođenog tehničkim funkcijama
...
To je svakako
tačno, ali, u manjoj ili većoj meri, isti problemi postoje svuda
...
Cilj svih
modernih ,,ljudskih nauka” (koje ću razmatrati kasnije) jeste da se
pronađe odgovor na te probleme
...
(,,Matematički” ne znači ,,kruto”
...
A istinska tehnika će znati kako da održi iluziju slobode, izbora i individualnosti; ali, sve to će biti pažljivo proračunato, tako da
će biti integrisano u matematičku realnost samo kao privid!) Prema
tome, bilo bi pogrešno da čovek pobegne od tog sveopšteg truda
...
Pojedinac više neće moći da se
izdvoji iz društva, materijalno ili duhovno
...
Ne postoji više nenastanjeni prostor ili neka geografska lokacija za nesuđenog usamljenika
...
Uzaludno
je težiti usamljeničkom životu kada je čovek prinuđen da učestvuje u
svim kolektivnim fenomenima i koristi sva kolektivna oruđa, bez kojih
je nemoguće obezbediti golu egzistenciju
...
,,Socijalne
beneficije” su namenjene samo radnicima, a ne ,,beskorisnim ustima”
...
(Za vreme Francuske revolucije učinjen je pokušaj da se uspostavi takva procedura, s
deportacijama u Kajen, u Francuskoj Gvajani
...
To nije toliko posledica tehnika usmerenih na duh, čija moć u našem društvu
raste, koliko naše situacije
...
Pozitivno ili negativno, naš duhovni stav je neprestano podstican, ako ne i određen, tom situacijom
...

Svako svesno biće danas kreće se tankom ivicom odluke u odnosu
na tehniku
...
Autonomija tehnike ne dopušta modernom čoveku da izabere
svoju sudbinu
...


158

Tehnika ili Ulog veka

To je, naravno, tačno
...
U prošlosti, kada bi se pojedinac sukobio s društvom,
čekao ga je težak i bedan život, koji je zahtevao veliku snagu, što bi ga
ili prekalilo ili slomilo
...

Zbog autonomije tehnike moderni čovek ne može birati svoja sredstva ništa više nego ciljeve
...
Već smo razmatrali uzroke te situacije
...
To će nas dovesti do vrhunca ove analize
...
Ona
nije neka neutralna stvar, bez usmerenja, kvaliteta ili strukture
...
Ona, u svom
specifičnom smislu, reflektuje volju koja je koristi i definisane ciljeve
...

I ako postoji konkurencija između te unutrašnje krajnje svrhe i one
spoljašnje, koju pridaje čovek, prevagu će uvek odneti ona unutrašnja
...
Naravno, o ovoj tvrdnji treba suditi na
osnovu onoga što je već rečeno o beskrajnom usavršavanju tehnika i
njihovom prilagođavanju
...
Ono ne zavisi od
spoljašnjih ciljeva
...
Što se tiče opšteg problema
odnosa ciljeva i sredstava, dozvoljavam sebi slobodu da se pozovem na
sopstveno delo, Prisutnost u modernom svetu
...

Geneva: Roulet, 1948
...
(Prim
...
)
22

Karakterologija tehnike

159

Još jednom se suočavamo sa izborom ,,sve ili ništa”
...
Naše sopstvene želje i težnje
tu ne mogu ništa da promene
...
(Svetogrdan ovde nije upotrebljeno u
teološkom, već u sociološkom smislu
...
Cela ta oblast je tajanstvena
...
Jung je pokazao da
je katastrofalno učiniti površno jasnim ono što se krije u dubinama
čovekove unutrašnjosti
...

Tajna čoveka možda čini tajnu sveta u kojem živi
...
Nemoguće je napraviti izbor između tih alternativa
...

Čovek ne može živeti bez osećanja tajne
...
Ali, invazija tehnike desakralizuje svet u kojem je čovek pozvan
da živi
...
To
proizilazi iz njene autonomije
...
Još manje je spremna da prihvati
bilo kakav sud o sebi
...

Čovek, u velikoj meri, priželjkuje tajnu
...
Sveto je ono što čovek nesvesno odluči da poštuje
...

Tehnika ne obožava ništa, ne poštuje ništa
...
Više nego nauka, koja se
ograničava na to da objasni ,,kako”, tehnika desakralizuje zato što po-

160

Tehnika ili Ulog veka

kazuje (primerom, a ne razumom; praksom, a ne knjigama) da tajna
ne postoji
...
Tehnika preuzima sveto i porobljava ga
...
Nauka prodire u najveće morske dubine da bi fotografisala
nepoznate vrste riba
...

Ali, zašto tehnika ne bi tako postupala? Ona je autonomna i kao granicu priznaje samo privremene prepreke svom delovanju
...
Daleko od toga da je sputana bilo kakvim obzirima u
odnosu na sveto, tehnika ga neprestano napada
...
Ona samu sebe gura napred, na osnovu svoje osobine
samouvećavanja
...
Tajanstveno je samo
ono što još nije postalo tehnika
...
Pošto u genetskom nasleđivanju
ima previše slučajnosti, tehnika predlaže njegovo prevazilaženje, da bi
stvorila onu vrstu ljudi koja je neophodna za njen ideal služenja
...
Više
neće biti potrebno oslanjati se na slučajnost porodičnog nasleđa, niti
na ličnu vitalnost, koja se smatra vrlinom
...
Ne smemo zaboraviti ni prodor
u tajne zemlje i njihovu eksploataciju
...
Uskoro ćemo
otkriti funkcije hlorofila i tako potpuno preobraziti životne uslove
...

Ništa više ne pripada carstvu bogova ili natprirodnog
...
Ali, čovek ne može da živi bez svetog
...
U našem svetu, tehnika je postala suštinska tajna,
koja poprima veoma različite oblike u zavisnosti od mesta i rase
...
Radio je jedna od tih neobjašnjivih misterija,
očigledno i stalno obnavljajuće čudo
...

Ali, navika i stalno ponavljanje čuda vremenom iscrpljuju to primitivno obožavanje
...
Njihov ideal je otelotvoren u
određenim stvarima koje im služe
...
Taj stav ide mnogo dalje kod svesnog
dela proletarijata, koji tehniku vidi kao celinu, a ne samo u njenim
sporadičnim vidovima
...
Sve što je potrebno jeste da tehnika još malo napreduje;
srazmerno tome, i oni će se osloboditi svojih okova
...

Svaki dobitak koji tehnika ostvari, dobitak je za proletarijat
...
Tehnika je bog koji donosi spasenje
...
Kapitalizam je gnusan zato što se povremeno suprotstavlja tehnici
...
Veliki deo njegovog osećanja tajne ostaje vezan za tehniku
...
To za njega ostaje tajna
...
Ali, njegova vera se sa entuzijazmom
obraća tajanstvenom činiocu njegovog oslobođenja
...
Ali, tehničari iz redova buržoazije su bez sumnje
njime najviše zahvaćeni
...
Ljudi od tehnike su uvek uznemireni kada ih neko pita za motive njihove vere
...
Sreća
ljudske vrste i slične besmislice su opšta mesta na koja se ponekad
pozivaju, ali ona više nemaju smisla čak ni kao opravdanje, a sigurno
nemaju ništa zajedničkog s čovekovom strašću prema tehnici
...
Ne postoji razlog, niti objašnjenje za njegov stav
...
Jedan znak osećanja svetog, između mnogih
drugih, koje čovek doživljava u susretu s tehnikom, jeste težnja da se
prema njoj odnosi s prisnošću
...
To važi i za primitivne narode; ali, iz istog
razloga je prva atomska bomba nazvana ,,Gilda”, džinovski ciklotron
u Los Alamosu ,,Klementina”, atomski reaktori ,,lončići”, a radioaktivna kontaminacija ,,šurenje”
...
Ti detalji sigurno nešto govore
...
Ipak, postoji osećanje svetog, koje
se ispoljava na razne načine
...

Radnik se hvali svojim poslom jer mu to pruža prijatnu potvrdu sopstvene nadmoći
...
Tehničar sa zadovoljstvom posmatra krive na svom grafikonu,
bez obzira na šta se odnose
...
Bez toga, više ne bi
bili heroji, geniji ili arhanđeli, što neki motor može da im obezbedi uz
relativno mali trošak
...

Čak i ljudi koji su izgubili posao ili koje je tehnika upropastila,
čak i oni koji je kritikuju ili napadaju (ali bez smelosti da odu toliko
daleko da njene obožavaoce okrenu protiv sebe), imaju nečistu savest,
kao i svi ikonoklasti
...
Nisu čak ni očajni, što bi
bio znak njihove slobode
...

Na osnovu razmotrenih karakteristika, mogu sa sigurnošću da tvrdim da savremena tehnika i ona iz prošlosti nemaju zajednički imenilac
...
Oni koji
tvrde da o čovekovom današnjem položaju sude na osnovu njegove
tehničke situacije iz prošlih stoleća, pokazuju da nisu shvatili ništa od
tehničkog fenomena
...

Čuvena Alenova (Alain) formula više ne važi: ,,Oruđa, instrumenti nužnosti, koji niti lažu niti varaju, oruđa kojima nužnost može biti
savladana tako što se uvažava, bez oslanjanja na lažne zakone; oruđa s
kojima možeš pobediti, tako što im se potčinjavaš
...
Poslušnost prema plugu ili rendeu bila
je zaista jedini način da se ovlada zemljom ili drvetom
...
Onaj ko se služi tim tehnikama ulazi u prostor
drugačije nužnosti
...
To je nužnost tehnike, koja postaje sve strožija kako prirodna nužnost sve više bledi i iščezava
...
Oruđe nije bilo lažno
...
U tom najdubljem skrovištu, čovek više ne
može da prepozna sebe zbog instrumenata kojima se služi
...
Jedino ono
ima moć i odnosi pobedu
...

Ali, ta iluzija ne može trajati još dugo
...
On više nema pristupa čak
ni svojim prividnim trijumfima, osim tako što i sam postaje predmet
tehnike i plod spajanja čoveka i mašine
...
Alenova definicija više ne odgovara ničemu u modernom svetu
...
I dalje postoje zanatlije, sitni trgovci, mesari, domaćice i mali
poljoprivredni proizvođači
...
Naš svet ne čine ti nepomični ostaci
istorije i zato sam ovde pokušao da razmotrim samo sile u kretanju
...

Zanima nas samo ono što ima budućnost
...

U ovoj glavi skicirali smo psihologiju tiranina
...


Glava III
TEHNIKA I EKONOMIJA

Ima nečeg naivnog u želji da se problem ekonomske tehnike obradi
na nekoliko strana, a izgleda i potpuno beskorisno još jednom razmatrati pitanje koje je tako često proučavano
...
Činjenice, brojke i
statistika (dobro ili malo poznati) čine pozadinu i osnovu mog istraživanja
...
Oni se mogu naći u brojnim
knjigama, tako da ću nastaviti s ,,lakim” metodom koji sam do sada
upražnjavao
...
Može se postaviti pitanje da li je to već učinjeno i,
prema tome, nepotrebno
...
Nijedno od to dvoje ne može objasniti stvarnost
...
Beskorisno je govoriti o ,,zakonima”
...
Takođe se suprotstavljam stavu, karakterističnom za većinu
zapadnih intelektualaca, koji, polazeći od činjenica, smesta negiraju
te iste činjenice ispovedanjem nade i tvrdnjama o neminovnosti ljudske slobode – u čemu svakako nema ničeg naučnog
...
Umesto da se rukovode stvarnošću, većina istraživača
ovog problema zauzima stav koji je u direktnoj suprotnosti sa svim
zbivanjima modernog doba
...
Pojedinac je savršeno slobodan da delove te igre uređuje po volji
i razvija dobrovoljnu, ljudsku ekonomiju
...
Primećujem da činjenice imaju svoj oblik i specifičnu težinu
...
U ovom eseju pokušavam
da pronađem njihovu specifičnu konzistenciju i njihove zajedničke
tendencije, kao i da otkrijem da li u toj zbrci još ima mesta za čoveka;
da li on još ima neki autoritet, usred tih kolosalnih masa u pokretu;
da li on može delovati bilo kakvom silom na statistiku, koja mu klizi
iz ruku u oblast apstraktnog i nestvarnog
...
Najbolji i najgori
Uticaj tehnike na ekonomiju
Razmotrimo na početku aspekt odnosa tehnike i ekonomije koji
je tradicionalno izučavan, posebno kod Marksa
...
Bez nje
nema ekonomije
...
Marks razlikuje sistem proizvodnje i sistem
raspodele: prvi je revolucionaran, drugi nužno konzervativan
...

Tehnika je ono od čega zavisi sve ostalo
...
Tehnike su u velikoj meri modifikovale i raspodelu
...
Furastjeova je zasluga što je istakao da tehnički
razvoj kontroliše ceo savremeni ekonomski razvitak, od proizvodnih
operacija do demografije
...
) Furastje je pokazao da
tehnički progres dominira čak i apstraktnijim sferama; na primer,

Tehnika i ekonomija

167

mehanizmom cena, evolucijom kapitala, stranom trgovinom, izmeštanjem stanovništva, nezaposlenošću i tako dalje
...
Naravno, to pitanje su pokrenuli i drugi ekonomisti pre Furastjea, ako ne u potpunosti, onda makar u izvesnoj meri
...
Uspeh tehnike dovodi do njenog punog razvoja; tehnika
će težiti da dosegne granice svog mogućeg razvoja u datoj oblasti
...
Tehnički progres podrazumeva zastoj u
jednom ili drugom delu sistema; ekonomija je napeta do krajnosti i
gubi svaku mogućnost adaptacije, osim, naravno, potpunog sloma
...

Anri Guiton (Henri Guitton) se vraća na ovu ideju kada primećuje
da su mehanizmi prilagođavanja, koji su bili aktivni tokom XIX veka,
nailazili na sve više prepreka
...
Struktura koja je podesna
za proste, lakše mehanizme, da se tako izrazimo (stari svet nije akumulirao toliko pronalazaka kao novi), nije više prilagođen zahtevima
rasta u svetu koji više nije mlad
...
Ekonomski svet ne
može ostati statičan
...
Tehnički progres
je od centralnog značaja u teoriji investicija
...
Neophodno je neprestano
otkrivati nove mogućnosti za investiranje
...
Ono čega se
Kejns u stvari plaši jeste da neće biti dovoljno novih mogućnosti za

168

Tehnika ili Ulog veka

investiranje
...
Te mogućnosti nemaju ničeg zajedničkog sa spontanim
ljudskim potrebama, već uključuju tehnička otkrića i primene, koji
stvaraju nove proizvode, za zamenu starih, i koji podstiču potrebu za
tim proizvodima
...
Dobro je poznata središnje mesto teorije investiranja u Kejnsovom sistemu
...

U sličnom smislu, i oni koji prihvataju i oni koji odbijaju teoriju
ekonomske zrelosti pridaju veliki značaj tehnici
...
Ti uzroci su pad stope
rasta populacije i ograničenost geografske ekspanzije – dva faktora
koji uključuju smanjenje stope investiranja
...
Čak ni
protivnici ove teorije ne poriču značaj tehničkog faktora, i to je ono
što nas ovde interesuje
...
I tu je preokret koji donosi tehnika radikalan
...
Što se tiče beneficija
i prodora tehnike u poljoprivredu, dovoljno je zainteresovanog čitaoca uputiti na Gidionov rad
...
Dugo vremena se seoska
tradicija opirala inovaciji, a stari poljoprivredni sistemi su sačuvali
svoju stabilnost
...
Pravi opseg napretka te revolucije je od male važnosti; ono što
je bitno je prvi korak, koji omogućava prevazilaženje tradicionalnih
barijera
...
Ovde se ponovo srećemo sa idejom da tehnika
uništava tradicionalne forme civilizacije i umesto njih uvodi globalno
jedinstvo
...
Ti događaji su od izuzetne važnosti, s obzirom na činjenicu da će
poljoprivredna proizvodnja i dalje ostati osnova ekonomskog života,
kao i da zemlje koje su najzavisnije od industrije, Velika Britanija i Japan, nisu dostigle tako visok životni standard kao Sjedinjene Države
upravo zbog nedostatka obradive zemlje
...

Ovi primeri, proizvoljno izabrani iz različitih društvenih oblasti,
pokazuju da je uticaj tehnike na ekonomski život širi i dublji nego što
bi klasični ekonomski priručnici želeli da verujemo
...
Sada je opšte
mesto reći da nova, generalna ekonomska organizacija odgovara nekim novim oblicima proizvodnje
...
Ta međuzavisnost nije nastala delovanjem jasnih i određenih uzroka
...
Isto pitanje postavlja i Bertrand Rasel (Bertrand Russel),
a s još većim naglaskom Gaston Barde (Gaston Bardet), koji ukazuje
na ogromno rasipanje ljudskih snaga, vremena, rada i kapitala, zbog
društvenih struktura uslovljenih mašinom
...

Vidimo, dakle, da uticaj tehnike na ekonomiju ne proizilazi iz neosporne ekonomske superiornosti mašine
...
Industrijska revolucija devetnaestog veka
je bila direktna posledica tehničkog napretka svog vremena; taj odnos
se nije promenio
...
do danas; pokretačka sila celokupnog eko-

170

Tehnika ili Ulog veka

nomskog razvitka zaista je bio tehnički razvoj
...
Tehnički progres
nije uvek bio osnovni princip
...
Pored toga,
to ne znači da su posledice koje Marks izvlači iz svojih tvrdnji tačne
...

Ekonomske posledice
Kao što kaže Žan Maršal (Jean Marchal), ,,akumulacija mašina
menja ekonomiju”
...
Pored toga, njegova formula, koja je istorijski uglavnom tačna, postaje još tačnija s obzirom na ekonomske poremećaje
izazvane, na primer, automatizacijom
...
Ali, nažalost, to nije tako jednostavno
...
Nijedan od ekonomskih modaliteta (plate, raspodela,
skraćivanje radne nedelje, prebacivanje radne snage iz jedne oblasti
u drugu, poremećaj ravnoteže proizvodnje u različitim oblastima)
ne izgleda rešiv u okviru sadašnjeg stanja stvari
...
To su, iz marksističkog ugla, priznali i sami sovjetski ekonomisti, u svojim istraživanjima efekata automatizacije
...
Ako razmotrimo izvesne karakteristike progresa bitne za ekonomiju, možemo uočiti da se sve one kreću u istom smeru
...
Razmotrimo, na primer, (a) sve brojnije mašine neophodne
za proizvodnju, koje rade brže, koje se stalno unapređuju i koje su
predmet čestih zamena zbog neprestanog napretka u pronalazaštvu;
(b) organizaciju rada, koja podrazumeva sve brojniju i skuplju radnu
snagu, a koja, iako neophodna, nije uvek odmah na raspolaganju;
(c) tehnike reklamiranja
...
Kapital u takvim razmerama ne može više biti u vlasništvu jedne osobe, a ekonomska aktivnost je van opsega individualnih
moći
...
Ekonomija zasnovana na individualnim preduzećima nije
zamisliva, osim u slučaju velike tehničke regresije
...

Koncentracija kompanija odgovara toj koncentraciji kapitala
...
Dva primera iz Sjedinjenih Država: 1939
...
godine 62% svih radnika je bilo zaposleno u 2% američkih kompanija
...
Od 30000 banaka u Sjedinjenim Državama 1930,
samo 15000 je preostalo 1956
...
bilo je 350 spajanja
kompanija
...

Ta tendencija ka koncentraciji potvrđuje se svakodnevno, kao
što pokazuje Žozef Lažiži (Joseph Lajugie)
...
Ljudski i
socijalni efekti te koncentracije su, ukupno gledano, loši
...
Stvari se često nameću čak
i potrošaču
...

S čisto ekonomske tačke gledišta, vrednost rezultata je veoma diskutabilna
...
Ona podrazumeva, na
primer, ukidanje konkurencije i tendenciju rasta cena
...
U mnogim
proizvodnim granama, rast profita stagnira ili se smanjuje kada dođe
do prelaza s preduzeća srednje veličine na veliku korporaciju
...
Brojni
elementi tehnike zahtevaju koncentraciju
...
Samo velika korporacija može
da primeni normalizaciju, da na profitabilan način reciklira otpadni
materijal i pravi nusproizvode
...
Na kraju, ekonomske tehnike zahtevaju kako vertikalnu, tako i horizontalnu koncentraciju, što omogućava
stvaranje zaliha po povoljnijim cenama, ubrzani obrt kapitala, redukciju fiksnih troškova, obezbeđivanje tržišta i tako dalje
...
Ali,
ona predstavlja istinsku prednost samo u tehničkom domenu
...
U Sjedinjenim Državama i u Francuskoj država
se često opirala koncentraciji, ali je na kraju uvek bivala prinuđena da
kapitulira i da nemoćno posmatra neželjeni razvoj
...
Pored toga,
tehnika organizacije čini intervenciju države neizbežnom
...
To je jedan od uslova ekonomskog progresa
...
Ali ovde, kao i svuda u liberalnoj ili poluliberalnoj ekonomiji, tehnički rezultat dolazi u sukob s
nekim interesima
...
Zato se ona mora podržati na neki drugi način
...
Ishod je formiranje komisije za arbitražu, naoružane javnim punomoćjem za sprovođenje
normalizacije
...
Kasnije ću razmotriti međuzavisnost mreže
i čisto tehničkih motiva koji podstiču njeno postojanje
...
Tehnički organizam pod imenom kombinat je
istog reda
...
U stvari, tehnička nužnost koja je dovela do njihovog stvaranja
dobija snagu i vrednost samo kroz državnu intervenciju
...
Ali, ne smemo zaboraviti ko je njen stvarni roditelj
...

Neophodnost korišćenja nekih dobara takođe vodi u istom pravcu
...
Iz te činjenice
proizilazi neka vrsta hipertrofije industrije za proizvodnju mašina
...
Kapacitet industrije obuće bio je dvostruko veći od stvarne
proizvodnje, a štamparska industrija je imala 100% više opreme nego
što je bilo potrebno
...
Ništa od te prevelike proizvodnje ne bi
predstavljalo rasipanje, kada bi se sudilo na osnovu svetskih potreba
...

Ne postoji apsolutna potreba da se zaustavi tehnički rast u bilo kojoj
oblasti (recimo, u teškoj industriji)
...
U ovom trenutku, samo je država u
poziciji da održi ritam tehničkog napretka u tom pravcu, što je zaista
teško opterećenje
...
Tu imamo
tranziciju s mikroekonomije na makroekonomiju, što bi bilo zanimljivo detaljno proučiti
...

Uspostavljanje proizvodnih normi ili plana postaje racionalno i
tehnički neophodno kada je metod već proširen na nivou cele zemlje
...
Imajmo na umu da će, recimo, atom-

174

Tehnika ili Ulog veka

ska energija, kada bude stavljena u pogon, podrazumevati državnu
kontrolu svih izvora energije
...
Nisu doktrinarni, već
tehnički razlozi ti koji čine da je ekonomski život danas neodvojiv od
države
...
Za sada samo uočimo taj neraskidiv odnos
...
Da li je on posledica slučaja
ili izbora? Ni jednog ni drugog
...
Kao što piše Rober Mose (Robert Mossé): ,,S razvojem dirigovane
ekonomije postalo je veoma teško odrediti granicu između politike i
ekonomije…” U stvarnosti, to je nužnost koju donosi napredak tehnike
...
Uspostavljen je odnos između tehničkog napretka u ekonomskom životu i tehničkog napretka u nauci ili
metodu
...

Pre nego što ispitamo tu transformaciju metoda, moramo ukratko
podsetiti da je politička ekonomija promenila svoj predmet i gotovo
svoju prirodu, što je posledica ogromne akumulacije ekonomskih
činjenica
...
Definicija ekonomske nauke je stoga postajala sve složenija i sveobuhvatnija
...
Prva je data 1850, druga
1950
...
Njen predmet je bio prvenstveno sticanje bogatstva i
raspolaganje njime
...
Predmet političke ekonomije je danas zamišljen tako da ga je
praktično nemoguće obuhvatiti jednom formulom
...
Svi ti problemi moraju biti proučavani ne na nivou individue, nego na nivou
društvene grupe, a mora se učiniti i napor da se razjasne zakoni tih
društvenih grupa
...
” Ne idući tako daleko,
lako je uvideti, kao što je to učinio Lanž (Lange), razliku između nauke o proizvodnji bogatstva i nauke o upravljanju oskudnim dobrima
...
Sve je
postalo funkcija i predmet ekonomije, a to je ostvareno zahvaljujući
tehnici
...
Ekonomija sada mora uzeti u obzir sve ljudske probleme
...

II
...
Ne samo da je ekonomska nauka promenila svoj predmet
i svoju prirodu, nego je proizvela tehniku koja je istovremeno i metod saznanja i metod delovanja
...
Ona teži ne samo da razume
stvarnost, već i da je izmeni
...
Metod naučnog znanja sam od sebe reaguje na
ekonomski milje i teži da ga oblikuje; ali ta tehnika nije ,,neutralna”
...
Ona se ponaša u skladu sa svojom sopstvenom specifičnom težinom i usmerenjem
...

Ekonomisti, koji to po pravilu ne shvataju, žele da oslobode svoju
tehniku od njene ,,neutralnosti” i da je stave u službu svojih ciljeva
...
” Ali, kada pokušaju da humanizuju ekonomiju, brzo uviđaju da
to vodi direktno do potčinjavanja ciljeva tehnici
...
Ali, dok
moćni fenomen mašina skreće na sebe svu pažnju i čini jasnim svoj
uticaj na ekonomski život, putevi ekonomske tehnike su tajni, tako
da svi i dalje veruju u njenu neškodljivost i poslušnost
...
Jedan od njenih uzroka je tako jednostavan da ću ga pomenuti samo usput
...

Nauke uopšte su, u dvadesetom veku, prošle kroz krizu rasta obeleženu nekim metodološkim i tehničkim problemima
...
To se možda desilo pre nego što
su prva, oprezna naučna istraživanja donela jasne rezultate
...

U isto vreme, ekonomisti na neefikasnost svog sistema gledaju
kao na neku vrstu izazova
...
Za neke je uzrok krize višak dobara koji se ne može
prodati; za druge, nedovoljna proizvodnja
...
Što se tiče predloženih lekova,
neki ekonomisti bi povećali popuste, drugi bi ih smanjili
...
Takve kontradikcije mogu proisteći samo iz pogrešnog metoda
...
Jedan od njih je nedavno napisao: ,,Javnost
veruje fizičarima, ali nema poverenja u ekonomiste
...
Sve to je učinilo obaveznim
zamenu režima teorija, koje nisu stvarale ništa osim mišljenja, svojim rigoroznim metodom ,,držanja do činjenica”
...
Tu su se ponovo osetili efekti tehnike
...
Ali, ogroman rast ekonomskog miljea onemogućio je neposredno razumevanje i doveo do nestanka odgovarajućih načina
razmišljanja
...
Prema tome, bilo je neophodno pronaći metod koji bi
odgovarao povećanoj složenosti i amplitudi ekonomskih fenomena
...
To stanje uma odlikuje, pre svega, napor da se napravi striktna podela između onoga što jeste i onoga što
bi trebalo biti
...

Postojao je samo interes za činjenice
...

Politička ekonomija nije više moralna nauka u tradicionalnom
smislu
...
To je bio odlučujući korak u stvaranju te tehnike
...
U stvari, da bi
tehnika postojala, metod mora biti primenjen na fiksirani red fenomena
...

Tako dolazimo do prelomne tačke
...
Sagledavanje činjenica na
mikroekonomskom nivou ne podrazumeva delovanje ipso facto, što je
jedna od glavnih karakterisktika tehnika
...

S druge strane, makroekonomija otvara sve puteve za tehničko
istraživanje i primenu
...
Upravo to su karakteristike makroekonomskog istraživanja
...
Ipak, to je apriorni domen tehnike i možemo biti sigurni da će zbog toga tu skoncentrisati istinski efikasne
sile
...
Ona će izgubiti svoj
razlog postojanja u onoj meri u kojoj makroekonomija bude razvila
sigurnije tehnike
...

Svi tehničari iz tih novih disciplina imaju jednu zajedničku crtu:
radost što čine zatvorenu grupu, u kojoj laicima nema pristupa
...

Taj ,,mladalački ponos” se uvek javlja kod tehničara kada su uvereni da je njihov novi metod neoboriv i da njihova otkrića postaju
centar sveta
...
Tehnika uvek stvara neku vrstu tajnog društva, zatvorenog bratstva onih
koji je njome bave
...
Sve do sada, svaki
iole obrazovan čovek mogao je da prati radove i teorije ekonomista
...
Sama
tehnika je sama po sebi složena, a neophodnim instrumentima se ne
može baratati bez prethodne obuke
...
Ta dva faktora se podudaraju
i ukazuju na ozbiljnu posledicu isključivanja javnosti iz tehničkog
života
...

Tehnika, kao opšti fenomen (što ćemo videti kada budemo razmatrali politički milje), uvek proizvodi aristokratiju tehničara, čuvara
tajne kojoj ne može pristupiti niko sa strane
...
Taj rascep, koji je napredak tehnike nužno doneo sa
sobom, ima odlučujući značaj za budućnost demokratije
...
Nikakva demokratija nije moguća kada
se suoči sa usavršenom ekonomskom tehnikom
...
Velika je iluzija verovati kako se demokratska kontrola ili donošenje odluka može pomiriti sa ekonomskom tehnikom
...

Ekonomske tehnike opservacije
Nemam nameru da detaljno opisujem sva ta sredstva; ovde ću se
baviti samo njihovim grupnim prikazom
...
Očigledno je da su ti
elementi uzajamno uslovljeni
...
Jedno vreme, statistički podaci su bili
ismevani kao suviše varljivi
...
Ta
promena je, delom, posledica promene u načinu razmišljanja samih
statističara
...
Za statističara, statistika više nije puka igra; to je suštinska funkcija društva
...
Dugo vremena statistika je bila posao amatera; danas je to složena organizacija specijalista
...
Pored toga, statističari
imaju na raspolaganju sve preciznije instrumente
...
Ne samo
da je čudesno povećana brzina operacija, već i njihova preciznost
i dimenzionalnost
...

Statističar je, u materijalnom pogledu, u poziciji da pruži ubedljive rezultate
...

Kao što ćemo videti, kombinovanje elemenata je od suštinskog značaja, a ono je, u velikoj meri, postalo izvodljivo zahvaljujući mašini
...
U demokratskim zemljama, ona se nalazi
u domenu privatnih preduzeća; razni organi koji se bave statističkim
podacima zapravo prodaju svoja istraživanja velikim korporacijama,
koje moraju tačno da znaju, na primer, kretanja na tržištu
...
U zemljama sa autoritarnom vlašću, odgovornost je javna stvar; u Sovjetskom Savezu,
statističar koji isporuči lažnu informaciju smatra se saboterom
...
Veliki opseg statističkih operacija i upotrebljenih sredstava
uglavnom izmiču nespecijalistima
...
Sveukupno, objavljuje se dvanaest kategorija statističkih podataka nedeljno
...
Druga (bruto
cena) sadrži 1690 nedeljnih stavki, kombinovanih u 890 serija: to
ukazuje na izuzetnu složenost operacije
...


Tehnika i ekonomija

181

Sav taj rad nije motivisan čisto naučnim interesovanjem
...
To neprestano istraživanje više nema za cilj izgradnju ili podržavanje neke doktrine već povezivanje informacije
sa akcijom
...

Ekonometrija se razlikuje od matematičke ekonomije utoliko što
je više teorijska
...
Veličine se mogu porediti postavljanjem takozvanih jednačina regresije, koje izražavaju konstantan
odnos između dve veličine ekonomskog domena
...
Unutar istog domena, ekonometrista pokušava da
uspostavi određene odnose: nijedna činjenica ekonomskog domena
se ne može smatrati posledicom slučaja; a pošto se ne može zadovoljiti jednostavnim beleženjem i davanjem korelacione formule, ekonometrista ide dalje i uspostavlja uzročno-posledičnu vezu između
dva fenomena, što je procedura koja vodi u budućnost
...
Ali, u cilju delovanja, oni moraju da prave predviđanja
...
Tu ekonomista napušta čisto tehnički domen
...
Naravno, taj element je prisutan i u
drugim operacijama, ali u manjoj meri
...

Ta tehnika je izuzetno teška za upotrebu
...
U vezi sa ovim trećim elementom, očigledno je da ekonomski fenomeni nisu mehanički, jer ulogu igra i
mišljenje
...
Prema tome, stohastika
predstavlja instrument predviđanja koji ukazuje na pravac najverovatnijeg razvoja situacije
...
Na primer, ako je dati zakon tačan, javnost koja
je o njemu obaveštena sklona je da reaguje na suprotan način; ali,
ponekad reaguje tako što se povinuje tom zakonu
...
Ali, kada tako reaguje, javnost pada pod uticaj novog predviđanja, koje je potpuno
odredljivo
...
Međutim, mora se pretpostaviti da se ostaje u okvirima racionalnog ponašanja
...
Rezultati dobijeni na osnovu ove tehnike su impresivni, iako sama tehnika još nije potpuno razvijena
...
Te tehnike su znatno modifikovane i više
ne pripadaju samo domenu preduzeća nego ekonomije uopšte
...
Prema Litfalinom (Lutfalla) izveštaju iz 1948, objavljenom
u publikaciji Ekonomski savet (Conseil Économique), računovođa je postao pravi ,,inženjer profita”
...
On je okrenut kako prošlosti,
tako i budućnosti
...
Moderni industrijski procesi ne mogu se lako pokrenuti
...
Detaljno predviđanje je neophodno
...
One predstavljaju metod projektovan
da na precizan, numerički način uspostavi veze između svih sektora proizvodnih tehnika
...
Taj metod omogućava da se detaljno odredi koje su sirovine, instrumenti, alati i mašine potrebni da bi
se napravio neki proizvod
...
Čak i za najobičniju robu mora se
uzeti u obzir dve ili tri stotine osnovnih elemenata
...
Neophodna izračunavanja mogu se
obaviti samo uz pomoć računskih mašina
...
Ali, tehnički elementi su ti koji su uzajamno
zavisni, međusobno spojeni zajedničkom nužnošću i izraženi nekim
novim tehnikama
...
Između njih
postoje neke razlike, utoliko što preduzeće ima za cilj privatni profit
...
Državni računovođa (koji
postaje računovođa od inicijative) sastavlja bilanse i buduće potencijalne prihode za složeni organizam, čije su reakcije spore i pokazuju
velike amplitude, u poređenju sa izvornim ekonomskim impulsima
...
Zadatak
računovođe je da otkrije te zakone
...
Jasno je da se taj proračun potencijalnog prihoda ne oslanja samo na novac, već i na ljudski
kapital
...

Ako se vratimo na metode čiste ekonomske tehnike, nailazimo
na metod modela
...
Ali, eksperimentisanje je od suštinskog značaja u svim naukama, a posebno u tehnici
...

Model je reprodukcija u minijaturi nekog ekonomskog skupa, u obliku matematičkih jednačina
...

Prema tome, prvi korak je izbor konstanti i promenljivih koje će
biti unete u model, zasnovan na nekoj teoretskoj odluci
...
On je vođen izvesnim principima,
naročito potrebom da se zapažanje poveže s akcijom
...
Neki od tih odnosa su očigledni, u
smislu da su čisto kvantitativni; drugi su manje stabilni i subjektivniji
i mora ih postaviti sam ekonomski tehničar
...

Na kraju, skup tih relacija mora biti stavljen u formu jednačina unošenjem vremenskog faktora
...
To olakšava izučavanje
evolucije nekih mehanizama koje određuje socijalna grupa, ili stepena neke spoljne intervencije na ekonomski sistem, ili uticaja i značaja
svakog elementa skupa u odnosu na celinu
...
Ili
mogu biti prediktivni, kao kada se pokuša da se predvidi budućnost
...

Poslednja od tih novih ekonomskih tehnika, koju želim da opišem u ovom kratkom pregledu, jeste analiza javnog mnenja
...

Koriste se razni sistemi (sondiranje, uzorkovanje, ankete) za periodično određivanje osećanja date klase ili kategorije stanovništva,
o bilo kojem značajnom pitanju
...
Niko ne veruje da misli i radi isto kao i njegov sused
...
Ipak, rezultati takvih ispitivanja se moraju smatrati validnim, uprkos prividnim

Tehnika i ekonomija

185

(ali lako objašnjivim) nedostacima od kojih pate, kao, na primer, u
poznatom slučaju američkih predsedničkih izbora 1948
...
23
Rezultati odražavaju različite fenomene: društvena strujanja, etičke sklonosti i politička mišljenja, kojima se ovde nećemo baviti
...
Ukratko, sve ono što
je u prirodi mišljenja, a što dobar posmatrač ili izvestilac može da
uoči, od sada će biti izmereno numerički i naučno praćeno kroz sve
stadijume svog razvoja
...
Taj sistem unosi u statistički domen merenje
stvari koje su do tada bile nemerljive
...
Sve ono što ne može biti
izraženo numerički, mora se eliminisati iz skupa, bilo zato što izmiče
proračunu, bilo zato što je kvantitativno zanemarljivo
...
Eliminacija ne
potiče od same tehnike
...
Nijedna aktivnost ne može obuhvatiti
stvarnosti u svoj njenoj složenosti, već samo u granicama metode
...

Ekonomista je tako snabdeven arsenalom tehničkih sredstava
koji mu omogućava da opaža, a ponekad i da detaljno predvidi ekonomsku realnost
...
Sredstva su tu prosto zato da bi bila od pomoći ekonomskoj nauci
...
Ekonomista, manje ili više pogođen osećanjem kompleksa inAmerički predsednički izbori 1948
...
Sva predviđanja (uključujući i ispitivanja javnog mnenja) ukazivala su na pobedu republikanca Tomasa Djuija (Thomas E
...
Truman)
...
prev
...
” Ekonomisti gaje nadu da mogu uticati na stvarnost
...
To primećujemo u svim zemljama, bez obzira na njihov tip
ekonomije ili oblik vladavine
...
Ekonomisti
danas raspolažu načinima da budu tehničari blizu uporišta državne
moći
...
Kao i sve tehnike,
ona poseduju specifičnu težinu i smer
...
Organizacija za utvrđivanje statističkih podataka je izuzetno skupa i ne može nastaviti s radom ako ne stvara profit
...
Statistički biro tada postaje savetodavni organ
...
Ta nesposobnost
kapitalizma da koristi tehnike na pravi način neprestano se ponavlja
...
” Tehnološko društvo teži da odredi kretanja makroekonomije; ipak, iznenađujuće je uočiti da ta jednom uspostavljena
statistika, ima tendenciju da se vrati na nivo mikroekonomije i individualnih odluka, i da nalazi primenu samo na tom nivou
...
Zato se moraju okrenuti državi
...
Ako država plaća statističko istraživanje, ona mora
dobiti nešto zauzvrat: pomoć u upravljanju nacionalnim poslovima
...
Kada velika privatna
korporacija ili država traži od ekonomiste metod kojim će uticati na
stvarni svet, oni se obraćaju neuništivoj čežnji samog ekonomiste,
koja je bila izvor usavršavanja tih naučnih sredstava
...

Da li je moguće da ta akumulirana sila ne služi nikakvoj svrsi? Izveštaj Američkog biroa za statistiku rada iz 1952
...

Priznajemo da ne možemo pratiti Klozonovo (Closon) razmišljanje po kojem rezultati Comptabilité Nationale (nacionalnog računa24)
nisu pretnja slobodi, zato što se oni zapravo ne primenjuju
...
Iracionalnost sprečava pojedinca da živi od sume od koje
bi mogao da živi po proračunima
...

Dopustimo da je za ekonomistu to samo iskušenje
...

Donekle proizvoljno, pravili smo razliku između znanja i akcije da
Nacionalni račun: pruža potpun i konzistentan konceptualni okvir za merenje ekonomske aktivnosti nacije
...
(Prim
...
)
24

188

Tehnika ili Ulog veka

bismo na najobjektivniji mogući način predstavili normalni razvoj
ekonomije pokrenut stvaranjem tih tehnika
...
Ekonometrija se može razumeti samo ako se završava
svojim normalnim ciljem, uspostavljanjem ekonomskog planiranja
...
Poput konja držanog na uzdi, ali nestrpljivog da krene u
galop, ekonomske tehnike, u stvarnosti koju su spoznale, čekaju na
signal da intervenišu sveobuhvatnije nego ikada ranije
...
Budi se jedan novi svet, dolazi do određene
ekonomske mutacije
...

Uspostavljanje normi od strane ekonomista postalo je neophodno,
kaže nam Diterlan (Dieterlen), jednostavno zato da bi se pratio i razumeo ekonomski razvoj
...
) Nije dovoljno samo pratiti tok statističkih podataka
...
Čak i u
nedirigovanoj ekonomiji, moguće je odrediti: (a) izvestan odnos između različitih ekonomskih komponenti; (b) ,,normalnu” tendenciju
razvitka svakog od tih elemenata i, sledstveno tome, (c) ,,normalan”
razvoj njihovog odnosa
...

Ali, ako na taj način uspostavimo određene norme progresije, suočavamo se s dve činjenice
...
Druga
činjenica je mogućnost proširivanja takvog uspostavljanja normi
...

Ta zakonomerna tendencija neće delovati samo u oblasti organizacije
rada
...

Te operacije nadilaze nivo privatnog preduzeća i dosežu nivo opšteg
...
Tako smo se našli potpuno obuhvaćeni tehnikom intervencije;
prelaz s jednog na drugo bio je neprimetan
...
U kapitalizmu su norme osnova za planiranje u preduzeću, ali tempo proizvodnje je i dalje funkcija tržišnih uslova
...
One određuju količine koje
će biti proizvedene i mere stepen do kojeg je plan realizovan na tržištu (Fedotov)
...
Ona teži, srazmerno svom stepenu razvoja, da
nametne plansku ekonomiju, prosto zato što teži da pređe s privatnog
planiranja i atomizirane ekonomije na globalnu ekonomiju i opšte planiranje (što je osnovni preduslov njene primene)
...

Sve to je više tendencija nego svršen čin
...

Norme se međusobno podrazumevaju i pretpostavljaju određenu
sinhronizaciju
...

Ako se postavi pitanje koja sila stoji iza te tendencije, ponovo moramo odgovoriti: efikasnost
...
u primeni Nacionalnog istraživačkog projekta (National Research
Project)
...
Ono je
bilo slavljeno kao ,,politička ekonomija koja stupa u akciju”
...

Tvrdi se da će je suprotstavljeni faktori, ekonomski i ljudski, sprečiti
da se ostvari
...
Tu se nadmeću diver-

190

Tehnika ili Ulog veka

gentne sile, s jedne strane tehničke, a s druge netehničke
...
Prema tome, verujem da će se i u ovoj oblasti logika normi nametnuti svuda
...
Ali, kako sam već pokazao, tehnički
faktor je u ovom trenutku presudan
...

Čim postanu bitne zbog svoje očigledne korisnosti, norme deluju
kao da su komplementarne planovima
...
To je ono što podrazumevam pod logikom normi
...

Njegove osnovne karakteristike, ciljevi i značenje su identični kao kod
normi
...
Norme
i operaciono istraživanje danas predstavljaju dva sredstva pomoću
kojih se plan sprovodi u delo
...

Svako ima neku približnu ideju o tome šta znači planiranje: država
odlučuje o svemu i sve reguliše unapred
...
Ekonomsko planiranje je jedna varijacija tehnike, a ne forma ili sistem ili
ekonomska teorija
...
Obično mislimo suprotno, jer nam se ruska avantura
uvek prikazivala u tom ruhu
...
” Ali,
ruski plan je poprimio svoje sopstveno značenje nezavisno od svih
teoretskih ideja
...
U Nemačkoj niko nije imao sasvim jasnu ideju o obliku
ekonomije koji bi trebalo usvojiti, ali planiranje je prihvaćeno kao
efikasno sredstvo
...


Tehnika i ekonomija

191

To je, u nekom smislu, veoma umirujuće
...
Ako je planiranje ponekad funkcionisalo
kao socijalistički instrument, to je bilo samo zato što je bilo u službi
socijalističke doktrine
...
Ali, makar počiva na
istini da planiranje nije povezano ni s jednom posebnom doktrinom
...

Drugo zapažanje nas navodi da naglasimo značaj ,,načina i sredstava” u izradi plana
...
Plan ima dva fokusa
...
Prisutno je i najkonkretnije moguće
predviđanje sredstava potrebnih da se postignu ti ciljevi
...
Ali,
taj izbor i ta sredstva razrađeni su na najracionalniji mogući način
i ceo kompleks tehnika primene omogućava korisniku da izbegne
proizvoljnost
...

Razmotrimo sada jednu veliku teškoću, koja je važan predmet rasprava u modernom planiranju: problem cene i zarade
...
Ako i nije bilo uistinu
zasnovano na tržištu, planiranje je makar bilo vremenski i prostorno
fiksirano za tržišne cene i zarade
...
Namera trećeg sovjetskog plana bila je upravo da fiksira
cene i zarade na čisto apstraktan, ali ne i proizvoljan način, pomoću ekonometrijskih metoda, nezavisno od zakona tržišta
...
i opoziva
Voznesenskog, izgleda da taj pokušaj nije bio uspešan
...
A taj pristup može lako biti eliminisan novim poboljšanjima
u ekonomskoj tehnici
...

Plan se izvršava u skladu s dva nepromenljiva principa: efikasnošću i društvenim potrebama
...
Problem je organizovati, koordinirati i
normalizovati te elemente na takav način da svaki instrument pruži
svoj maksimum
...
Ali, do sada niko nije doveo u pitanje
suštinsku efikasnost planiranja, osim na početku
...
Ali, sada su svi
ubeđeni kako je taj mehanizam efikasan – osim ako se izuzmu neki
blefovi koji i danas prate eksperimente u planiranju
...

Drugi od dva glavna kriterijuma planiranja je zadovoljavanje
društvenih potreba
...
Kako uspostaviti ravnotežu između društvenih
potreba i proizvodnje? Teoretski, to su nerešiva pitanja (namerno kažem teoretski)
...
Ako neko kaže, ,,U planiranju vlast ima potrošač”,
on gradi apstrakciju na osnovu činjenice da plan, koji je društveni fenomen, odgovara na društvenu, a ne na individualnu potrebu
...
Društveni čovek koga plan zamišlja jeste čovek koji je sve više integrisan
u moderno tehničko društvo
...
Dobro je poznato da ,,standardizaciji proizvodnje odgovara standardizacija ukusa,
koja društvenom životu daje njegov kolektivni karakter
...
Za represivnim merama nema potrebe, jer se prilagođavanje javnosti dešava samo od sebe
...
U stvari, problem razumevanja društvenih potreba se komplikuje samo ako je tehnika planiranja odvojena od svih
ostalih tehnika
...

Kada se plan ponovo ubaci u svoj pravi okvir, očigledno je da nema
razloga za nametanje društvenih potreba
...

Cela evolucija ljudskih potreba, u njihovom ,,sociologizmu”, teži
planu
...

One su već ono što bi trebalo da budu, pod uslovom da otpadnike prepustimo njihovoj bednoj sudbini, što je procedura koja je, u svakom
slučaju, ishodište svih tehnika
...

Planiranje ne pretenduje da proizvede trenutni odgovor na sve
društvene potrebe
...
To je izbor koji
neke osobe može učiniti nesrećnim, ali ne i bez nade, zato što je plan
uključen u dinamičko shvatanje ekonomije
...
Do nje
će doći i ona će se neprestano obnavljati
...
Prema
tome, neophodno je razmotriti i budućnost realizacije i mehanizam
uniformizacije potreba (koji sam već pomenuo)
...
To je jedan od elementa dijalektičkog sagledavanja ekonomije, koje je danas jedino dopustivo
...

Konačno, u vezi sa samim planom, mislim da je važno naglasiti
potrebu za efikasnim korišćenjem radne snage
...

Šarl Betelhajm je pokazao da bez pune zaposlenosti nije moguće
zadovoljenje sveukupnosti društvenih potreba
...
Prema
tome, plan treba da obezbedi i punu zaposlenost i raspodelu radne
snage u skladu sa zahtevima proizvodnog plana
...
Bez toga mehanizam ne može
da funkcioniše
...

Ne treba podleći detinjastom entuzijazmu koji smatra da je planiranje panacea, neki lek s višestrukim dejstvom, poput penicilina
...
Kakvi god da su lekovi
ili predložene reforme za razrešavanje nepravdi i nesklada u modernoj
ekonomiji, sve se dešava posredstvom plana
...
Ali, on je neizbežni instrument svih rešenja
...

U Mamfordovim predlozima za oslobađanje čoveka iz okova tehnike postoji zanimljiv projekat ekonomskog regionalizma na svetskom
nivou
...

Planiranje i sloboda
Danas su svi, ili skoro svi, ubeđeni u efikasnost dve tehnike intervencije, norme i plana
...
Ako
se ima u vidu sva složenost fenomena koji izviru iz tehnike, kako bi
se moglo opravdati odbijanje upotrebe tako prodornog oružja, koje
pojednostavljuje i rešava sve kontradikcije, koriguje nesklad i racionalizuje preterivanja u proizvodnji i potrošnji? A pošto tehnike ekonomske opservacije, ako ih treba upotrebiti u punom opsegu, završavaju
direktno u tehnikama planiranja i pošto odbijanje mladalačke snage
tih matematičkih metoda ne dolazi u obzir, kako je moguće ne upotrebiti ih do kraja?
Ipak, pojavila se izvesna zabrinutost kod onih koji drže do ljudske
slobode i demokratije
...
Oni žele da postave tri vrste ograničenja njenoj moći: (a) fleksibilno planiranje, (b) sistem ograničenog planiranja i (c) razdvajanje agen-

Tehnika i ekonomija

195

cije za planiranje od države (ukratko, ono što se obično zove pomirenjem slobode i socijalizma)
...
Savesni ekonomisti ne mogu da odbace tehničko otkriće
...
25 Da
Videti zbornik ideoloških iluzija o planiranju i slobodi, iz posebnog izdanja Indian
Journal of Political Science posvećenog tom pitanju
...
Te članke odlikuje potpuni nedostatak realnosti
...

(Međutim, drugi autori u istom broju pokazuju kako je ta nada apsurdna i jalova
...
” To su puke tvrdnje i čovek će uzalud tražiti odgovarajuće
činjenice ili mogući sadržaj
...
(2) Proizvodnja omogućava zadovoljenje većeg broja potreba
...
” Ovo
rezonovanje je pogrešno iz dva razloga
...
Ono izvlači svoje zaključke delom iz ekonomske premise
(pod 1), a delom iz etičke premise (pod 3), a da ne pokušava da razlikuje logičke ravni
u kojima se te premise nalaze
...
(Vratiću se kasnije na ovo pitanje
...
U tom slučaju, zaista bismo imali demokratsko planiranje, kolektivizam na dobrovoljnoj bazi
...
Dobronamernost tih intelektualaca navodi čoveka da ozbiljno
pomisli kako je reč o nekoj patologiji
...

Neko će tvrditi da javno mnenje ne zna šta zaista hoće… Ali, onda odluku donosi tehničar
...

Naravno, javno mnenje će biti ,,konsultovano” tek pošto je tehničar doneo odluku:
,,Više biste voleli vunene proizvode? To je bilo tehnički nemoguće; morali smo ih napraviti od pamuka
...
Ali, možete da birate između
25

196

Tehnika ili Ulog veka

li to treba da bude ograničen plan? Ali, tada se postavlja pitanje: gde
je granica? Za neke ekonomiste planiranje je čisto ekonomsko pitanje,
koje se odnosi na ključne industrijske grane
...
Odluka
postaje još teža kako se kategorije menjaju s vremenom (iskopavanje
uranijuma, na primer, nije bilo ključna industrija pre dvadeset godina)
i kako se ekonomske aktivnosti sve više prožimaju
...
Svaki deo sistema,
direktno ili indirektno, zavisi od ostalih, kroz finansijske reperkusije ili
kroz strukturu rada
...
Pretpostavimo da je napravljen plan za
period od pet godina
...
U vreme diskusije o novoj fazi Moneovog (Monnet) plana (u
svetlocrvenog i tamnocrvenog
...
Oni pokušavaju da sakriju
istinsku prinudu i pišu tako ili iz zaslepljenosti ili iz dvoličnosti
...
Suda (Suda) izjavljuje: ,,Utoliko gore po slobodu
...
U svakom slučaju, na planu vrednosti, posvećivanje zajedničkom dobru je viši ideal od slobode
...
Na isti pokušaj opravdanja nailazimo
(generalno gledano, s boljim argumentima, ali podjednako neubedljiv) u Entre la
planification et la liberté (Između planiranja i slobode), u kojem holandski, francuski,
norveški i američki autori razmatraju problem iz vrlo različitih uglova (Revue Économique, mart 1953)
...
On pokazuje da je indijsko planiranje poljoprivrede (komunalni projekti u selima) propalo zato što nije bilo sveobuhvatno i autoritarno
...


Tehnika i ekonomija

197

septembru 1950), bilo je jasno da je bankarski kredit, to jest, poziv
za privatno finansiranje, nedovoljan
...
Ali, to je predstavljalo veliki poduhvat, čak i za
državu
...

Da bi se plan ostvario, u njega se mora uključiti i upotreba radne
snage
...
Na sličan način, primena plana pretpostavlja planiranje
stambenih pitanja i profesionalnog usmeravanja, praktične nastave i
škola
...
Ta međuzavisnost nije izmišljena i bezrazložna
...

Na taj način, kada je jednom usvojen kao metod, plan neprestano
teži da se proširi na nove domene
...
Auto bi zaista mogao da vozi i po uskim, izrovanim i
zemljanim putevima, ali ne bi pružao rezultate za koje je projektovan
...
Ti
međusobni odnosi čine ograničeno planiranje nemogućim
...

Isto važi i ako planer namerava da usvoji fleksibilni plan ili plan
nezavisan od države
...
Plan se javlja kao običan savet o onome što bi bilo poželjno;
proizvođači ostaju nezavisni, potrošači imaju slobodan izbor, a stav
pojedinca odnosi prevagu nad društvenim
...
Isto važi i ako se planiranje prepusti
drugim posrednicima, pored države: užim organizmima, kao što su

198

Tehnika ili Ulog veka

administrativna odeljenja specijalizovanih ekonomskih organizacija;
ili organizacijama šireg opsega, kao što su, na primer, međunarodne
organizacije
...

Svi ti različiti predlozi su krajnje zavaravajući
...
Razlog je jednostavan
...
On mora
napregnuti proizvodne snage do maksimuma, pokrenuti energiju i
iskoristiti postojeća sredstva s maksimumom efikasnosti
...
) Ali, ako
je pojedincu dopuštena sloboda odlučivanja, a ne postoji plan, on neće
pružiti maksimalna napor koji se od njega očekuje
...
Stoga, da bi plan bio ostvaren, on
mora biti praćen aparatom sankcija
...

Pojedinac ne shvata spontano šta je najefikasnije, niti radnici spontano izvode Gilbretove ,,pokrete”
...
Plan je ili fleksibilan, ali nije realizovan, kao što pokazuje
iskustvo: uprkos propagandi o Moneovom planu, njegovi ciljevi su
ostvareni samo sa 70%
...
realizovan
je sa 37%
...
U Psihološkoj akciji (L’action psychologique, 1959), Megre
ponovo proučava efekat izostanka propagande na neuspeh plana (koja
bi plan učinila psihološki obaveznim)
...
Ili, plan mora
biti ostvaren, ali po cenu uvođenja sankcija, tako da postaje rigidniji
...
Vekovi istorije nisu uspeli da ih ubede u suprotno,

Tehnika i ekonomija

199

uprkos činjenicama; sigurno ih neće ubediti razum
...

Pitanje sankcija dovodi planiranje u odnos s državom
...

A to je dovoljno da država povrati sve svoje prerogative
...
Kad je reč o
TVA, izvor tog poduhvata bila je Ruzveltova vlada, koja je sprovela
eksproprijaciju, obezbedila sredstva i propisala sankcije
...
U najmanju ruku, moć države je neophodna za opšte istraživanje raspoloživih resursa i angažovanje svih nacionalnih snaga
...
Lokalna tela su,
naravno, sposobna da izvedu takve programe, ali oni ne predstavljaju planiranje više nego što to čini izgradnja brana u Holandiji
...
Što se tiče međunarodnih odluka (što bi se moglo
navesti kao dokaz razdvajanja plana od države), one ne predstavljaju
planove u pravom smislu te reči (na primer, ugovori iz Breton Vudsa)
...
Ta vrsta planiranja poprima sadržaj samo u meri u kojoj je takva država konstituisana
...
Samo bi
nadnacionalna država mogla ubediti nacionalne države i trustove da
sarađuju u zajedničkoj ekonomskoj operaciji
...

(Prim
...
)
26

200

Tehnika ili Ulog veka

moći
...
Atlantski pakt je povezan s
Maršalovim planom i Evropa će početi da se organizuje samo ako se
ECA pokaže potpuno beskorisnim, što se može desiti ako se primeni
u politički neuređenom ambijentu
...
Ujedinjenje, čak i ekonomska koordinacija, ne mogu se zamisliti nezavisno
...
Tako se opet vraćamo u domen uslova neophodnih
za realizaciju planske ekonomije
...
Ali, to ne znači da verujem u takav ideal i da ga smatram realnim
...

To širenje planiranja ne dovodi nužno do socijalističkog društva
...
Slično tome, planiranje
ne dovodi nužno do diktatorske države
...

Ali, kada tehnika osvoji neki domen koji podleže planiranju, ona
izvodi sve svoje operacije na totalan način
...

III
...
Maršalova tri sistema su: korporatizam,
Economic Cooperation Administration (ECA): Ekonomski biro za saradnju; organizacija zadužena za sprovođenje Maršalovog plana
...
prev
...
Ali, pošto je ispravno uočio da sistem planske ekonomije, u krajnjoj liniji, nije racionalniji od
sistema tržišne ekonomije, on greši kada dodaje da ,,izbor između dva
sistema sledi pre iz filozofskih sklonosti nego iz istinski naučnih razloga”; i da ,,nijedan od tih sistema ne može pretendovati na potpunu
racionalnost”
...
Kada se pitam koji bi od dva sistema trebalo da logički prevlada, ne mislim na
,,filozofski” izbor masa
...
Problem se ne odnosi na ličnu odluku ili sklonost; to je pitanje određivanja onoga što izgleda kao najverovatnije
...
Ništa
ne znači objasniti kako je liberalni kapitalizam bio izuzetno efikasan
pre jednog veka
...

Ali, šta je sa sadašnjim trenutkom? Ako prihvatimo ideju da različiti ljudski sistemi delovanja treba da odgovaraju različitim socijalnim,
političkim i ekonomskim okolnostima, može li se održati teza da je efikasnost liberalnog kapitalizma u prošlosti zalog sadašnje efikasnosti?
Podsetimo se da su sa stanovišta efikasnosti ruska i nemačka planska
ekonomija bile uspešne
...

Međutim, ubrzo posle ponovne promene 1950
...
To nije bio samo program
naoružavanja (koji ima neke prednosti u vezi s punom zaposlenošću),
već i konstruktivan program koji je obuhvatio grupu zemalja, kao što
pokazuje Trumanov program Četiri tačke
...

Izgleda da danas ne možemo umaći činjenicama, a one nas usmeravaju ka planskoj ekonomiji, bez obzira na naše teoretske stavove o tom
pitanju
...
Ali, to je drugi problem
...
Jedini odgovor je da nam planiranje omogućava da brže i potpunije uradimo bilo šta što se učini poželjnim
...
Ono ne
predstavlja nužno najbolje ekonomsko rešenje, ali predstavlja najbolje
tehničko rešenje
...
Maršal je, prema tome, u pravu kada
kaže da planska ekonomija nije racionalnija od tržišne
...
Svestan sam da je jedna od preokupacija ekonomske nauke to da li će se ekonomski rezultati postići
na najekonomičniji mogući način
...
Isti problem se javlja u ratu, kada se uporede general koji okleva da žrtvuje
ljudski život i general koji želi pobedu po svaku cenu i koji je spreman
da žrtvuje sve da bi do nje došao
...
Isti problem imamo i sa otpadom
...
Može doći i do rasipanja
...
Ali, ne treba zaboraviti da je optužba zbog rasipanja jedna od
najoštrijih kritika upućena liberalizmu
...
Trenutno nismo u poziciji
da kažemo kako će se to razrešiti
...
Ali, stvari nisu tako jednostavne
...
Ali, moramo biti oprezni, jer je moguće
da su te suprotnosti potpuno veštačke
...
Pitanje perspektive je važno
...
Te elemente možemo staviti u različite
pesrpektive i tako doći do različitih zaključaka
...
On će posmatrati sistem ili iznutra, i
tada može zaključiti kako planska i korporativna ekonomija očigledno nisu identične; ili će ga posmatrati sa stanovišta praktične reali-

Tehnika i ekonomija

203

zacije, u svim njenim aspektima
...

Međutim, ti elementi datog sistema, koji su važni u svojim specifičnostima, gube značaj ako, umesto da izolujemo sistem, pokušamo
da ga reintegrišemo u celinu društva i opšti tok istorije
...
Odnosi su od najveće
važnosti, a ne samo unutrašnja konzistentnost
...
Pri tome, ne mislimo na teoretske veze, već
na one stvarne, koje proističu iz unutrašnje nužnosti režima
...
Srodstvo ta dva sistema je očigledno, uprkos razlikama u materijalnoj strukturi
...
Menjaju se samo spoljašnje forme
...
Istorija će odlučiti koja je
forma najbolja – to jest, najbolje prilagođena zajedničkom cilju
...
Postoje samo dva
...
(Ovde se ponovo srećemo sa starom suprotnošću između prirodnog i veštačkog, pri čemu veštačko predstavlja izraz veštine: techné)
...
Korporatizam je prilagođen tradicionalnom, kultivisanom,
buržoaskom mentalitetu; planiranje onom inovativnom, proleterskom,
pseudonaučnom
...

Kada je reč o izboru između njih, prevladaće sistem koji će na najbolji
način iskoristiti tehnike koje predlažu ekonomisti
...
Korporativno društvo nameće ceo skup
netehničkih razloga (sentimentalnih ili doktrinarnih), koje plansko
društvo odbacuje
...
Tu se postavlja pitanje o
kakvoj politici je reč
...

Ozbiljno izučavanje suprotstavljenosti politike i ekonomije, kao i
njihovog međusobnog odnosa, počelo je pre možda dvadesetak godina
...
Kada su ekonomski i politički
milje istovremeno podređeni tehničkom metodu, problem mešanja
politike u ekonomiju nije više od tako velikog značaja
...
Usklađivanje politike i ekonomije još nije sasvim završeno – to je bila posebna
slabost Hitlerove Nemačke – ali potrebno je više od jedne decenije
da bi tehnika nadvladala velike političke i ekonomske mašine
...
Preostala su samo te dve ekonomske pozicije
...

Plansko društvo ne podrazumeva da je svaki detalj integrisan u plan,
niti da planiranje podrazumeva najskromnija sredstva
...
Danas se retko govori o ,,liberalnom intervencionizmu”, u kojem se pravi razlika između politike
strukture (poboljšanje distribucije, itd
...
Država više ne prepušta ekonomiju samoj sebi, ali državna intervencija je
dovoljno fleksibilna da bi preduzetnicima dozvolila izvesnu inicijativu
i omogućila (kontrolisanu) slobodu tržištu
...
Oni su vođeni ne samo željom za ravnotežom i tradicionalnim poverenjem u ,,srednji put”, već i brigom za ljudske i nekon-

Tehnika i ekonomija

205

formističke elemente
...
Ali, ovde tragam za mogućim
...
Ali, kada se vratimo u stvarnost,
odmah postaje očigledno da liberalna orijentacija predstavlja najtežu
od nekoliko mogućih alternativa
...
Ona se stalno
dovodi u pitanje i mora se uvek iznova uspostavljati
...
Da li se od pojedinca može očekivati stalni napor da bi se
uspostavio sam okvir njegove aktivnosti? I da li će njegova aktivnost
unutar tog okvira moći da se održi? Drugim rečima, da li ta ravnoteža
predstavlja najbolje moguće uslove za ekonomski razvoj? Zar se energija upotrebljena za obezbeđivanje strukturnog okvira neće izgubiti na
drugom mestu? Na kraju krajeva, mora se uzeti u obzir i ljudska priroda
...
Ljudsko biće, prepušteno sebi, neće izabrati
najteži put ili najkritičniju situaciju
...

Govorim o čoveku dvadesetog veka, proizvodu društva zasnovanom
na lakoći, sigurnosti i komforu
...
U tom slučaju, on smatra da stvari stoje loše
...
Pošto su sredstva za direktnu intervenciju dostupna, prosečna osoba želi da se ona i upotrebe (osim
ako ga privatni interesi ne navedu da prednost da slobodi velikih
zveri iz džungle)
...
Ta dva uslova
se, međutim, svode na jedan uslov: na primat tehnike
...
Teško je sprečiti tehniku da ide do granica
svojih potencijala
...
I tako dalje
...
Seme uništenja leži u samim
uslovima predloženim za uspostavljanje ekonomske forme kao što je
liberalni intervencionizam
...

Taj razvoj (to jest, od liberalnog intervencionizma do potpuno
planskog društva) izvesniji je zato što liberalni intervencionizam uglavnom nije odgovarao ni na opšte tendencije društva, niti na istorijsku
situaciju
...
Ali, kada se
razmatra u okviru današnje realnosti, ona gubi svoju valjanost
...
Tvrdi se da to rešenje, koje dozvoljava ustupke
i pokazuje spremnost da napusti neke vrednosti za koje smatra da se
ne mogu spasiti, zato da bi se spasilo neke druge, predstavlja skriveni
način za uspostavljanje kolektivizma
...
Ekonomska orijentacija poznata kao liberalni intervencionizam pretpostavlja duhovnu revoluciju koja još nije
počela
...
Tu leži izazov koji se i u ratu i u miru upućuje
ljudima koji teže takvom usmerenju
...

28

Tehnika i ekonomija

207

ne
...
Kao što je pokazao Maršal, kapitalističke zemlje su
prinuđene da se zbog komercijalne nužnosti usklade sa sovjetskim
sistemom
...

Taj efekat je sjajno analizirao Gotfrid Haberler (Gottfried Haberler)
...
Zemlja koja planira svoje ekonomske aktivnosti uspostaviće
kvantitativnu kontrolu nad spoljnom trgovinom, da bi je prilagodila
opštem nacionalnom planu
...
Haberle oštroumno primećuje da mere u oblasti
međunarodne trgovine, kojima slobodne nacije pariraju zemljama
sa planskom ekonomijom, dovode (ako su koordinirane i planirane)
do značajnog stepena unutrašnjeg ekonomskog planiranja
...
Haberler takođe pokazuje da
nije moguć trgovinski ugovor na liberalnoj osnovi između zemalja s
planskom ekonomijom i zemalja s neplanskom ekonomijom
...

Pravi problem nije suditi, već razumeti
...
Mašina i sve što je s njom došlo, sve ono što je donela na putu progresa,
stavili su u ljudske ruke bogatstvo koje je možda drugačije od onog

208

Tehnika ili Ulog veka

iz legendi, ali je podjednako impresivno
...
I ako su raskošne palate, škrinje optočene koralima,
skulpture i predmeti od zlata, skupoceni pribori za jelo, oružje s rukohvatima od smaragda i bisera bili osuđeni na nestanak, to je nadoknađeno obećanjem da će svaki čovek imati pristojne čaše i porcelanski
pribor, kuću u kojoj će mu biti toplo, obilnu ishranu i da će, malo po
malo, steći udobnost i higijensko okruženje koji će mu doneti fizički i
mentalni sklad
...
I više
od toga, pojaviće se nove potrebe, koje više neće biti retka zadovoljstva posvećenih, već prosto ljudska sudbina
...

Siromaštvo je bilo u povlačenju, a s njim i ljudska patnja
...
Vreme posvećeno radu ostalo je i dalje
izgubljeno vreme, ali ono se neprestano skraćivalo i niko nije mogao
zamisliti da će se taj proces zaustaviti
...
Morali smo da
smanjimo svoja očekivanja
...
Čovek još nije oslobođen surove sudbine koja ga
prati
...
Ipak, dva rata, dve ,,nezgode”, ni na koji način nisu uticale na
našu blistavu sliku o progresu
...
Uprkos nezgodama, oni veruju da je put i dalje slobodan
...

Nema sumnje da je odbacio ono što je smatrao naivnim
...
Čak i ako je nesvestan toga, prosečan
čovek održava u svojoj kolektivnoj svesti nejasno osećanje da je bio
obmanut
...
Uprkos tome, nada opstaje svuda gde nam sutrašnjica upućuje
poziv; recimo, Hitlerov Hiljadugodišnji Rajh ili glupa buržujska ideja
progresa
...
Njegova
frustracija – izazvana naglim gubitkom onog što je bilo moguće i čak
nadohvat ruke – jedan je od elemenata koji stoje iza zverstava počinjenih u modernim ratovima
...

Svi mitovi se direktno ili indirektno vraćaju na mit o Raju; a tehnička produktivnost, kojoj smo svedoci, po svoj prilici je podstakla
umnožavanje mitova
...
Ali, takva objašnjenja su nezadovoljavajuća, zato što
im nedostaje materijalna osnova
...
Taj progres vraća čoveku natprirodni svet od kojeg je bio odsečen, svet koji je nerazumljiv,
ali koji je on sam stvorio, svet prepun obećanja za koja zna da mogu
biti ostvarena i čiji je on potencijalni gospodar
...
On projektuje taj delirijum u mit
kojim može da kontroliše, objasni, usmeri i opravda svoje postupke
...
Mit uništenja i mit delovanja imaju svoje korene u tom susretu čoveka sa obećanjem tehnike, kao i u njegovom
čuđenju i divljenju
...
Oni je smeštaju drugde i propisuju joj uslove i modalitete, ali
osnov je isti
...
Furastje je u pravu kada numerički predstavlja situaciju da
bi istakao dramatično skraćenje radne nedelje i ogromnu promenu
u životnom standardu i načinu života
...
uporedi sa 1815
...

uporedi sa 1250
...
Ima smisla porediti petnaestočasovni radni
dan iz 1830
...
Ali, ne postoji zajednički
imenilac za sedmočasovni radni dan iz 1950
...
Poznato je da zemljoradnik prekida
svoj radni dan bezbrojnim pauzama
...

Potpuno isto važi i za kvalitativnu prirodu života
...
Te sklonosti zavise od ličnog stava i od društva o kojem je reč
...
do 1950
...

Naravno, avion koji, na kraju krajeva, konkretno postoji, izgleda kao
napredak u poređenju s mutnim istorijskim sećanjem
...
Za modernog čoveka, s njegovom osobenom orijentacijom – s materijalnim posedovanjem i stomakom kao centralnim vrednostima – zaista je došao period velikih
nadanja
...

Ali, kako kažu u Engleskoj, ,,za ništa dobijaš ništa, a za petoparac malo”
...
Razlika je u ceni
...
Kažem možda
...
To je pitanje koje treba da postavimo (što ćemo i učiniti kasnije,
kada završimo sa opisom tehničkog fenomena
...
Moramo se prisetiti da s tehnikom nema nagodbe
...
Ona se može prihvatiti ili odbaciti
...

Kakvi su efekti tih zakona na ekonomski svet? Prva karakteristika
koja se može jasno uočiti jeste veza između ekonomskog mehanizma
i države
...

Tehnika uvek pretpostavlja centralizaciju
...
Centralna telefonska ili
električna stanica omogućava postojanje cele električne mreže, kao i
svakog pojedinačnog dela mašinerije
...
Paralelno postojanje tih centrala se podrazumeva: postoji potpuno centralizovana organizacija, koja konačno pokriva sve ljudske aktivnosti
...
Pitanje je da li ti centralizovani organi mogu
postojati nezavisno jedan od drugog
...
Ekonomski i politički, međutim, rizik je veoma veliki
...
To je funkcija plana, a samo je država
u poziciji da nadgleda ceo kompleks i da koordinira te organizme, s
ciljem da postigne još viši stepen centralizacije
...
Tehnici je, zbog
njene sopstvene centralizacije, neophodna povezana ekonomska i
politička centralizacija
...


212

Tehnika ili Ulog veka

Država, koja je po samoj svojoj prirodi organ centralizacije, istovremeno je i organ koji je izabrala tehnička centralizacija
...
Država je prisiljena da realizuje plan isključivo iz tehničkih razloga
...
Taj odnos se može zamisliti i kao administrativni okvir države,
koji podržava tehnike planiranja i obezbeđuje im slobodu delovanja i
izvesnu stabilnost
...

Tehnike utvrđene planom moraju zamisliti ekonomsku realnost i
njen razvoj što je moguće vernije
...
Ali, nema garancija da će ti elementi zaista biti fiksirani
...

U tom slučaju, ili će biti postavljena hipotetička evolucija faktora ili će
taj faktor biti proizvoljno fiksiran
...
Odličan primer su pripremni
radovi za elektrifikaciju Francuske
...
Te elektrane će biti
projektovane tako da traju dugo vremena; ali, koliko dugo? Pretpostavimo da je taj period srednje trajanje vodenog pada, što znači sto godina
...
Treći faktor se može grubo izračunati, ali
šta je s drugim? On zavisi od kamatne stope, koja se ne može predvideti tako daleko u budućnost
...

Kako onda napraviti plan? Postoji samo jedan način: zahtevati državne
garancije, obezbediti od političkih vlasti potvrdu da se u realizaciji tog
plana kamatne stope neće menjati
...

Stjuart Artur Rajs (Stuart Arthur Rice) daje primere statistike spoljne trgovine koje su doprinele operacijama sabotaže
...
Taj nadzor je u 1950
...
Mora se primetiti da američko javno mnenje nije
zadovoljno tim kompromisom
...
Snažna manjina, međutim, želi potpuno
skrivanje statistike, kao u Sovjetskom Savezu
...

Na taj način, između države i ekonomije se uspostavlja takva veza
da tehnički progres postaje nemoguć bez intervencije države
...
Moramo, uopšte
uzev, napustiti ideju destruktivne i diktatorske države
...
Šta je proizvodnja bez energije? Šta je ekonomija?
Zar ekonomijom ne upravlja isti naj faktor koji kontroliše i snabdevanje energijom? Tehnički govoreći, kontrola energije više ne može
biti ni u čijim rukama osim državnim
...

Ako želimo da statistiku koristimo u punom obimu, neophodno
je koordinirati akcije različitih tela da bi se izbeglo beskorisno ponavljanje, a treba plaćati i račune, jer centri za statističko istraživanje ne
mogu sami pokriti svoje troškove
...
Odnos
koji je uspostavljen tehničkom činjenicom, koja je postala zajednički
imenilac države i ekonomije, nije ni slučajan, niti prolazan
...
Niti ima ikakve nade, osim u slučaju nekih izuzetnih promena, da se spoj države i ekonomije pokaže
prolaznim, kao što bi to komunisti želeli da poverujemo
...

Isto bi važilo i kada bi nestala moderna tehnika
...

Činjenica da su ekonomija i država uzajamno povezane, tehnički je
zasnovana tako da te dve stvari teže da postanu vidovi istog fenomena, koji, povrh toga, nije rezultat prostog nagomilavanja prethodnih
fenomena
...
Postojanje tehnike nas odvodi s one strane dileme između običnog etatizma
i socijalizma
...
Ovde smo svedoci rađanja novog organizma, tehničke države, koja ekonomski život čini sigurnijim u onoj meri u kojoj
ona postaje više tehnička
...
” I apstraktno i konkretno, svi tehnički dokazi svedoče o suprotnom
...

Taj dvostruki odnos (država koja obezbeđuje život nacije i sve ono
što se odnosi na naciju obuhvaćenu državom) postaje specifičniji, jači
i rigidniji kada u igru uđu tehnički elementi
...
A kako
je ekonomija jedan aspekt nacije, ona takođe ulazi u sistem
...
Glavni
ciljevi ekonomije u početku bivaju modifikovani, ali njeni elementi
gordosti i moći, koji su potencijalno uvek prisutni, kasnije počinju da
se ispoljavaju na brutalniji način
...
Tehnika je suviše nepristrasna, a država suviše moćna da
bi se opterećivala takvim stvarima
...


Tehnika i ekonomija

215

Dvoboj između politike i ekonomije kulminira u sintezi u kojoj
politika nestaje, a ekonomija biva potčinjena
...
Francuska, jedna od starijih nacija, nije čak
ni potpuno svesna šta se dešava
...
A posebno nove nacije, kao što su Australija i Novi Zeland,
spontano konstruišu taj sintetički kompleks
...

Primetio sam ranije da to nije socijalizam
...
Vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju više nije centralni problem
...
Izvesni elementi socijalizma i dalje postoje; na
primer, socijalna zaštita, redistribucija nacionalnog dohotka i zabrana individualnog profita
...
Nije čak ni sigurno da će ti elementi biti prisutni u
svim sintezama koje se sada stvaraju
...
Furastje daje odličan primer fragmentarnog socijalizma, zasnovanom na svemu osim na socijalističkim motivima
...
,,U periodu tehničkog napretka, vrednost nadnice u
kapitalu teži nuli, dok se fizički proizvod kapitala stalno povećava
...
Ipak, kapitalista vidi da njegovo vlasništvo gubi vrednost u direktnoj srazmeri s
razvojem tehničkog progresa
...
Njegov zaključak je, pored toga,
od prvorazrednog značaja: naime, on tvrdi da se centar ekonomskog
problema pomera
...
Predmet rasprave više nije ko poseduje sredstva za proizvodnju ili ko će
uzeti profit
...
Istinska diskusija se tiče pitanja ko će biti u
poziciji da podrži, apsorbuje i integriše tehnički progres i obezbedi
optimalne uslove za njegov razvoj
...
Kada okruženje i akcija postanu tehnički, nameću se red i organizacija
...
Prema tome, tehnika je najvažniji faktor u
uništenju kapitalizma, mnogo više od pobune masa
...
Što se tiče socijalizma, konačni rezultat se još ne može nazreti i
nikakvo predviđanje, osim negativnog, nije moguće
...
Žan Fransoa Gravije (Jean François Gravier) je napadao tu
pojavu na čisto tehničkoj osnovi i pokušao da pokaže kako je decentralizacija (makar stanovništva) neophodna, ako želimo da društvo ostane u ravnoteži
...
Širenje
ne bi bilo podložno sadašnjim zdravstvenim rizicima, velikim troškovima po zajednice (stanovnik Pariza košta državu pet puta više
nego stanovnik Vandea) i tako dalje
...
Ali, tome se mogu uputiti tri primedbe:
prvo, decentralizacija nije moguća ako ne postoji snažna planska organizacija za decentralizaciju
...
Drugo, širenje
populacije pre može dovesti do urbanizacije sela nego do istinskog
širenja populacije u seoskom okruženju
...

Mora se priznati da stvarno iskustvo izgleda protivreči toj tezi
...
u toku je ozbiljan i snažan pokušaj da se decentralizuju
Pariz i njegov industrijski kompleks
...
Ali, samo 4000 radnika se preselilo u provinciju, dok će, kada fabrike o kojima je reč postignu pun
kapacitet, one zaposliti 75000 lokalnih radnika
...
U istom petogodiš-

Tehnika i ekonomija

217

njem periodu, samo u Parizu je otvarano 50000 novih radnih mesta
godišnje, a broj stanovnika se povećao skoro za milion
...
Ekonomisti
koji su to analizirali zaključuju da je za industrijsku decentralizaciju neophodno izvršiti totalnu decentralizaciju, uključujući administrativnu, finansijsku i kulturnu
...
Pored toga, ona bi morala da se sprovede pomoću autoritarnih mera
...
Lako je videti
da bi predložena decentralizacija morala da se osloni na znatno uvećanje centralizovane vlasti
...

(To nije sasvim isto kao prethodna ideja
...
Izgleda jasno da ekonomski liberalizam sam po sebi nije tehnika
...

Kada liberalizam zahteva od ljudi da ukažu poverenje mutnoj alhemiji nekih prirodnih ,,zakona”, on ih zapravo sprečava da iskoriste tehnička sredstva koja im stoje na raspolaganju
...
Ona omogućavaju i intervenciju koja će naizgled biti u kontradikciji s prirodnim zakonima i menjati prirodni poredak
...
Ako se to ima u vidu, tehnika tim nepostojećim zakonima ne ukazuje poštovanje koje nalaže liberalizam
...
Problem sam izrazio na najoštriji mogući
način, tako što sam ga smestio u tačku dodira liberalizma i ekonomskih tehnika intervencije (koje su sušta negacija liberalizma)
...
Kao što sam već pokazao, svaka mehanička tehnika podrazumeva odgovarajuću organizaciju
...

Nesumnjivo će se čuti primedba kako su proizvodne tehnike razvijene za vreme uspona liberalizma, koji je obezbedio povoljnu klimu
za njihov razvoj i odlično razumeo kako da ih upotrebi
...
Jednostavna je činjenica da je liberalizam dozvolio
razvoj sopstvenog dželata, kao što se i u zdravom tkivu mogu razmnožavati ćelije koje će dovesti do raka s fatalnim ishodom
...
Ali, tu nema kontradikcije
...

Tu se, dakle, nalazi tačka sukoba između tehnike i liberalne ekonomije, koju je, između ostalih, izučavao Jinger
...
Tehnika od liberalne ekonomije zahteva neprofitabilne odluke i rizike
...
Taj sukob se javlja na svim nivoima
...
Ali ti problemi pogađaju svaku ekonomiju
...
Ipak, sama ta kritika
pokazuje da je liberalni mentalitet još na snazi
...
U svom izveštaju, Međunarodna organizacija za rad (International Labour Organization) uporedila
je običnu mehanizaciju s mehanizacijom kancelarija: ,,Mehanizacija
rada u kancelarijama, protivno uobičajenoj praksi, često će biti smatrana opravdanom sa stanovišta profita, čak i ako povećava troškove
kancelarijskog rada
...
” (Mas) Ali, čak i kada uzmemo u obzir te parcijalne izuzetke, ostaje tačno da je sukob između tehnike i liberalne ekonomije neizbežan
zato što je liberalna ekonomija suštinski zasnovana na profitu
...
Profit, međutim, nije vrhunska vrednost za plansku
ekonomiju
...
Glavni
kriterijum planske ekonomije je racionalnost (ili efikasnost): jednom
rečju, tehnika
...

Taj proces je pojačan, kao što sam pokazao, činjenicom da liberalna
ekonomija, u onoj meri u kojoj je promišljena, i sama postaje tehnika
...
Ekonomisti to mogu pokušati da opravdaju pozivajući se na ,,javni servis” ili ,,zajedničko dobro”, ali takav
odgovor nije ništa više od naknadnog opravdanja i ideološke dimne
zavese
...

Liberalizam biva ublažen i stalno potiskivan srazmerno rastu i
nametanju tehnika
...
Tvrdnja koja se često čuje, da je liberalizam
sposoban za proizvodnju, ali ne i za raspodelu, predstavlja najopštije
viđenje stvari
...
Ona je predmet sveobuhvatnog planiranja i to ne
može biti drugačije
...

Isto važi za tendenciju ka monopolima i trustovima
...
Ona se završava ili direktnim monopolom bez slobode
konkurencije (svejedno je da li je monopol privatni ili državni, rezultat nadmetanja između državne kontrole i liberalizma je isti), ili monopolističkom konkurencijom, koja nije ništa manje štetna od čistog
monopola, zbog rasipanja koje izaziva
...
Pre svega, ohrabruju

220

Tehnika ili Ulog veka

se finansijske tehnike koje omogućavaju osnivanje institucija kao što
su trustovi i koncerni (to bi bilo nezamislivo bez ogromnog razvoja
sredstava) i obezbeđuje fleksibilnost tih institucija na nivou banaka
i berzi
...
U onoj meri
u kojoj tehnike ostaju statične, različita preduzeća su u mogućnosti
da postoje jedna pored drugih, svako sa sopstvenom klijentelom za
svoje proizvode
...
Ono što
uništava ravnotežu nije veličina preduzeća, već tehnički progres
...

Konkurencija tako daje podstrek tom tehničkom progresu, koji
će doneti pobedu nad suparnikom
...
Neko će prigovoriti da konkurencija ne uništava
liberalnu ekonomiju u potpunosti, zato što će svi konkurenti prihvatiti tehnički razvoj
...
Kao odgovor na tu primedbu, ponavljam da tehnika
proizvodi samu sebe i da svako ko uspe da stekne početnu prednost u
tehničkom domenu, tu prednost neprestano povećava
...

Za Vensana su, kao i za mene, tehnika i liberalizam nespojivi
...
Vensanova teza se može sažeti na sledeći način: ,,Kako će prednosti tehničkog progresa biti raspodeljene u čistom liberalnom režimu, pod
pretpostavkom savršene konkurencije i nemešanja države? Jasno je
da u tom hipotetičkom slučaju proizvođači koji su ostvarili tehnički
napredak neće od njega imati koristi, pošto će se, prema pretpostavci,
pojaviti konkurenti koji će nivo prodajne cene svesti na nivo snižene
cene koštanja
...
To povlači neočekivani zaključak: pošto progres
neće doneti posebnu prednost, ne možemo očekivati da će ga iko želeti ili da će mu težiti
...

Takvo postavljanje problema je prilično hipotetičko i apstraktno
...
Ali, čak i da je tako, to razmišljanje samo
po sebi nije ubedljivo
...
Ono što je liberalima važno je liberalizam koji će biti prilagođen ekonomskim uslovima i zatim stabilizovan
...

Vensanovi argumenti su ubedljivi samo u pogledu jednog aspekta sledeće dileme: ili će liberalizam ostati veran sebi i biti primoran
da uputi izazov tehničkom progresu, u skladu s gore navedenim argumentima, ili će prihvatiti tehnički progres i tako biti prinuđen da
se odrekne sebe
...
Druga alternativa će biti
istinski problem
...

Zar se iz te teškoće ne možemo izvući pomoću smanjene mogućnosti konkurencije? Baš kao što tehnički progres nikad ne dostiže
savršenstvo, tako i sloboda konkurencije nesumnjivo nikada neće apsolutno nestati
...
I u najautoritarnijem režimu preostaje neka sloboda
...
Perspektiva se menja zavisno od vremena i psihologije; tačka u kojoj prestajemo da govorimo
,,liberalizam” i kažemo ,,dirigovana ekonomija” takođe varira
...
Nikakav lični izbor nije moguć
...
Da bi se zatvorio sistem i dovršio
proces, neophodni su ljudska odluka i delovanje
...
Nažalost, iluzije i nade se drže bolje od realističkih razmatranja
...
Na to možemo gledati na dva
načina
...
Naši ekonomski zakoni važe samo za određeni tip ili oblik ekonomije
...
Tehnički progres je deo suštine ekonomskog sistema, a ne
slučajan događaj
...
Hemičar izučava nove kombinacije iz
kojih mora izvući nove zakone
...

Drugo, čak i ako insistiramo na donošenju vrednosnih sudova, situacija se ne menja ako objavimo da je neko stanje normalno i da su
pravedni samo oni zakoni koji to stanje kontrolišu; drugim rečima,
ako želimo da ekonomski zakoni budu podjednako strogi i večni kao
i zakoni fizike
...
Potpuno je isto i sa ekonomijom
...
Tehnika je,
zapravo, izmenila razmeru ljudske ekonomije i zakoni koji su važili za
prosečan ekonomski sistem na početku devetnaestog veka ne mogu
se više primeniti na ekonomiju u njenom današnjem opsegu
...

Sukob liberalizma i tehnike postaje još naglašeniji kada uzmemo
u obzir da tehnika ne može proizvesti ništa osim masovne ekonomije
...
Ovde ne upotrebljavamo reč masa u smislu
velikih brojeva, već u uobičajenom sociološkom smislu mase nasuprot zajednici
...
Tehnika je ta koja ekonomiju čini
masovnom, to jest, ekonomiju koju, posmatranu u celini, nazivamo

Tehnika i ekonomija

223

makroekonomijom
...
) Ekonomski problemi moraju se
postaviti u globalnom smislu, izraziti kroz globalni dohodak, globalno zaposlenje, globalnu potražnju i tako dalje
...
Baš kao što tehnika ruši barijere
između ekonomskih sektora, tako i ekonomija zasnovana na tehnici
teži da razbije u paramparčad tradicionalne društvene okvire
...
Ona je ravnodušna prema slobodnom preduzetništvu, kao i
prema konceptu nacije koji uništava, ne voljno već indirektno
...
Ona uopšte ne teži da izmeni datu društvenu ili ekonomsku stvarnost
...

Ishod makroekonomskog metoda, u onoj meri u kojoj se pokazuje
efikasnim, biće uklanjanje ekonomskih kontradikcija i uvođenje u
okvire veštačkog onoga što je nekada bilo prirodno
...

Makroekonomsko kretanje ka univerzalizmu biće još izraženije
ukoliko se pojača drugim, konvergentnim faktorima
...
Kretanje ka međunarodnoj
ekonomiji dovodi do masovne ekonomije
...
Između
statistike i dijalektike postoji protivrečnost (čak i međusobna isključivost)
...
Statistika je nužno
jednoznačan metod, koji izražava jedan aspekt stvarnosti, koji se ne
može kombinovati ni sa jednim drugim (osim s drugim statistikama)
i koji ne može tolerisati kontradikciju ili evolutivni razvoj
...
Tu linearnu formulaciju
ona postavlja kao samu suštinu evolucije
...
Ona podrazumeva i propisuje logičku, ali ne i dijalektičku evoluciju
...

Pokreti masa su na sličan način jednoznačni i antidijalektički
...
Ali, između statistike i organskog društva postoji samo suprotstavljenost; život jednog organskog, dijalektičkog društva ne može
biti potpuno obuhvaćen tehničkom operacijom kao što je statistika
...
Ekonomski gledano, ta
tehnička operacija podrazumeva da svi članovi društva učestvuju, privatno i bez brige za celinu, u ekonomskom sistemu koji tehnika neprestano razrađuje
...
Što je još
važnije, svi članovi društva (ne i svaki član) integrisani su u masu u
prethodno utvrđenom sistemu
...

,,Svi” su uključeni zato što tehnika daje rezultate i zahteva napore
u tolikoj meri da nijedan pojedinac ne može ostati izvan toga
...
On ostaje
,,slobodan“, ali više ne može izbeći da bude deo mase
...
U bliskoj budućnosti, možda
ni cela planeta neće biti dovoljna
...
To je ono što se dešava u modernom svetu
...

29

Tehnika i ekonomija

225

u isti mah i apsorbuje
...

Tehnika ne može delovati drugačije nego da i njih,,prethodno utvrdi“;
kada ne bi tako delovala, ni sama ne bi postojala
...
Tehnika za svoj razvoj zahteva savitljive ljudske skupine
...
Tako usmerena ekonomija podrazumeva postojanje mobilnih ljudskih masa, raspoloživih za potrebe koje su istovremeno ekonomske i tehničke
...
Kada bi se razvile autentične zajednice, nikakva daljnja ekonomska tehnika ne bi bila moguća
...
Zaključujemo, dakle, da je masa socijalna forma koja najviše pogoduje ekonomskoj tehnici
...

Antidemokratska ekonomija
Kada se sve to ima u vidu, dolazimo do nove karakteristike ekonomske tehnike: ona je neizbežno antidemokratska
...
Najzad, tehnika uvodi mase ljudi u kolo ekonomije i omogućava im da u njemu učestvuju kao nikada ranije
...

Kako se onda, u takvim okolnostima, za tehničku ekonomiju može
reći da je antidemokratska? Ali lako je odgovoriti da su sve te različite
vrste ,,progresa” moguće samo u onom stepenu u kojem su ljudi bili
unapred podvrgnuti dejstvu tehnike
...
Ljudi nisu u stanju da istinski utiču na tok ekonomije
...
Mogu promeniti
pravac preduzeća i uticati na neke ekonomske oblike, da bi kompenzovali mehaničke nedostatke
...
Sve to nije zanemarljivo
i nemam želju da umanjujem značaj toga
...

Kolektivno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju (u smislu
nacionalizacije, kolektivizacije ili državnog socijalizma) je apstrakcija, čak veća od političke demokratije
...
Kaže
se kako su sredstva za proizvodnju vlasništvo naroda
...
Ako bi ljudi koji su direktno
zainteresovani za neki posao (na primer, radnici u fabrici) odlučili
da fabriku koriste na neki drugi način ili da je uopšte ne koriste ili
čak da unište mašine, da li bi ih iko slušao? Ako ih niko ne bi slušao,
pod izgovorom da su njihove odluke besmislene, pravi razlog bi bili
kriterijumi nadređeni opštoj volji i po kojima se o toj volji sudi
...
Da li ljudi mogu birati inženjere? Ili računovođe,
ili organizatore? Da li mogu dati svoj sud o metodama rada? Kada bi
mogli, to bi onda bio sistem (s kojim se, zapravo, pokušalo) u kojem
sudije biraju podanici, poreznike poreski obveznici, a generale vojnici
...
Zašto
taj demokratski metod nije primenjen i u pomenutim oblastima, dok
političare biramo? Iz prostog razloga što se funkcije sudije, generala
i inženjera smatraju tehničkim, dok se političar smatra netehničkim
funkcionerom: dobar za sve, dobar ni za šta
...
Ali, rezultati su bili tako katastrofalni da se ta procedura uskoro morala ukinuti
...
Ono što tehnika dobija, demokratija gubi
...
U našem vremenu, tehničar
je sud poslednjeg priziva
...

Demokratija narodne ,,kontrole” je čisto formalna
...
Uz njeno posredovanje birač bi i dalje mogao biti gospodar svoje sudbine
...

Da li onda treba da verujemo kako radnici, koji imaju vlasništvo
nad apstraktnom imovinom, uz pomoć neke tajne alhemije, zaista
utiču na ekonomsku igru? Kada bi zaista bilo tako, to bi onda moglo
biti samo u uslovima jedne izuzetno fleksibilne, da ne kažemo nemarne, ekonomije
...
Kada bi takva tehnika
čak i bila zamisliva, to bi onda bio nekapitalistički liberalizam, što će
reći, anarhija
...
Naravno, postoje takve stvari kao
što su dobronamerna i racionalna regulacija rada, humani industrijski odnosi, higijena i tako dalje
...
Jedina mogućnost da se postigne
visoka, neprekidna i profitabilna produktivnost jeste da se na adekvatan način uzme u obzir ne samo neposredan, goli prinos, već i očuvanje ljudskog materijala, koji takođe predstavlja neku vrstu kapitala
...
To je jedini razlog zašto se njegove želje uzimaju u obzir
...
Ta činjenica ima političku paralelu: na izborima pod autoritarnim
režimom, glasovi se mogu dati samo vladajućem režimu
...

Nema sumnje da takva vrsta demokratizacije donosi neka poboljašanja u životima ljudi
...

Uticaj tehnike na demokratiju može se sagledati i iz drugog ugla,
iz ugla potrošnje
...
Italijanski ekonomista Bertolino (Bertolino) daje dobar primer za ovaj argument u svojoj studiji
standardizacije
...
Prvo, ona smanjuje cene; prema tome, povećava se potrošnja, blagostanje je ravnomernije raspodeljeno, a životni
standard ujednačen
...
Ta dva faktora teže
demokratskom izjednačavanju
...
Prema
tome, tehnika bi trebalo da deluje u pravcu demokratizacije
...

Ali, masovna proizvodnja automobila je zahtevala zapošljavanje desetina hiljada radnika na pokretnoj traci
...
Na primer, postoji opasnost od nezaposlenosti
...
Zato mi taj Bertolinov argument ne izgleda kao odlučujući
...
Tvrditi, kao što to čini Mamford, da postoji društvena jednakost zato što je električno svetlo kod siromašnog čoveka isto kao i
kod bogatog, dok je u srednjem veku postojala ogromna razlika između baklje od borove smole i luksuznog svećnjaka, znači rizikovati
da se dokaže potpuno suprotno od nameravanog
...
Kmet i gospodar su delili istu hranu i istu
neudobnost
...
Mogli bismo navesti bezbroj takvih poređenja
...
Na prvom mestu, od suštinske je važnosti ne
izražavati smanjenje cene koštanje kroz smanjenje nadnica ili nezaposlenost
...
Drugo,
smanjenje cene koštanja mora biti prevedeno na smanjenje prodajne cene
...

I treće, standardizacija se mora primeniti u celini; ona ne sme imati
samo ograničen efekat
...
Tu država mora
ponovo da interveniše, bilo podsticajnim, bilo prisilnim merama
...

Pored toga, teško je ne biti donekle iznenađen tvrdnjom da je redukcija
,,tipova” demokratski proces
...
Ali, do sada je izgledalo da je sama suština demokratije bila upravo mogućnost izbora između nekoliko rešenja, nekoliko tipova, nekoliko doktrina i da je, povrh svega, taj izbor slobodno
prepušten ljudima
...
Tamo gde više nema nikakvog izbora, postoji diktatura
...
Često kažemo: ,,Nije
demokratski da neke osobe zbog siromaštva budu lišene nekih blagodeti, što im uskraćuje bilo kakvu mogućnost izbora
...
” Nažalost, nije tako
...
U svim zemljama većina još uvek ima neku
slobodu izbora i oduzeti joj to značilo bi blagosloviti nešto suprotno
demokratiji
...
Prvo, kaže kako standardizacija
mora biti praćena istraživanjem ljudskih ukusa i želja, što je procedura
koja će ponovo uvesti, da tako kažemo, lični izbor unutar standardizacije
...
Standardizacija podrazumeva neke dugoročne investicije
...
Pored toga, tehnički razvoj prati svoje sopstvene zakone, a ne
sklonosti javnosti
...
Tehnički progres je stvorio te stvari i one su se na tehnički
raširile i nametnule javnosti
...

Drugo, Bertolino pretpostavlja da je standardizacija demokratska u
meri u kojoj izražava uverenja pojedinca koji je prihvata
...
Ona mora biti praćena opštom svešću
da su ravnopravnost i veća jednakost ostvarene njenim posredstvom
i da ljudi na taj način ostvaruju napredak ka društvenoj demokratiji
...
Ali, naravno, upravo to je i Hitler govorio za svoj režim
...
Ali, to pitanje ovde
nije od velikog značaja
...
To ćemo najbolje ilustrovati pomoću
dva citata: ,,Demokratija je privrženost mišljenju većine od strane svakog pojedinačnog građanina
...
Pojedinac je dužan da poštuje liniju
(ekonomsku ili političku) koju diktira većina, kao najbolju za društvo
...

Demokratija podrazumeva da pojedinac prevazilazi sebe da bi ostvario društvene vrednosti zajedno sa ostalima i na isti način kao ostali
...
Prelaz s većine na jednoglasnost, kroz privrženost individue koja se odriče svoje individualnosti da bi se stopila s kolektivom,
upravo je prelaz iz demokratije u diktaturu
...
Ali, demokratija je u
ovom slučaju samo ime nakalemljeno na realnost diktature
...

Sukob tehnike i demokratije jasno se javlja u sovjetskom planiranju
...
Ne mogu se, međutim,
izbeći sledeća pitanja: pošto norme i detalje određuju tehničari, kako
je moguće pomiriti proizvodne smernice koje dolaze s vrha, sa željama radničkih ćelija iz baze? Sovjetske studije tvrde da se ta protivrečnost može rešiti takozvanim ,,proizvodnim konferencijama”
...

Posebno je poučna i vredna pomena istorija plana iz 1955
...
ostvarilo samo 30% preduzeća
...

U toj kampanji bez prestanka je ponavljana parola: ,,Državni plan je
zakon za svako preduzeće”
...
30 Radnički komiteti ne mogu regulisati složenost tehničkih
problema
...
Bez toga bi društvena nejednakost i ekonomska
neuravnoteženost bile neizbežne
...

Sve to, kako u pogledu razrade plana tako i njegovog ostvarenja,
dovodi do dominacije tehničkih zahteva, koji se autoritativno nameću svim demokratskim sistemima
...
Jedino što mu se može
dopustiti je dovoljno vremena da se prilagodi normama
...
(To pitanje ćemo razmatrati u poslednjoj glavi)
...

Ali, obojica ubijaju na isti način
...
Demokratija s tim nema nikakve veze
...
Kao što ukazuje Furastje, tehnika podrazumeva transformaciju koja od ,,proizvodnje zasnovane na ljudskom radu (čini) sam
temelj društvenog progresa, tako da se nikakav društveni progres ne
može ostvariti bez transfera radnog stanovništva
...


Tehnika i ekonomija

233

potrebe beznačajne i da moraju nestati
...
Ta nova verzija izreke primum vivere31, u materijalističkoj
formi, samo je naoko istinita
...

Taj metod podrazumeva uništavanje naših društvenih struktura i
zapravo lišava civilizaciju svake mogućnosti da se formira
...
Kada čovek postane igračka apstraktnih odluka, civilizacija se više ne može biti stvoriti
...
Čovek zaista uzima učešće u ekonomiji, ali tehnika
dovodi do toga da on ne učestvuje kao čovek već kao stvar
...
Upravo na tom mestu tehnika počinje da se bavi prirodnom činjenicom – činjenicom sveukupnog ljudskog ponašanja, čovekovom
spontanom poslušnošću prema takozvanim sociološkim strujama,
njegovim prilagođavanjem izvesnim opštim tipovima, njegovim reakcijama na date podsticaje (koje su skoro svuda iste)
...
Na osnovu toga, tehnika utvrđuje određen broj zaključaka i oblika delovanja, od čega gradi
sistem u koji će se nužno i sama smestiti
...
Ona dopušta neke manje modifikacije (nećemo
se baviti problemom odstupanja), ali istinski problem je kako transformisati zakon koji se spontano sledi u zakon koji je svesno učinjen
obaveznim
...
Efekti tehnike u drugim oblastima nisu tako očigledni; na primer, efekti

31

Primum vivere, deinde philosophari
...
(Prim
...
)

234

Tehnika ili Ulog veka

,,ljudskih tehnika”, kao što je propaganda, još nisu postali obavezni u
istoj meri kao posledice tehnike u oblasti ekonomije
...
Nije reč
o tome da su ekonomske tehnike razvijenije od ostalih, nego se kod
njih, više nego drugde, veštačko razvija iz prirodnog
...
Postoji borba, ali
bez obzira da li se ona izražava kroz borbu između čoveka i prirode
ili sukob različitih sistema, ono što se traži je veština isključivanja,
eliminisanja i zamene prirodnog
...
Ali, u tom domenu
primećujemo još jedno, suptilnije, integracijsko kretanje
...

(U tom smislu, ona se približava načinu delovanja fizičkih tehnika
...
Ovo poslednje bi,
po Peruu, trebalo da bude ideal ekonomske tehnike
...
Ono je jedan element mehanizma, koji
mora odigrati svoju ulogu i ništa više od toga
...

Postaviće se pitanje da li u toj integraciji ima ičeg lošeg? Ne donosim ovde nikakve vrednosne sudove; samo primećujem da čovek
koji deluje na osnovu svojih ličnih odluka, sledeći nešto što je u suštini opšta tendencija i društvena struja, deluje slobodno, ali da ta
ista tendencija, kada se jednom integriše u sistem, postaje suštinski
i izričito obavezna
...
Čak i bez ukazivanja na opasnost
koju predstavlja monopol koji nekolicina drži nad tajnama našeg delovanja (a uvek je reč o nekolicini koja uspeva da preuzme kontrolu nad tehničkim sredstvima), jednostavan čin njihovog zapisivanja
menja ljudske obaveze
...

I tamo su, izgleda, sankcije bile presudne
...
U tom gubitku
slobode vidimo silaznu putanju kojom nas vodi tehnika
...
Ekonomski čovek
Nemojmo previše dramatizovati stvari; cilj tehničkog kretanja nije
da dovede čoveka do smrtne kazne
...

Smrtna kazna je samo privremeno sredstvo, čije postojanje svedoči o
činjenici da se tehnika nalazi u prelaznoj fazi
...
Društveni individualizam je odgovarao ekonomskom liberalizmu
...

Svestan sam da je ekonomski čovek bio tvorevina liberalnog perioda i prvih ekonomskih teoretičara, ali u pitanju je razumevanje
problema
...
Za liberale je ekonomski čovek bio apstrakcija stvorena
da zadovolji zahteve ekonomskog istraživanja
...
Bila je uokvirena izostavljanjem nekih ljudskih karakteristika, koje čovek nesporno poseduje, da bi se sveo na svoj ekonomski aspekt proizvođača i potrošača
...


236

Tehnika ili Ulog veka

Ta koncepcija čoveka je imala promenljivu istoriju
...
Prvo, ljudsko biće je celina i ta celina se menja samim činom analiziranja; drugo,
ekonomski fenomeni deluju i reaguju u odnosu na sveukupnost ljudskog bića
...
Ali, sve to ostaje u čisto intelektualnoj ravni, a
,,progres” koji on opisuje može se naći samo u udžbenicima političke
ekonomije
...

Želeo bih, sa svoje strane, da ukažem na drugi skup pojava
...
Jedna od činjenica, za koju mi se čini
da vlada ovom epohom, jeste da razvoj ekonomske tehnike čini još
stvarnijom ideju o ekonomskom čoveku
...
Čovek se polako menja pod
pritiskom ekonomskog miljea; on se nalazi u procesu pretvaranja u
jednostavno biće koje je projektovao liberalni ekonomista
...
To se dešava u vreme kada ekonomski teoretičar počinje
da uzima u obzir istinsku složenost čoveka, koju, međutim, čovek polako gubi (ako je već nije potpuno izgubio)
...
On ne govori o današnjem čoveku, koga se i ne
usuđujemo da primetimo, jer ne možemo podneti da ga prepoznamo
u nama samima ili da u njemu vidimo nagoveštaj sopstvene sudbine
...
Prvi je
bio sve veća apsorpcija celog čoveka u ekonomsku mrežu
...

Otuda je potekla afirmacija čovekove proizvodno-potrošačke strane,
dok su svi njegovi drugi vidovi bili izbrisani
...
Ovde

Tehnika i ekonomija

237

jedva da je potrebno, objašnjenja radi, podsetiti na ogroman značaj
koji je u tom periodu dobio novac
...
Ništa se nije dešavalo bez novca, sve se dešavalo
preko njega
...
Izgledalo je da je jedino važno ljudsko zanimanje zarađivanje novca
...
Za primitivnog čoveka lov je na sličan
način predstavljao ekonomsko potčinjavanje, ali ono je bilo više magijski i muževan čin
...
Ona je isključivala svaki romantični entuzijazam
...

Ali, koristiti te instrumente značilo je potčiniti im se
...
Svet je bio podeljen na dve klase: na one koji su stvorili ekonomiju i zgrnuli njene
nagrade i na one koji su joj se potčinili i proizvodili njena bogatstva
...
Buržoazije je, dvostrukim
dejstvom, proizvela ekonomsku moralnost koja je iscrpela totalitet
njenih vrednosti i potčinila ljude ekonomskim silama
...

Buržoaski moral je bio i pre svega jeste radni i profesionalni moral
...
Rad je jedina stvar
koja čini život vrednim; on zamenjuje Boga i duhovni život
...
Bog izražava
svoje zadovoljstvo dajući novac onima koji su dobro radili
...
Ako je lenjost bila majka svih
poroka, rad je bio otac svih vrlina
...

Razumljivo je da je za odraslog buržuja jedina važna stvar postala
profesija, a za omladinu, izbor zanimanja i priprema za njega
...
Izgledalo je da se ljudska sudbina vrti oko uspeha ili neuspeha u
zarađivanju novca
...

Za proletarijat rezultat je bilo otuđenje, koje je na sličan način
predstavljalo stegu ekonomskog nad ljudskim bićem
...
Proleter je bio otuđen ne samo
zato što je bio sluga buržoazije već i zato što je postao stranac u ljudskom stanju, neka vrsta automata sa ekonomskim mehanizmom, koji
radi na ekonomski prekidač
...
Time što ga je stvorila, buržoazija je potpisala smrtnu
presudu svom sopstvenom sistemu
...
Moglo bi se pomisliti da
će primat ekonomije nad čovekom (ili posedovanje čoveka od strane
ekonomije) doći u pitanje
...
Proleterski instrument za pobedu u toj revoluciji je sindikat
...

Sama buržoazija gubi tlo pod nogama, ali njen sistem i njeno shvatanje čoveka pobeđuju
...
On ima obavezu da proizvodi
...
Potrebno je da apsorbuje ono što mu
ekonomija nudi
...

Nužno svođenje ljudskog života na rad praćeno je njegovim svođenjem na nasilno kljukanje
...
Glavna briga nije psihička i mentalna struktura čoveka, već stalni dotok dobara, bilo kakvih, koja ekonomija, uz pomoć
inovacija, može da proizvede
...
A propaganda, svedena na
reklamiranje, povezuje sreću i život ispunjen smislom sa potrošnjom
...
Onaj ko ga nema, rob je strasne

Tehnika i ekonomija

239

želje da ga ima
...
U tako shvaćenom
životu, ništa osim tog imperativa nema bilo kakvu vrednost
...
Taj idealizovani koncept isključuje sve ostale dimenzije
...

Oko tog pitanja buržoazija i komunisti još jednom postižu potpunu
saglasnost
...
Čovek nije suštinski homo economicus
...
Ta operacija nije uvek bila laka
...
Buržoaziji nije uspelo da potpuno eliminiše život duha
...
Književnost s Remboom i slikarstvo s Van Gogom, bili su
mnogo privlačniji od prese
...

Druga faza tog razvoja bio je pokušaj čoveka da duhovno zadovoljenje nađe u samoj ekonomskoj sferi
...
Na planu ljudskog i duhovnog života, Marks je bio – duboko,
a ne samo u formalnom smislu – verni predstavnik buržoaske misli
...
Marks
je aktuelizovao ono što je, po njegovom mišljenju, buržoazija bila na
putu da izgubi
...
Osveštao je, teorijski i naučno, opšte osećanje svih
ljudi svog doba i dodelio mu prestiž dijalektike
...
Nasuprot njima,

240

Tehnika ili Ulog veka

Marks je podržavao buržoaski poredak, u kojem je važio primat ekonomskog, i to ne samo u istorijskom smislu, već kao primat u ljudskim srcima
...

Marks je postigao uspeh u strašnom preotimanju
...
(U knjizi Prisustvo u modernom svetu,
detaljno sam razmatrao tu mutaciju revolucionarne ideje
...
Dugo smo izučavali kako je taj koncept polako i zaobilazno nastajao zahvaljujući nekim načinima razmišljanja, društvenim
uslovima i doktrinama
...
Ali, pojedinac je još uvek imao neke mogućnosti da
mu izmakne
...

Ponekad se moglo pobeći samo u snovima
...
Na primer, Rostan (Edmond Rostand) je verno služio homo
economicusu tako što mu je dao iluziju duhovnosti
...
U meri u kojoj je milje postajao restriktivniji, ekonomski svet se približavao svom dovršenju
...

Ali, radi čega? Isključivo radi potrošnje
...
Čovekove praiskonske funkcije stvaranja,
molitve i prosuđivanja nestale su u nadolazećoj plimi materijalnih
dobara
...

Tehnika je dovršila svoj manevar opkoljavanja i izvela završni potez
na ekonomskom čoveku, u skladu sa svojom nepromenljivom procedurom pretvaranja onoga što jeste u ono što bi moralo biti i praveći
od svog tumaranja neumoljivu i jednostavnu putanju
...

Da bi neka ekonomska tehnika (na primer planiranje) uspela, ljudi su morali da ispune njene zahteve
...
U svom neodoljivom progresivnom kretanju ona je

Tehnika i ekonomija

241

prisilila ljudsku individuu, bez koje nije ništa, da je prati
...
Ta mutacija (pripremljena na način koji smo razmotrili) nije
bila samo tvorevina tehnike, ali je tehnika u njoj pronašla ono što joj
je bilo potrebno
...
A Žak Avantir je pokazao da se čovek, s tehničke tačke gledišta, mora vrednovati kao kapital
...
Ekonomska tehnika ne može biti
efikasna bez tačnog proračuna prosečnih troškova ljudske proizvodnje i ljudske sposobnosti za stvaranje profita
...
Postupci koje tehnika predlaže
da bi se čovek obrazovao za tu ulogu spadaju u dve jasno razdvojene
kategorije
...
Druga, međutim, podrazumeva kombinaciju raznih
specijalnih tehnika i njihovu intervenciju nad ljudskim životom
...
Iako se među njima tradicionalno pravi razlika, planiranje ih
dovodi u vezu
...
,,Proizvodno-potrošački” kompleks mobiliše sve ljudske funkcije
...
Ali, ono što u jednom smislu predstavlja ponovno
uspostavljanje jedinstva, u drugom smislu znači ograničavanje celog
čoveka
...
I što se više njegove potrebe
uzimaju u obzir, to se on više integriše u tehničku matricu
...
Ali, sama tehnika ga uči da potrebe nisu individualne ili, tačnije rečeno, da su individualne potrebe beznačajne
...
Tehnika može i želi da uzme u obzir samo čove-

242

Tehnika ili Ulog veka

kove socijalne potrebe
...
Ali, kada su sve ljudske snage upregnute u rad na
zadovoljavanju socijalnih potreba, kada te snage uključuju obrazovanje, usmeravanje, odgovarajuće okruženje i higijenu, kada su, u isto
vreme, dobra neophodna za zadovoljavanje društvenih potreba brojna i pristupačna, dok su ona koja zadovoljavaju individualne potrebe
retka i teško dostupna, čista je utopijska apstrakcija reći kako ništa ne
sprečava postojanje individualnih potreba
...
Tehnika podrazmeva socijalizaciju potreba zato što ona priznaje samo socijalne potrebe
...
Mera vrednosti, proglašena za nešto objektivno, bolje
integriše čoveka u njegovu ekonomsku situaciju
...

Druga kategorija tehničkih akcija koje su usmerene direktno na
čoveka i modifikuju ga, snažno potvrđuje ono što je upravo rečeno
...
Rad stotina radnika s matematičkom preciznošću zavisi od rada pojedinca
...
U ime te zajedničke
odgovornosti svaki radnik je obavezan da striktno izvršava svoj zadatak, sa entuzijazmom koji podseća na ličnu posvećenost
...
Proučavanje
tih tehničkih sredstava izlazi van okvira našeg istraživanja ekonomske sfere
...

Na sličan način se može izvršiti pritisak na pojedinca u njegovoj
ulozi potrošača
...
Ograničenja koja deluju
na čoveka kao potrošača nisu tako oštra i gruba kao ona koja deluju

Tehnika i ekonomija

243

na njega kao proizvođača
...
Ali, iako planiranje mora zadovoljiti i potrebe
i tehničke podatke, uopšte nije izvesno da će ta dva elementa biti savršeno usaglašena
...
Najzad, ovde su
u pitanju samo socijalne potrebe; nema razloga da mi, pojedinci, budemo previše uznemireni
...
Pored toga, zar sredstva za ostvarenje tog cilja ne bi
trebalo da nas umire? Što se tehnika više razvija, njena sredstva postaju manje nametljivija
...

Neophodna podešavanja se sprovode kroz manipulaciju cenama
i odnose s javnošću
...
) Tu do
izražaja dolaze isti oni uticaji na socijalne potrebe koji su delovali i u
liberalnoj ekonomiji
...
Naučna, voljna upotreba sistematično i
konačno stvara ekonomskog čoveka, koji na kraju nije ništa više od
,,proizvodno-potrošačkog kompleksa”
...
Čovek
koji je patio pod kapitalizmom zbog njegove grčevite dinamike i duhovne nedovoljnosti, pojedinci koji su trpeli pod komunističkim režimom zbog zastrašivanja i ograničenja, na osnovu tog prilagođavanja
se osećaju oslobođenim patnje kada u oba režima tehnika preuzme
vodeću ulogu
...
Ona od njega čak traži da bude inteligentan, da bi bolje služio
organizaciji i mašini
...
Kada i sam čovek postane mašina,
on dostiže čudesnu slobodu nesvesnosti, slobodu mašine
...
Čovek se oseća odgovornim, iako to nije
...
On je tako dobro asimiliran u ekonomski svet,
tako dobro prilagođen svođenjem na homo economicusa, ukratko,
tako dobro uslovljen, da privid ličnog života za njega postaje njegov
stvarni lični život
...
Otuda više
nema potrebe za hipotezom o ekonomskom čoveku
...
U svojoj realizaciji, sama
tehnika je daleko prevazišla stidljive hipoteze klasičnih ekonomista
...

Taj novi čovek koji se stvara pred našim očima, skrojen po meri, da bi
stupio u veštački raj, taj detaljni i nužni proizvod sredstava koja je sam
sebi odredio – taj novi čovek sam ja
...
Ništa drugo ne bi moglo da sprovodi
odluke ekonomske politike
...
Cela
ekonomska tehnika se suočava sa sledećom dilemom: ili će od države prihvatiti potporu, jer je samo ona može učiniti efikasnom, ili će
morati da ostane puka apstrakcija, ponuda koju niko neće prihvatiti
...
Ali, onda će i sama država postati tehnika
...
Susret države s tehnikom
Drevne tehnike
Država je oduvek, u manjoj ili većoj meri, koristila tehnike
...
Ali, tehnike države koje su odgovarale ograničenim
funkcijama države, dosad su se mogle sresti samo u ograničenim domenima
...

Tu je, pre svega, bila vojna tehnika
...
Ona je prošla kroz značajan razvoj
u mnogim vidovima i podrazumevala je popuštanje tradicionalnih
stega
...
Logistika, regrutacija i vojne bolnice doživele su

246

Tehnika ili Ulog veka

napredak
...

Francuska je doživela maksimalan razvoj u logistici i srodnim
oblastima
...
Prema Fridrihovoj koncepciji, bitke se dobijaju izvođenjem određenih
pokreta, uz minimum borbe i uz minimalno korišćenje vojnika
...
Prema Guljelmu Fereru (Guglielmo Ferrero), karakteristike
ove tehnike bile su ekonomija sredstava i gotovo zagarantovan uspeh
– što je već bilo vrlo napredno
...
Za vreme Revolucije taktika je postepeno
potonula u zaborav
...

Na taj način, u modernom ratu se koriste ogromne mase ljudskih i
materijalnih sredstava, koje se najčešće žrtvuju u sumnjive svrhe
...
(Američka armija iz 1944
...
) Na primer, epidemije – do tada neizbežan pratilac rata – nisu odnosile žrtve u poslednja dva rata (sa izuzetkom 1918–1919)
...

Finansijska tehnika se razvijala se na sličan način i do vremena
Revolucije već je bila stara i relativno razvijena
...
Država je tu takođe bila primarni pokretač
...

32

J
...


Tehnika i država

247

Među Filipovim inovacijama bili su dvojno knjigovodstvo, upravljanje budžetom i njegovo predviđanje, razdvajanje budžetskih službi i
državne blagajne, kao i teorija upravljanja pozajmicama
...
Postojali su finansijeri, koji su pored
toga bili i trgovci i koji su za svoje potrebe koristili trgovačke tehnike,
čijem su razvoju doprineli
...
Nakon već ostvarenog progresa, činilo se da sistem više nije
podložan daljem razvoju
...
Sve u
svemu, finansijska tehnika je ostala ono što je bila
...
Ali, sama tehnika je bila tako dobro uobličena da je bilo vrlo
teško promeniti je, što je još uvek slučaj
...
Ali, sama
snaga njenog otpora ukazuje na kvalitet mehanizma
...
To
su problemi s kojima se trenutno suočavamo
...
Iz tog razloga, sudska tehnika
nikada nije mogla da sasvim preuzme pravo kao celinu
...
Kasnije ću razmatrati taj
problem u svoj njegovoj složenosti
...
Ali, ta tehnika nije bila tako jasno definisana kao druge
koje sam naveo
...

Nikada tokom istorije država nije raspolagala sredstvima da svoje že-

248

Tehnika ili Ulog veka

lje pretvori u tehniku, to jest, da ih učini efikasnim
...
Nije imao ni policiju, niti administrativne kadrove
...
Međutim, nasilje može poslužiti
kao tehničko sredstvo samo u izuzetnim slučajevima
...
Napoleon je
mogao da sistematizuje administraciju na racionalan način i da stvori
tehnički organ
...
Teško je videti kako ih je i moglo biti, u odsustvu kako
materijalne osnove, tako i metoda
...
Bilo je teško imati tehniciziranu administraciju kada je naredbama iz centralne administracije u
Parizu trebalo najmanje osam dana da stignu u Marsej
...
Kad je reč o metodu, nije se znalo kako administracija treba da postupa u odnosu na
osobe kojima je trebalo upravljati
...
Slično tome, izbor osoba nad
kojima je trebalo sprovesti ograničavanje nije se pravio s bilo kakvom
racionalnom strogošću
...
Koncepti javne funkcije, centralizacije i decentralizacije i tako dalje, počeli su da poprimaju preciznije obrise
...
Iz njih su, međutim, nastala tehnička poboljšanja, neophodna zbog samog postojanja velikih
masa ljudi
...
Nije bilo izvesno koja je metoda zaista najefikasnija
zato što je eksperimentisanje bilo moguće samo u veoma ograničenoj
meri
...
Administrativni zakon još nije bio radikalno i neosporno
najbolji sistem
...


Tehnika i država

249

Konačno, država je ispunjavala političku funkciju, funkciju opšteg
usmerenja, s kojom su sve ostale bile kombinovane i koje su se odnosile kako na inostrane, tako i na unutrašnje poslove
...
Nije postojala bilo kakva politička tehnika; ,,tajna diplomatija” se nikako nije mogla nazvati tehnikom
...
Nije bilo ničega
osim prirodnog dara, lične sposobnosti, posebnog interesa ili rutine
...
Uprkos čestom pominjanju Makijavelijevog Vladaoca, istina je da sve do početka XX veka niko iz tog dela nije
izvukao tehničke konsekvence
...
Počeci političke tehnike morali su da
sačekaju pojavu Lenjina
...
Na primer, tehnike sticanja naučnih
saznanja o masama i oblicima delovanja koji se na njih mogu primeniti, tehnike vremenske i prostorne koordinacije, tehnike strategije i
globalne socijalne tehnike
...

Do početka dvadesetog veka, najvažnija tehnička aktivnost države
ostala je potpuno empirijska
...
Međutim, sve te tehnike
imale su jednu zajedničku crtu: sve su bile ograničene, kako po svom
predmetu, tako i po sredstvima
...
Pored toga, bile
su jedva koordinirane i samo su se povremeno primenjivale
...
Kakav god da je bio
odnos između njih, na njega je uticao je organizam koji im je bio zajednički, a to je bila država
...
Od kraja XIX veka, ona se postepeno susretala sa svim
tehnikama i konačno sa samim tehničkim fenomenom
...
Zapanjujuće je primetiti da niko, koliko znam, nije naglasio tu činjenicu
...
Ta takozvana ,,objašnjenja”
su samo utopije i cvetaju kako je to samo njima svojstveno
...
Zato naše shvatanje
društvenih događaja kasni pola veka
...
Jednostavno ne želimo da vidimo nešto što je suviše teško podneti ili suviše krupno da bismo ga razumeli
...
U najboljem slučaju, oni govore o ,,tehničkom
varvarstvu”, ne uzimajući u obzir da takvi izrazi ne označavaju ništa
stvarno i da izraz varvarstvo, u ovoj oblasti, može poticati samo od
dekadentnog društva, kakvo je bilo oko 1900
...

Država se, dakle, u ovom veku susrela s tehničkim fenomenom,
u okviru potpuno drugačijem od tradicionalnog
...
Nećemo se baviti opštim uzrocima,
kao što su širenje ideja, demografija, nacionalizam i kolonijalizam,
uticaj finansija na državu i tako dalje
...
Ovde ćemo se posvetiti onim
uzrocima koji se nalaze u direktnoj vezi s tehnikom
...
Među
tim tehnikama su bile tehnike transporta, obrazovanja, tehnike pomoći unesrećenima i siromašnima, čak i duhovne tehnike (kao što su
one bratstva ,,de Propaganda Fide” ili duhovne vežbe Ignacija Lojole)
...
Na primer, one su mogle da dopru
do velikih masa ljudi
...
Država
više nije mogla ostati nezainteresovana
...
Međutim, do vremena kada su tehnike organizacije i
pedagogije omogućile stvaranje univerziteta, taj mnogo veći fenomen
je neizbežno privukao pažnju države
...

Drugim rečima, te tehnike, pošto su bile primenljive na mase,
omogućile su pojedincima da svoju privatnu oblast delovanja preobraze u javnu
...
A u
meri u kojoj se njihov uticaj širio, dolazile su u kontakt sa samom državom, pošto su se sudarale sa osnovnim principima državne moći
...
Kada zahtevi nisu bili upućeni državi, za njihovo
rešavanje je bilo neophodno stvoriti organizme isto onoliko masivne
33

Rimska pravna maksima: ,,Pretor (država) se ne bavi tričarijama
...
prev
...
Tako je tehnički aparat učinio neophodnim pojavu trustova i korporacija
...
Glavna namera države ili korporacije mogla
je čak biti da pomoću tih tehnika prosto opljačkaju i upropaste pojedinca
...
Posle određenog stepena
razvoja, svaka tehnika se odnosi na ljude kao kolektivitet
...
Kongresu Sjedinjenih
Država je 1949
...
Na sličan
način bi bilo nezamislivo da privatni građanin ima na raspolaganju
radio u cilju lansiranja propagandne kampanje u svetskim razmerama
...
Koliko
god država bila liberalna, ona je zbog same činjenice tehničkog napretka prinuđena da svoju moć širi na svaki mogući način
...
Koju god oblast da
posmatramo, primećujemo da lični ili porodični kapital, ma koliko
bio koncentrisan, postepeno postaje nesposoban da zadovolji tehničke zahteve
...
Nijedna privatna osoba ne bi mogla da snosi troškove ciklotrona i njihove pomoćne opreme
...
Sadašnji rast troškova u svim tehničkim domenima je
nezabeležen, čak i u nedavnoj istoriji
...
Ali, nije uspela da shvati razmere rasta drugih troškova
...
Avion B-36, koji je zamenio B-17 koštao je 400000 franaka po
satu leta 1950
...
B-17 je ko-

Tehnika i država

253

štao 120 miliona franaka, B-36 milijardu i šesto miliona
...
Tako je prototip
aviona B-92 na dan narudžbine koštao 40 milijardi franka
...
Navedene cene su praktično iste
za komercijalno vazduhoplovstvo, opremljeno poslednjim tehničkim
poboljšanjima
...
Visoka peć za modernu čeličanu košta 8 milijardi
franaka; topla valjaonica 12 milijardi, oprema za proizvodnju kablova
7 milijardi
...
Nemoguće je ne tražiti od države da subvencijama pomogne nedovoljne
resurse privatnog preduzeća
...
Takvo usporavanje
smatralo bi se nedopustivim i ne bi moglo dugo da traje
...

Nije relevantnija ni tvrdnja da država često koristi,,manje sposobne”
tehnike ili da ,,rasipa novac”, za razliku od privatnog preduzeća
...
Da uzmemo drugi
primer: jasno je da će tehnike gradskog planiranja, kako se budu razvijale, dovesti do šireg i preciznijeg urbanističkog istraživanja, do hitnih
planova za rekonstrukciju i do nove i apsolutno nužne koncepcije grada
...
Jedino pitanje glasi: ko će je primeniti?
Elektroenergetske mreže mogu neko vreme ostati nezavisne jedna od druge
...
Međupovezanost elektroenergetskih mreža zahtevaju svi
ljudi od tehnike
...
Problem je još
akutniji kada je reč o povezivanju linija nekoliko država, a ne samo linija unutar jedne zemlje
...
)

254

Tehnika ili Ulog veka

Bez obzira o kojoj je oblasti reč, tehnologija proizvodi probleme
koji zahtevaju tehnička rešenja, ali koja su takvih razmera da ih ne
može rešiti privatno preduzeće: na primer, zagađivanje izvorišta vode
i gradskog vazduha
...

Samo stroge i autoritarne mere opšte kontrole mogu rešiti te probleme, ako se oni uopšte mogu rešiti
...

Svi ti problemi prevazilaze snage privatnih pojedinaca
...

Treći uzrok povezanosti države i tehnike je transformacija uloge
države i njenog shvatanja sopstvene uloge
...
Ona se smatra naredbodavcem i vaspitačem
nacije
...
Fenomen nacionalne države je nastao kao posledica preklapanja mnoštva okolnosti, na kojima se ovde ne vredi zadržavati
...
Drugo,
država teži da oblikuje ,,individualističko” društvo (što je uloga koju
je XX vek izabrao da igra) i da prodre u privatne živote ljudi pod
izgovorom da ovi više nisu materijalno sposobni da upravljaju svojim životima
...
Na sve te načine
država preuzima funkcije koje su ranije bile rezervisane za privatne
grupe
...

Kada, na primer, država preuzme brigu o obrazovanju, ona se sreće s dva tehnička elementa koja su izvorno razvile privatne osobe:
s dovršenom obrazovnom organizacijom i pedagogijom
...
Povećanje potencijala zauzvrat dovodi državu u još bližu vezu s tehnikom
...
Kada se država nametne kao proizvođač i potrošač, ona ulazi u stariju oblast, u koju su nekada delovali pojedinci
...
Ali, u osnovi, država ulazi u taj domen
zato što proizvodne i ekonomske tehnike, čiji smo razvoj već razmatrali, čine takav korak neizbežnim
...

Ekonomija, u manjoj ili većoj meri, uslovljava stvaranje nacionalne
države
...
Ali, najdublji uzrok tog fenomena
bio je ekonomski ćorsokak u kojem su se našle Italija i Nemačka
...
Jasno je da je bilo i drugih uzroka, ali ovde nastojimo da lociramo onaj glavni
...
To je tehnički problem
...
Ona angažuje život društva i svih ljudi u njemu
...
Odnos između ekonomije i svih ostalih ljudskih aktivnosti ne može više biti
samo empirijski
...
Danas on nema smisla
...
Problem adaptacije društva na ekonomiju (a problem se mora postaviti u tom, a ne
u suprotnom, tradicionalnom smeru) jeste tehnički problem
...
To
podrazumeva adaptivnu intervenciju koja za svoj predmet ima celo
društvo i koja je svesna svojih ciljeva i metoda
...
To je ono što će navesti državu da mobiliše sva

256

Tehnika ili Ulog veka

sredstava; u naše doba, time se dovršava susret države i tehnike, koji su
drugi, prethodno razmatrani faktori, već učinili neophodnim
...
U svom ishodištu i razvoju one pokazuju sledeće crte:
1) One su savršenije i bolje prilagođene od tehnika države
...
U oba slučaja, pojedinac se posvećuje svom zadatku od srca i sa strašću; takva posvećenost se retko kad
sreće kod tvoraca državnih tehnika
...
Tako se stiče utisak da su
samo savetnici Filipa IV, Napoleonovi prefekti, nacistički Firer i narodni komesari Sovjetskog Saveza mogli da pariraju žaru i tehničkoj
posvećenosti slobodnih stvaralaca, koji su stvorili tehnički progres
...
Kada se isti problemi postave istovremeno državi i pojedincima, obično su pojedinci ti koji prvi nađu pravi metod i rešenje
...
Crkva je stvorila propagandu, a privatni komercijalni interesi su kasnije stvorili marketing
...
Čak i kasnije, privatne osobe
su bile te koje su primenile propagandu pre velikih sistema Lenjina i
Hitlera
...
U Engleskoj je privatna organizacija, Centralni komitet za nacionalnu patriotsku organizaciju (The
Central Comitee for National Patriotic Organization) odigrala istu ulogu
...

U privatnom kreiranju tehnika postoji velika raznovrsnost metoda
...
Pojedinac

Tehnika i država

257

uvek živi mnogo stvarniji i realniji život od kolektiviteta, a posebno
od države
...
Država, s druge strane, deluje na mase ljudi i na višestruke
probleme, tako da neizbežno naginje šematizaciji i negiraju složenosti problema
...
To je razlog zašto tehnike koje su stvorili pojedinci daju najbolje rezultate, zašto su najbolje
prilagođene svom predmetu i zašto su to tehnike u pravom smislu
...
Kada traži rešenje za neku teškoću, troškovi
su važan faktor
...
Potvrde ovoga mogu se naći čak i
u domenima koji se direktno odnose na državu
...
i nemačka industrija od 1926
...
Država retko otkriva i primenjuje bilo kakve istinske tehnike,
iz prostog razloga što ima suviše moći i suviše finansijskih resursa da
bi njeni predstavnici težili ekonomiji sredstava – što je prvi zahtev
...
Ti rezultati se, u stvari,
postižu samo zahvaljujući ogromnosti upotrebljenih sredstava, a ne
njihovom tehničkom kvalitetu
...
) Privatna osoba je, s druge strane, prisiljena da razvija istinske tehnike iz novčane nužnosti
...
Takav je bio slučaj i s Trećim rajhom
...
Tehnike tada još nisu proizvodile mašine
i metode koje su prevazilazile ljudske mogućnosti; prema tome, morale su se primeniti najefikasnije tehnike da bi se izbeglo uništenje
od strane konkurencije
...
To je išlo u prilog ubrzavanju tehničkog progresa, do

258

Tehnika ili Ulog veka

trenutka kada više nije bilo moguće da privatni entiteti finansijski
drže korak s tehničkim progresom
...
Tokom devetnaestog veka i na početku dvadesetog, specijalizacija je bila korisna za razvoj tehnika, koje su se kretale vrlo različitim
putanjama
...
Između njih je bilo malo ili nimalo veze
...
(S tehnikama države situacija je bila sasvim
drukčija
...
) Ali, nije bilo mnogo značajno da li su privatne tehnike bile
koordinirane ili ne, pošto je većina njih za krajnji cilj imala novčani
profit, a ne poboljšanje društva
...
Ta specijalizacija je proizvela vrlo napredne tehnike za rešavanje pojedinih problema u nekim oblastima, ali je zato velike oblasti
ostavila praznim i neistraženim
...
godine, stvaralo
utisak o određenoj nepovezanosti i izrazitoj neravnomernosti razvoja;
to je vodilo i u uobičajenu grešku, koja i dalje opstaje, u poistovećivanje tehnike i mašine
...
Ti površni posmatrači ne osporavaju da su neke društvene oblasti
zahvaćene tehnikom; ali oni tvrde da su bezbrojni faktori nezavisni
od nje
...
Ali tačno je da
koordinacija različitih tehnika još nije dovršena; a svuda gde ostaju u
privatnim rukama, one teže da ostanu specijalizovane i nekoordinirane
...

3) Tehnike koje su stvorili privatni entiteti, nasuprot onim državnim, retko kad usporavaju korak
...
To se desilo tek u dvadesetom veku, ali suština privatne aktivnosti uvek je bila da su njene
tehnike imale moć širenja
...
Pravednosti
radi, treba dodati da je privatna aktivnost doprinela i tehničkoj generalizaciji
...
Privatna delatnost, međutim, nikada se nije umorila od borbe, posebno od kada
je, u cilju opstanka, postalo neophodno istražiti sve mogućnosti
...
Odjednom je bilo previše ljudi
...
Otkrivanje novih industrijskih oblasti
i iskorišćavanje novih oblika rada postalo je apsolutno neophodno
...

Proširenje sistema fabrika, zajedno s tehničkim primenama u nekim
novim domenima, bilo je (nesvesno) sredstvo za zapošljavanje viška
radnika
...

(Te dve činjenice su tesno povezane
...
One su preuzele ne
samo ceo radni život, već i razonodu, koja je pretvorena u industrijske
poduhvate
...
Među najzapaženije tehnike razvijene i primenjene u ovoj oblasti spadaju tehnike odnosa s javnošću i
međuljudskih odnosa, koje za cilj imaju da povežu, prilagode i integrišu ljudsku individuu u tehnički milje, na takav način da ona zbog
toga ne pati
...
Aktivnosti države nikada ne bi dovela do
toga
...

Reakcija države na tehnike
Kada, zbog okolnosti koje smo razmatrali, država dođe u kontakt s tehnikama koje su razvili pojedinci, kada se sretne s privatnom
sferom delovanja koju su tehnike transformisale u sferu od javnog

260

Tehnika ili Ulog veka

interesa, ona reaguje tako što preuzima tu sferu, kao i tehnike koje su
dovele do te promene
...
Država će usvojiti tehnike prosto zato
što ih je već zatekla kako funkcionišu
...
Država neće postupati drugačije nego što su to individue već radile
...
Uostalom, postoji samo ograničen broj načina na koji se mogu
koristiti činovnici ili formirati policijske snage
...
To je posebno vidljivo kod materijalnih tehnika, zato
što nam tehnike izgledaju utoliko više ograničavajuće ukoliko su više
materijalne
...

Kada je Francuska revolucija pokušala da ukine sisteme obrazovnih i dobrotvornih ustanova koje je stari režim osnovao naporima
privatnih osoba, ti pokušaji su žalosno propali
...
Ali, ti sistemi su bili neuspešni
...
U tim slučajevima, država je
naišla na organizaciju koja je zaista bila nesavršena, ali koja je, posle
tehničkih poboljšanja u sedamnaestom i osamnaestom veku, postala
skoro zadovoljavajuća
...
(U oblasti obrazovanja, država
je nastojala da uništi moć Crkve i uspostavi potpuno laički sistem
...
) Novi
sistemi, nažalost, nikada nisu funkcionisali
...
Revolucionarne inovacije, sprovedene s velikim teškoćama, bile su odbačene, da bi se ponovo uvele
tehnike koje su im prethodile
...
Obnovljen je pedagoški sistem koji su stvorili jezuiti; domovi za nemoćne
i bolnice su rekonstituisani na način kakvi su bili pre Revolucije
...
Velika razlika je bila
u tome što su sada sve institucije bile pod kontrolom države
...
Pošto su proizvoljne tvorevine Revolucije propale, bilo je neophodno iskoristiti već postojeće
tehničke tvorevine
...
Hitlerova revolucija je tvrdila da je završila sa svim klasičnim finansijskim
metodama; želela je da bude revolucionarna u upravljanju nacionalizovanim preduzećima, u organizaciji trgovine i monetarnih odnosa,
čak i u finansijskim tehnikama
...
Federov (Gottfried Feder) program predviđao je potpuni preobražaj ekonomskog i finansijskog života; upravljanje novcem, cenama i nadnicama bi dovelo
do nestanka kapitalizma i u tom cilju preporučene su potpuno nove
finansijske forme
...
Godine 1938, Šaht (Hjalmar Horace Greeley Schacht)
reafirmisao je staru poziciju po kojoj su samo klasične finansijske tehnike kapitalizma sposobne da obezbede fondove potrebne nacističkoj
državi
...
Finansijska mašinerija Trećeg rajha bila je skoro identična onoj koju je koristilo Carstvo 1914 godine
...
U suštini, nacisti su se od tehnički
neodrživih izuma okrenuli efikasnoj finansijskoj tehnici, identičnoj

262

Tehnika ili Ulog veka

onoj koja je dominirala u kapitalističkim zemljama i u Sovjetskom
Savezu
...

Tehnički fenomen se ne modifikuje kada neka organizacija pređe
pod državnu kontrolu
...
Furastje se slaže (možda nevoljno) kada piše: ,,Ako je tehnički razvoj bio
intenzivan, bez obzira kakva je priroda pravnih uslova, profita, rente, čak i političkog režima, onda je postojalo poboljšanje u kupovnoj
moći potrošača
...
” To je isto što i reći da tehnički progres ruši
sve barijere i da tehnika nameće svoje strukture i podstiče društveni
progres
...

Država ne može izmeniti tehnička pravila; a ako bi to pokušala
iz doktrinarnih razloga, nužno bi doživela neuspeh
...
Socijalizam podrazumeva potiskivanje
države
...
)
Sve dok država nastavlja da postoji, ništa je ne može sprečiti da se naziva socijalističkom, ali u stvarnosti se ništa nije promenilo
...
Šta
znači ,,biti u službi naroda”? Takav izraz može značiti samo službu
države koja sebe naziva socijalističkom, iako ne proizilazi demokratski
iz naroda
...
Vrtimo se u krug
...
Izvan očiglednih činjenica – kao što
je veza stahanovizma s tejlorizmom ili istovetnost policijskih metoda
u Sovjetskom Savezu i fašističkim zemljama – najznačajniji primer je
opstajanje takozvanog kapitalističkog ,,viška vrednosti” (što je u stvari
profit) u socijalističkim režimima
...
Taj profit, za koji socijalistički
režimi tvrde da je eliminisan, zapravo je povećan
...
Ali, u kapitalističkom režimu korporacija teži da postane javno telo
...
oktobra 1953
...
Zbog konkurencije
i teškoća u privlačenju kupaca, kapitalističke zemlje su razvile egzaktne metode komercijalne organizacije
...
”
Mogao bih nastaviti ovako i pokazati da su u socijalističkoj državi
sva tehnička pravila i institucije reprodukovane na identičan način
...
Niti postoje administrativne ili ekonomske organizacije koje
bi bile specifični rezultat socijalizma
...

Zbog toga, da bi napravio razliku između socijalističke situacije i svih
ostalih, socijalizam se vraća na najneodređeniju od svih koncepcija,
naime, na teleologiju
...
S druge strane, socijalizam je,
konstruktivna sila u kretanju
...
Teleologija može samo
za kratko vreme podići prašinu kao instrument propagande; ali daleko od toga da takva propaganda može dati karakter socijalizmu, koji,
zbog delovanja tehnike, sve više gubi svoju specifičnu realnost
...
A kada shvati
svoje prave interese, ona ne dodaje, niti menja ništa što je, tehnički
posmatrano, već postojalo
...

Anastas Ivanovič Mikojan (1895-1975): visoki sovjetski funkcioner za vreme Staljina i Hruščova
...
prev
...
Iznenadni razvoj nekog političkog
trenda, susret tehnike s državom – sve to je vodilo državu, donekle
slučajno, da usvoji tehniku
...
Treba očekivati da će takav razvoj imati sve veću amplitudu, jer kada država jednom preduzme nešto, onda u tome obično
ide do kraja
...
Posledice po državu
Spoj države i tehnike nije neutralna činjenica
...
Takvi se pitaju nije li, na kraju krajeva, dobro da država što
bolje ostvaruje svoje funkcije i bude dobro opremljena za tu svrhu
...
Za tehnički progres u toj oblasti
je dobro da poveže sve druge tehnike i tako omogući državi da ispuni
svoju ulogu u sprečavanja kriminala
...
To je način na koji
današnje javno mnenje tumači spoj tehnike i države
...
Tehnika, na svom sadašnjem stadijumu razvoja, nije više samo pasivni element pod kontrolom države,
kao što je to ranije bila pod kontrolom nekih pojedinaca
...

Evolucija
Prva posledica spoja države i tehnike je progresivna transformacija starih tehnika države kada dođu u dodir s novim tehnikama
– nekada privatnim, ali koje su sada postale javne
...
(Već sam ukazao na neke razloge za to
...
Međutim,

Tehnika i država

265

kada dođu pod državnu kontrolu, neizbežno se postavlja pitanje zašto te tehnike ne bi bile ugrađene u tradicionalni državni okvir
...
Privatne
metode su tesno povezane s njihovim ciljevima, a ti ciljevi imaju ljudske dimenzije
...
Ta neusklađenost, međutim, prestaje da važi kada
privatno preduzetništvo počinje da poprima dimenzije jednake i ponekad veće od državnih
...
Standard Oil ima međunarodne interese takvih razmera
da je njegova međunarodna politika slična državnoj
...
Ako se
pođe od određene kritične mase, sve je jasnije da za privatna i javna
preduzeća važe isti sociološki i tehnički zakoni
...
A uskoro bismo morali da isključimo i nacije
koje se ne pripremaju dovoljno brzo za suočavanje s tehničkim zahtevima, kao što su Belgija, Holandija i Danska
...
Sve evropske nacije bile su prinuđene da se odreknu političkog suvereniteta i formiraju asocijacije projektovane za
izvođenje nekih dalekosežnih tehničkih operacija, kao što su, na primer, istraživački projekti u oblasti atomske energije (1958), eksploatacija Sahare (1958), lansiranje veštačkog satelita (1960)
...
Zaista, moglo bi se uopšteno
reći da država u tom pogledu kaska za velikim korporacijama i da je
prinuđena na modifikaciju i racionalizaciju svojih administrativnih,
pravnih i finansijskih sistema po uzoru na velika komercijalna i industrijska preduzeća
...
On posebno pokazuje da svaka administracija – civilna ili vojna, državna ili industrijska – mora počivati na identičnim

266

Tehnika ili Ulog veka

principima tehničke organizacije, ako želi da bude efikasna
...
U tom pogledu, Francuska ozbiljno zaostaje
...
Čak
i neki novi oblici administracije, kao što je socijalno osiguranje, odbijaju upravljanje na osnovu dobro poznatih tehničkih pravila
...

Ta nova organizacija administracije potiče delom iz stvaranja tehnike administracije, a delom od uvođenja mašine u sve organizacije
...
Sve organizacije počivaju na birokratskom poslu
...
Rešenje je mašina
...
Prva kategorija je podeljena u sedam glavnih
tipova i njihove potpodele
...
Operacije koje izvršavaju te mašine podrazumevaju modifikaciju administrativne strukture: administrativni zadaci se moraju
usaglasiti s mehaničkim zahtevima
...
Operacije se
mogu grupisati po ciklusima, kao funkcija željenog cilja; ili mogu biti
spojene u jedan zadatak, koji kombinuje sve operacije iste tehničke
prirode
...
Lako je uvideti

Tehnika i država

267

koliko je to daleko od tradicionalnog tipa kancelarije i uobičajene podele administrativnih zadataka
...
To je očigledno uticalo na tradicionalne principe javnog računovodstva, kao što su
podela funkcija kontrolora i računovođe, kontrola isplaćenog novca,
itd
...
godine objavio rezultate za 1944
...
Glavni princip današnjih finansija je žrtvovanje sigurnost radi brzine
...
One ne smeju delovati kao prepreka odluci koja je tehnički
valjana
...

Finansijski režim moderne države neodoljivo podseća na komercijalne poslove
...
Ovde intervencija mašine direktno poništava jednu stariju administrativnu
tehniku
...
Ništa manje
od revolucije ne može dovesti do prilagođavanja političkih režima
tehničkim poboljšanjima koja su postala obavezna na osnovu rezultata privatnih preduzeća
...
Država je, obično iz doktrinarnih
razloga, nesposobna da revolucionizuje tehnike javnih finansija
...

To je potpuno jasno u slučaju armije, policije, administracije i finansija, ali je možda manje jasno kada je reč o zakonu
...
Pravni režim jednostavno nije prilagođen tehničkoj civilizaciji i to je jedan od razloga
njegove neefikasnosti i sve većeg prezira koji izaziva
...
Ono nije
uočilo suštinsku transformaciju svog doba
...
Prošao je samo kroz nekolicinu fragmentarnih
transformacija (kao što je korporacija) – nije bilo nikakvih drugih
pokušaja modernizacije
...
Na pravnu tehniku su malo uticale tehnike koje nas danas
okružuju; da se to desilo, ona bi postala znatno brža i fleksibilnija
...
Pošto je tehnički bolje prilagođena, administracija neprestano proširuje svoju oblast delovanja na štetu prava, koje nastavlja
da se bavi problemima u nestajanju, kao što su dodaci testamentima,
ugovori o razvodu i tome slično
...

Pravo je duboko oštećeno svojom nazadnošću
...
Svi tradicionalni pravni principi se urušavaju;
na primer, princip neretroaktivnosti zakona ili personalnosti delikta
i kazni
...
To je otpor koji proverena i
tradicionalna tehnika pruža društvenom preobražaju
...
Kao što sam već istakao, privatni eksperiment ostaje glavni izvor tehničkog napretka, čak i kada tehnika
pređe u ruke države
...
Obrazovni
metod je stabilizovan pošto je država nacionalizovala obrazovanje i
usvojila jezuitske tehnike
...
Stari sistem je bio konzistentan, ali kombinovana tehnička otkrića psihologa, lekara i vaspitača stvorila su novi sistem koji neprestano
prodire u obrazovni milje
...
Ona
je stvorila takozvane nove razrede, koji još ne odgovaraju potpuno
principima moderne pedagogije, ali koji predstavljaju prvi korak ka

Tehnika i država

269

integraciji metoda razrađenih u privatnom sektoru u organizam države
...

Tehnički organizam
Druga posledica prodora tehnika u državu jeste da država, kao
celina, postaje ogroman tehnički organizam
...
I zaista, u Velikoj Britaniji, Francuskoj, čak i u Sjedinjenim Državama, dimenzije novijih državnih industrijskih organizacija daleko prevazilaze organizacije privatnih preduzeća
...
Sve to, što je široj publici nepoznato,
nesumnjivo utiče na strukturu države i to ima presudne efekte, ali oni
će se osetiti tek za nekoliko godina
...

Da bi se dobila neka predstava o punom opsegu tehnika koje primenjuje moderna država, razmotrimo sledeći spisak tehnika koje se
primenjuju izvan tradicionalnih domena koje smo već istražili:
— industrijske i komercijalne tehnike svih vrsta (pri čemu država
sve više postaje država-šef);
— osiguravajuće i bankarske tehnike, uključujući socijalno osiguranje, porodične doznake i nacionalizovane banke;
— organizacione tehnike, uključujući koordinirajuće naloge među
svim službama i novi sistemi inspekcije;
— psihološke tehnike, uključujući službe propagande, profesionalne orijentacije i psihotehnike;
— umetničke tehnike, uključujući radio, televiziju, manje ili više
zvaničnu filmsku industriju, gradsko planiranje i kontrolisani turizam;

270

Tehnika ili Ulog veka

— naučne tehnike, uključujući razne centre naučnog istraživanja;
— tehnike planiranja (s proizvoljnim ciljevima), uključujući opšte
ekonomsko planiranje, planiranje saobraćaja i gradsko planiranje;
— biološke tehnike (koje su, iako retke, već postale realnost),
uključujući ljudske farme za oplodnju, eutanaziju, obaveznu vakcinaciju i medicinske preglede, kao i socijalnu pomoć;
— sociološke tehnike (za upravljanje masama i istraživanje javnog
mnenja)
...
Pošto primenjuje te metode gde god
je potrebno, država može biti samo tehnička
...
Nikakav hotimičan izbor od strane države i nikakva teoretska
odluka nisu doveli do tog rasta tehnike; njegovi uzroci su nezavisni
od bilo čega ličnog ili kolektivnog
...
Poslovni čovek ne koristi
te predmete zato što je posebno očaran progresom
...
Okolnosti su takve
da država ne može biti drugačija
...
To nije stvar slučaja, niti svesne
namere već nužda koja se izražava kroz rast tehničkog aparata oko
jednog prilično malog i slabašnog ,,mozga”
...
Pokretačka sila
(ako ostavimo po strani teološke interpretacije) jeste čovek
...

Drugim rečima, ogromnost tehnika koje državi stoje na raspolaganju,
degradira političara na beznačajan status
...
Niti je to
diktator s nekolicinom svemoćnih ministara
...
Teoretski,
naši političari su u centru mašinerije, ali u stvarnosti ona ih sve više
eliminiše
...
Državna mašinerija, sasvim sigurno, još nije dobro prilagođena, ali tek
smo na početku, a i ona je već dovoljno dobro podešena da bi jasno
stavila do znanja da neće tolerisati bilo kakav spoljašnji uticaj
...

Oni će navoditi primere suverene vlasti, kao što je Staljinova, koji je iz
političkih razloga modifikovao tehničku organizaciju isključivanjem
nekih tehnika i zadržavanjem nekih drugih
...
U tim slučajevima, kao i u mnogim drugim, postoji privid da
političari donose stvarne političke odluke koje ograničavaju i određuju tehničku mašineriju
...
Ali, ne smemo podleći prividima
...
Tamo gde čisto administrativna tehnika nije glavni cilj, vlast više nije moguća
...
Neophodno je razmotriti celu strukturu i metodologiju; u
tom procesu političar ne znači mnogo
...
,,Pustimo da tehničari govore”, lajtmotiv je svih
opozicionih novina
...
” On u tome vidi rešenje svih ljudskih problema crnačkog seljaštva
...
Ali, Darden
previđa činjenicu da prvu odluku nisu doneli političari, već tehničari:

272

Tehnika ili Ulog veka

vojska
...

Taj previd, veoma raširen, često dovodi do pogrešnog tumačenja
nekih dobro poznatih sukoba interesa
...
godine tvrdili da je postojalo neprijateljstvo između nacističke partije i tehničara
(čak i armije)
...
Anton Ciliga35 i Stolipin izveštavaju da je slična
situacija i u Sovjetskom Savezu
...
Svi tehničari
pripadaju ITR, a njegova uloga je dobila na značaju sa sve većim zasnivanjem ekonomske strukture na aktivnostima tehničara
...
Između
Komunističke partije i ITR navodno postoji konflikt; ITR teži da potisne Partiju, na osnovu toga što Partija (a) sprečava tehnički razvoj,
(b) izaziva nezadovoljstvo među radnicima i (c) u svoje odluke uvlači
neke motive koje tehničari ne mogu prihvatiti
...
Neki znaci ukazuju na to
...
Ali, nema dovoljno
naznaka da bismo mogli doneti neki sud
...
On
piše o klasi veoma birokratizovanih i nazadnih tehničara, nesposobnih da modifikuju svoje metode u cilju prilagođavanja tehničkom razvoju
...
Insistiranje
na starim metodama rada parališe nova mehanička sredstva i dodatno
smanjuje učinak kada je reč o obimu radne snage zaposlene na održavanju opreme
...

Boravio u SSSR od 1926
...
(Prim
...
)
35

Tehnika i država

273

odgovornost za prilagođavanje radnika mašini? Ko treba da obrazuje
radnika? Odgovor glasi: lokalni ogranci Komunističke partije
...
Ipak, verovatno je da u Sovjetskom Savezu, kao i u nacističkoj Nemačkoj, postoji sukob između dve
klase
...

Kao što je pokazao Čarls Rajt Mils (Charles Wright Mills), menadžeri,
pod bilo kojim režimom, nisu ništa više od izvršnih agenata
...
I obratno, gospodari postaju potpuno nemoćni bez
složenog (i potajno svemoćnog) menadžerskog kadra
...
Tu se postavljaju dva
pitanja
...

Što se tiče prvog pitanja, postoji lak odgovor: u diktaturi je političar
zahtevniji i ima veću težinu, tako da je tehničaru prilično teško da toleriše njegove odluke
...
Zašto se onda tehničari žale?
Odgovor glasi da nema sukoba između političara i tehničara, već
između tehničara različitih kategorija
...
U demokratskim sistemima političar se usklađuje
samo sa onim tehničkim zahtevima koji će dovesti do toga da bude
izabran; on ima potpuno neadekvatnu predstavu o raznim tehničkim
službama
...
S druge strane, političar u diktatorskom sistemu,
teži da postane tehničar i ipso facto se sudara s drugim tehnikama
...
Sasvim je moguće da je ta sinteza njena
stvarna funkcija
...
Ono što vidimo je
kriza adaptacije
...
Ipak, ona za sebe tvrdi da je nauka sinteze, kao što je to tvrdila teologija u srednjem veku ili filozofija u osamnaestom veku
...
Ali, i tehničar možda
ne poznaje tehničke motive koji stoje iza odluka političara; inženjer
nema predstavu o elementima koji su neophodni za sud o političkoj
tehnici na planu sinteze
...

Slična kriza, u praktičnom smislu, ne postoji u demokratskim sistemima gde su pokušaji da se formira politička tehnika tek počeli
...
Englezi su od osamnaestog veka zaokupljeni tehnikom zakonodavstva
...
Njihov moto je glasio: kodifikacija, konsolidacija, pročišćavanje
...
Taj napor nastavljen je poslednjih nekoliko godina u Velikoj Britaniji na
nivou ministarskog Kabineta, u cilju povećanja efikasnosti
...
Koordinaciju tih komiteta
obezbeđuje Kancelarija kabineta, izuzetno originalan organ
...
Njena funkcija je priprema dnevnog

Tehnika i država

275

reda Kabineta i njegovih komiteta, kao i pravljenje memoranduma sa
sastanaka
...

Tehnička funkcija koju je preuzela daje joj neku vrstu nadmoći nad
celim političkim kompleksom
...
Zadatak eksperta je da snabde političara informacijama i procenama na osnovu kojih ovaj može doneti
odluku
...
Problem je, iznad
svega, održati nezavisnost tehničara; on mora izbeći pritiske, učešće
u borbama za uticaj i lične sukobe članova administracije
...

Nažalost, Amerikanci ne razmatraju obrnuti problem, koji, objektivno govoreći, postaje važniji
...
Političar će se onda naći u
situaciji da bira između rešenja tehničara, koje je jedino razumno, i
drugih rešenja, koje zaista može isprobati na svoj rizik, što nije razumno
...

U stvari, političar više nema nikakav stvarni izbor; odluka sledi automatski iz pripremnih tehničkih radova
...
Za
EAC kažu da je mašina koja je donela odluku o povlačenju generala
Makartura, pošto je rešila jednačine sa svim strateškim i ekonomskim
promenljivim veličinama plana
...
Čak i ako dopustimo da
još nismo u toj fazi, moramo priznati da svaki napredak ostvaren

276

Tehnika ili Ulog veka

u tehnikama anketiranja, administracije i organizacije, sam po sebi
umanjuje moć i ulogu politike
...
Ili će političar, u
demokrartskom sistemu, ostati ono što jeste, i tako biti osuđen da igra
sve manju ulogu u odnosu na tehničare svih vrsta (što je već postalo
očigledno u finansijskoj sferi); ili će se okrenuti političkoj tehnici, što
će neizbežno dovesti do krize prilagođavanja
...

Postojanje tehnika u svim drugim domenima prisiljava ga na takav
izbor
...
Te tehnike za njega znače kako
mogućnost, tako i obavezu da razvije političku tehniku
...
To, kao što ćemo videti,
znači neizbežan i radikalan preobražaj političke perspektive
...
Već sam
izjavio da je Lenjin bio prvi čovek koji je stvorio političku tehniku
...

Lenjinov koncept od politike pravi tehniku kao što je i svaka druga, ali koja je u odnosu na njih zapravo superiorna, pošto je njen glavni zadatak koordinacija drugih oblasti delovanja
...
Kada bi Staljin modifikovao datu organizaciju ili menjao
sadržaj plana, on to nije radio toliko pod pritiskom činjenica koliko
kao funkciju činjenica, primenjujući preciznu tehniku
...
Ali, važno je to što je političar prisiljen
da sledi put koji je trasirao tehničar
...
Po njoj, marksizam nije doktrina već metod;
kako metod mišljenja, tako i metod delovanja
...
Da li se ona odnosi na komunizam kao celinu?
Ili se mora napraviti razlika, kao što to čini Lenjin, između strategije
(koja je zaista usmerana na komunizam) i taktike (kao specifičnijeg
tehničkog dela, u kojem se neposredni politički problemi rešavaju u
odnosu na strategiju)
...
Razlika između strategije i taktike omogućuje nam da razumemo najsenzacionalnija skretanja s partijske linije;
na primer, stav prema starom komunizmu 1937, pakt s nacizmom
1940, prihvatanje Crkve u okvir komunizma 1943, stav protiv ,,formalizma” 1947, kao i kritiku tvoraca plana iz 1949
...
Sve veći uticaj tehničara naglašen je 1953, izborom petorice
tehničara za potpredsednike Saveta ministara
...
Hitler je bio
političar koji je svoje odluke donosio bez saveta tehničara, a vrlo često i uprkos njima
...
Takav stav bio je utoliko čudniji zato što je
izgledalo da je nacistički aparat jedan od onih koji su najbolje razumeli i primenili spoj države i tehnike
...
Ali, čak i u tom slučaju,
nije uvek ispravno pretpostavljati da je država intervenisala nasumice
...
Tako je nacistička propagandna tehnika
dva puta pribegla merama veoma popularnim u javnosti, ali istovremeno potpuno suprotnim nacističkoj doktrini
...
” Namera plebiscita
je bila da pokaže kako je Firer istinsko otelotvorenje naroda i da je,
prema tome, nacistički režim bio prava demokratija, a ne veštačka,
kao francuska
...
” Te dve teme,
široko eksploatisane, ali formalno suprotstavljene Hitlerovoj doktrini,

278

Tehnika ili Ulog veka

proistekle su iz tehničkih potreba propagande
...
Ipak,
Hitlerove lične političke odluke često su ometale tehnike države
...
Hitler je naredio usvajanje nekih mera koje tehničari nisu
odobravali; posle pada nacizma, oni su svu krivicu za teškoće i neuspehe prebacivali na te proizvoljne odluke
...

Jasno je da budućnost ne pripada Hitlerovom tipu političara, već
Staljinovom
...

U sukobu političara i tehničara, korupcija je mnogo ozbiljniji problem
...
To je neosporna činjenica, kako u demokratskim režimima, poput onih u Francuskoj ili
Sjedinjenim Državama, tako i u autoritarnim sistemima, kao što su
fašizam, frankizam i nacizam
...
Vrtoglavica koju donosi moć i prilika za bogaćenje
vrlo brzo korumpiraju političare
...
Mada
tehnika sve više teži da preuzme primat nad politikom i mada tehničke odluke izgledaju neoborive u parlamentu, napredovanje tehnike
može biti zaustavljeno korupcijom
...
On može ostaviti po strani svoju tehniku, poništiti odluke koje
zahteva njena stroga primena i pružiti neku uslugu ili odobriti posebnu privilegiju koja deformiše tehničku akciju
...
Čista tehnika predstavlja opšte
interese, odnosno istinsku politiku i suprotstavljena je političaru koji

Tehnika i država

279

predstavlja koruptivni element iz privatnih, te stoga politički ništavnih razloga
...
Čak i tada, impuls tog preobražaja se pojačava, a javno mnenje
orijentiše na njegov uspeh
...
Jedan od aktuelnih prekora koji
se upućuju politici jeste da ona sputava normalno delovanje tehnike,
koje javnost obično smatra dobrim po sebi
...
U sukobu
političara i tehničara, tehničar ima javno mnenje iza sebe
...
Španski fašizam je očigledno trebalo da bude
osuđen od strane demokratija 1945, kao što je to bio slučaj sa italijanskim fašizmom
...
Ali, vojni tehničari su izjavili da bi to bila katastrofa, što su
potvrdili i ekonomski tehničari
...
Javno mnenje, koje je, posebno posle 1944, bilo izrazito antifašističko, trebalo je da reaguje s naklonošću na takvu odluku
francuske vlade
...
Ali, kada
su tehničari pokazali da bi takav potez bio ekonomski i finansijski štetan (na planu spoljne trgovine), javno mnenje počelo je da se menja
...
Javno mnenje se neko vreme kolebalo, da bi se posle
šest meseci okrenulo u korist tehničara
...
Kad je reč o tehničarima, moglo bi se postaviti pitanje zašto su doneli takav sud? Očigledno zato što su primenjivali svoj
tehnički instrument, u kojem nema mesta za velikodušnost i sentimentalne motive
...
Uopšte nije izvesno da su tehničari
i dalje sposobni da donose humane sudove; to je, međutim, sasvim
drugo pitanje
...
Prvo, tehničar posmatra naciju potpuno drugačije od
političara
...
Jedino što tehničar može uzeti u obzir jeste primena njegovih
instrumenata – da li u službi države ili nekog drugog, od malog je
značaja
...
Ona je preduzeće s nekim
službama koje treba ispravno da funkcionišu
...

Uticaj tehničara na državu ne počiva isključivo na uslovima koje
nameće svojim administrativnim odlukama ili na šemi dobre organizacije koju je sastavio
...
Već sam razmatrao transformaciju
sistema javnog računovodstva
...
Tamo je problem kako proceniti efikasnost vladinih službi
u odnosu na njihovu cenu koštanja
...
Produktivnost, koja
je do sada izgledala kao čisto ekonomski koncept, javlja se poslednjih
nekoliko godina i u političkom okviru
...
Fondovi za svako odeljenje dodeljuju na osnovu standardnih
troškova utvrđenih preko usluga
...
Na
taj način, zakon tehničara transformiše administrativnu perspektivu
...
Politika određuje cilj; ali, tehničar

Tehnika i država

281

je taj koji diktira sredstva, do poslednjeg detalja
...

Cela administracija je samo mašina čije operacije moraju postati
sve rigoroznije
...
Filija Mlađeg (James K
...
), ,,margina slučaja između namere i realizacije” gotovo ravna nuli
...
Takva situacija bi obezbedila maksimalnu sigurnost u svim različitim
administrativnim jedinicama, tako da ono što je Fili predložio kao
teorijski ideal postaje nešto praktično
...

Nacija postaje objekt tehničke države u smislu da obezbeđuje sve
različite oblike materijalne osnove: ljude, novac, ekonomiju i tako dalje
...
Prema tome, odnos između države i nacije je potpuno drugačiji od
onog tradicionalnog
...
Ona je ekonomska sila, čiji se resursi moraju staviti
u pogon i kojoj se mora vratiti ,,prinos”
...
Maksimalni prinos je onaj koji iscrpljuje i snižava vrednost
državnih resursa u kratkom vremenskom periodu; optimalni prinos
je onaj koji pokušava da sačuva supstancu i vitalnost, a tipičan primer
je TVA
...
Kada tehničar jednom započne svoje operacije, on ne može da prizna nikakve
granice
...
To dovodi do većeg jedinstva nacionalne države, što je tako karakteristično za naše vreme
...
Zbog velikih neuspeha koje su doživeli politički organizmi posvećeni boljem međunarodnom razumevanju, odlučeno
je da se dalja istraživanja u tom smeru povere grupi tehničara
...

Tako je 1949, veliki skup od 550 naučnika i tehničara otvorio svoje
savetovanje pod okriljem UN, da bi razmotrio kako najbolje iskoristiti svetske prirodne resurse
...
To se moglo videti i na
skupu Organizacije za ekonomsku saradnju u Strazburu 1949, koji je
bio čisto tehnički
...
Svedoci
smo začetka, na međunarodnom nivou, istog onog ,,preuzimanja” od
strane tehničara koje smo primetili i na nacionalnom nivou
...
Stare tehnike države bile su mešavina čisto tehničkih elemenata i onih moralnih, kao što je pravda
...
Tehnike koje koriste privatne osobe obično su tehnike u čistom
stanju i ne sadrže primese moralnih elemenata
...
) Država je zadužena ne samo za održavanje poštovanja zakona i reda,
već i za uspostavljanje pravednih odnosa među svojim građanima
...

Liberalna država je tako, od samog svog početka, zabranjivala slobodnu proizvodnju eksploziva i supstanci opasnih po zdravlje
...
Uspostavila je i radno zakonodavstvo,
koje ograničava zloupotrebu radnika od strane mehaničkih tehnika
...
Ali, kada je tehnika postala državna, kada
je tehnički instrumentarijum prešao u ruke države, da li je ona nastavila da se pridržava svoje stare mudrosti? Iskustvo daje negativan
odgovor
...
U tom pogledu
ne postoji samoograničavanje
...
Svemoćna država, bila ona fašistička ili
komunistička, prestaje da poštuje zakone za zaštitu radne snage
...
) To nije samo slučaj princeps legibus solutus
est36, nego nešto mnogo dublje
...

Ovo poslednje, što možda nema ničeg zajedničkog s prirodom države, ipak je postojalo skoro neprekidno tokom istorije
...
Delovao
je povremeno i neujednačeno, a njegove odluke su često neuspešno
sprovođene
...
Prevashodno je predstavljao samoopravdanje za državu
...
Ali, sama sredstva koja
su stajala državi na raspolaganju bila su podložna jakom moralnom
uticaju
...

Francuski parlament pod apsolutnom monarhijom ili francuska
administracija pod Restauracijom, na primer, nisu bili prilagođeni
tom cilju
...
Država se tada našla u situaciji da
stekne sredstva pogodna za sprovođenje raison d’état
...
U isto vreme, i druge tehnike,
nastale delovanjem pojedinaca i koje je država do tada sputavala, pale
su u ruke državi, koja je odlično shvatila kako joj one mogu poslužiti
36

Princeps legibus solutus est: Vladar nije vezan zakonima (lat
...
prev
...
(Prim
...
)
37

284

Tehnika ili Ulog veka

u ostvarivanju njenog trajnog cilja
...

Tehnika i poredak
Francuska administracija je do približno 1940
...
Ona je, naravno, bila izmenjena u
nekim detaljima; bilo je čak i povratka na prenapoleonske prakse
...
Ustavna monarhija, monarhija sa apsolutističkim tendencijama,
buržoaske i socijalističke republike, Carstvo – svi ti režimi prihvatili
su ili trpeli Napoleonov instrument zato što je bio dobar
...
To je stanje u kojem danas zatičemo
državu, u svim oblastima
...

Uzmimo jednostavan primer: za vožnju automobila ne znači mnogo da li je režim republikanski ili fašistički
...
Data državna tehnika mora se primenjivati pod uslovima koje
ona sama nameće, iako se politička mišljenja ministara koji nasleđuju
jedan drugog razlikuju
...
To objašnjava često uočavanu činjenicu da socijalistički ministri, kada dođu na vlast, u svim zemljama deluju vrlo slično svojim
nesocijalističkim prethodnicima
...
U svojoj knjizi o tehnikama države, Ardan naglašava da postoji tehnika države bez koje nijedan režim ne može da funkcioniše, bez obzira na
svoju prirodu
...
Ne smemo izgubiti iz vida činjenicu
da tehnike obezbeđuju najbolja sredstva, svaka u svom domenu
...
Već smo razmatrali neostvarljivost polovično
planirane ekonomije ili planiranja koje se zadovoljava preporukama
...

Ono što važi za političku ličnost – na primer, za nekog ministra
– delimično važi i za politički režim
...
S tehničke tačke gledišta, rezultati će biti skoro
isti
...
To važi i za neki drugačiji finansijski režim
...
To samo pokazuje da nije primenjena naučna poreska tehnika
...
Postoji optimalna poreska struktura, koja se može
u potpunosti odrediti
...
Ne
postoji valjan razlog da se ona ne primeni
...

Na isti način, planiranje se postepeno nameće svakom režimu
...
Planiranje nije specifičnost autoritarnih
država
...
Čak i potpuno liberalne države, kao što je Južna Afrika, koriste planiranje
...
Bilo da je u pitanju plan imigracije, izvozni plan, saobraćajni
plan ili operacija gradskog planiranja, uvek je reč o istoj tehnici
...
Kancelar Adenauer je 1951
...
Objavio je da je razrađen Plan za nemačku omladinu,
koji treba da odgovori na potrebu za uvođenjem omladine u krute organizacije, koje će joj pružiti ideal i kolektivnu dušu, disciplinu i utvrđen način života
...
Na neki
način, on je predlagao povratak na totalitarne metode
...
preduzela korake da obezbedi planiranje za stipendije i turizam
...
planirala je svoju omladinsku organizaciju, a 1960
...
Treba primetiti da planiranje postaje sve raširenije u Sjedinjenim
Državama, gde postoji tendencija da se ono primenjuje ne samo na
ekonomske probleme, već i na socijalne (na primer, na gradsko planiranje), kao i na politička pitanja
...
U
Sjedinjenim Državama postoji skoro dve hiljade tela za planiranje na
nivou država, da ne pominjemo tela na nacionalnom nivou, od kojih
su neka javna (Veće ekonomskih savetnika; Council of Economic Advisors), a neka privatna (Nacionalno udruženje za planiranje; National
Planning Association)
...
Pored toga, kada se neka nacija posveti planiranju, to ima neizbežne posledice i po druge; i one se, u manjoj ili većoj meri, moraju
posvetiti planiranju
...
Nemoguće je napraviti plan za mali kutak
ekonomije, a ostatku dozvoliti da ostane slobodan
...
Onda je, neko će reći, najbolje ne praviti nikakve gradske planove
...
Pored toga, neke neprijatnosti gradskog života svakodnevno postaju sve ozbiljnije; na primer, gustina saobraćaja, zagađenje vazduha i preterana buka
...
Poslednjih nekoliko godina brojni medicinski i administrativni
kongresi su se po nuždi bavili tim nagomilanim problemima
...
Danas nijedna zemlja nije u
poziciji da dozvoli slobodan prelazak granice: sloboda kretanja bi dovela do prekomernog pomeranja stanovništva ka zemalja s visokim
prihodima ili političkom stabilnošću
...
Demokratske zemlje bi doživele prekomerni rast stanovništva, što sigurno ne žele, zbog opasnosti
po njihovu ekonomsku ravnotežu i rizika od pete kolone
...
Ali,
to podrazumeva plan imigracije, koji je pored toga i predmet međunarodnog ugovora
...
Ono će zahtevati identične policijske,
ekonomske i administrativne mehanizme
...

Ovi primeri nam pomažu da shvatimo činjenicu da su strukture
moderne države i njenih organa vlasti potčinjene tehnikama zavisnim od
države
...
Moramo insistirati na tom sve
sličnije; konačno izjednačavanje još nije postignuto
...
Postoje
zemlje koje su nazadne u odnosu na obe
...
Videćemo zašto
...
U vreme kada se društvo nije stalno obraćalo državi, kada problemi svih vrsta nisu bili tako brojni ili akutni
kao danas, država je bila relativno slobodna u odnosu na svoje instrumente
...
Država više nije u poziciji da odbaci
najefikasnija moguća sredstva
...
Ako država želi da ima neki uticaj na društvo (pri čemu nema alternativu), postoji samo jedan način
da u tome uspe
...
Država nema
više izbora nego radnik na pokretnoj traci; ona se kreće u pravcu tehničkog društva zbog same postavke problema
...
Koncentracioni logor se obično smatra
karakterističnim za diktatorske i fašističke režime
...
Ali, oni
su postojali i u Francuskoj za vreme Treće republike i u Engleskoj za
vreme Burskog rata
...
Radni logori, logori za prevaspitavanje, izbeglički logori – svi oni predstavljaju
istu činjenicu
...
Ovde govorimo o koncentracionom logoru u njegovoj čistoj formi, koja nema ničeg zajedničkog s
krematorijumima ili s vešanjem zatvorenika o palčeve
...
Logor kao institucija se pojavljuje svuda, pod najrazličitijim političkim režimima, kao rezultat spoja socijalnih problema i policijske tehnike
...
Nemoguće je izbeći uspostavljanje policijske
sile po kategorijama – što za sobom povlači, na primer, preventivna
hapšenja, koncentrisanje masa nevinih osoba ne radi suđenja, već radi
razvrstavanja i tako dalje
...
Takvi sistemi očigledno zahtevaju značajno vreme za svoje
operacije
...
Njihova preciznost i strogost podrazumevaju
sporo delovanje
...
On više ne predstavlja aktivnost devijantnih diktatora, već
aktivnost svakog dobrog administratora
...
Ali, on se tako dobro uklapa u administrativne
sisteme uopšte, da nikako ne može nestati, čak i kada bi se promenila
nacionalistička struktura modernog sveta
...
Ali, malo je verovatno da će se to desiti u bliskoj budućnosti
...
Sistem sada postoji na nivou međunarodne trgovine,
pod državnom upravom
...
Proizvodi jedne zemlje ne
mogu se prodavati na tržištima drugih, osim ako ne ispune određene
uslove, ne samo proizvodne, već i u pogledu dizajna i upotrebljivosti
...
Kažu da se ni jedna američka firma ne bi
usudila da lansira novi proizvod, čak ni šnalu za kosu, a da sama preuzme odgovornost za dizajn, boju, itd
...

38

MVD: Ministarstvo unutrašnjih poslova
...
prev
...
(Prim
...
)
39

290

Tehnika ili Ulog veka

Takav pristup istraživanju potrošača američki proizvođači smatraju jedino ispravnim
...
Međutim, čim
trgovina postane međunarodna, ona, u manjoj ili većoj meri, ulazi
u delokrug države
...
Da bi rešila taj problem, ona se mora
usaglasiti s tržištem poverioca
...
Ponovo vidimo kako je tehnički zaostala nacija
prisiljena da se oblikuje po ugledu na najnapredniju, čim se između
njih uspostave organske veze
...
To je tehnička situacija
...
Naravno, može se zamisliti i da država
izabere bankrotstvo…
Naveo sam dva krajnje različita primera ne bih li naglasio stepen u
kojem tehničke činjenice deluju na državu u svim oblastima
...
Državni ustavi ne menjaju upotrebu
tehnika, ali tehnike veoma brzo deluju na državne strukture
...
Skoro svi sociolozi se slažu u tome; dovoljno je osvrnuti se na dela Žorža Fridmana
(Georges Friedmann), da bi se stekla predstava o saglasnosti po tom
pitanju, čak i među sociolozima s najizraženijim demokratskim i socijalističkim sklonostima
...
Naprotiv, tehnika, u sve većoj meri,
proizvodi većinu služitelja i manjinu upravljača
...
U tom fenomenu
specijalizacije vidimo šta tehnika čini od čoveka u celini
...
Ali, tako obučen čovek nema nikakvo znanje
o tehnikama unutar kojih deluje
...
Ali, poziv je ključni deo života i kulture
...

Moramo uzeti u obzir i uticaj poljoprivrednih tehnika, koje za
posledicu imaju iscrpljivanje određenih tipova zemljišta, dok medicinske tehnike dovode do prenaseljenosti
...

Nasuprot toj gomili, nalazi se zatvorena elita, koja razume tajne
svojih sopstvenih tehnika, ali ne nužno i svih tehnika
...
Država više ne počiva na ,,prosečnom građaninu” već na sposobnosti i znanju te elite: prosečan čovek
je potpuno nesposoban da prodre u tehničke tajne ili vladine organizacije i zato ne može imati nikakav uticaj na državu
...
Ali,
taj psihološki lek (čiju vrednost ne osporavam) nikako ne može premostiti jaz između intelektualne nesposobnosti mase specijalizovanih
radnika i monopola tehničkih sredstava tehničke elite
...
Ta podela je očigledna u
svim sferama
...
Prva, brojčano mala, razume sredstva za
osmišljavanje, organizaciju, upravljanje i kontrolu; druga, beskrajno
brojnija, sastavljena je od pukih izvršilaca…” Ovi drugi su nadničari
koji ne razumeju ništa od složenih tehnika koje sprovode
...

Tehnika oblikuje aristokratsko društvo, koje sa svoje strane podrazumeva aristokratsku vladu
...
Čak i u ovom trenutku, pretpostavke takvog stanja

292

Tehnika ili Ulog veka

stvari možemo videti u propagandi
...

Razmotrimo običnu propagandu, onakvu kakva postoji u republikanskim zemljama
...

Prema tome, birač je slobodan da napravi istinski izbor između suprotstavljenih kandidata
...
Da budem
precizan, ona propaganda koja je najviše tehnička, najveštija i najintenzivnija, dobija najveći broj glasova
...
Ono što je čini
takvom jeste sama akumulacija propagandnih tehnika, samo širenje
tehničkih sredstava za sprovođenje pritiska
...
Ili pre, to može biti
tačno u političkom smislu, ali je pogrešno u psihološkom
...
Pojedincu više nema života, osim u klimi napetosti i
prenadraženosti
...
On je zaista ,,angažovan”, ali ne dobrovoljno, pošto je prestao da
upravlja svojim mislima i postupcima
...
On je lišen sopstvene moći rasuđivanja
...
Intenzivna upotreba
propagande uništava razboritost građanina
...

Ali, propagandne mašinerije se umnožavaju upravo u demokratijama
...
U takozvanim demokratijama, propaganda
mora biti sve intenzivnija da bi dominirala nad rivalima
...


Tehnika i država

293

Na taj način tehnika neposredno ometa delovanje demokratije
...
Prema
tome, sâmo prisustvo tehnike predstavlja ozbiljan problem
...

Naravno, moguće je smisliti velike teorije o veštini ratovanja i strateškim doktrinama, organizovati armije u skladu s filozofskim principima i tako dalje
...
Mašina
je, u stvari, uslovila modernu strategiju
...
Tehnički problem se jednostavno može postaviti i ovako: kako se data mašina može najefikasnije iskoristiti? Koji
se postupci moraju preduzeti u pogledu logistike, veze i koordinacije
naoružanja? Kakav se plan mora napraviti da bi se mašina optimalno
iskoristila? I tako dalje
...

i 1943
...
Ali, izvan efekta tehnike na strategiju, promenljiva
mašinerija rata nameće politički izbor
...
Vojni avion iz 1946
...
je bio zastareo
...
Morao se
napraviti politički izbor
...
Činjenica nametnutog političkog izbora bila je potvrđena
podelom vojnih poslova između kontinentalne Evrope, Sjedinjenih
Država i Velike Britanije, na osnovu odredbi Atlantskog pakta
...
To podseća na međuzavisnost tehnika uopšte, a posebno na

294

Tehnika ili Ulog veka

uticaj tehnike na vojne koncepte i, preko njih, na politički izbor
...
” Upravo to je naša poenta
...
Isto onako kao što vojne mašine
uslovljavaju strategiju, tako i organizacione i druge tehnike uslovljavaju
strukturu moderne države
...
Tehnika ne postavlja pitanje da
li je dati državni oblik pravedniji, već da li omogućava efikasnije korišćenje tehnika
...
Ona je u procepu između političke realnosti i tehničkih sredstava
...

Naravno, postoji sloboda davanja prednosti nekoj doktrini ili negativnog gledanja na neku tehniku
...
Ali, onda država
mora računati na skoro neizbežnu odmazdu, kakvu je doživela Francuska armija 1940
...
Suočena sa efikasnošću tehnike, država je obavezna da joj da odrešene ruke
...
”
Ti faktori osuđuju na propast parlamentarnu vlast, opterećenu
značajnim dodatnim prtljagom, koji ometa tehnički progres: velikim
brojem osoba uključenih u donošenje odluka, težinom i sporošću demokratskog mehanizma, potpunom nesposobnošću predstavničkog
tela da primeni političku tehniku, čestom promenom skupštinskog
osoblja, nasuprot stabilnosti tehničkog osoblja u službi administracije, itd
...
Već je prepoznat značaj ,,komisija” u francuskom parlamentarnom životu; moglo bi se dodati i
da su one već otele kontroli
...
Sve velike američke korporacije i tehničke grupe imaju predstavnike akreditovane
u Vašingtonu, čiji je zadatak briga o interesima (ne nužno u kapitalističkom smislu) grupa koje predstavljaju u zakonodavnoj oblasti
...
Takve institucije predstavljaju
vrlo slabe oblike adaptacije
...
Do takve adaptacije može doći
kroz revoluciju, poput one koja je stvorila Hitlerovu državu
...
Po svemu sudeći, to je put kojim su naše
demokratije već krenule
...
Danas se stvari u političkoj sferi dešavaju bez i najmanjeg teorijskog doprinosa
...
Misliti suprotno je smešna greška, koju pravi većina onih koji govore o državi, bili oni filozofi, teolozi, publicisti, političari ili profesori ustavnog prava
...
Današnja situacija je temeljno drugačija
...
To je mešavina organizacija, čiji je organizam za donošenje odluka značajno redukovan, zato što, u međusobnoj igri tehnika,
za donošenje odluka ima sve manje mesta
...
Takva organizacija nije suviše kruta i zna kako da se sama
prilagodi tekućim problemima
...
40 To je oblik države koji je
Lenjin predvideo za socijalistički svet
...
” Lenjin je morao da opiše buduću
ulogu države na vrlo sažet način, jer tehnike organizacije 1920
...
Ali, ono što je on uočio jeste upravo ono što danas
vidimo kao skicu, iza staromodne republikanske maske
...
Ono što izgleda važno jeste da su
država koju je predvideo Lenjin i čisto tehnološka država, koju podrazumevaju moderne organizacije, u suštini identične
...
Da je ona tehnička
(što je tvrdnja koja nema nameru da bude teoretska), to nije sporno
...
Okvir u kojem društvo
postoji može se sasvim dobro održati i bez tradicionalne države, možda čak i bolje nego s njom
...
Klasična država odgovara iščezlim silama potpuno drugačije prirode
...

Uočavamo, pre svega, da za političke doktrine važi isto što i za političke strukture, to jest, da su neke prilagođene tehničkoj upotrebi, a
neke ne
...
,,Nema slobode za neprijatelje slobode“;
,,Samo radnik je građanin“, ,,Država garantuje slobodu; što je država
Ovde nećemo razmatrati ,,mašine za procenu vojnih situacija i određivanje najboljeg delovanja”
...
Viner, Šenon (Shannon) i Morgenstern
(Morgenstern) – koji spadaju u vodeće američke matematičare – rade na takvoj mašini i govore o njoj kao o ,,neizbežnoj“
...
Kibernetski uređaji će učiniti da država vodi politiku
kao što se igra šah
...

40

Tehnika i država

297

jača, utoliko je sloboda sigurnija
...
Doktrinarni elementi se precizno podudaraju
s razvojem državnih tehnika; doktrina precizno izražava društvenu situaciju i stoga je od životnog značaja
...
S druge strane, doktrine
tradicionalne demokratije – prava čoveka, apstraktna koncepcija građanina, jednakost u glasanju, sukob između moći i slobode – nisu prilagođene modernoj društvenoj stvarnosti
...

Javno mnenje u njih više ne veruje, osim možda među Amerikancima, koji izgleda još veruju u individualnu slobodu, koja je unekoliko
teorijski koncept
...
Demokratska doktrina je, u
svakom slučaju, neprilagođena tehničkom progresu, što je činjenica
koja je lišava bilo kakve značajne sile ili moći za nove prodore
...
Moramo izučavati
ljudsku situaciju u sudaru s tehnikama, a ne sa silama koje više ne postoje
...
), bilo od strane same države
(kao u slučaju zakona o ratnim zločinima, od 15
...

Tehnika je učinila tradicionalne demokratske doktrine zastarelim
...
Kako se menjaju situacije, moraju se menjati i
doktrine
...
Ali, jedna činjenica izgleda nova: nije reč samo
o promeni doktrine; politička doktrina je pozvana da igra temeljno
drugačiju ulogu
...

Ljudi su bili uvereni u svemoć ideja i bili spremni da u akciju pretvore doktrine koje su smatrali pravednim
...
Napoleon I je pao u nemilost zbog

298

Tehnika ili Ulog veka

nedostatka doktrine, što je manjkavost koju je Napoleon III nastojao
da prevaziđe
...
Politička doktrina je, bez obzira na svoj
sadržaj, određivala cilj koji treba dostići
...
Problem je bio kako ostvariti ideal
...
Čak je i
Marks delio to mišljenje; za njega je doktrina takođe predstavljala cilj
i kriterijum delovanja
...

Sa uvođenjem tehničkog razvoja u život države, nastaje potpuno
drugačija situacija; doktrina sada samo objašnjava i opravdava
...
Ona više nije kriterijum delovanja; jedini kriterijum delovanja
sastoji se iz saznanja da li je tehnika ispravno upotrebljena ili ne, a
nijedna politička teorija nam to ne može reći
...
Te nužnosti prisiljavaju na
delovanje na isti način na koji ga tehnika omogućava
...
Konačno, politička doktrina interveniše da opravda delovanje i pokaže njegovu usaglašenost sa idealima i moralnim principima
...
Potrebno mu
je uverenje da je njegova uprava ne samo efikasna, već i pravedna
...

Možemo zaključiti da je politička doktrina danas mehanizam racionalizacije, kojim država opravdava sebe i svoje poteze, kao i izvor
opasne intelektualne akrobatike kojoj se odaju novinari i državnici
...
Dobar
primer je britanska intervencija u Grčkoj 1944, kao jedna od posledica sporazuma na Jalti
...
Ponekad je cilj tih ljudi da stvore
pravnu doktrinu koja će opravdati neku potpuno pragmatičnu akciju
...
Pravno gledano, ta teorija je bila izuzetno vešto konstruisana, ali je njena
primena neizbežno dovelo do toga da Sjedinjene Države okupiraju
japanska ostrva, dok su istovremeno branile Sovjetskom Savezu da
okupira bilo koju neprijateljsku koloniju
...

Sve teorije koje se tiču ,,zločina protiv čovečnosti“ su istog reda; optužba za genocid je u stvari pravno opravdanje potrebe da se poraženi
osude kao ratni zločinci
...
je još jedan primer te tendencije; on je
osmišljen da opravda de facto situaciju
...
Oni su uklonili sve kosti iz marksističke doktrine i redukovali je na metod
...
Uzmimo, na primer, sovjetsku
doktrinu neophodnosti ,,nacionalnog stadijuma“ u razvoju svih naroda, čiji je smisao opravdavanje sovjetske intervencije u Africi
...

Jedini istinski problem je, dakle, znati da li je akcija bila efikasna
zahvaljujući efikasnoj primeni metoda
...
Za obične demokratske vlade, jedinstvo doktrine i metoda
razrešava sve kontradikcije koje se izražavaju kao loša savest
...
To, naravno, može biti
opravdanje samo u očima onih koji već veruju u doktrinu
...
Neprijatelja nikad nije moguće zaista prevariti takvim ,,opravdanjem“, iako ga on može prihvatiti, pošto se i
sam njime služi
...
Kada vidimo teoretičare kao što su Maks
41

Erga omnes (lat
...
prev)

300

Tehnika ili Ulog veka

Glas (Max Glass) i Repke (Wilchelm Röpke), koji predlažu novu strukturu sveta kao rešenje svih problema ili novi politički režim koji će zadovoljiti sve preke potrebe, ostajemo zapanjeni takvom naivnošću
...
Prosta istina je da su takva mišljenja
radikalno prevaziđena
...
Zbog ispraznosti svojih tvrdnji, naši politički teoretičari
ne se shvatiti ozbiljno
...
Ono što je bilo novo jeste pažnja koja se
pridavala doktrini u osamnaestom i devetnaestom veku
...
Tako su savetnici Filipa IV, naoružani celokupnim
aparatom rimskog prava, isto koristili isključivo zato da bi podarili
privid legitimiteta postupcima svog kralja
...
(Namerno ne navodim Makijavelija
zato što njegove teorije nikada nisu bile primenjene
...
Moć je moć; ali ona se ne može upražnjavati bez
kakvog-takvog privida pravde
...
Ponavljamo, nije oduvek bilo tako
...

Totalitarna država
Konačno, tehnika čini da država postane totalitarna, da u potpunosti obuhvati život građanina
...
Tehnike proizvode jedna drugu
i otuda su povezane, tvoreći sistem koji tesno obuhvata sve naše aktiv-

Tehnika i država

301

nosti
...

Čak i kada je država odlučno liberalna i demokratska, ona ne može
a da ne postane totalitarna
...
Ali, uprkos razlikama, svi takvi sistemi na kraju imaju isti ihod
...

Tehnika proizvodi totalitarizam pomoću još jednog sredstva: svojim načinom delovanja
...
Postojala je teorija totalnog rata i prema tome, reklo bi se, neka volja i
mogućnost izbora po tom pitanju
...
Upotreba navođenih raketa, kao što su bile
Fau-2 ili raketa koje su pravile grešku od oko 15 km na dužinu leta
od 500 km, podrazumevala je da će većina njih pasti na civilno stanovništvo
...

Automatski mehanizmi za navođenje mogu dati ogromnu preciznost
letu projektila izbačenih iz aviona
...
Formacija bombardera na nebu je izolovana i projektil ispaljen na njih nužno pogađa
vojni cilj
...

Situacija je još kritičnija kada je reč o vodoničnoj bombi, koja
može da uništi sve u prečniku od 100 km
...
Tu nema potrebe za donošenjem odluke da li voditi totalni
rat ili ne
...

Isto važi i za civilne tehnike
...
Cenzurisanje filmova
može ponekad ograničiti njihovu temu, dati im konformistički ton ili
moralni sadržaj, ali ne može dotaknuti suštinu, to jest psihičku modifikaciju pojedinca preko snažnog utiska koji film na njega ostavlja
...
Takvi efekti leže izvan
opsega mogućih sredstava za korekciju
...
Na primer, može se
pokušati sa psihoanalizom ili se može ograničiti broj nedeljnih predstava
...

Mogao bi se pojedinačno razmotriti svaki element državne tehnike i pokazati da svaki od njih, razvijen do krajnjih granica, dovodi
to totalitarizma
...

Driankur pokušava da pokaže kako je propaganda u skladu s demokratijom, ali uzgred priznaje kako je demokratska vlast prinuđena
da integriše propagandu u svoje institucije iz razloga koji odstupaju
od njenih sopstvenih principa
...
On je zapravo pokazao da je propaganda, sama po sebi, totalitarna
...
Činjenica je da država neizbežno postaje totalitarna kada koristi potpun i tehnički propagandni sistem
...

Što se tiče policijske sile, treba primetiti da ona, kada postane tehnička, preuzima vodeći položaj u državi i postaje osnovna, a ne samo
pomoćna institucija
...
Kao što kaže Hamel (Hamel): ,,Iracionalno jezgro je ono što
izmiče svakoj definiciji i ograničenju od strane državne suverenosti
...


Tehnika i država

303

Zašto je to tako? Odgovor glasi: zato što je tehnika masovni instrument
...
U
tehnici nema mesta za pojedinca; lično njoj ne znači ništa
...
Ali, u slučaju pravila organizacije i delovanja, tu posebnost ne možemo uzeti u obzir
...
Kad bi se ono moglo pojaviti, to bi
se moralo desiti preko tehnike, a u tehnici nema posebnosti
...
Bez tih zajedničkih crta, ni
statistika, ni upotreba zakona velikih brojeva, ni Gausova kriva – i
zaista, nikakva organizacija – ne bi bili mogući
...
Ali, formalno je postalo zastrašujuće stvarno
...
Više ne postoji nijedna forma u kojoj bi posebno bilo konkretno
otelotvoreno, zato što je sama forma postala domen tehnike
...
Ona poznaje samo dva moguća
rešenja: preobražaj ili uništenje kvalitativnog
...

Reči totalitarna država neizbežno prizivaju klišee i ostrašćena mišljenja
...

Totalitarna država o kojoj ovde govorimo nije ona brutalna, neumerena stvar koja je mučila, deformisala i slamala sve na svom putu,
bojno polje naoružanih nasilnika i klika, svet tamnica i vladavine samovolje
...
Moglo bi se
čak reći da su to bili ljudski aspekti države u svoj njenoj neljudskosti
...
Ali to nas ovde ne zanima, jer
ne predstavlja pravo lice potpuno tehničke, totalitarne države
...
Nema sistematski organizovane gladi,
nego se samo priznaje potreba za održavanjem radne snage u dobrom
stanju
...
Može izgledati da postoji iracionalnost – ali samo za osobu
koja ne zna ništa o tehnici; to je kao kada čoveku koji ne zna za radio
pokušavate da objasnite kako svuda oko njega postoji muzika iako je
on ne može čuti
...
Naprotiv, ono što nazivamo totalitarnim doktrinama kvari jasnu liniju tehničke države devijantnim elementima, kao što su
,,rasa“, ,,krv“, ,,proletarijat“
...

Postoji, međutim, velika razlika između demokratija i takozvanih
totalitarnih država
...
One poznaju i svesno
žele svaku prednost koju iz nje mogu da izvuku
...
Demokratske države, s
druge strane, nisu dostigle tu svest i, shodno tome, onemogućene su
da ih razvijaju
...
Možda bismo otišli predaleko kada bismo
rekli da demokratska država ima obzira i prema čoveku; ali demokratsku državu pre svega zanima samo određeni tip čoveka: glasač
...
To su
samo verbalne dimne zavese i sve demokratije ih ignorišu kad god je
to neophodno
...
Ipak, ma koliko takav
govor bio ispražnjen, on je još uvek od velike važnosti u demokratskom životu, posebno zato što sprečava demokratske vlade da krenu
putem tehnike bez nekog opravdanja
...
Čak i tada, demokratije pate od
griže savesti vladara, koju niko nije uspeo da odagna
...
Tako u ovom trenutku, svaki put kada država upotrebi neku tehniku, ona mora iznova da se opravdava, da raspravlja o neophodnosti
predloženih mera i da sve dovodi u pitanje
...
Da bi se demokratska
država primorala da donese bilo kakvu odluku, uvek mora postojati
,,neposredna opasnost ”, neko direktno nadmetanje s diktatorskom
državom, u kojem akcija postaje pitanje života ili smrti
...
Demokratija po tom pitanju nema izbora: ili će koristiti tehnike na isti način kao i neprijatelj ili će propasti
...
Iz tog razloga, ratovi uvek
dovode do ogromnog napretka u upotrebi određenih tehnika u demokratskim društvima
...
Ali, uvek
je tu neki rat, ove ili one vrste: pripreme za rat, hladni rat, pravi rat,
novi hladni rat i tako dalje, do u beskraj
...
Na primer, oficiri francuske vojske su morali da se bave psihološkim dejstvima i subverzivnim ratom da bi parirali načinu na koji
je ta sredstva koristio neprijatelj
...

Do sada smo demokratsku državu upoređvali s diktatorskom
...
Postoje dve glavne linije kojima se kreću takve države, a koje predstavljaju
komunizam, odnosno fašizam
...
Površan, buržoaski pogled odmah bi odgovorio pozitivno, na osnovu nekih brojnih aktuelnih činjenica
...
Sve to čini kompleks identičnih formi; nameće se zaključak da su režimi slični
...

U komunizmu, uprkos njegovim metodama, postoji nesumnjiva
volja za oslobođenjem čoveka
...
On regrutuje svoje pristalice s mnogo različitih strana – s jedne strane, iz istinskog proletarijata, a s druge iz ,,lumpenproletarijata”, to jest, potproletarijata bez pozitivne vrednosti
...
Pored toga, činjenica da je
nacizam bio antisemitski, imala je posebno značenje za hrišćane – što
je naglasio i Karl Bart (Karl Barth)
...

Temeljnijom analizom, međutim, dolazimo do sličnosti te dve
pojave: do stava prema tehnici
...
Komunizam se javlja kada razvoj nekih tehnika
ugrozi samo društvo koje im je omogućilo procvat
...
Marksizam taj sled
događaja uređuje u preciznu doktrinu
...
U vezi s tim, prisetimo se čuvene Lenjinove opaske o socijalizmu i elektrifikaciji
...
,,Ni s
tobom, ni bez tebe
...

Fašizam stoji u sasvim istom odnosu prema tehnici
...
Oni predstavljaju onaj deo
marksizma koji je usmeren na uži problem države i tehnike, dok je
sam marksizam šira teorija, koja obuhvata totalitet problema društva i tehnike
...
On pruža rešenje za
brojne probleme adaptacije
...

Ako potisnemo sporedno da bismo došli do suštinskog, kod ta dva
bratska neprijatelja nailazimo na isti fenomen vrtoglavice zbog moći
koju daje tehnika i opijenosti težnjom za istim ciljem
...
Ali, obe strane su imale isti cilj: najveću
moguću moć države, čiji suverenitet neće imati granica, što je bila
zemaljska nada svih koji su bili iscrpljeni feudalnom anarhijom
...
Ona se potčinjava
zakonu tehnika, jer shvata da samo ako tehnikama da odrešene ruke
može očekivati da iz njih izvuče maksimalnu korist
...
To se dešava spontano, slučajno; ali u diktatorskim državama to je voljna, proračunata, izučavana delatnost (i otuda se proces
dešava brže)
...
Komunista zna
da tehnički progres znači progres proletarijata
...

Nacizam je svojim ciljevima dao ideološku glazuru, ali ona je bila
jalova, utoliko što nije bila instrument propagande i što je napredovala
suviše brzo
...
Na taj način je bio
bliži stvarnosti i manje šokantan za savest običnog čoveka
...
(Prim
...
)
42

308

Tehnika ili Ulog veka

je doveo do toga da suštinsko varvarstvo te pojave ljudima eksplodira
u lice
...
U tome je
nacizam načinio ozbiljnu grešku, koju su komunisti umeli dobro da
iskoriste
...

III
...

Pravna tehnika sigurno nema toliko samopouzdanja kao druge
tehnike, zato što je pojam pravde nemoguće pretvoriti u tehničke elemente
...
Ako neko teži istinskoj pravdi (a ne nekom
automatizmu ili egalitarizmu), on nikad ne zna gde će završiti
...
Pored toga, pravda nije u službi države; ona
čak prisvaja pravo da sudi državi
...

Država, naravno, prihvata tu situaciju samo ako je njena moć mala ili
ako još nije postala samosvesna; ili u onoj meri u kojoj njeni pravnici
još nisu postali isključivo tehnički racionalisti, potčinjeni efikasnim
rezultatima
...

Uspostavlja se izvesna ravnoteža između težnje za pravdom i pravne tehnike, koja doživljava procvat u periodima prirodnog zakona
...


Summum jus, summa injuria (lat
...
(Prim
...
)
43

O ovim pitanjima videti moju knjigu Fondement théologique de droit (Teološka osnova prava)
...
Za
Saleja (Saleille), pravna tehnika se sastoji od uređenja pravnih koncepta, od svođenja pravila na usaglašen sistem
...
Isto važi i za
Savinjijevu (Friedrich Carl von Savigny) tvrdnju da se pravna tehnika
bavi naučnom razradom zakona od strane pravnika, nasuprot spontanom kreiranju zakona od strane naroda
...
Tačno je
da kada se razvija pravna tehnika, spontano stvaranje zakona slabi i
odumire; da učeni zakon sterilizuje narodni izvor zakona i da to pravnicima daje odrešene ruke
...
Mnogo smo bliže stvarnosti s
Kolerovim (Joseph Kohler) konceptom, koji pravnoj tehnici dodeljuje
ulogu prilagođavanja pravnih tekstova praksi
...

U tom kontekstu, zadatak pravnih tehnika je da postave realnost
u okvir sredstava, pomoću pravnih odluka, i da te odluke učine delotvornim
...
Politička funkcija se sastoji iz dodeljivanja
sadržaja pravilima, to jest cilja koji treba postići, političkog ili društvenog ideala koji zakon treba da ostvari
...
Zadatak pravnika je da daju oblik
nalozima i zakonskim odlukama, ne samo tako što će ih učiniti sistematskim, već i tako što će ih sprovoditi
...
Ona
ima širi opseg nego što to Pero sugeriše kada pravnu tehniku definiše
kao ,,operativnu proceduru koja treba da obezbedi cilj kojem teži volja i koja čini da volja uđe u pravni prostor”
...


310

Tehnika ili Ulog veka

Pravna tehnika nije samo tehnika adaptacije, već tehnika kreiranja
zakona u njegovoj celosti
...
A to podrazumeva ceo arsenal dokaza, građanskih i kaznenih sankcija, garancija, ukratko, ceo razrađeni
mehanizam koji treba da obezbedi ostvarivanje ciljeva zakona
...
Prema
tome, to je uistinu pitanje poslušnosti i to je zapravo cilj kojem pravna
tehnika stremi
...
Ne
postoji zakon van njegove primene
...
Poslušnost prema pravilima je osnovni uslov njegovog bića
...
Ceo tehnički aparat (izražavanje
pravnih normi, objavljivanje zakona, primene u zakonskoj praksi ili
doktrini, dobrovoljna ili prisilna realizacija) ima samo jedan cilj: primenu zakona
...
U toj definiciji efikasnost se
shvata u svom čistom stanju; moramo priznati da bez nje zakon ne
postoji
...
Primena zakona više ne
proističe iz opšte privrženosti zakonu, već iz kompleksa mehanizama
koji, uz pomoć varki i razuma, prilagođavaju ponašanje pravilu
...

Pravni element (koji u principu postaje organizacija) više nije zadužen za postizanje pravde ili kreiranje zakona na bilo koji način
...
Ta uloga može biti savršeno mehanička
...

Ono što je potrebno jeste dobar tehničar, koji razume principe teh-

Tehnika i država

311

nike, pravila tumačenja, pravnu terminologiju i načine zaključivanja
o posledicama i koji nalazi rešenja
...
Pravni element
je zadužen za određena praktična pitanja, ali, kao što smo rekli, ne i za
izradu zakona
...
On ne mora da sudi o
pravilima za čiju je primenu opunomoćen
...
Postaje moguće razdvojiti pravno rezonovanje od ,,opasnog empirizma, ograničavanjem beskrajne raznovrsnosti pravnih situacija na ograničen broj konceptualnih
okvira
...
Taj temelj je nesumnjivo praćen izvesnim
okoštavanjem pravnog okvira i krutošću pravne volje
...

Tu je prisutan još jedan problem: večiti problem pravde
...
Ona se tada
može lako odbaciti
...
Ali, nju je nemoguće zadržati zbog teškoća koje to
podrazumeva, to jest, zbog neizvesnosti operacije i nepredvidljivosti
koje ona povlači za sobom
...

Ali, kako u tom slučaju zakonu dati drugo i novo značenje? Upadljiva je činjenica da su sva društva koja su dostigla određen stepen
državne kontrole i pravnog razvitka došla do istog odgovora na to pitanje
...

Tada formula postaje: ,,Bolje nepravda nego nered
...
Tačno se zna koje se mere moraju preduzeti da bi se uspostavio red
...
To je poznato, i moguće je odrediti uslove pravne sigurnosti
...

Kako pravna tehnika postaje eksplicitnija, tako zakoni više teže da
obezbede red
...
Prema
tome, zakon i policija postaju identični, jer zakon više nije ništa drugo nego instrument države
...
Danas smo u poziciji da izučavamo taj
fenomen u njegovoj punoj snazi
...
Ali,
kako više nema nikakvog utemeljenja zakona u pravdi, pravna nedoslednost ne može imati nikakve dalekosežne posledice, niti može
ugroziti pravnu tehniku
...
Pod tim uslovima, tradicionalna ravnoteža tehničkih i ljudskih elemenata se brzo gubi
...
Taj nedostatak ravnoteže širom
otvara vrata daljem tehničkom osvajanju
...

Do sada sam govorio o pravnoj tehnici kao o prepoznatljivom delu
sveta zakona
...
Ali,
kada je čist tehnički mentalitet, tehnika po sebi, prodrla u svet prava,
pravna tehnika, koja više nema svoje korene u zakonu, već u fizičkim
naukama ili možda čak u biologiji, dovodi do nekih presudnih obrta u društvenom životu
...
Zahtevi savesti, kao i društveni zahtevi (da upotrebimo
tradicionalni jezik), postaju podređeni normativnoj tehnici
...
Ogromna
jednostavnost tehnike lišila je smisla ceo skup pravnih mehanizama
– mehanizama koji su imali za cilj da budu garancija zakona i učine
da se oni slede bez preterane upotrebe sile
...
Za takvim finesama
nema potrebe
...

Danas se nalazimo na putu prevazilaženja tradicionalne pozicije
...
Hans Kelsen45
(Hans Kelsen) predstavlja vrhunac tog razvoja; a taj stav je bio izražen i u nekim nacističkim pravnim formama
...
Ako se ljudi kojima se upravlja mogu ,,nagovoriti”, ako
se ubede dovoljno moćnim sredstvima da je pridržavanje pravilima
u njihovom sopstvenom interesu, ta pravila će postajati sve beskorisnija
...
Na taj način, društvo je usmereno ka sve većem obesmišljavanju pravnih formi i samim tim ka dobitku na planu ljudskih
tehnika, koje policiju čine beskorisnom
...
Subjekat i predmet zakona nisu više društveni, već tehnički zahtevi
...
On ima jake razloge da želi takvu situaciju
...
Njegovi sudovi
postaju potpuno racionalni pošto razume društvene potrebe i ekonomsku situaciju i može da ih uključi u svoje proračune
...
On ih, pre svega,
razrađuje i one su suštinski podređene njemu i njegovim tehnikama
...
Tehničar analizira i predviđa; on ne podnosi neodređenosti, niti toleriše bilo ka45

Hans Kelsen (1881–1973): austrijsko-američki pravnik
...
prev
...
Te dve karakteristike objašnjavaju
mnoštvo zakona
...

Ponovljeno donošenje zakona, ili njihovo beskrajno mnoštvo, naglašavali su činjenicu da su zakoni prolazili neprimećeno
...
Bilo šta što tehničar smatra
tačnim mora se pretvoriti u zakon
...
Njegov analitički duh ga navodi da opaža, razume i potvrđuje strogo lokalizovane istine i onda one, tako striktno ograničene,
postaju predmet zakona
...

Savremeno umnožavanje zakona može se objasniti i potpunom
averzijom pravnog tehničara prema pojmu doktrinarnog prava, prema zakonodavstvu ,,koncepata”
...
46
Takvo stanje stvari je neprihvatljivo za tehničara, koji se iznad svega
plaši proizvoljnog, ličnog i neočekivanog
...
Iz tog razloga
on smatra poželjnim da sudiju ili administratora zatvori u sve tesniju
tehničku mrežu, da ga sve više opkoli pravnim propisima, tako da
građanin nepogrešivo razume kuda se uputio i kakve se posledice
mogu očekivati
...
Tradicionalni razvoj zakona podrazumevao je neku vrstu takmičenja između sudija i hohštaplera; ali
s napretkom tehnike to više nije slučaj
...
Sada je pravi
problem kako ograničiti aktivnosti onih koji hoće da primenjuju zakon samo zato da bi ga zloupotrebili, od sudije pa nadole, do najnižeg
zatvorskog čuvara
...
): ,,Sudija je pravi glas građanskog zakona
...
(Prim
...
)

Tehnika i država

315

Prema tome, i najmanji detalj mora biti zaodenut uzvišenošću
zakona: na kraju krajeva, zakon se odnosi na organizovano društvo
...
Čak je i zakon o imovini temeljno izmenjen poremećajima koje je tehnika izavala u vlasništvu nad imovinom
...

Što se tiče posledica, verujem da se one mogu svesti na dve: zakon postaje puki instrument države; i konačno, zakon nestaje
...

Ne tvrdim da je suština zakona svedena na volju države
...
Kada zakon postane tehnički, on se
mora formulisati na osnovu tehničkih metoda; neophodno je predložiti ,,edikt” (ukaz) iz nekog centra (baš kao u latinskom e-dicere)
...
Ta tendencija je osnažena činjenicom da istovremeno i država postaje tehnička
...
Uvek je, naravno, moguće istaći
premoć onih aspekata zakona koji su drugačiji od njegovog stvarnog
izraza; oni su potpuno izdvojeni iz realnosti, odvojeni od nje zastrašujućim arsenalom strogo administrativnih tekstova i specifičnim jezikom tehničkog mentaliteta
...
Država,
kad god hoće da se izrazi, stvara zakon
...
Država
je zakon za sebe i ne priznaje nikakva pravila osim svoje sopstvene
volje
...
Ta bogolika volja države je za savremenog čoveka najprecizniji izraz tehnike
...
To raspadanje je značajno zbog dve stvari: gubitka cilja i
domena zakona
...
To nije proizvoljna tvrdnja; pored toga, ne mislim na pravdu
koja je predmet svih vrsta intelektualnih tortura
...
Zamena pravde redom,
ma koliko mogla biti korisna da bi se zakon učinio tehničkim, i sama
postaje dodatni faktor u tom razdvajanju
...
Zakon mora da obezbedi red
...
Zakon mora biti efikasan
...

Ponovo smo svedoci opšteg preobražaja sredstava u ciljeve
...
On je efikasan efikasnosti radi; a pojedinačni zakoni su smišljeni isključivo s namerom da budu efikasni
...
Ideja da svaki čovek ima funkciju u društvu, da zakon postoji da
bi mu pružio sredstva za ispunjavanje te funkcije i pobrinuo se da je
on zaista ispunjava, predstavlja pravdu in abstracto
...
Ono što je
novo (i što se nalazi u procesu potpune transformacije pojma funkcije) jeste odnos funkcije i tehnike
...
Zakon više ne usklađuje čovekove
funkcije u odnosu na pravdu
...
Svačija funkcija, kada jednom postane tehnička, u tehnici nalazi svoj smisao i vrednost; njeni stvarni
rezultati i sudbina su od male važnosti
...
Na taj način, on čini samo deo veće
nauke o socijalnim odnosima i povezanostima
...
Tradicionalno je postojao specifični domen prava,
koji se mogao lako definisati, na primer poređenjem različitih pravnih sistema, sadašnjih i prošlih
...
Više nije moguće razlikovati šta jeste zakon, a šta nije
...
Očigledan primer za to je problem planiranja: istinski pravni domen danas je domen planiranja
...
Domen zakona,
prema tome, nije više definisan predmetom ili ciljem, već metodom
...
Njena mera više nije preokupacija zakonom i pravdom
...
Na taj način, rastvoreno je sâmo
biće zakona
...
Ljudi koji danas preziru zakon makar se ne zavaravaju lažnim utiscima
...

IV
...
Za poslednjih tridesetak
godina, kada je susret države i tehnike postao neposredniji, tehnika
se razvijala brže nego ikad, ne samo u skladu sa svojom unutrašnjom
logikom, već i na osnovu moći i podrške države
...
Videli smo, na primer, da je statičnost kojoj teži tehnika države kompenzovana aktivnostima privatnih
tehnika – pri čemu inicijativa ostaje na pojedincu, čak i kad privatna
tehnika postane državna
...
Čovek postepeno
gubi iluzije o tehnici i svoju zaslepljenost njome
...
Međutim, čovek još
nije spreman da poveruje u realnost te nove situacije; on je sklon da
odbaci, odvojeno od loših upotreba tehnika i doktrina, rezultate tog
spoja države i tehnike
...
Sama tehnika je ta koja se promenila
...
U

318

Tehnika ili Ulog veka

svakom slučaju, čovek vidi da se tehnika promenila, ali nije voljan da je
previše temeljno istražuje iz straha da će izgubiti i poslednju nadu
...
U društvu u kojem
vlada ravnoteža, svaka nova kulturna tendencija, svaki novi impuls
suočava se s nekim preprekama koje deluju kao prva linija društvene odbrane
...
To je posledica proste činjenice da se svaki novi faktor mora integrisati u kulturni okvir, a taj proces zahteva
izvestan vremenski period, jer uključuje modifikacije dva elementa,
koji deluju jedan na drugi
...
Na jednoj strani se odvija
neka vrsta procesa selekcije, dok se na drugoj javlja otpor, koji polako popušta
...

Razmotriću četiri
...
Svaka civilizacija ima precizna pravila ponašanja,
koja su pokrivena izrazom moral, u svom francuskom ili anglosaksonskom značenju
...
Ona određuju šta je dobro, a šta loše i shodno tome prihvataju ili odbacuju datu inovaciju
...
Iz
razloga koji su još uvek slabo shvaćeni, javno mnenje se može pokrenuti u određenom smeru pod uticajem nekog impulsa ili može ostati
neposlušno
...
Ono može učiniti moral zastarelim ili
ga dovesti do pobede
...

Društvena struktura snažno reaguje kad god joj novi faktori zaprete
promenom
...
) Sistemi ili ideje nisu više jedini delujući faktori; ekonomski

Tehnika i država

319

odnosi ili društveni faktori mogu poremetiti ravnotežu čak i u situaciji stabilnosti, koja je prethodno smatrana sigurnom
...

Sada se možemo upitati u kakvoj se situaciji danas nalazimo u odnosu na te faktore, kada je reč o tehnici
...
Ono je potpuno usmereno
u korist tehnike; modernog čoveka interesuju samo tehnički fenomeni
...
Šta uzbuđuje gomilu? Dostignuće: bilo u sportu (kao rezultat neke
sportske tehnike) ili u ekonomiji (kao u Sovjetskom Savezu), uvek je
reč o istoj stvari
...
Ono što je važno
jeste ići više i brže; predmet dostignuća je od malog značaja
...
Moderni čovek može razmišljati samo u brojevima; i što su brojevi veći, veće je i njegovo zadovoljstvo
...
On je u tom procesu redukovan skoro do ništavnosti
...
On je ograničen i
osujećen u mišljenju i delovanju sveproždirućom stvarnošću, kao nečim spoljašnjim i nametnutim
...
A onda, iznenada, saznaje da je avion koji proizvodi
njegova fabrika leteo brzinom od 1200 kilometara na sat! Sve njegove
potisnute snage lete u nebo zajedno s tom brojkom
...
Otišao je korak
dalje ka ujedinjenju s gomilom, jer gomila kao celina je ta koju pokreće
dostignuće, kao otelotvoruje njene volje za moć
...

Javno mnenje je važno zbog dva svoja elementa
...
To obožavanje nije pasivno već
istinski mistično
...
U
tom smislu je Musolini bio u pravu kada je govorio o ljudima koji se

320

Tehnika ili Ulog veka

ostvaruju u državi i kroz državu, kao kolektivni instrument moći
...
,,Verujem u tehniku”, izjavio je Henri Volas (Henry
Wallace), bivši Sekretar za trgovinu Sjedinjenih Država
...
Čovek doživljava kao skandal kada mu
se kaže da tehnika prouzrokuje zlo; muke koje stvara jedna tehnika
odagnaće neke druge tehnike
...

Drugo, postoji duboko uverenje da su tehnički problemi jedini
ozbiljni problemi
...
,,Samo tehnika nije puko
brbljanje
...

Na ta dva načina, mističan i racionalan, javno mnenje je potpuno
orijentisano na tehniku
...
Ta tehnika
nikada nije bila potpuno iskorišćena samo zato što je javno mnenje
dovoljno naklonjeno tehnici i bez nje
...

Što se tiče treće ograničavajuće sile – društvene strukture – pitanje
je da li društvena struktura našeg sveta deluje kao kočnica tehničkog
razvoja
...
Taj fenomen
nije previše varirao; i u ovom trenutku svedoci smo prodiranja tehnika u društvenu strukturu
...
Ceo materijalni svet u kojem živimo počiva na toj tehnološ-

Tehnika i država

321

koj osnovi
...
)
Na sličan način, naša analiza nas je dovela do ideje da s napredovanjem tehnike u datom društvu, ona pokazuje tendenciju da u tom
društvu reprodukuje društvene strukture koje su je stvorile
...
Danas smo svedoci
neke vrste rekonstitucije razbacanih fragmenata društva; zajednice i
udruženja svuda bujaju
...
Današnje učvršćivanje društva u oštrom je kontrastu s nepostojanošću XIX veka
...
Ako detaljno razmotrimo te nove društvene forme, otkrivamo da su sve organizovane kao funkcije tehnike
...
To mogu biti sportska
ili kulturna udruženja, s jasno prepoznatljivim ciljem (Dickson)
...
To mogu biti zajednice kao
što su kibuci, čiji je cilj da koriste tehnike, a da čoveku istovremeno
dozvole normalan život
...
Tradicionalna
društva su bila usredsređena na ljudske potrebe i instinkte (na primer
u porodici, klanu, vlastelinstvu)
...
U modernom društvu, čovek nije postavljen u odnosu na druge ljude, već u odnosu na tehniku;
iz tog razloga društvena struktura tih društava je potpuno izmenjena
...
Moderni kolektiviteti i grupe ne postoje izvan tehnike – oni su predstavnici ključne
tendencije našeg vremena
...
Jasno je da

322

Tehnika ili Ulog veka

se kolektivističko društvo ne može biti uspostaviti, čak ni zamisliti,
osim kao nešto što izrasta iz ekstremnog tehničkog razvoja
...

Na osnovu toga moramo zaključiti da su naše društvene strukture, posmatrane u bilo kom svetlu, jednoglasno naklonjene tehnici i
da teško mogu delovati kao nešto što će je obuzdati
...
Ali,
već smo videli da je država odustala od te funkcije, time što se odrekla
svoje upravljačke uloge u korist tehnike
...
Možda bi bolji
izraz bio izokrenut; faktori koji su nekada delovali kao prepreka danas
su postali moćni saradnici tehnike
...
) Tehnika se,
dakle, ne susreće s bilo kakvim preprekama ili smetnjama svom napredovanju
...

Tehnika koja nema granica nije sama po sebi zabrinjavajuća
...
Pod time ne podrazumevamo da mašina teži da zameni čoveka; ta činjenica je dobro poznata
...
On nije u stanju da je ograniči, čak ni da je usmeri
...
Takođe
su mi poznate nade onih koji stalno prepisuju lekove za tog đavoljeg šegrta, koga bez zazora nerazborito prizivaju
...
Realnost je da čovek više ne raspolaže nikakvim
sredstvima za podređivanje tehnike, koja nije neki intelektualni, čak
ni duhovni fenomen, kakvom bi neki hteli da je vide
...
Samo tim
sredstvima čovek bi možda mogao da utiče na nju
...
Prema
tome, u društvenom karakteru nema ničeg što bi obuzdalo tehniku,
jer njoj sada služi sve što je društveno
...
Čovek sluti
da postoji samo jedan razuman izlaz: pokoriti se i uzeti sve što se
može od onoga što mu tehnika tako bogato nudi
...

Kaže se da se moderni čovek okružen tehnikom nalazi u istoj situaciji kao preistorijski čovek usred prirode
...
Oba okruženja mu daju život, ali oba ga izlažu krajnjoj
opasnosti
...
U radosti osvajanja
on nije primetio da mu ono što je stvorio oduzima mogućnost da
bude ono što jeste
...
Država, taj poslednji čovekov
zaštitnik, udružila se s tuđinskim silama
...

Uočili smo da različite tehnike donedavno nisu bile u međusobnom
odnosu
...

Osnovna posledica državnog delovanja na tehnike je koordinacija
celog kompleksa
...
Ona u tome igra svoju pravu ulogu,
ulogu koordiniranja, prilagođavanja i uravnotežavanja društvenih sila
...
Ona uspostavlja odnos između njih stvarajući

324

Tehnika ili Ulog veka

organizme odgovorne za tu funkciju, kao što su, na primer, jednostavni organi veze između ministarstava
...
Sâmo planiranje je rezultat dobro primenjenih tehnika, a samo je država u poziciji da napravi planove koji će važiti na
nacionalnom nivou
...

Takve operacije se organizuju i nalaze svoje pravo mesto samo u
okviru planiranja
...
Stalno nalazimo konkretne dokaze
za to; u koordinaciji železničkog i automobilskog saobraćaja, koordinaciji proizvodnje čelika i motornih vozila i aviona, koordinaciji medicinske profesije i socijalne zaštite, koordinaciji spoljne i kolonijalne
trgovine, u celoj oblasti finansija i tako dalje
...
To je nemoguć zadatak za privatno
preduzeće, ne samo zato što je reč o globalnom fenomenu, već zato
što su sami tehničari specijalisti
...
Država ima pribiližnu predstavu o raspoloživim ljudskim i tehničkim resursima i može
preuzeti funkciju koordinatora, koja je još u povoju
...

Uzmimo, na primer, mnoštvo tehnika neophodnih za proizvodnju
filma
...
Postoje potpuno nove tehnike, kao što je tehnika
supervizije scenarija i tako dalje
...
Ali, pogledajmo razmere
zadatka koordinacije još složenijih grupa tehnika, na nacionalnom

Tehnika i država

325

nivou, koje pružaju aktivan otpor koordinaciji
...
Pored toga, samo država može da je ostvari
...
Pojedinačne specijalizovane discipline – na
primer, tehnike biologa, inženjera, sociologa, psihologa – kombinuju
se da bi proizvele nove tehnike, kao što su psihotehnike i industrijski
odnosi
...

Uz koordinaciju različitih tehnika, država obezbeđuje materijalna
sredstva koja daleko prevazilaze moći pojedinca
...
Sve što je nekada bilo potrebno bili su eskimska oprema,
brod, saonice, psi – i iznad svega, hrabrost
...
Onome koji sanja o osvajanju neistražene teritorije na raspolaganju stoje sva moguća sredstva za smanjivanje opasnosti
...
Ali zašto odbaciti nova sredstva? Zašto ugroziti svoj život kada
se posao može bolje obaviti bez toga? Očigledno, razmetanje hrabrošću je nerazumno
...
Ali, nijedna
privatna osoba nema sredstva da pokrene ogroman aparat koji je za
to potreban
...
Isto važi i za podmorska istraživanja
...

Ali, država zahteva nešto kao naknadu za svoje subvencije
...
Država želi opipljive tehničke rezultate
...
Rezultati moraju značiti tehničko uvećavanje u korist države; to je jedini uslov pod kojim je moguć ugovor
između države i pojedinca
...
Potom
je izgledalo da je država izgubila interesovanje za to; ali, u poslednjih
trideset godina ona je nastavila politiku nagrađivanja tehnologa i izumitelja
...
Dovoljno je pomenuti poljoprivrednu
mehanizaciju, automatske vršalice i žetelice i tako dalje
...

Potreban je posrednik, to jest, ili kapitalista koji ih iznajmljuje poljoprivrednicima ili poljoprivredna zadruga koja kupuje mašine
...
(Takva mašinerija se,
prema tome, mora smatrati tehnički nazadnom)
...
Ali, te tehnike prevazilaze resurse poljoprivrednih zadruga
...
Jedan je da se eksproprijacija zemlje u korist kapitalističkih korporacija, koje će iskorišćavati ogromne površine najsavremenijim tehničkim sredstvima
...
Još uvek je moguć izbor između te dve opcije
...

Država pruža tehničke mogućnosti razvoja koje niko drugi ne
može da obezbedi
...
Samo je država u poziciji da naučnicima stavi na raspolaganje
dostupne rezultate naučnih istraživanja iz drugih delova sveta; država može iskorišćavati informacione tehnike kojima ne može da barata nijedan manji učesnik
...
Samo država može
kupiti potrebnu naučnu opremu i uz to dati naučniku nezamenljivu
podršku svog autoriteta
...
Ali,
u svojoj primeni, ona nailazi na neke konkretne teškoće, posebno s
pojedincima
...
Javno mnenje je potpuno i odlučno naklonjeno tehničkom napretku
...
Tehnički napredak je ono što već znamo
...
Ako se otkriće
ne odnosi na javnost neposredno, njena reakcija je generalno pozitivna, kao na primer, u slučaju nadzvučnog aviona
...
Tu interveniše država
...
Setimo se borbe oko vakcine protiv
tuberkuloze, Kalmeta (Calmette) i Gerena (Guérin)47, kao i rezervi
nekih naučnika prema ,,polivalentnoj vakcinaciji”, koja je sada obavezna u Francuskoj
...
Pored toga, država je svoje mišljenje zaodenula svojim autori47

Bacille Calmette-Guérin, BCG: Be-Se-Že, vakcina protiv tuberkuloze
...
prev
...
Tamo gde
je bilo potrebno, autoritet je bio osnažen prinudom
...
Dete koje nije bilo vakcinisano nije moglo biti primljeno u
školu; a dete koje nije primljeno u školu nema pravo na dečji dodatak
...
Fridman piše: ,,Očigledno da je u društvu u kojem važan zadatak psihotehničara nije potpomognut autoritetom države
...
”
Fridman nastavlja opaskom da državni autoritet oslobađa tehniku iz
poseda privatnih osoba
...

Autoritet koji država daje tehnici postaje činilac u njenom razvoju
...

Institucije u službi tehnike
Država potom nastavlja da stvara organe koji treba da zadovolje
zahteve tehnike i tu se otvaraju brojne mogućnosti
...
CNRS (Nacionalni centar za naučna istraživanja) je prilično
autonoman
...
Taj naziv sadrži
reč naučni, ali rad Centra je pre svega tehnički
...
Obratimo pažnju na izjavu Luja de Brolja (Louis de
Broglie) i Frederika Žolio-Kirija (Fréderic Joliot-Curie): ,,Za Francusku tu nije reč o održavanju naučnog i tehničkog istraživanja uprkos
činjenici da je nacija siromašna; reč je o njegovom razvoju upravo
stoga što je nacija siromašna
...
Naučno istraživanje
je opravdano u siromašnoj zemlji zato što ono proizvodi neke tehnike
koje omogućavaju potpunije iskorišćavanje resursa te zemlje
...
Nauka postaje
sve podređenija potrazi za tehničkom primenom
...

CNRS nije institucija za bezinteresno i objektivno istraživanje, niti je
čisto kulturni entitet
...
Moramo, međutim, priznati da francuska država
još ne razume šta tačno treba očekivati od tog ujedinjenja
...

Bikar (Biquard), šef kabineta Državnog podsekretara za naučna istraživanja, napisao je da je razlog zbog kojeg CNRS treba da ostane nezavisan od Nacionalnog ministarstva za obrazovanje to što ,,Zadaci
CNRS – zapošljavanje, obuka, oprema, koordinacija, organizacija i
upravljanje – imaju dovoljnu težinu da bi opravdali postojanje administracije podesne za naučno istraživanje; administracije u kojoj
naučnici treba da igraju najvažniju ulogu
...

Ali, stvaranje CNRS je očigledno tek prvi korak
...
Demokratska država se pokazala očigledno nedoraslom zadatku razvoja tehnika, a CNRS nema prestiž ili sredstva koja bi imao u autoritarnoj
državi
...
Mada
je generalno usmeren ka tehničkoj primeni i otkrićima, ostavljene su
izvesne mogućnosti (pri tom, sve ograničenije), koje u principu ne
mogu dovesti do neposredne primene
...
Nikada se ne zna unapred
koja su otkrića podložna primeni
...
Jedan eksperiment
će napraviti prodor i omogućiti eksplozivan tehnički napredak
...
To priznajemo
...

Već smo ispitali zahteve neposredne primenljivosti; ovde ih ponovo srećemo na nivou države
...
Država tvrdi
da predstavlja javni interes i da stoga ima obavezu da bude ,,dobar
menadžer”, trošeći javne prihode samo pod uslovom da oni imaju
neki smisao, da su isplativi
...
Neko bi mogao reći da takva aktivnost ne bi trebalo da bude
nemoguća; ali, zapravo, ona jeste nemoguća
...

Država zahteva da se sve što je naučno uključi u tok ,,normalnog
razvoja”, ne samo zbog javnog interesa, već i zbog svoje volje za moć
...
Država brzo dolazi do zahteva da tehnika održi
svoja obećanja i bude efikasna sluškinja državne moći
...
Kao što
finansijer traži svoj interes u novčanom dobitku, tako ga država traži
u moći
...
I kapitalisti i država postaju
nestrpljivi na isti način kada dođe do zastoja u istraživanjima, zbog
eksperimenata koji unapred ,,ne vode ničemu”, zbog ,,nesigurnosti”
naučnika kada zaroni u čisto istraživanje, a da ne zna unapred koja će
se istraživanja isplatiti, a koja ne
...

U slučaju nauka koje dopuštaju praktičnu primenu, javlja se neposredan zahtev za tom primenom
...

Država počinje dodeljivanjem preciznih zadataka naučnom istraživanju, izdajući direktive za pronalaženje rešenja za neke hitne probleme, kao što su, na primer, brži metod za proizvodnju mašinskog
dela, mlaznog avionskog motora i tako dalje
...
U demokratskom sistemu
nema sankcija protiv naučnika koji ne ispune zahteve države, osim
uskraćivanja finansijske podrške
...
Iako još ostavlja prilično veliki prostor za ličnu inicijativu, on ipak teži da bude sve određeniji po tom pitanju
...

Čini se da je u Sovjetskom Savezu Akademija nauka državni organizam koji usmerava istraživanja i određuje okvir u kojem će se odvijati naučne aktivnosti
...
Član 2, statuta, konačno utvrđen 1935, zadužio je Akademiju za obezbeđivanje ,,napretka teorijskih i primenjenih nauka”
...
Akademija planira tok istraživanja
i dodeljuje zadatke institutima
...
godine Sovjetski Savez je tvrdio da ima sedam i po miliona tehničara svih klasa
...
Jedan od njenih instituta
(Institut za informacije) zadužen je za sakupljanje tehničkih publikacija iz celog sveta; samo za taj zadatak zapošljava dve hiljade ljudi s punim radnim vremenom
...
Međutim, sistem u
celini je slabo shvaćen
...
Ali, ne treba zaboraviti odluke države, donete na inicijativu
Komunističke partije, u slučaju Lisenko48
...


Trofim Denisovič Lisenko (1898–1976): rukovodilac sovjetske agronomije pod
Staljinom
...
(Prim
...
)
48

332

Tehnika ili Ulog veka

Gosplan49, čija je suštinska funkcija koordinacija novih naučnih
elemenata, tesno je povezan sa Akademijom
...
Na taj način,
bila je moguća sistematska i racionalna procena naučnih istraživanja,
čiji su rezultati potom bili integrisani u sam državni plan
...
Trenutno se to istraživanje usmerava na osnovu
generalnog plana i potreba države, a celina se procenjuje sa stanovišta
pojedinačnih tehnika
...
je dodelio približno deset milijardi rublji za naučno istraživanje, što čini 20% svih industrijskih ulaganja iz budžeta
...
U principu, postoje privatna tela
koja izvode istraživanja u svim zamislivim domenima – kao što su
razni komiteti za politička istraživanja, komiteti za društvena istraživanja i tako dalje
...

Između tih tela, koja su u velikoj meri osnovana od strane privatne
industrije ili države, a potom pridružena univerzitetima, uspostavljaju se sve bliži odnosi
...
)
Pristup tim istraživačkim centrima je standardna procedura za
javne servise kojima su potrebne informacije
...
Ti biroi primaju zahteve iz svih oblasti
(poljoprivrede, industrije i tako dalje) i usmeravaju istraživanja
...
Na osnovu toga, odgovarajuće adGosplan: Državni komitet za planiranje, zadužen za pravljenje petogodišnjih planova
...
prev
...

Tehničke operacije te vrste i opsega postale su sve neophodnije,
budući da država u sve većoj meri finansira tehnička istraživanja
...
Prema tome, država ima neposredan interes za takve institucije; stoga neće ostaviti neiskorišćenim
mogućnosti koje se tako otvaraju
...

Pored toga, američka država je organizovala sopstvene istraživačke službe
...
Odbor za planiranje nacionalnih resursa, koji je postojao od 1923
...
Danas postoje druge, mnogo specijalizovanije agencije, od
kojih je najsveobuhvatnija Komisija za atomsku energiju
...

Konačno, pomenimo da Sjedinjene Države imaju snažnu potrebu
za koordinacijom istraživanja koje sprovode različite agencije
...
Rad tih organizacije
će blagovremeno dovesti do ostvarenja projekta koji je već u toku: do
stvaranja centra za naučna istraživanja usmerena na tehničke ciljeve,
Federalnog odbora za istraživanje (Federal Research Board)
...
Ali, moramo primetiti da država za svoja istraživanja upućuje poziv najboljim
naučnicima (u Sjedinjenim Državama naučnici su veoma zainteresovani da rade za državu, imajući u vidu niske plate univerzitetskih
profesora); zatim, da ti naučnici, s obzirom na velike zahteve države,
imaju malo vremena da rade bilo šta drugo; i da ih država zapošljava
u sve većem broju
...
Samo 4%
odlazi na fundamentalna naučna istraživanja
...
i nekih Ajnštajnovih izjava u javnosti, izgledalo neophodno potpomoći naučna istraživanja, država je
pozvana u pomoć, tako da je 1951
...
Kada je, posle lansiranja
Sputnjika, novi izveštaj (takozvani Votermanov izveštaj(Waterman))
uputio novi zahtev za državnom intervencijom, država je reagovala
tako što je otvorila radno mesto savetnika predsednika za nauku i
tehnologiju, osnovala Nacionalni naučni komitet (National Scientific
Comitee) i tako dalje
...
Naučno i tehničko takmičenje između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza mora neizbežno proizvesti centralizaciju i uvećanje
političke moći u Sjedinjenim Državama
...
U njemu više neće biti ni govora
o slobodnom istraživanju
...
Ona ih prisiljava
da se specijalizuju u sve većoj meri, ostajući pri tome naredbodavna
sila koja stoji iza specijalista
...
Sve
je podređeno ideji služenja i korisnosti
...

U slučaju Zweckwissenschaft razvoj tehnike dostiže svoju najvišu
tačku, na štetu nauke
...
Ali, s obzirom na
spoj države i tehnike, situacija bi teško mogla biti drugačija i, u celini
uzev, ne može se reći da je taj sistem dao loše rezultate
...
Nacistička vlada je zabranila
istraživanje u oblasti kratkotalasnog radija zato što je smatrala da to
istraživanje nema budućnost i da se ne može primeniti
...
S druge strane,
nacističko ,,direktno” istraživanje proizvelo je impresivne rezultate
...
A posle rata, Sjedinjene Države i Sovjetski
Savez preuzeli su te izume i njima se koristili
...
I mi postepeno napredujemo ka toj koncepciji, koja se na duge staze može pokazati pogubnom, bez obzira na
blještavi vatromet koji proizvodi u ovom trenutku
...
Država i tehnika – koje su sve više međusobno
povezane – postaju najvažnije sile modernog sveta; one potpomažu
i jačaju jedna drugu u svom kretanju ka zajedničkom cilju: stvaranju
jedne naizgled neuništive, totalne civilizacije
...
One su danas predmet velikih otkrića – i velikih
nada
...
Pre no što ih proučimo,
razmotrimo zašto su se pojavile
...
Potrebe
Ljudska tenzija
Nikada ranije se nije toliko zahtevalo od čoveka
...
Ali, ti ljudi su bili robovi
ili ratnici
...
A ritam tog rada nije tradicionalni, predački; niti je
njegov cilj rukotvorina koju je čovek stvorio s ponosom, delo koje je
sam osmislio i u kojem je ostvario sebe
...


337

To danas važi čak i za zemljoradnike
...
On u njemu podrazumeva odsustvo, dok je ranije
podrazumevao prisustvo
...

Po prvi put u istoriji čovek trpi uticaje na tako mnogo netradicionalnih načina
...
Ali današnji rat je totalni rat, jedinstven i neverovatan fenomen
...
On podvrgava svakoga istom načinu života, stavlja svakoga na isti nivo sa svima ostalima i svima preti
istom smrću
...
Rat danas svojom bukom, pokretima, ogromnošću
sredstava i preciznošću mašina prevazilazi ljudsku izdržljivost, a sam
čovek je postao samo objekat za ubijanje i žrtva stalne panike, koju ne
može pretvoriti u ličnu akciju
...
Ali, uključen u mašinu i posvećen
njenim ciljevima, on se trudi da sve to izdrži i tako i sam postaje zadivljujuća mašina
...

Nema sumnje da su ratni uslovi nenormalni i izuzetni
...
Ratni
uslovi na kraju postaju njegovo skoro normalno stanje; naime, ,,nenormalno” i ,,izuzetno”, s nešto manjim intenzitetom, reprodukuju
se redovno, svakog dana
...
Petnaest minuta vežbanja ne može nadoknaditi osam sati nepokretnosti
...
Čovek je stvoren za živo okruženje, ali boravi u bezbojnom svetu napravljenom od kamena, cementa,
asfalta, stakla, gvožđa i čelika
...
Mačke i psi malo-pomalo nestaju iz gradova,
pošto su konji već nestali
...
Čovek je stvoren da ima prostor u kojem će se kretati, da bude
zagledan u daljine, da živi u sobama koje, čak i kada su male, izlaze
na otvorena polja
...

Svaki čovek se nalazi u toj stezi, ne samo proletarijat, i tu se ništa
ne može učiniti
...
Ali čovek se i dalje oseća nelagodno u tom
tuđinskom okruženju, a napregnutost koja se od njega zahteva snažno pritiska njegov život i njegovo biće
...
Ali, novo tehničko
društvo je dovoljno oprezno i sposobno da predvidi te ljudske reakcije
...
Sve više se pribegava psihologiji; svi znaju koliko je važan moral! Čovek može da podnese najsurovije i najnehumanije životne uslove, ako je njegov moral na visini
...

U svetu u kojem tehnika od čoveka zahteva najviše, taj maksimum
može dostići, održavati ili nadmašiti – što se ponekad zahteva – samo
volja koja je uvek nepokolebljiva i napregnuta
...
On ni u kojem slučaju nije pripremljen za takvo uzvišeno stanje; ako ga ponekad i dosegne na prirodan način, taj
zanos traje samo nekoliko trenutaka
...

Moraju se stvoriti psihološka stanja koja će pojedincu omogućiti da
pruži svoj maksimum u ratu (ili u miru) i da se odupre klonulosti i
obeshrabrenosti kada se suoči sa zastrašujućim životnim uslovima u
koje ga je gurnula tehnika
...
predviđao se kratak rat; moral trupa, govorilo se,
ne bi mogao da izdrži duže vojevanje
...
Godine 1917, predviđalo se
da će beda koja je pratila revoluciju dovesti do brzog pada komunizma
...
U zavisnosti od toga kojoj su strani bili
privrženi, ljudi su slavili veru u Hitlera, u otadžbinu, u komunizam
...
U bici između
snažnog američkog bombardovanja i snažne nemačke propagande,
nemačka propaganda je odnela prevagu
...
nije bilo uočljivog pada proizvodnje i da su nemački
radnici radili sa istim entuzijazmom kao i ranije
...
Čovek može da izdrži gladovanje, neudobnost i najnenormalnije uslove, pod uslovom da je psihološki dopingovan
...
Da ne bi doživeo slom
i da ne bi zaostajao (a to je upravo ono što tehnički progres zabranjuje), on mora posedovati psihičku snagu koju nema u sebi i koja,
prema tome, mora doći s nekog drugog mesta
...

Kada neki od radnika počne da zaostaje, zbog umora ili nezadovoljstva, proizvodna traka se zaustavlja, a drugi radnici su prinuđeni da
naprave pauzu
...
On prema
njima oseća krivicu i to osećanje deluje kao psihološki stimulans koji
ga na efikasan način primorava da nastavi s radom, u kolektivnom
ritmu, uprkos zamoru ili nezadovoljstvu”
...
Ideologije su dobar primer
...

Tehnika, dakle, donosi svoju ideologiju; i svaka tehnička realizacija rađa svoje sopstveno ideološko opravdanje
...
TVA je izvorno bio tehnički program za razvijanje hidrauličke energije i sprečavanje opasnih poplava
...
Pokazalo se da

340

Tehnika ili Ulog veka

je to bio uspešan poduhvat, bez obzira na to šta su neki ljudi mogli reći o njemu
...
Ali,
mit je počeo da se širi čak i pre nego što je program dao konkretne
rezultate, tako da je TVA danas postao simbol regionalizma u SAD
...
Slušamo o ,,maršu demokratije” i druge slične panegirike
...
Ali, te činjenice ni u kom slučaju ne
podrazumevaju takve konstrukcije
...
Štampa i radio zatim preuzimaju te maštarije
i popularizuju ih; a javnost, koja se uvek oseća nelagodno zbog svog
neuspeha u pronalaženju rešenja za probleme kojima joj se pune uši,
spremno prihvata ono što izgleda kao rešenje i daje mu legitimitet
...
Kada javnost jednom prihvati takav
mit, na osnovu njega se razrađuju druge tehničke šeme
...
Ali, ta srodnost je samo privid
...
Možda je ispravnije reći da susret čoveka i tehnike nužno
dovodi do toga
...
Ljudi jednostavno ne mogu da
prihvate da velika brana ne proizvodi ništa drugo osim struje
...
Pored toga, pošto takva dela podrazumevaju
ogromne žrtve, one se moraju opravdati (činjenica na koju ću se vratiti u razmatranju propagande)
...
Mehanizam TVA nam pruža odličan primer tog procesa
...
To je prvi cilj psiholoških tehnika
...
To je zakon
tehnike; taj učinak se može ostvariti samo totalnom mobilizacijom
ljudi, njihovih tela i duša, i to podrazumeva eksploataciju svih ljudskih psihičkih snaga
...
” Ta tvrdnja bi se mogla prihvatiti kada bi
ravnoteža bila stabilna ili statična
...
Od njega se traži nešto što on sam od sebe nikada ne bi dao
...

Modifikacija ljudske psihe, kao posledica međusobne povezanosti
svih tehnika, čini besmislenom navedenu tvrdnju
...

Ono može da ponovo uspostavi ,,ravnotežu”, na višoj ili nižoj tački (u
zavisnosti od primenjenih kriterijuma); ali, u svakom slučaju, može je
uspostaviti na nivou drugačijem od onog iz pretehničkog doba
...
Mašina ne
teži samo tome da stvori novo ljudsko okruženje već i da izmeni samu
ljudsku suštinu
...
On se mora prilagoditi, kao da je svet potpuno nov, univerzumu za koji nije stvoren
...

Stvoren je da jede kada je gladan i da spava kada je pospan; umesto
toga, pokorava se satu
...
Stvoren je kao celovito biće, a sada je fragmentiran delovanjem svih sila modernog sveta
...

Čula i organi mašine uvećali su moć ljudskih čula i organa; ona mu je
omogućila čoveku da prodre u novu sredinu i otkrila mu nove vidike,
nove slobode i oblike pokoravanja
...
Deluje preko posrednika i zato je izgubio kontakt sa stvarnošću
...
Čovek
kao radnik je izgubio kontakt s primarnim elementima života i sredine, tim osnovnim materijalima svog stvaralaštva
...
On zna samo za mašinu
...

Ljudi s naučnim znanjem o materijalima mogu se naći samo u
istraživačkim institutima
...
Ljudi koji zaista koriste materijale da bi napravili finalni proizvod, takođe ih ne poznaju
...
Ali, opet
se ne može reći da je čovek prilagođen mašini
...

Ali, nepokretan u mreži cevčica i dovoda, on je gluv, slep i nemoćan
...
Na primer, u njegovu kacigu je ugrađen elektroencefalogram, koji ga upozorava na naglo razređivanje kiseonika pre
nego što mu to kažu njegova čula
...
A njegova situacija nije izuzetna
...
Njegovo okruženje je izmenjeno
kao celina – sve ono što čini njegovu sredinu, sredstva za život, pejzaž i
navike
...
Njegovo mesto stanovanja se sve više mehanizuje,
slično fabrici, kroz ekstremnu podelu rada i organizaciju kućnih po-

Ljudske tehnike

343

slova
...
Od 1930-ih, međutim, sistematična organizacija kuhinjskog prostora bila je potpuno prihvaćena,
sa svoja tri radna ,,centra” (za pripremu, kuvanje i pranje), zajedno s
,,tejlorizacijom” pokreta za kuvanje
...
To je
takođe smestilo domaćicu u laboratoriju, u precizno uređenu mrežu
neumoljivih pokreta, koji predstavljaju robovanje hiljadu puta zahtevnije od bilo čega iz prošlosti
...
Francuska je na pragu tog preobražaja; u Sjedinjenim Državama je to već daleko napredovalo
...

Žena i deca više ne ispunjavaju svoju tradicionalnu funkciju
...
,,Ognjište” više nema nikakav smisao, niti ima razloga za strpljivo građenje
porodičnih odnosa
...
Ali, kakvo stanje uma? Izgleda da to u ovom
trenutku niko ne zna
...
”
Mašina u još većoj meri modifikuje opremanje stana
...
Gidion zaključuje da mehanizacija ,,sprovodi tiraniju nad stanovanjem”
...
I jedno i drugo mora se modifikovati zbog
mehanizacije kućnog enterijera; kuća se mora osmisliti ne toliko zbog
udobnosti stanara koliko zbog brojnih mehaničkih uređaja koji će u
njoj biti instalirani
...
Već sam pomenuo potpu-

344

Tehnika ili Ulog veka

nu modifikaciju hleba, koji je postao hemijska supstanca vrlo različitog sastava od onog koji je pravljen na prost način, od zrna žitarica
...
Rezultat je bila temeljna promena ukusa, kao da su ,,potrošači nesvesnom reakcijom prilagodili svoj
ukus onom tipu hleba koji je tačno odgovarao zahtevima masovne
proizvodnje
...
Ova tvrdnja nije estetski sud ili zaostali
romantizam već ishod preciznih tehničkih studija, tehnička činjenica
koju su utvrdili tehničari: to samo po sebi znači da nije reč o vrednosnom sudu
...
To je činjenica istog reda kao i uzmicanje vina pred koka kolom; drevna ,,civilizacija vina” postaje zastarela
širenjem novog industrijskog proizvoda
...

Rad, odmor, hrana, vreme, prostor i kretanje takođe više nemaju bilo
kakve veze s tradicionalnim oblicima
...
On može da putuje širom planete, postaje kosmopolita i
građanin sveta; doduše, moglo bi se reći, ne toliko zbog svoje volje i
svojih ideja, koliko zbog mehaničke činjenice lakog transporta
...
Za ogromnu većinu ljudi prostor je,
iako nije ostao tradicionalan, prošao kroz obrnutu evoluciju
...
Konkretno, broj
stanovnika u Francuskoj se utrostručio za vek i po, tako da zapravo
raspolažemo samo jednom trećinom prostora po glavi stanovnika od
onog koji smo nekada imali
...
Osamljivanje više nije moguće; prostor je postao tako dragocen da se ljudi svuda sudaraju
...
Živeti i raditi tradicionalno je značilo

Ljudske tehnike

345

postojanje otvorenog prostora, ničije zemlje koja je razdvajala čoveka
od ostalih
...

Čoveku su oduvek bili znani široki horizonti
...
Iza zidina srednjevekovnog grada širila se otvorena priroda
...
Danas čovek zna samo za ograničene horizonte i
smanjene dimenzije
...
Paradoks karakterističan za naše vreme je da
Čovekovo (s velikim slovom) apstraktno osvajanje kosmosa praćeno
ograničavanjem prostora za čoveka (s malim slovom)
...

Modifikacija vremena i kretanja
Umnogome na isti način, tehnika je modifikovala i ljudsko vreme
...
Sredstva za
merenje vremena u prošlosti su pripadala bogatima i do četrnaestog
veka nisu imala ikakav uticaj na realno vreme ili na život
...
Kula s javnim satom pojavila
se krajem veka
...
U najboljem slučaju, od petog veka, život je bio regulisan
crkvenim zvonima; ali ta regulacija je zaista pratila psihološki i biološki ritam
...
Vreme je postalo apstraktno (verovatno krajem četrnaestog veka) kada je podeljeno na
sate, minute i sekunde
...
Prvi privatni časovnici pojavili su se u šesnaestom veku
...
Ali, kako je život
neodvojiv od vremena, život je takođe bio prisiljen da se podvrgne
novim pravilima
...
Obedovanje, rad i spavanje dešavali su se na mig i poziv mašine
...
Ljudski život
više nije bio skup, celina i postao je niz aktivnosti koje nemaju nikakvu drugu vezu osim što ih izvodi ista osoba
...
,,Apstraktno vreme postalo je
novi milje, novi okvir postojanja
...

Luis Mamford je u pravu kada časovnik naziva najvažnijom mašinom
u našoj kulturi
...
Svaka organizacija rada i studija
pokreta počiva na satu
...
I tu primećujemo isti proces
...
Sve što je živo samo bira svoje držanje, orijentaciju,
gestove i ritmove
...
On pokazuje kako čovek tehničkog sveta živi bez prošlosti i budućnosti, i kako gubitak osećaja za trajanje lišava zakon i jezik
njihovog značenja
...
Ako ta formula deluje kao preterivanje,
uputio bih čitaoca na Kastelijevu knjigu, da se uveri u njenu suštinsku ispravnost
...
Nema više predaha za
razmišljanje, izbor, prilagođavanje, delovanje, žudnju ili presabiranje
...
Život je postao trka koja se sastoji od trenutnih promena
univerzuma, niz objektivnih događaja koji nas povlači za sobom i navodi na stranputicu, a da nam nijednog trenutka ne dopušta mogućnost da stanemo sa strane,
ponovo razmotrimo situaciju i obustavimo aktivnost
...
U stvarnosti ne postoje nikakvi opšti pokreti; postoje samo pokreti pojedinačnih stvari
...
Gilbretova genijalnost sastojala se u tome što je odvojio pokrete od objekta i tako ih
učinio apstraktnim
...
Istina je da ljudske aktivnosti imaju neke sličnosti i da se njihovim sintetizovanjem može doći do preciznih zakona njihovih pokreta
...
Prema tome, moguće je odrediti ne
samo zakone koji njima vladaju, nego i njihove precizne putanje
...

Pokret je izdeljen na zasebne faze, tako da se njegova celina otkriva
samo tačku po tačku
...
Tehnička analiza se fokusira na delotvorne uzroke ljudskih akcija i eliminiše kao
sekundarno sve što izražava ljudsku ličnost
...

Sve dok se ograničavamo na naučno istraživanje, takvi pokušaji
analize pokreta su potpuno prihvatljivi
...
Međutim, te analize
su brzo pokazale svoju neodoljivu moć i počele da se sve više primenjuju u modifikaciji praktičnih pokreta radnika
...
Ali, taj tip regulacije osvaja prostor i izvan sfere
manuelnog rada
...
Što mašine brže rade, to moraju biti preciznije i utoliko
manje možemo sebi dopustiti luksuz njihove proizvoljne upotrebe
...
Naši pokreti se moraju približiti perfekciji mašine i stalno pratiti povećavanje njihovog broja
...
Dovoljno pogledati
zbunjene i preplašene starije ljude na pariskim ulicama da bi se shva-

348

Tehnika ili Ulog veka

tilo kako moderna brzina čini pokret apstraktnim i da više ne toleriše
nesavršene pokrete samo zato što su ljudski
...
Tek smo počeli da ih izučavamo
...
Ali znamo da su se nasilne promene dogodile, a njihov nagoveštaj vidimo i u razvoju neuroza i novim oblicima
ponašanja, s kojima nas upoznaje savremena literatura
...
U poslednjoj deceniji pojavio se veliki broj naučnih studija koje pokazuju čovekovu psihološku,
moralnu i čak biološku nesposobnost da se prilagodi, na bilo kakav
realan način, sredini koju je za njega stvorila tehnika
...
Ali i
kontakt s drugim vrstama mašina (na primer, sa automobilom, televizorom) ili život tehničara uopšte, očigledno proizvode iste posledice
...

Neki istraživači se već bave pitanjem bolje adaptacije čoveka na
novi milje
...

Postoji opšta saglasnost da je bez takve asimilacije nemoguće prevazići mašinu ili doći do novog oblika društva
...

Pored toga, neophodno je da se čovek zaštiti, tako što će mu se
obezbediti neka vrsta psihološkog amortizera
...
Ta zaštita
je drugi cilj ljudskih nauka
...
Ovde ćemo samo primetiti da se upravo potreba za

Ljudske tehnike

349

dijagnosticiranjem i lečenjem te bolesti nudi kao opravdanje i zahtev
za stvaranje novih ljudskih tehnika
...

Opšte je mesto reći da savremeno društvo postaje masovno
...
Ipak, manje je shvaćena činjenica da se čovek današnjice nije
spontano prilagodio novom obliku društva
...

Tehnički i ekonomski uslovi nametali su određene društvene strukture, ali ljudsko biće je s njima bilo temeljno usklađeno, dok je oblik
koje je društvo poprimalo izražavalo psihologiju pojedinca
...
Proces omasovljenja se ne dešava zato što je današnji čovek po
prirodi masovni čovek već iz tehničkih razloga
...
Adaptacija ljudi na
masovno društvo još nije svršena činjenica; a nedavna istraživanja u
oblasti psihoanalitičke sociologije otkrila su pukotinu koja još postoji
između čoveka i kolektivnog društva, u kojoj treba videti uzrok neuravnoteženosti
...
Kada te norme promene svoj karakter, dolazi do poremećaja ravnoteže, a čovek koji ne drži korak s promenama postaje
neurotičan
...
Na norme modernog društva delovali su indirektni uticaji i one
su se promenile, a da ljudi nisu ni shvatili šta se dešava
...
Po njoj, naša civilizacija (ili se makar tako
veruje) i dalje potvrđuje sekularizovanu hrišćansku ideologiju, koja
na najviše mesto postavlja odnose bratstva
...


350

Tehnika ili Ulog veka

Osnovno pravilo današnjeg sveta je pravilo ekonomskog, političkog
i klasnog nadmetanja, koje se proširuje na socijalne i ljudske odnose
prijateljstva i seksa
...

Ljudsko biće se ne oseća prijatno u kolektivističkoj atmosferi
...
U svim tim društvima svako je pogođen izvesnom nelagodnošću
...
Pojedincu nikada ne ostaje dovoljno predaha, u kojem bi mogao da asimilira sve te nove kriterijume
...
Većina američkih psihosociologa insistira na važnosti ljudskih socijalnih odnosa za individuu
...
P
...
” Kada je ta potreba osujećena, dolazi do
neuroze
...

Ta nova masovna struktura društva i njeni novi civilizacijski kriterijumi deluju neizbežno i nesporno
...

Oni nisu posledica promišljanja, doktrine, rasprave ili volje
...
Sve društvene reforme, sve društvene
promene u potpunosti se odvijaju unutar tog činjeničnog stanja, osim ako
nisu čisto utopijske
...
Pojedincu
preostaju dve mogućnosti: ili će ostati ono što jeste, pri čemu postaje
sve više neprilagođen, neurotičan i neefikasan, gubi mogućnost da se

Ljudske tehnike

351

izdržava i na kraju biva bačen na đubrište društva, bez obzira na sve
svoje talente; ili će se prilagoditi novom društvenom mehanizmu, koji
postaje njegov svet, čime postaje nesposoban da živi drugačije osim u
masovnom društvu (tako da se ne razlikuje mnogo od pećinskog čoveka)
...
Svrha tehnika koje za svoj predmet imaju čoveka, takozvanih
ljudskih tehnika, jeste da ga podrže u toj mutaciji, da mu pomognu da
pronađe najbrži put i preoblikuju njegovo srce i njegov um
...
,,Reč je o jačanju okruženja tako da u praksi svi subjekti, pre ili kasnije, potpadnu pod njegov
uticaj”, kaže Klod Minson (Claude Munson), s pragmatične američke
tačke gledišta
...
Mora se nekako postići da pojedinac dosegne veličanstveno stanje ravnoteže, koje toliko priželjkuju oni koji
upravljaju ljudskom sudbinom – stanje u kojem je pojedinac toliko
prilagođen da se njegove lične teškoće poklapaju sa kolektivnim
...

Kada se ima u vidu da se proces omasovljenja nalazi u korenu
čovekovih psihičkih tegoba, neobično je da učešće u masi pojedincu
skreće pažnju s njegovih nevolja i da ih čak otklanja
...
Instrumenti koje posedujemo su zapravo namenjeni
masama, kako u oblasti materijalnog, tako i u oblasti psihološkog delovanja
...
Vratiću se na tu činjenicu kada budem govorio o masovnom obrazovanju i propagandnim metodama,
koji masovnog pojedinca mogu pokrenuti samo tako što će ga sve
više ,,masifikovati”
...
To jedinstvo je, kao što ćemo videti, jedan od najimpresivnijih rezultata tehnika posvećenih čoveku
...
Tu kompletnu mutaciju ljudske vrste nije
proizvela neka kolektivistička teorija ili nečija volja za moć
...

Razmatrali smo trostruku osnovu ljudskih tehnika: nadljudske
zahteve koje čoveku postavljaju današnje društvo, potpunu promenu
ljudskog okruženja i promenu društvenih struktura
...

Ljudske tehnike
Zato je postalo neophodno ponovo promisliti celu situaciju u kojoj se čovek zatekao u tom novom svetu
...
Delovanje na same tehnike
izgledalo je nemoguće, tako da je pitanje glasilo: da li se može delovati na samog čoveka? Pomoći mu da se odupre? Možda ga i zaštiti?
I svakako obrazovati? Primena ljudskih nauka razvijala se u skladu s
takvim razmišljanjima
...
Ne tako davno, pojavilo se obimno istraživanje
iz različitih naučnih disciplina pod naslovom: Nauke o čoveku ponovo
uspostavljaju njegovu premoć
...
Osnova za
nadu datu u izveštaju Visokog komesarijata za naučno istraživanje može
se svesti na tri elementa:
Prvo, oslobađanje čoveka, ne tehnikom uopšte, već delovanjem
specifičnih ljudskih tehnika; oslobađanje koje se odvija unutar čoveka isto koliko i van njega
...
Tehnika će se izboriti s ropstvom
...
Tehnike su u poziciji da čoveku po-

Ljudske tehnike

353

nude zdraviji i uravnoteženiji život i da ga oslobode od materijalnih
ograničenja, bilo da ona potiču od prirode ili od delovanja drugih
ljudi
...
Tehnika je u velikoj meri osnova
te slobode
...
Čovek, oslobođen i vraćen sebi, biće mnogo bolje prilagođen životu i ovladavanju
teškoćama, koje moderni svet stavlja pred njega
...
Već neko vreme znamo da tehnika ne znači mnogo ako je čovek ne učini poslušnom
...
To je, najvećim delom, samo verbalni i ideološki humanizam
...
Dobar metod koji
primenjuje imbecil ne daje dobre rezultate; a tehnika koju koristi čovek pun neprijateljstva, gnušanja ili ozlojeđenosti prema njoj ili neko
ko je mrzi, neće biti mnogo efikasna
...
Sebi je dalo u zadatak da uskladi interese čoveka i tehnike i
tako ovu drugu učini fleksibilnom
...
Na oba ta fronta postojao
je neprekidni napor da se usavrši naše poznavanje ljudskih tehnika
da bi se premostio jaz između čoveka i tehnike
...
Nije bilo predviđeno
da čovek bude puki tehnički objekt, već učesnik u komplikovanom
kretanju
...
Poklanja se pažnja njegovim reakcijama na naredbe,
njegovim strahovima i prihodima
...
Od trenutka kada se čovek počeo uzimati ozbiljno, takvi stiču
utisak da prisustvuju rađanju tehničkog humanizma
...
Veliki plan ljudskih tehnika
je da čoveka učine centrom svih tehnika
...
Ali, njegova izgubljena
celina može se povratiti uz pomoć tehnike na apstraktnom naučnom
nivou
...
Prema tome,
treba formirati grupu tehnika usmerenu na ideju o čoveku pokretanom ljudskim tehnikama
...
On
se neće pojaviti sutra
...

Uzaludno je baviti se ovde tim teorijama; one su samo daleke mogućnosti
...
Naravno, natčovek
o kome govorim nije Supermen, američki junak iz stripova
...

Uzaludno je negirati svaku vrednost takvih nada
...
Tehničko znanje nam zaista pruža nove
uvide u ljudsku stvarnost i može poslužiti za njeno objedinjavanje
...
Konkretni detalji čovekovog života u odnosu na tehnički aparat moraju se uzeti u obzir na ljudskoj ravni
...

Od suštinske je važnosti da se prilikom projektovanja mašina izbegnu neprijatne ili opasne situacije za radnika i da se njegova sredina modifikuje tako da mu pruži više zadovoljstva, svetlosti, slobode
i osećanja zajedništva, koji su mu neophodni
...
Ko može da veruje u suprotno ili da se zalaže za
radničke straćare ili za nesreće na poslu?

Ljudske tehnike

355

Ipak, treba izbeći neke nesporazume
...
Humanizam je zapravo određeno shvatanje čoveka
...
Ta pozicija je razumljiva u slučaju svesnih
materijalista; ali ne mogu da pređem preko stava onih nesvesnih materijalista, koji neprestano naklapaju o svojoj duhovnosti
...
Pored toga, tim progresom nije uvek upravljao dobrovoljni i
svesni humanizam
...
Šta
tu ne štima? Sudeći po uobičajeno površnoj analizi, čovek je taj koji
se ne uklapa
...
On raspolaže metodom koji mu je do sada omogućavao da reši sve teškoće i zato ga koristi i u ovom slučaju
...
Tehnika otkriva svoju suštinsku efikasnost time što uviđa da čovek ima emotivni i
moralni život, koji može u velikoj meri uticati na njegovo materijalno
ponašanje, i zatim preduzima nešto povodom tih faktora, u skladu sa
sopstvenim ciljevima
...

Naravno, ne postoji nikakvo zanimanje za samog čoveka
...
Ta procedura odgovara književnicima, moralistima i filozofima zabrinutim za položaj čoveka
...
To ne predstavlja ništa više do tradicionalnog psihološkog manevra poznatog kao racionalizacija
...
svedoci smo iste humanističke racionalizacije u odnosu
na zemlju
...
Humanisti
su bili uznemireni tim nasiljem nad svetom zemljom i nedostatkom
poštovanja prema prirodi; ali, ljudi od tehnike se nisu ni najmanje
uznemirili, sve dok stalni pad poljoprivredne produktivnosti nije postao očigledan
...
To otkriće,
koje je ser Albert Hauard (Sir Albert Howard) izneo u svojoj temeljnoj studiji indijske poljoprivrede, dovelo je do zaključka da je đubrivo
životinjskog i biljnog porekla (,,organsko”) mnogo bolje od bilo kojeg
veštačkog đubriva i da je od presudnog značaja ne iscrpljivati mineralne rezerve zemljišta
...
Tehničari su preporučili pažljiviju upotrebu đubriva i umerenost u primeni mehanizacije; jednom rečju, pokazali su ,,poštovanje”
prema zemlji
...
Ali, da li je tu
bilo ikakvog poštovanja prema prirodi? Naravno da nije
...

Moglo bi se prigovoriti: ,,Ko mari kakvi su bili razlozi, ako je rezultat poštovanje prema čoveku ili prirodi? Ako nas tehnička preterivanja dovode do mudrosti, razvijajmo tehniku
...
” Ali to je hokus-pokus
...
Ali,
nemamo nikakvih garancija da će tako biti i u budućnosti
...
U suprotnom, moguć je potpuni preokret
...
U ovom trenutku nemamo nikakve garancije da neće krenuti

Ljudske tehnike

357

tim putem
...
Tehnika
meša jedno s drugim, bez razlike
...
Zato mislim da je nemoguće govoriti o tehničkom humanizmu
...
Pregled
Naglasimo odmah na početku: ovde se bavimo tehnikom
...
Ponašanje zasnovano na talentu, na intuitivnom i racionalnom znanju
i na ličnim odnosima; na spontanom smišljanju sredstava koje utiču
na srce i um; na čovekovom učestvovanju svim srcem u sopstvenim
postupcima – sve to su karakteristike umetnosti
...
Ali umetnost i umeće
više nisu dovoljni
...

Sredstva za delovanje na čoveka moraju zadovoljiti sledeća tri kriterijuma: (1) Generalnost
...
Pojedinačna reakcija je
nevažna
...
Delovanje, kao funkcija samog društva, ne
može biti zavisno od prolaznih i subjektivnih postupaka pojedinaca
...
Samo ovaj kriterijum je dovoljan da
dovede do prelaska sa umetnosti na tehniku
...
Posto se izazov koji tehnika upućuje čoveku odnosi na ceo njegov život, na njega
se mora delovati bez predaha, od početka do kraja njegovog života
...
A povremeno delovanje nije dovoljno; ono mora
biti postojano i ravnomerno
...
Problem je
otkriti najefikasnije sredstvo; prema tome, ceo taj kompleks se mora
nazivati tehnikom, uprkos uzvišenom tonu onih koji svoju veru polažu u ,,ljudske nauke”
...

Tri činjenice ukazuju na realnost prelaska delovanja sa umetnosti
na tehniku
...
Oni proizvoljno biraju
samo one naučne podatke koji deluju kao korisni, dok se s prezrivom
snishodljivošću odnose prema onim podacima koji nisu upotrebljivi
...
U oblasti praktične
psihologije poznatoj kao ,,odnosi sa javnošću” (kako ih upražnjavaju,
recimo, Dejl Karnegi (Dale Carnegie) ili Klod Minson), preovladava izvesna sumnjičavost prema teoretskoj i apstraktnoj psihologiji; i
prave se neka neizbežna pojednostavljenja
...
I jedan i drugi zahtevaju jasnu
predstavu o cilju, razradu plana metodičnog izvršenja, centralnog posrednika zaduženog za usmeravanje i verifikaciju operacija, temeljnu
studiju metoda i tako dalje
...

On piše: ,,Iako nije moguće unapred ukazati na rešenje za određeni
slučaj, makar se može reći da rešenje spada u precizno određeni tip,
na koji se mogu primeniti određeni opšti principi
...

Druga karakteristika prelaska sa umetnosti na tehniku jeste široka
primena matematike
...
Mišljenje
da se istinski sistem delovanja može projektovati na osnovu nekvantitativnih zakona i zapažanja smatra se zabludom
...
Kada je bio učinjen prvi
pokušaj da se stvori istinska tehnika propagande, za osnov je uzimana
neka egzaktna nauka, na primer biologija
...
Do napretka u ovoj i drugim ljudskim tehnikama došlo je
tek kada su one stekle egzaktnost matematike
...
Upečatljiva je činjenica da
kada različiti tehničari primenjuju iste metričke metode na različite
vrste političkih režima to daje isti rezultat
...
U tom smislu, smatram da je opaska Pola H
...
Maucorps) sasvim na mestu
...
” Rubinštajn iznosi
isto zapažanje sa sovjetskog stanovišta
...
Kao što je poznato, ljudske tehnike je teško eksperimentalno proveriti
...
Tim tehnikama izvođač
eksperimenta ne može slobodno da manipuliše
...

Ipak, bez pribegavanja opasnim i ishitrenim metodama totalitarnih država, eksperimentatori u oblasti ljudskih tehnika su pronašli
izuzetno dobar poligon: armiju
...
Njegove
socijalne veze su presečene, a on je lišen svog uobičajenog identiteta
...
Pored toga, takav kolektivitet je pogodan za
izučavanje i lako se prati iz dana u dan
...

Eksperimenti na armiji služe dvostrukoj svrsi
...
Na civilno stanovništvo se, prema tome, može
uticati preko armije, koja je povezana s ostatkom društva sve tesnijim
vezama
...
Ono se može primeniti na druge, kompleksije sredine, koje se ne mogu lako podvrgnuti eksperimentima,

360

Tehnika ili Ulog veka

iako su na neki način slične armiji, na primer preduzeća, a posebno
fabrike
...
To indirektno dejstvo počinje da se
oseća postepeno; ali masovno izmeštanje radnika, koje poprima sve
veće razmere čak i u liberalnim zemljama, pokazuje da, iako nevoljno,
tehnika u formi ljudskih tehnika postepeno preuzima primat
...
Čak bi i
pokušaj da se one samo nabroje doveo do gubitka jedinstva i kompaktnosti
...
Neke se
tiču njegovog uma, a neke se tiču tela; druge se dotiču njegove volje;
neke druge se bave onim tajnim prostorom gde materija postaje duh,
a duša oživljava materiju
...
One se moraju organizovati u sistem, što zapravo i jesu
...
Na primer, psihoanalitička tehnika ulazi u mehanizam propagande, moderne škole i profesionalnog usmeravanja
...
Bilo bi uzaludno
opisivati ih opširno ili detaljno
...

Obrazovna tehnika
Svi mi koji smo 1950
...
Miris pokvarenog mleka, prljave školske bluze i slinava deca ostavljali su
jedinstven utisak, koji mladi nastavnici neće nikada zaboraviti
...
Imali smo zdrav strah od razrednih sta-

Ljudske tehnike

361

rešina, s kojima smo zbijali šale
...

Učenici su bili podeljeni na slabe i jake, što je dosta ličilo na embrionalnu političku strukturu, u kojoj se slabi brzo udružuju
...
Kategorije su tada bile proste: rad je bio prokletstvo, škola neprijateljski svet,
a veliki svet izvan njenih zidova nije izgledao drugačiji
...
Postojale su ulizice koje su samo gledale kako da
se provuku i snažni karakteri, dovoljno jaki da odbace uspeh koji je
školski život nudio
...
To su bile drevne i dobro poznate kategorije školskog
života, koje su se naglo urušile širenjem niza tehnika koje nazivamo
tehnikama nove škole ili progresivnim obrazovanjem
...
Ono podrazumeva svetle učionice, učitelje pune razumevanja i prijatan rad
...
Sve to
predstavlja savršeno valjan program
...
Obrazovanje mora težiti tome da na uravnotežen
način razvije sve njihove sposobnosti, fizičke, manuelne, psihičke i
intelektualne; u ovom poslednjem, mora težiti da naglasi lična zapažanja i razmišljanje umesto učenja napamet
...
Od suštinske je
važnosti poštovati ličnost deteta i prilagoditi nastavu pojedincu što je
više moguće
...
Njen metod, zasnovan na Sokratovoj majeutici,
sastoji se u tome da se dete navede da samo otkrije svojstva objekata
ili da, polazeći od činjenica koje samo uočava, shvati principe koji
leže u njihovoj osnovi
...
To nije mehanička tehnika koje se primenjuje skoro automatski
...

Osoba tehničara je veoma značajna, posebno stoga što su te tehnike
još u povoju
...
Nema svrhe naglašavati
koliko je neadekvatno taj program bio primenjen u Francuskoj i koliko su rezultati bili mršavi
...
Bilo je teškoća u prilagođavanju novih metoda starim ispitnim programima, koji se nisu promenili; to, naravno,
kvari sistem i ima za posledicu preopterećenje deteta
...
Ali te prepreke mi izgledaju od
sekundarnog značaja
...

U ,,normalizovanom” društvu nova škola je jedini mogući sistem; a
kada shvati značaj obrazovanja koje ona nudi, neće biti te žrtve koja se
neće podneti da bi se obezbedila primena njenog metoda
...
Novo obrazovanje je vodeći princip svakog modernog političkog
sistema i tehnike uopšte
...
Problem se sastoji u tome da se dete postavi
u najbolju moguću situaciju i da se optimalno pripremi za zadatke koji
ga očekuju
...
Znam da je to složeno
obrazovno pitanje, ali dete koje će postati čovek mora biti sposobno
da razume život i njegove potrebe, osnovni razlog svekolikog postojanja, potragu za srećom… Ono mora tačno znati šta mora da čini i šta
ne sme da čini za dobro čovečanstva… Da bismo postigli te ciljeve,
moramo pripremiti dete da razume smisao i neophodnost razumevanja među nacijama
...
Da bismo obezbedili mir u praksi, moramo
imati viziju humanog obrazovanja, psihopedagogiju, koja se ne odnosi

Ljudske tehnike

363

samo na jednu naciji, već na sve ljude na planeti… Obrazovanje mora
postati istinski humana nauka koja će sve ljude usmeravati da ispravno sude o trenutnoj situaciji
...
(Gospođa Montesori je liberal i govori u ime liberalnih zemalja
...

Uočimo pre svega da tu tehniku mora realizovati država, koja jedina ima potrebna sredstva i raspon
...

Drugo, ta tehnika je ,,pantokrator”51
...
Ako se ostavi i jedan čovek koji nije obučen po njenim
metodama, postoji opasnost da će on postati novi Hitler
...
Ne sme biti nikakvih izuzetaka
...
Prema tome, izjava gđe Montesori nije ni metafora, niti preterivanje; svi ljudi moraju
biti obuhvaćeni, bez izuzetka
...
Gospođa Montesori naglašava činjenicu da je ,,neophodno osloboditi dete robovanja školi ili porodici”, da bi ono moglo ući
u ciklus slobode svojstven toj tehnici
...
Najvažniji aspekt te tehnike je prisilno usmeravanje na nju
...


Pantokrator: grčka reč koja znači ,,svemoćan”
...
(Prim
...
)
51

364

Tehnika ili Ulog veka

Obrazovanje deteta, međutim, nije usmereno na neki isključivo
apstraktni cilj
...
Te ideje su mnogo manje maglovite
nego što izgledaju
...
U najgorem slučaju, ona u
izvesnoj meri varira s političkim režimom; ali čak i ta promenljivost je
sve manje izražena
...
U oba slučaja, društveno dobro može se svesti na nekoliko konkretnih i preciznih
faktora
...
Detetu mora biti nametnut društveni
konformizam: ono se mora prilagoditi društvu; ono ne sme da ugrozi
svoj razvoj
...

Ova tehnika navodnog oslobođenja deteta ne može biti drugačije
usmerena, čak i kada bi to neko želeo
...
Suprotstavljanje društvu, nedostatak društvene
prilagođenosti, izaziva ozbiljne poremećaje ličnosti, koji dovode do
gubitka psihičke ravnoteže
...
To znači da se – uprkos
svim pompeznim izjavama o ciljevima obrazovanja – dete ne obrazuje za svoje dobro i za svoje potrebe, već za dobro i potrebe društva
...

Kako društvo postaje sve totalitarnije (kažem ,,društvo”, a ne
,,država”), ono stvara sve veće teškoće u prilagođavanju i zahteva od
svojih građana da budu sve veći konformisti
...
Uopšte ne sumnjam da ona čini ljude uravnoteženijim i ,,srećnijim”
...
Ona čini ljude srećnim
u sredini koja bi ih u normalnim okolnostima činila nesrećnim, da
se na njima nije radilo, da nisu ukalupljeni i oblikovani upravo za tu

Ljudske tehnike

365

sredinu
...
Ona moraju imati društvenu svest
s kojom će težiti istim onim ciljevima koje je sebi postavilo i društvo
...
Bilo kakav oblik vladavine ili društvene transformacije postaje moguć s pojedincima koji su prošli kroz taj neprekidni
proces prilagođavanja
...

Novi pedagoški metodi precizno odgovaraju ulozi koja je u modernom tehnološkom društvu dodeljena obrazovanju
...
Po tom shvatanju, obrazovanje više nema
humanističku svrhu ili bilo kakvu vrednost po sebi; ono ima samo
jedan cilj: da stvara tehničare
...
sprovele novine
Combat, pojavila se pod naslovom: Visoko obrazovanje nije u vezi sa industrijskim potrebama
...
sproveo Le Mond, počinjala je rečima: ,,Previše je poluintelektualaca, premalo tehničara
...
Njih ima praktično bezbroj, jer oni odražavaju opšte mišljenje o tom pitanju
...
Današnji život je tehnika
...
To je opravdano kada je reč o pojedincu
koji traga za poslom ili profesijom; ali na istu tendenciju nailazimo i
kada posmatramo društvo kao celinu
...

Obrazovanje, čak i u Francuskoj, postaje usmereno na specijalizovani cilj proizvodnje tehničara, što za posledicu ima stvaranje pojedinaca koji su korisni samo kao pripadnici tehničke grupe, na osnovu
aktuelnih kriterijuma korisnosti, pojedinaca koji se prilagođavaju
strukturi i potrebama tehničke grupe
...
Takvi pojedinci će, kao najveći mogući konformisti,

366

Tehnika ili Ulog veka

biti sluge tehničkih instrumenata
...
A obrazovanje više neće biti nepredvidljiva i uzbudljiva avantura ljudskog duha, već upražnjavanje konformizma i učenje
trikova koji mogu biti od koristi u svetu tehnike
...
Biće potrebno još najmanje
pola veka pre nego što se te metode potpuno razviju; potrebno je vreme za njihovo organizovanje
...
Tempo te promene možda će biti
brži u Sjedinjenim Državama i Sovjetskom Savezu, a nešto sporiji u
ostatku Evrope
...
U prelaznom periodu biće stavljen u pogon drugi moćni sistem adaptacije:
kompleks radnih tehnika
...

Ovde opet nailazimo na tvrdnju da je reč o napretku u pravcu određenog ,,humanizma”
...
Mašine su napravljene i raspoređene, oko njih su izgrađene
zgrade, a ljudi su smešteni unutar njih
...
Onda je primećeno da se produktivnost radnika može značajno povećati tako što će mu se nametnuti
određena pravila
...
Kao što je
pokazao Žorž Fridman, oni nisu uzeli u obzir ništa što je izvan potreba proizvodnje i maksimalnog iskorišćavanja mašine; oni su potpuno
zanemarili ropstvo koje ti faktori podrazumevaju, sa svojim proizvodnim linijama, beskrajnim potpodelama zadataka i tako dalje
...
Zamor radnika (što je tema o
kojoj još ne znamo dovoljno) postao je predmet intenzivnih istraživanja
...
Čak se počelo priznavati
da je to nedovoljno, jer je čovek još uvek bio samo jedan ,,faktor” među
mnogima, i to ne najvažniji
...
Ne treba naglašavati da je motivacija koja je stajala iza
svega toga bilo saznanje da ljudska psihologija neposredno utiče na
produktivnost
...
Sve je
to, po Fridmanu, postavilo problem ekonomskog režima kao celine
...
Isključivo materijalne promene
radnih uslova nisu dovoljne
...
Higijena i bezbednost
rada moraju se poboljšati; mora se izabrati najbolja lokacija; čak bi se
i muzika mogla upotrebiti da rad učini ritmičnijim i manje neprijatnim
...
Istinski problem je psihološki
...
Zato je neophodno
probuditi njegovu misao i navesti ga da učestvuje u životu cele fabrike
...
Ukratko, on se mora integrisati u
preduzeće u kojem radi
...
Ona može imati oblik proizvodne strukture, kao
u fabrici ,,Bata”52, ili može imati oblik socijalnih, sportskih i obrazovnih aranžmana
...
(Prim
...
)
52

368

Tehnika ili Ulog veka

ma, kao što su ,,odnosi sa javnošću” ili ,,ljudski inženjering”
...

Na taj način su ostvareni neki odlični rezultati
...

Donedavno je vrlo malo projektanata i proizvođača mašinskih alata
obraćalo pažnju na radnike koji će ih koristiti
...
Ali, što više napreduju u tom pravcu, utoliko se problem ukazuje kao komplikovaniji
...
Tako su kancelarijske mašine bile visoko prilagođene radniku s materijalnog stanovišta; fizički napor je skoro potpuno
redukovan neprestanom eliminacijom zamora izazvanog stajanjem,
preopterećenjem čula i potrebom za prekovremenim radom
...
Niko nije očekivao da
će mašine koje su projektovane za čoveka i fizički dobro prilagođene,
izazvati još brže trošenje i ubrzano starenje onih koji njima rukuju
...
Optimalne godine radnika koji rade s takvim mašinama su
između šesnaeste i dvadeset druge
...
Ljudski problem, dakle, nije rešen,
već je postao izraženiji
...
Briga za čoveka koja
se primećuje u tim pokušajima mora se, tako izgleda, smatrati napretkom; isto važi i za brigu tehničara o ličnosti radnika i pokušaje da mu
se obezbede sredstva za samousavršavanje, osnivanjem biblioteka ili
tako što mu se pruža pomoć u rešavanju ličnih problema
...
Ali, takav cilj na prvo mesto stavlja efikasnost, kada je reč i o čoveku i o mašini
...
I gle čuda,
ispostavlja se da je ono što je prednost za proizvodnju u isti mah i
prednost za pojedinca
...

Knjige treba birati na osnovu ,,njihovog krajnjeg moralnog doprinosa”
...
Pod tim uslovom,
knjiga može biti dragoceno pomoćno sredstvo, zato što uvodi lično
interesovanje, služi kao izvor inicijative i zadovoljava radoznalost; ali,
pod uslovom da radnik ostane u neznanju o onome šta treba da zna i
da rukovodstvo ima ,,obavezu” da izvrši izbor za njega
...
One ne predstavljaju teorije već neposredan izraz činjenice da radna tehnika čini nužnom potpunu integraciju radnika
...
Takve stvari
su nezamislive, bez obzira na režim
...
Prema tome, cenzuru u toj oblasti ne
treba videti kao zlo, nego kao neizbežan preduslov objektivne tehnike
...
Naime, pošto je u nekim fabrikama uočeno da uslovi modernog rada izazivaju psihološke smetnje, zaposleni su psiholozi da bi
delovali kao ,,izduvni ventil” za žalbe i nezadovoljstva zaposlenih
...
Ali savetnici, u stvari,
nikada ništa ne savetuju
...
Niti je njihov zadatak da istražuju konkretne promene
koje bi bile obavezujuće za firmu
...
Dobro je poznato da je
izražavanje patnje olakšava patnju
...
Dopustiti ljudima da govore znači učiniti im dobro; pored toga,
to guši revolt
...
Mnogo je mudrije dati im ventil u obliku diskretnog
firminog posrednika, psihološkog tehničara, umesto da im se dopusti
da otvoreno izraze svoje pritužbe
...

Teško je u svemu tome pronaći ljudski interes
...
Ublažavanje ljudskih teškoća izazvanih tehnikom je od sekundarnog značaja
...

Slična situacija postoji i u drugim disciplinama (na primer u sociologiji), što nas navodi na zaključke koji sigurno nisu subjektivni
...
Tu
je važno postići da čovek zaista pripada društvenoj grupi
...
Kapitalističko
društvo je možda bliže rešenju, ali oba društva se suočavaju s problemom ubeđivanja čoveka i zadobijanja njegove lojalnosti
...
Ovde
možemo razmotriti njene ciljeve
...
godine, Socijalni
aspekti racionalizacije, može se pročitati da je ,,neophodno racionalizovati ne samo proizvodnju, već i odnose između poslodavca i radnika
...
” Svrha naučne
organizacije rada, kako je to formulisao Fridman, pre i posle pojave
psihotehnike, industrijskih odnosa i tehničkog humanizma, bila je i

Ljudske tehnike

371

jeste da ,,obezbedi maksimalnu dobit s minimalnim utroškom napora i materijala
...
Sistem ljudskih odnosa, koji se ponovo stvara u
okviru industrije, gradi se, po mišljenju njegovih tvoraca, na osnovu
industrijskog modela
...
E
...
E
...
Po Muru, ljudski odnosi moraju odgovarati funkcijama
pojedinaca angažovanim u proizvodnom ciklusu
...
Oni ne smeju postati bliski, takvi
da uključuju dublje ideje, težnje i preokupacije
...

Na drugom mestu, ljudski odnosi moraju biti univerzalni; oni se
moraju,,zasnovati na kriterijumima koje mogu zadovoljiti članovi
proizvoljne populacijske grupe, nezavisno od prethodnih socijalnih
odnosa ili prethodne pripadnosti drugim grupama, koje nisu povezane s radom o kojem je reč”
...
Sredina u kojoj je
pojedinac prethodno boravio nema nikakav značaj, kao ni njegove
prethodne sklonosti ili težnje
...
Prema tome, može se govoriti o tehničkom ,,univerzalizmu”
...

Treća karakteristika ljudskih odnosa je racionalnost
...

Taj organizam je strogo racionalan i odnosi koji su u njega ugrađeni moraju se osmisliti na racionalnoj osnovi
...
Kada se razmatra problem emocija, kao, na primer, u ,,masovnoj mikrosociološkoj
analizi”, on se tretira kao funkcija veće racionalnosti grupe i objektivnije ravnoteže
...
Naravno, subjektivni izbor i
lični razlozi moraju se uzeti u obzir u meri u kojoj utiču na tehničara,
ali su lišeni spontanosti; oni su samo jedan element te situacije
...
godine,
potvrđuju Murovu analizu
...
To se mora postići
ne samo za dobro čoveka već i zato što su međuljudski odnosi tehnički neophodni za napredak velikih preduzeća
...

Onda treba veštački reprodukovati prirodne uslove, tako da se mogu
uspostaviti međuljudski odnosi
...

Tehnika takozvanih ljudskih odnosa, razvijena zato da prilagodi
pojedinca tehničkom miljeu, da ga prisili da prihvati svoje ropstvo,
da ga navede da pronađe sreću kroz ,,normalizaciju” svojih odnosa s
grupom i da ga integriše u tu grupu u još većoj meri – takva tehnika je
karakteristična za privide i obmane koje se moraju obezbediti ljudima
ako se žele izbeći konflikti izazvani životom u tehničkom okruženju
...
Može se reći da su ti lični odnosi takođe tehnike, da oni nisu
protivteža drugim tehnikama, već da oni dovode do primene tehnike u najličnijoj i najneposrednijoj oblasti ljudskih aktivnosti: u čovekovim odnosima s drugim ljudima
...
One potpomažu i ljudski život i delovanje mašinerije; istovremeno unapređuju proizvodnju i potčinjavaju ljudsku spontanost
matematičkim proračunima tehničara
...
Naprotiv, to
su iluzije koje gase želju pojedinca za nečim boljim
...
Mašine
i produktivnost se tu javljaju kao pokretačke sile
...
,,Socijalističko nadmetanje” je
samo jedno psihološko oruđe čiji je cilj da natera ljude da više rade
...
Najviše što se može reći je da su pod kapitalizmom psihološke
tehnike usmerene na problem integrisanja pojedinca u privatno preduzeće
...

Ništa od svega toga nije proizvod nečije zlonamernosti ili nekog
,,sistema”, već proste činjenice da su za rešavanje problema industrijske mehanizacije neophodne i druge tehnike
...

Takav odnos postoji, ali samo unutar šireg tehničkog fenomena, unutar jedne univerzalne šeme, pri čemu su ljudi određeni kao objekti
celog tehničkog kompleksa, sa stanovišta efikasnosti
...
Međusobno povezani rast mašina i organizacije dokazuju ovu tvrdnju
...
Što mehaničko postaje snažnije, utoliko su društvu neophodnije protivmere;
ali kako su protivmere i same tehničke, one omogućavaju mehaničkoj
sferi da se još više razvija, kao u nekom začaranom krugu
...
Ali, ona to nikako nije;
njen napredak zavisi od predloženih humanističkih lekova; a oni, sa
svoje strane, zastarevaju sa svakim novim mehaničkim napretkom
...
Sin-

374

Tehnika ili Ulog veka

dikati su se pojavili kao veliki ljudski protest protiv neljudskog karaktera kapitalizma i eksploatacije radnika
...
To se ne može negirati, bilo da proučavamo sindikalizam kao
deo državnog organizma, u njegovoj sovjetskoj formi, ili kao dopunu
proizvodnji, u njegovoj američkoj formi
...
U ovom
trenutku, sindikalizam je još uvek borbena sila u Francuskoj i Italiji,
ali u tako bezličnom i organizovanom obliku da je krajnji ishod već
sada jasan
...
Radnik postaje
sve lakši za ,,organizovanje”
...
On se na
njih navikao i čak oseća potrebu za njima
...
Radnik lako podleže
ubeđenju da će kroz doprinos svojoj sopstvenoj organizaciji moći da
promeni šire okvire sistema i olakša sopstvene neprijatnosti
...
Ono s čime se ovde srećemo je mistifikacija, u marksističkom smislu te reči
...
On zahteva duboku transformaciju radničke
situacije kroz objektivnu industrijsku organizaciju, nezavisnu od ideje
kapitalističkog profita
...
Sindikalizam ne vidi radnika izvan dvostrukog okvira fabrike i sindikata, oba uzeta u tehničkom smislu
...

To objašnjava lakoću s kojom sindikati, kada se jednom snažno konstituišu, prelaze u stanje totalne društvene organizacije
...
Naprotiv, oni postaju deo tih struktura
...

Nemam nameru da negiram obrazovnu vrednost sindikata ili njihov doprinos poboljšanju sudbine radnika
...
Kroz sindikate radnik pojačava svoje
robovanje tehnici, uvećava njene organizacione moći i završava svoju
sopstvenu integraciju u pokret od kojeg je sindikalizam u početku
trebalo da ga oslobodi
...
Neki radnici se bez problema prilagođavaju radu na pokretnoj
traci, dok drugi postaju neurotični
...

Odgovor na taj problem je nova tehnika: profesionalno usmeravanje
...

Nažalost, prvorazredni rad Pjera Navila (Pierre Naville), koji se
bavi ovom tehnikom pokazao je da njene tvrdnje ne odgovaraju u
potpunosti tehničkoj realnosti
...
On tvrdi da ne postoje
prirodne sposobnosti; prema tome, profesionalno usmeravanje ih ne
može ni otkriti
...

Ostatak njegove argumentacije je nezavisan od prvog dela i može se
posmatrati zasebno
...
Testovi kao celina daju
pouzdane i vredne informacije
...
Ali, radi

376

Tehnika ili Ulog veka

pravilne procene njene vrednosti, moramo je ,,staviti u kontekst”
...

Navil precizno pokazuje da ono što nazivamo profesionalnim
usmeravanjem odgovara zahtevima kapitalističkih ekonomskih tehnika
...
Na taj način, za vreme velike nezaposlenosti u
Francuskoj, od 1932
...
Period od 1937
...
je bio vreme
razvoja metalurgije, tako da je profesionalno usmeravanje ,,otkrilo”
poziv metalskog radnika
...
je proizvodilo veliki broj poljoprivrednih zanimanja
...
To ne govori ni da je profesionalno
usmeravanje neprecizna tehnika
...

Pomislimo šta bi se desilo da se profesionalno usmeravanje izoluje
od drugih tehnika; na primer, kada bi se pre svega i isključivo bavilo
sposobnostima pojedinca
...
Nojrat zamišlja plan u trajanju od tri do pet godina, zasnovan na
sposobnostima pojedinca utvrđenim profesionalnim usmeravanjem
...
Ako profesionalno
usmeravanje ne bi otkrilo nijednog mehaničara, mašinske radionice
bi bile zatvorene
...
Ako bi, s druge strane, profesionalno usmeravanje
posle nekoliko godina ponovo otkrilo mehaničare, zatvorene mašinske radionice bi ponovo proradile
...
Ali, to bi bio jedini logičan sistem, kada bismo zaista hteli da prednost damo interesima pojedinca
...
Očigledna nemogućnost postojanja takvog sistema pokazuje da je besmisleno primeniti pravilo prednosti pojedinca i da se profesionalno usmeravanje
ne može izolovati od drugih tehnika
...
Kao primer uzima Sovjetski Savez, gde profesionalno
usmeravanje ne pokušava toliko da otkrije unutrašnje sposobnosti,
koliko potencijal za prilagođavanje, to jest, prilagodljivost
...
Profesionalno usmeravanje onda ima
zadatak da kroz obrazovanje prilagodi pojedinca planiranim potrebama za radnom snagom
...
Prema tome, profesionalno
usmeravanje ima zadatak da među dvanaestogodišnjacima i trinaestogodišnjacima pronađe one koji se mogu prilagoditi toj ulozi
...
Planom se tako obezbeđuje neophodna radna snaga, a pojedinačni kandidati se efikasno prilagođavaju
zahtevanom poslu, pošto su regrutovani dovoljno mladi i od početka
obrazovani u tačno određenom pravcu
...
Pretpostavka je
da će pojedinac biti srećan kada je usklađen sa svojim zanimanjem
...
U
izveštaju Uneska o tehničkom obrazovanju i profesionalnom usmeravanju, Margaret Mid je napisala: ,,Pošto obrazovanje mora da odgovori ne na sadašnje, veš na buduće potrebe društva, neophodno je
stalno i na što duže staze predviđati evoluciju obrazovnih struktura
...
U Majovim (Mayo) analizama i Lintonovom izveštaju predstavljenim u Unesku, mogu se pronaći podjednako precizno
izraženi uslovi za opstanak zajednice u tehničkom svetu
...
Teško je i zamisliti
precizniji izraz prodiranja tehnike u život
...
Naprotiv, njen cilj je da proširi mogućnosti prilagođavanja deteta
...

U vezi s tim, uveravaju nas da će ,,profesionalno usmeravanje omogućiti osnovno zadovoljenje svake racionalne potrebe”
...
Tako obrazovana osoba biće zadovoljna
...
Da bi se održala ta teza, potreban je ceo arsenal predrasuda i
nedokazivih formula
...
(2)
U trenutku kada se neka institucija integriše u socijalistički sistem, ona
menja svoj karakter
...
(4) U trenutku kada se uspostavi društvena
harmonija, svaki čovek integrisan u taj harmonični sistem ostvaruje
svoju ljudsku vokaciju
...
Takve besmislice su samo način da se zaobiđu činjenice ili da se stvarnosti pogleda u lice
...
Izolovano od nekih drugih tehnika, profesionalno usmeravanje
je beskorisno
...

Čak i kada se profesionalnom usmeravanju dodeli zadatak otkrivanja
sposobnosti, kao, na primer, u ,,mehanografu za osoblje” Antoana

Ljudske tehnike

379

Masa, ipak se u značajnoj meri uzima u obzir sposobnost prilagođavanja, na osnovu koje se pravi izbor
...

Takođe se može tvrditi da se u nekoj tački susreću profesionalno
usmeravanje i ,,nova škola”
...
Može se čak reći i da još ne postoji kao tehnika
...
Trend je, međutim, jasan
...
godine na 250000 u
1954
...
(Procenat je rastao sporo, od 73
procenta 1944, do 78 procenata 1950
...
Praktično govoreći, nemoguće je odustati i to zapravo malo
ko želi
...

Trebalo bi analizirati i sam metod
...
Oni će poželeti da idu mnogo dalje, ka sistematskom ispitivanju emocionalnih tendencija i istraživanju detetove
instinktivne prirodu, ka potrazi za osnovnim elementima dečje psihičke i moralne konstitucije
...
Drugi i hrabriji način da se kaže isto jeste da profesionalno usmeravanje predstavlja totalitarno preuzimanje mladih
...
Ovde ću se zadovoljiću time da zainteresovanog čitaoca upuTAT (Thematic Apperception Test): Tematski test opažanja; projektivni psihološki
test u kojem se koristi standardni skup slika sa višestrukim značenjem, koje ispitanik
treba da interpretira
...
prev
...

Propaganda
Ovde se suočavamo s novim sistemom ljudskih tehnika, složenijim od onih koje smo već razmatrali, pošto on uključuje tehnike drugačije prirode, delimično hijerarhijske, a delimično sintetičke
...
Propaganda54 je suviše
ograničen izraz, ali najbliži suštini
...
Širi fenomen koji ovde
razmatramo, međutim, uključuje kako privatnu, tako i individualizovanu akciju
...
Prva
kategorija je kompleks mehaničkih tehnika (pre svega radio, štampa
i filmovi), koji omogućava direktnu kolektivnu komunikaciju s veoma velikim brojem ljudi, a da se pri tom obraća svakom pojedincu
iz grupe
...
Drugu kategoriju čine
složene psihološke (čak i psihoanalitičke) tehnike, koje donose precizna saznanja o ljudskoj psihi
...

Određen broj tehnika doveden je do zajedničke fokusne tačke, u
kojoj proizvode skoro sigurne rezultate
...
Tehnički
fenomen koji razmatramo ujedinjuje dve kategorije u nedeljivu celinu
...

Kada bi štampa bila posvećena isključivo romanima u nastavcima, a radio muzici, možda ne bi bilo neophodno uvoditi psihoanalitičke metode
...
Šta može izgledati nevinije
od stripova? Ipak, njihov dubok uticaj na čitaoca može se dokazati,
kao i njihova korisnost sa sociološkog stanovišta
...
Zainteresovanog čitaoca upućujem
na moju knjigu Propaganda (1962
...

Čak i kad bi radio i štampa bili posvećeni isključivo zabavi, postojao bi sledeći problem: na osnovu čega bi te tehnike trebalo ograničiti
i da li bi se one uopšte mogle ograničiti? U trenutku kada su se mogle
primeniti u drugim sferama (na primer u politici), one su i bile primenjene, i to bezazleno, tako da niko, makar u početku, nije imao
jasnu ideju o njihovoj upotrebljivosti
...
Ne postoji nešto što bi bila čisto objektivna informacija
...
Od trenutka kada
su te tehnike počele da se koriste, one su morale delovati što efikasnije, što je značilo da su se u sistem morale uvesti i druge tehnike za
razumevanje čoveka
...
To je Moneroovo (Monnerot) mišljenje
...
Reklamiranje je u tu
oblast uvelo koncept efikasnosti, znatno pre same propagande
...
Trebalo je biti ubedljiv sa ograničenim brojem argumenata
i s malo reči, koje bi se lako mogle izgubiti među stotinama drugih
...
U to vreme, pokušaji političkog ubeđivanja bili su
usmereni samo na elitu
...
Rezultat je
bila inercija u političkoj propagandi
...

Velika komercijalna preduzeća bila su prva koja su mehaničke
tehnike dopunila vrlo efikasnim sredstvima psiholoških tehnika
...
ta veza je postala svršena činjenica
...
Često je bila potpuno neprikladna, jer nije uzimala u obzir
psihološke zakone i zapravo je bila čista besmislica
...

Danas sve države, bez izuzetka, koriste sistem političke propagande
stvoren sjedinjavanjem ta dva tehnička kompleksa
...
Izuzetno je razvijena tehnika merenja i izazivanja takvih refleksa
...
Preduzimani su sistematski napori
da se stvore uslovni refleksi, kroz obrazovanje (kao, na primer, u nacizmu i komunizmu) ili na osnovu već postojećih, spontanih refleksa
(kao, na primer, u američkom korišćenju erotskih refleksa u ratnoj
propagandi)
...
Naglasak na propagandnim tehnikama je mnogo manji
u Sjedinjenim Državama
...
Na primer, bilo je neophodno prinuditi Amerikance da učestvuju u ratu i nametnuti im ratnu psihologiju stvaranjem određenih refleksa
...
Rat za njih nije bio životna
realnost i zato se morao učiniti takvim
...
Bilo je nužno
upotrebiti takozvanu opsesivnu tehniku, podvrgnuti građanina propagandi bez predaha, ne dopuštajući mu ni za trenutak da ostane sam
sa sobom
...
Sva ta sredstva ciljaju
na istu tačku; ona imaju isto dejstvo na pojedinca i tako su ogromnih
razmera da on prestaje da ih bude svestan
...
Propaganda mora postati
prirodna kao vazduh ili hrana
...
Pojedinac tada može
da potpuno iskreno izjavi kako ne postoji takva stvar kao što je propaganda
...
Prirode čoveka i propagande postale su toliko
nerazmrsivo povezane da ništa više ne zavisi od izbora ili slobodne
volje, već samo od refleksa i mita
...

Pored toga, iskorišćavaju se ljudske emocije kao što su mržnja i
ozlojeđenost
...
Tu postajemo
svedoci vrhunskog apsurda, potpuno automatskog razvoja emocija
...
Posle
toga, može se uočiti rekonstituisanje ličnosti oko izabrane ,,fiksne tačke”, na osnovu snage njegovih negativnih emocija
...
(Buržoazija igra tu ulogu za komuniste, kao što su je Jevreji
igrali za naciste
...
Oni, kao stado ovaca, kreću u stampedo koji ih vodi mnogo dalje nego što im je uistinu naređeno da idu;
oni slede drugi instinkt, koji ulazi u igru i čini da se na predmet svoje
mržnje bace kao što se pas baca na mačku
...
Vlast retko kada naručuje pogrome
...

Želja za samoopravdavanjem, prisutna u svakom pojedincu, takođe se može iskoristiti
...

Propaganda mu nudi kolektivnog krivca na koga može projektovati
zlo i greh i tako se osetiti pravednim, potvrđenim i pročišćenim
...

Moralnost napreduje
...
Već imamo one koje nam je proizvela propaganda,

384

Tehnika ili Ulog veka

koje je zakonito ubiti
...

Pored toga, uvođenje žrtvenog jarca znači da se sukob ne odvija više
na socijalnom ili političkom planu, već na moralnom, između dobra
i zla
...
Neprijatelj postaje generalizovana
inkarnacija zla, dok se u iskorišćavanju mržnje neprijatelj pojavljuje
kao uzrok svih nedaća
...

To objašnjava iznenađujuću Hitlerovu tvrdnju iz Mein Kampf: ,,Neophodno je sugerisati ljudima da najrazličitiji neprijatelji pripadaju istoj
kategoriji i sve ih staviti u isti koš, tako da masi naših pristalica izgleda
da se borba vodi protiv jednog neprijatelja
...
” Hitlerova izjava bila bi potpuno iracionalna da je
reč o borbi između dve osobe, to jest, o ličnim razlozima za sukob
...
Sve ono što se manje ili više nejasno mrzi, prenosi se
kao zlo na zvaničnog neprijatelja
...
Ali, umesto psihoanalitičara koji osećanja krivice prebacuje na sebe, tu je propagandna mašinerija, koja to osećanje
prebacuje na generalizovanog neprijatelja
...
Taj fenomen se, u slabijem izdanju i
na nacionalnom planu, pojavio 1914, kao ,,rat zakona i civilizacije”, ali
tada nije bio u stanju da dovede do potpunog kolektivnog transfera
...

Propaganda, u manjoj meri, manipuliše i takozvanim Edipovim
kompleksom i našim osećanjima koja se odnose na ,,oca”
...


Ljudske tehnike

385

Propagandna manipulacija se odvija pod svim oblicima vlasti i u
svim sferama života
...
Ali, uprkos toj činjenici, moderni čovek nema jasnu
ideju o razmerama tog fenomena
...
Ovde u Francuskoj smo makar te sreće da je propaganda još
uvek prilično neefikasna
...

Jedva da je potrebno dodati da svi propagandni tehničari, u potrazi za
,,jednim najboljim načinom”, glasno proklamuju vrednost iskorišćavanja velikih podsvesnih motiva koje sam opisao
...
Stvarne posledice se ne mogu prepoznati zato
što taj mehanizam deluje suviše kratko vreme
...
Toliko smo
uvučeni u sve to i izmanipulisani, toliko ravnodušni, da će objektivno znanje o tome biti nemoguće
...

Ipak, neke posledice propagande su već jasne:
1) Kritički duh je ugušen stvaranjem kolektivnih strasti
...
Poznato je da i
individualna strast može biti neprijatelj kritičkog duha, ali on i dalje
može doći do izražaja, ako se uspostavi neka vrsta ravnoteže između
kritičnosti i strasti
...
Kao što Monero
otvoreno kaže: ,,Ne postoji nikakva kolektivna kritička sposobnost
...
Gušenje kritičke sposobnosti – to jest, sve veća nesposobnost čoveka da razlikuje istinu od laži,
pojedinca od kolektiva, dela od reči, realnost od statistike i tako dalje
– jedna je od najočiglednijih posledica tehničke moći propagande
...

2) S gušenjem kritičke sposobnosti javlja se ispravna društvena
svest
...
To
ubeđenje je utoliko snažnije zato što je kolektivno
...
U
zemljama u kojima se koristi propagandna tehnika primećuje se opadanje neuroze i kriminaliteta
...
I obrnuto, gde god propagandna tehnika iz
nekog razloga ne uspe da usadi ispravnu kolektivnu društvenu svest,
dolazi do iznenadnog i brutalnog kolapsa osećanja lične ispravnosti,
tako da individualni moral naglo opada
...
Slična situacija među Nemcima možda ima druge uzroke, ali
uveren sam da je naglo zaustavljanje nacističke propagandne mašinerije igralo značajnu ulogu u posleratnoj nemačkoj neurozi
...

Taj razvoj zapravo predstavlja reprizu, na individualnom nivou, one
aktivnosti koju je kolektivna tehnika napustila
...
A kada Amerikanci shvate da je individualna psihoanaliza
skuplja, neefikasnija (zato što ne može da integriše individuu) i teža,
vratiće se kolektivnim psihoterapeutskim tehnikama
...

Kao što kaže Monero: ,,Kada se cela kategorija događaja, bića i ideja nalazi izvan svake kritike, ona formira prostor svetog, nasuprot
onom profanom
...
Tamo gde
postoji propaganda, više ne možemo doneti sud o nekim pitanjima,

Ljudske tehnike

387

čak ni raspravljati o njima, zato što odmah interveniše niz zaštitnih
reakcija koje je razvila tehnika
...
Uzgred, naša analiza potvrđuje socijalni fenomen koji moderni
sociolozi često analiziraju: ,,stvaranje masa”
...
Došlo je do stvaranja ujedinjujućeg psihizma
...
Monero tu ponovo daje definiciju vrednu citiranja
...
Kako se
političke okolnosti menjaju, neophodno je s vremena na vreme podstaći nove sklonosti”
...

Pojedinac, izmasirane duše, ispražnjen od svojih prirodnih težnji i
temeljno asimiliran u grupu, postaje spreman na sve
...

Moraju se razlikovati dve kategorije propagande
...
Njen cilj je da mase postanu ,,raspoložive” opčinjavanjem
i podsticanjem određene fascinacije
...
Ona deluje
prostim pritiskom i često je kontradiktorna (pošto su kontradiktorni
pokreti masa ponekad neophodni)
...
Taj stadijum se može postići brzo, kao na primer u Nemačkoj
1942, posle samo deset godina psihičke manipulacije
...

Treća posledica manipulacija tehničke propagande je stvaranje veštačkog univerzuma, kao potpune rekonstrukcije stvarnosti u umovima građana
...
Ljudi oblikuju slike stvari,
događaja i ljudi koje možda ne odražavaju stvarnost, ali koje su istinitije od nje
...
Lažiranje vesti sistematski upražnjava ruski radio, ali
isti proces se u manjem stepenu može uočiti u svakoj zemlji
...
Na primer, uz fotografiju brodogradilišta se napiše kako je to dostignuće demokratije ili Sovjetskog
Saveza, itd
...
To ukazuje i na važan element u današnjoj psihologiji:
na zamenu stvarnosti svetom halucinacija
...
Moramo pokušati da shvatimo
dubinu tog poremećaja
...
Ali, on deluje u snu: on
teži drugim ciljevima (onima koje mu predlaže opčinjavajuća magija
propagande), a ne onim koje će zaista postići
...

Čitalac bi na ovom mestu mogao prigovoriti da naša analiza možda važi za druge, ali ne i na njega
...
On toga neće
biti svestan zato što je suština propagande da deluje na čovekovo podsvesno, tako da mu ostavi iluziju potpune slobode
...
Ali, tu se moraju razlikovati neke stvari
...
Neke druge ih, kao što je slučaj sa Sjedinjenim Državama,
koriste u ograničenom stepenu, u nekim ograničenim periodima (na
primer, za vreme rata, pravog i hladnog) i samo u nekim oblastima
...
Kako se sadašnja globalna bitka
bude intenzivirala, a svetska dominacije ove ili one nacije postane neizbežna, demokratije će takođe morati da koriste propagandu
...

Kada se mase naviknu na praksu propagandnih tehnika, nemoguće
je vratiti se nazad
...
Pošto su
one očigledne, možemo ih ukratko izložiti
...
Fridman veruje
da do tog zastoja ne bi došlo u pogodnom okruženju, to jest, u povoljnom ekonomskom sistemu
...
U takvoj sredini radnik bi, radeći bez stega, mogao da sazri
...
Na primer, u sovjetskom socijalizmu, usmerenom na produktivnost, radnika ne vode ekonomske
činjenice već socijalistička propaganda, tvorevina jednog čisto verbalnog univerzuma
...
To je ono što se
dešavalo u Sjedinjenim Državama, na privremenoj osnovi, tokom ratnih godina
...
Ta tehnika je propagandni sistem primenjen na sve ekonomske i ljudske odnose
...
Ovde se vraćam na ideju koju smo već razmatrali,
ali koju je teško potpuno obrazložiti
...
Stalno slušamo kako,
shodno tome, ona ne može naškoditi demokratiji
...
To pogrešno shvatanje proističe iz zastrašujuće pojednostavljenog koncepta propagande
...
Nada koja počiva u kontradikcijama propagande svodi se na sledeće: građanin prima šamar od svog suseda zdesna, koji srećom biva kompenzovan šamarom suseda sleva
...
Ali, to je nemoguće od
trenutka kada propagandista dođe u posed materijalnih sredstava za
delovanje na mase i stekne znanje o skrovitim mestima ljudske psihe
...
Uzimam primer političara koji deluje iz ubeđenja, a ne iz ličnog
interesa
...
Da bi to postigao, on će naravno iskoristiti najefikasnija
moguća sredstva
...
A silovanje ostaje silovanje,
makar ga sprovodilo deset političkih partija, deset puta zaredom
...
Setimo se, na primer,
parada nacističke Nemačke, mračnih i fanatičnih rituala ,,krvi i tla”
...
To je stvar temperamenta; psihički cilj je isti
...

U delovanju političkih partija, korišćenje tehničkih sredstava u
masovnim razmerama podrazumeva posedovanje velikih finansijskih
resursa
...
Što je propagandna
borba intenzivnija (i skuplja), veća je tendencija da se delovanje demokratije svede na suprotstavljanje dva bloka
...
Ali, ako nema milione
potrebne da bi se ta ideja proširila po celoj zemlji, ona je bezvredna
...

U obezvređivanju demokratije, uticaji propagandne tehnike deluju kako na ljude, tako i na partije
...
On doslovno više ne postoji
– a to se dešava otprilike u srazmeri s kontradiktornošću propagande
...

Ovde dolazimo do važnog zaključka: u onom stepenu u kojem je
propaganda tehnika, ona ima svoj lični identitet i specifičnosti
...
Želja da se napravi
razlika između dobre i loše tehnike, na osnovu njihovih ciljeva, puka
je taština
...
Bez obzira da li 99 procenata građana daje svoj
glas na izborima diktatoru ili različitim partijama u demokratiji, bez
obzira da li se političke strukture raznih režima formalno razlikuju
– obrađeni građani, od kojih, u krajnjoj liniji, oba režima zavise, postaju sve sličniji
...
Ali, ovde moramo razlikovati dve ravni: formalno mišljenje i ličnu odluku
...
Objektivni rezultat je drugačiji u ta dva slučaja
...

Ali, u oba režima moralni problem je potisnut; pojedinac nije nešto
više od životinje dresirane da sledi određene uslovne reflekse
...

Ljudske posledice tehnike su nezavisne od ideološkog cilja zbog kojeg
se ona primenjuje
...
U materijalnom smislu, te tehnike su iste kao i
tehnike propagande: filmovi, radio, novine i, u manjoj meri, knjige i
ploče
...
Na primer, bioskop zauzima prvo mesto i igra značajniju ulogu od radija
...

Ovde takođe nailazimo na korišćenje tehnika podsvesnog, ali one
se sprovode s mnogo manje pritiska
...
Zabava teži da razonodi, propaganda da
predvodi
...
Prvo je posledica odluke organizatora, dok
je drugo posledica potreba masa
...
Vrlo je verovatno da je dan proveo u potpuno sterilnom okruženju i da je sve
učinjeno da se ono uravnoteži i da se smanji njegov zamor
...
Kada napusti posao, njegovo zadovoljstvo što
je završio smenu pomešano je s nezadovoljstvom poslom koji je besplodan isto koliko i nerazumljiv i daleko od toga da bude neki zaista
produktivan rad
...
Ali šta stvarno nalazi? Nalazi utvaru
...

Lična sudbina se ispunjava samo smrću; ali razmišljanje mu govori
da u njegovom životu nije bilo ničega između mladalačkih avantura
i smrti, nijedan trenutak u kojem je on sam doneo neku odluku ili
pokrenuo neku promenu
...
Nije bilo nikakve razlike
između dana koji su se nizali jedan za drugim
...
Ako nije u pitanju
pravi ili hladni rat, tu su sve moguće nesreće koje će mu staviti do
znanja do koje je mere njegov život nesiguran
...
Bez obzira da li mu se nešto dešava ili ne
dešava, on u svakom slučaju nije tvorac svoje sudbine
...

On mrzi da bude raspet između krajnosti slučaja i tehničkog apsolutizma
...
On bi to mogao prihvatiti ako, i samo ako bi život imao nekog
smisla, a on mogao da izabere, recimo, da umre
...
Tehnička civilizacija je napravila
veliku grešku time što nije ukinula smrt, jedinu ljudsku činjenicu koja
je ostala netaknuta
...
Propagandne tehnike još nisu uspele da ga na ubedljiv način uvere da život ima bilo kakvog smisla
...
Više mu nije potrebna religija ili neki zahtevni asketizam da bi postao neosetljiv na tu situaciju
...
Radije nego da se
suoči sa sopstvenom utvarom, on se okreće filmskim utvarama, s kojima se može poistovetiti i živeti onako kako bi možda želeo
...
Film ga navodi da se smeje,
plače, divi i voli
...
Ukratko, on postaje heroj
...

Pozorište je podrazumevalo intelektualni mehanizam i u nekom
smislu je gledaoca ostavljalo netaknutim i sposobnim da donosi sudove
...
U svakom slučaju, ljudi idu u
biskop zbog bekstva i zato podležu njegovim pritiscima
...
Oni na ekranu žive život koji nikada neće živeti u stvarnosti
...
Ali, danas nema nade, a san više
nije lični čin nekog pojedinca koji slobodno bira da pobegne od ove
ili one ,,stvarnosti”
...
Odvojen od svoje suštine,
poput puža lišenog kućice, čovek je samo amorfna materija koja se
oblikuje filmskim slikama
...

Ranije, s ubeđenjem ,,da će se stvari promeniti”, nada je bila svetionik
koji je obasjavao budućnost
...
U filmovima, međutim, budućnost više nije u igri, jer je
na filmskoj traci već promenjeno ono što je moralo biti promenjeno
...
Kada ljudi napuštaju
bioskop, oni su ispunjeni mogućnostima koje su iskusili u tami; oni
su primili svoju dozu unutrašnjeg života
...
Sada su to problemi koje je postavio film i ljudi
imaju blaženi, iako kontradiktoran utisak da su ti filmski problemi,
koji okupiraju celo polje njihove svesti, istovremeno dovoljno jaki da
odagnaju sve brige i dovoljno nestvarni da ne budu uznemiravajući
...
Baš kao što ritam rada ili autoritet države podrazumeva
intimno vezivanje i prema tome propagandu, tako i ljudska sudbina u
tehničkom režimu podrazumeva eskapizam koji nude tehnike razonode
...

Čovek, koga je tehnika ispraznila od svih ličnih interesovanja, ponekad postane svestan samog sebe
...
Ne
strah, niti bol, očajanje ili strast
...
Ali, on je oduvek umeo da prijateljski ćaska o grâdu koji
je pao na njegov vinograd, o buđi, mašinama koje ne rade, o bolesnoj
prostati i tako dalje
...
Čak i ako
postoje neke sitne neprijatnosti, čovek ne oseća potrebu da o njima

Ljudske tehnike

395

govori i okreće se onome što efikasno popunjava tišinu – televiziji i
radiju, čudesno korisnim utočištima za one koji kojima je porodični
život postao nepodnošljiv
...
Televizija nesumnjivo olakšava
okupljanje u fizičkom smislu
...
Članovi porodice su zaista fizički prisutni, ali kako su usredsređeni na televizor, oni su nesvesni jedni drugih
...
Zahvaljujući tim tehničkim uređajima, više nije neophodno
da članovi porodice imaju išta jedno s drugim ili čak da budu svesni
činjenice da su porodični odnosi nemogući
...
Moguće je da bračni par živi zajedno dugo vremena, a da
se nikada ne sretnu u treperavoj praznini televizije
...
To
je moderna maska koju čovek stavlja svake večeri, ali kojoj, nažalost,
nedostaju demonske i božanske moći one drevne maske
...

Kroz njega čovek opaža ,,tišinu beskrajnih prostora”; ono je izvor
velike uznemirenosti
...
A radio popunjava taj
otvoreni prostor, štiteći čoveka od tišine i misterije tako što ga zabavlja
...
Iz
toga sledi da radio pravi jasnu granicu između svakodnevne društvene realnosti i snova i narkotika koje po dužnosti širi
...
On je javno dobro
koje se bavi moralnom utehom, zaduženo za ublažavanje tragedija
porodičnog života i tegoba modernog života
...
U sredini u kojoj je

396

Tehnika ili Ulog veka

čovek nije u mogućnosti da ostvari istinska prijateljstva ili da doživi
duboka iskustva, radio mu mora obezbediti privid stvarnosti, prisnosti i ljudske bliskosti; on ga mora opčiniti i pružiti mu osećanje sigurnosti
...
Nažalost, odgovor na Vejeovo pitanje je jasan
...
Radio, a televizija u još većoj meri, zatvara
pojedinca u zvučni mehanički univerzum u kojem ostaje sam
...
Ljudi su stekli naviku
da slušaju mašine i da govore s njima, kao, na primer, s telefonima i
diktafonima
...
Živeći u beskrajnom monologu, uz čiju pomoć beži od muke tišine i neprijatnih suseda, čovek nalazi utočište u krilu tehnike, koja ga okiva u
usamljenost i u isto vreme mu, pomoću svojih trikova, pruža osećanje
sigurnosti
...
Ono što čovek traži je
očigledno totalni samozaborav, potiskivanje svih problema i simultano utapanje sopstvene svesti u sveprisutnu tehniciziranu razonodu
...
,,Ako želite da
pobegnete”, kaže tehnika, ,,slobodni ste da pokušate
...
Uzmimo, na primer, izuzetan uspeh Batlinovih kampova za odmor u Velikoj Britaniji
...

Da bi postigao taj cilj, Batlin je 1938
...
Čovek na odmoru živi u mnoštvu, po striktnoj

Ljudske tehnike

397

satnici, koja je pažljivo osmišljena, tako da svaki dan bude drugačiji,
što stvara utisak neprestane novine i raznolikosti
...
,,Važno je”, kaže Batlin, ,,da niko ne bude prepušten samom
sebi, ni za trenutak
...
Koriste se sva raspoloživa sredstva za
ubeđivanje pojedinca da je srećan
...
Cela stvar predstavlja
razrađen i precizan poduhvat da se čovek učini nesvesnim, zanesen
tehnikom, koju detaljno i bez uvijanja opisuje sam Batlin
...

Ovde je tehnika stavljena u službu neke vrste Paskalove razonode
...

Prosečan čovek je neizbežno svestan toga
...
Naša
teza je potvrđena čudesnim uspehom Batlinovih kampova, koji je
zaista zapanjujući
...
Pored toga, imajmo na umu
da ti brojevi predstavljaju Engleze, koji su po svojoj prirodi najmanje
skloni takvim stvarima
...
Kakav iluzoran napor
je pokušaj da se od filma napravi obrazovna umetnost i sredstvo poučavanja! Umetnički filmovi, kao i oni s filozofskim ili političkim
namerama, jednostavno nisu u skladu sa željama publike koja ide
u bioskop
...
Ali, tu ne smemo upasti
u zabludu: obrazovanje ukusa i svesti gledaoca se zaista dešava, ali

398

Tehnika ili Ulog veka

samo usput
...
Film može uspeti samo
ako umetnost stavi u službu društveno potrebnog i tehnički mogućeg poduhvata, to jest, samo ako umetnost (kao i indoktrinacija pod
maskom nauke) postane novo sredstvo za izmeštanje čoveka iz stvarnosti
...

Spontani i organizovani mehanizmi zabave, poput onih koje sam
opisao, korisni su samo u onoj meri u kojoj je propagandna tehnika
nerazvijena
...

Zbog ovog poslednjeg zapažanja ne možemo se saglasiti s Vejeovom sugestijom da se švedski ili ruski radio ne bavi ,,zabavom”, niti
izgradnjom društvenih struktura laži i uspavljivanja svesti, zato što
su građani tih zemalja ,,oslobođeni” i više ,,ne osećaju zamorni kontinuitet dnevnih obaveza”
...
U stvarnosti,
stanje koje on opisuje posledica je činjenice da su Šveđani ,,najintegrisaniji” i najprilagođeniji od svih naroda
...
U slučaju Rusije, propaganda je mudro apsorbovala i zamenila
zabavu
...
Ali, to je
bio slučaj i sa Hitlerovom Nemačkom
...
Mislim na sport
...
Seoski ,,sport” je
bleda imitacija onog gradskog i nema nijednu od karakteristika onoga što nam je poznato kao sport
...
Kada je industrijsko težište prešlo u Ameriku, prevagu su odnele američke sportske forme
...

Sport je vezan za industriju zato što on predstavlja reakciju protiv
industrijskog života
...
Seljaci, drvoseče i njima slični su možda krepkiji od proletarijata, ali nisu tako dobri sportisti
...
Rad za mašinom takođe
razvija brzinu i preciznost pokreta i refleksa
...
Poznat je ogroman kontrast između sportista Grčke i
Rima
...
Za Rimljane je to bila tehnika
za povećanje efikasnosti legionara
...
Svi znaju kakva je razlika između ribara, plivača, bicikliste
i ljudi koji pecaju, jedre, plivaju i voze bicikl kao sport
...
Ta mehanizacija akcija udružena je
s mehanizacijom sportskih uređaja: štoperica, startnih mašina, itd
...

Ovde ljudsko biće takođe postaje neka vrsta mašine, a njegova mašinski kontrolisana aktivnost postaje tehnika
...
Ponavlja
se poznati proces: istinska igra i uživanje, dodir s vazduhom i vodom,
improvizacija i spontanost – sve to nestaje
...
Sportsko tre-

400

Tehnika ili Ulog veka

niranje čini od pojedinca efikasnu aparaturu, kojoj je od sada strano
sve osim surove radosti eksploatisanja sopstvenog tela i pobeđivanja
...
U meri u kojoj to predstavlja snažnu reakciju na puku pasivnost sportova za gledanje, to je
dobro
...

Nema potrebe govoriti o totalitarnom stanju uma kojem bavljenje sportom utire put
...
Vredi primetiti da je tehnicizirani sport prvo razvijen u Sjedinjenim Državama, najkonformističkoj od svih zemalja, a da se onda,
po prirodi stvari, razvio u diktaturama – fašističkim, nacističkim i
komunističkim – do tačke u kojoj je postao neophodan sastavni deo
totalitarnih režima
...
U isto vreme, to je i faktor disciplinovanja i to na dva načina
...
U ,,novim” zemljama treba uočiti zajednički prodor tehnike i sportske prakse
...

Jedna od glavnih stvari kojima se hvale komunističke zemlje jeste da
one proizvode šampione u zemljama koje do tada nisu ni čule za reč
sport
...
Sport je na svaki
zamisliv način produžetak tehničkog duha
...
U sportu, kao i svuda
drugde, ne može biti ničeg nekoristoljubivog; sve mora biti korisno i
mora zadovoljiti tehnička očekivanja
...
Građanin tehničkog društva u sportu nalazi isti duh, kriterijume,

Ljudske tehnike

401

moral, akcije i ciljeve – ukratko, sve tehničke zakone i običaje – s kojima se susreće u kancelariji ili fabrici
...
Razmotriću te tehničke forme samo ukratko, pre svega zato što su te oblasti
veoma udaljene od onoga za šta sam stručan, a onda i zato što su isto
onoliko neodređene koliko i dobro poznate
...
” Te modifikacije mogu se postići sledećim
sredstvima: (1) odgovarajućim režimima ishrane, koji uključuju vitamine i slično; (2) sprečavanjem lučenja žlezda, na primer kastracijom
ili sterilizacijom u cilju kontrole antisocijalnih i suviše agresivnih reakcija; (3) ubacivanjem ili kalemljenjem hormona, kao u pokušajima
da se povećaju telesna energija, muževnost, ženstvenost ili materinski
instinkt; (4) dugotrajnim tretmanom sintetičkim medikamentima, u
cilju promene metabolizma; (5) operativnim prekidanjem nervnih
putanja unutar moždanih veza (kojima treba dodati lobotomije i talamotomije, koje uključuju direktnu intervenciju na mozgu i imaju za
posledicu ,,snižavanje psihičkog nivoa”)
...
Ti takozvani ,,serumi istine”, koji ne iznuđuju istinu, imaju lošu reputaciju i još uvek su
ograničeni na profesionalnu medicinsku upotrebu
...
Čak se i izveštaji o čuvenim procesima u Sovjetskom Savezu i njegovim satelitima,
u kojima su optuženi prihvatali krivicu, moraju uzeti sa zrnom soli
...

U svakom slučaju, nikakvi sigurni zaključci se ne mogu biti izvući na
55

Natrijum tiopental: sredstvo za opštu anesteziju brzog dejstva
...
prev
...
Ono što je jasno jeste da te navodne
tehnike, onako kako su predstavljene u štampi, izazivaju spektakularnu javnu reakciju i radoznalost
...
Ne može se
poreći, međutim, da se ljudsko biće može efikasno modifikovati, ali
je još nejasno kako se ta modifikacija dešava ili šta se, u krajnjoj liniji,
može očekivati od takve tehničke intervencije
...

Neću negirati da je reč o značajnim intervencijama; one deluju na
čoveka materijalno i menjaju ga na dalekosežne načine
...

Kad je reč o medicinskoj tehnici, čega se treba plašiti i čemu se
treba nadati od njene primene? I s kojim će drugim tehničkim sistemom ta tehnika biti povezana? Odgovor glasi: isključio s državom
...
Postoji opšta saglasnost da
tehnička sredstva postaju opasna kada država počne da ih koristi u
sprovođenju svojih proizvoljnih i svemoćnih odluka
...
Tehnički okvir našeg sveta je međusobno povezan na prirodan način, a ne proizvoljnom ljudskom odlukom i to je ono što mu
daje čvrstinu
...
Te tehnike suštinski
mogu da služe samo državnim projektima – bilo da je reč o slamanju
duha poslednjih slobodnih ljudi ili o eliminaciji starih ljudi ili o dobijanju senzacionalnih priznanja i izjava u montiranim procesima
...
Naprotiv, država ima potrebu za celovitim, jakim
ljudskim bićima, u punoj moralnoj, intelektualnoj i fizičkoj snazi, koja
samo takva mogu dobro da joj služe
...
Tehnička država neće doprinositi
propadanju svog materijala
...
Sigurno da nije sasvim isključeno da
bi država mogla upotrebiti te tehnike
...
Pošto na raspolaganju
ima koncentracione logore i smrtnu kaznu, teško je poverovati da će
tragati za komplikovanijim sredstvima, osim, možda, u cilju povremene propagande
...

Hirurške i medicinske intervencije imaju još jedan nedostatak u
očima države
...
Svaki novi slučaj zahteva da država
donese posebnu odluku; te tehnike ne mogu funkcionisati sa autonomnom pravilnošću državnih organa, kao što je policija
...
Građani su još daleko od toga da prihvate upotrebu
tih tehnika i lako bi se uznemirili kada bi za njih saznali
...

Prema tome, medicinske tehnike ne izgledaju kao važan deo korpusa ljudskih tehnika
...
Ali, to je još u domenu spekulacije
...
Hirurška intervencija moraće da bude odložena za neku relativno daleku budućnost
...
Hirurška
intervencija može obezbediti samo ,,konsolidujuće” efekte
...

Ukupna efikasnost ovih tehnika ne dopušta da im pridamo bilo
kakvu težinu
...
Pošto su spektakularne, javnost se koncentriše na njih sa ogromnom strepnjom i oko njih kristališe svoj neodređeni strah od tehnike uopšte
...
Javnost, nesposobna
da sagleda istinski problem tehnike, pošto se nepogrešivo vezuje za
zaslepljujuće površnosti i koleba između iracionalnog straha i lažne
sigurnosti, nikada ne dopire do srži problema modernog društva
...
Odjeci
Tehnike, ljudi i čovek
Ovde se završava dugo okruživanje ljudi tehnikom
...
Tehnički fenomen je
bezličan i ako pratimo njegov tok, videćemo da je usmeren na čoveka
...
To nije
čovek iz ogledala
...
U
napredovanju sopstvenim tempom, tehnika analizira svoje predmete
tako da ih može iznova stvoriti: u slučaju čoveka, ona ga je rastavila na
elemente da bi iz njih sintetizovala do sada nepoznato biće
...

Veliki skandal nacizma bila je nedolična primena njegovih tehnika
na Ota Šulca, koji je imao ime i prezime, koji se bavio svojim zanimanjem i živeo svoj život pred očima stotina svojih suseda
...
Cinizam i brutalnost lekara iz Štruthofa bili
su skandalozni
...
Mi to radimo bolje; mi
operišemo bezbolno
...
Nijedna od
naših tehnika ne tvrdi da je primenljiva na nešto živo
...
U slučaju ljudskih bića, specijalizacija ima
dvostruko značenje
...
Takođe, to znači da ne sme zanemariti naučni
aspekt te specijalizacije (koji je najvažniji)
...
Svaka ljudska tehnika
ima svoj omeđeni delokrug delovanja i nijedan od njih ne pokriva celog čoveka
...
Svaka od njih odgovara na jednu i samo jednu
specifičnu potrebu
...

Prema tome, nikada ne postoji jasan razlog za protest
...

Još jedna greška nacizma bila je to što je svojim tehnikama navukao demonsku masku, da bi izazvao strah
...
Mi to radimo bolje
...
Ravnodušnost je svojstvo novog boga,
kao što je bilo i svojstvo onog starog
...

Jedna izdvojena tehnika i njene kontrolisane primene na ograničeni domen predstavljaju polaznu tačku razdvajanja
...
Biogenetičar koji eksperimentiše na ljudskom embrionu ili filmski režiser koji nastoji da na svoju publiku utiče u najvećoj mogućoj
meri, ne izjavljuju da rade na čoveku
...
Niti bilo kakva kombinacija tehnika (na primer, propaganda
u kombinaciji sa profesionalnim usmeravanjem) odgovara bilo kom
delu ljudskog bića
...
Odakle je, onda, napadnuto ljudsko biće i ko
ga napada? Niotkuda i niko
...

Oni s negodovanjem pitaju kako neko može tvrditi da se čovek napada primenom neke nove tehnike
...
Tačnije, svaki tehničar uzet zasebno, može izjaviti da je
nedužan u pogledu agresivnih namera prema čoveku
...
Na taj način, pošto nijedan tehničar ne
primenjuje svoju tehniku na celog čoveka, on može oprati ruke od
odgovornosti i izjaviti da ljudsko biće ostaje netaknuto
...
Svaki tehničar koji radi na malom
segmentu (tako malom da se ne može smatrati čovekom) živog mesa
može tvrditi kako radi u ime višeg bića: Čoveka
...
U stvari, oni su podjednako jednostavni kao i njihove tehnike, koje ih sve više asimiliraju
...

Ako je važan deo misije naših intelektualaca da analiziraju naše
doba i otkriju sve delotvorne mitove dvadesetog veka, onda će se pokazati da su ti mitovi duboko ukorenjeni i široko rasprostranjeni
...
Mit tehničara je prosto Čovek – ne
vi ili ja, već jedno apstraktno biće
...
Na
raspolaganje mu stavljamo prirodne sile, čvrsto uvereni da će prevazići trenutne probleme”, i tako dalje
...
Pored toga, taj mit predstavlja stadijum koji on ne može prevazići, jer nema ideologiju, a još manje filozofiju ili sistem
...
Tehničar predviđa rezultate, ali to nisu istinski ciljevi, već samo rezultati
...
Tehničar ili uopšte ne veruje u taj
mit ili u njega veruje samo površno
...
To je opravdanje, ali ono nije svesno
...
Ne, tehničar nema potrebu za
pravdanjem
...
Svi tehnički sistemi, bez obzira na to da li su izraženi komunističkom ili liberalnom frazeologijom, vraćaju se, u krajnjoj analizi,
na tu apstrakciju
...
U svakom slučaju, tehničari
nemaju dovoljno intelektualne radoznalosti da bi se upitali šta njihova omiljena apstrakcija zaista znači ili kakav je odnos između te
apstrakcije i tehnike
...
Apstrakcija, Čovek, samo je nadgradnja, u
marksističkom smislu; prirodna izlučevina tehničkog progresa
...
S druge strane imamo mit , ,,Čoveka”,
koji ga manje-više obogotvorava i, u svakom slučaju, snažno potvrđuje da je tehnika podređena čoveku
...
Monero je definisao politički totalitarizam
kao konvergenciju mnoštva nacionalnih istorija s mnoštvom političkih sistema
...
Rezultat je operativni totalitarizam; nijedan deo
čoveka više nije slobodan i nezavisan od tih tehnika
...
Krajnji efekat se ne može predvideti na osnovu pojedinačnih projektora,
već samo na osnovu objekta koji je osvetljen
...
Mnoštvo tih tehnika se stiče u ljudskom biću i svaki pojedinačni tehničar može iskreno tvrditi da njegova tehnika ostavlja
netaknutim integritet svog predmeta
...
Nemoguće je odrediti da li ljudski objekat ostaje
netaknut na osnovu bilo koje izolovane tehnike
...
Iz tog razloga sam morao
da napravim preliminarni pregled različitih tehničkih kompleksa koji
su do sada bili primenjeni na čoveka
...
Prvo, kao što sam više puta ponovio, do tehničke konvergencije ne dolazi voljom bilo kog tehničara
ili bilo koje grupe tehničara
...
Konvergencija ja potpuno spontani fenomen,
koji predstavlja normalni stadijum u evoluciji tehnike
...
Neki
intelektualci imaju neodređenu predstavu o činjenici konvergencije
i priznaju, uglavnom optimistički, da je tehnički pokret usmeren na
celog čoveka
...
Kibernetika i psihosomatska medicina su dobri primeri, koji, uzgred, potvrđuju fenomen tehničke konvergencije
...

Postojeće tehnike je teško koristiti upravo zbog činjenice tehničke
specijalizacije
...
Po svemu sudeći, postojeće tehničke
operacije, uzete zajedno, ne slažu se dobro i samo uz pomoć sredstava nove tehnike organizacije ti različiti delovi mogu se povezati
u celinu
...
Pojaviće se dosad neslućeni potencijali za delovanje
na pojedinca
...
Naravno,
ne treba gubiti iz vida da, dok se naši tehničari trude da teoretski

Ljudske tehnike

409

sintetizuju različite tehnike, sintetičko jedinstvo postoji de facto i da
je čovek njegov predmet
...
U razmatranju posledica tehnike po čoveka, moramo izbegavati ishitrene ili površne generalizacije
...

Moramo se čuvati upotrebe mističnog rečnika
...
Vrednosti možda postoje, ali nam izmiču čim pokušamo da ih definišemo ili
preciziramo njihovu prirodu i mesto
...
Ali, ako situaciju analiziramo konkretno, ne možemo otkriti mesto napada, čak ni
šta je zapravo napadnuto
...
Ali, onda ne treba da budemo
iznenađeni različitim reakcijama kada govorimo o dejstvu tehnike na
čoveka
...
Bilo
bi pogrešno pitati ,,Šta je napadnuto?”, a onda analitički nabrojati
komponente ljudske psihe, onako kako ih definišu najsavremeniji
metodi, s ciljem da se pokaže kako napretkom tehnike nije ugrožena
nijedna ljudska vrednost
...
Svi mi,
uključujući i materijaliste, sigurni smo da tako nešto postoji, jer od
te nepokretne i nevidljive osovine, same suštine točka koji se oko nje
okreće, zavisi sve ostalo
...
Taj dualizam je nemoguć, jer taj ,,centar” nije apstraktan već konkretno otelotvoren
...
Naprotiv, postoje mnogi dokazi da je ono što se zove

410

Tehnika ili Ulog veka

,,ličnost” opasno ugroženo
...

Ne verujem da je preostalo mnogo pristalica ideje da čovek predstavlja nešto sam po sebi, da ima neku suštinu nezavisnu od njegove
sredine
...
Dovoljno je navesti dve ograde
...
Drugo, velika je razlika između spontanog i neznatno prinudnog uticaja individualističke socijalne grupe i proračunatog, preciznog i efikasnog uticaja tehnika
...
U razmatranju ljudskih posledica tehnike, maksimalno sam se trudio da se
uzdržim od iznošenja pozitivnih ili negativnih sudova i da izbegavam
opšta novinarska mesta
...

Ne zaboravimo da se svaka pojedinačna ljudska tehnika nalazi u
nekom odnosu s drugim tehnikama
...
Ljudske tehnike su u tesnoj zavisnosti od ekonomskih, političkih ili mehaničkih tehnika, ne samo
zbog njihovog porekla i mogućnosti, nego, u još većoj meri, zbog nužnosti njihove primene
...
Isključivanje konteksta nesumnjivo
olakšava analizu tih tehnika i izvlačenje umirujućih zaključaka
...
Ljudske tehnike postoje
samo u onoj meri u kojoj je pojedinac predmet ekonomskih uslova
i u meri u kojoj mehanički uslovi dopuštaju da se na njega primene
otkrivena sredstva
...
Priznati to, znači razumeti da su ljudske
tehnike u stvarnom svetu (ne u svetu filozofskih apstrakcija, gde je

Ljudske tehnike

411

sloboda uvek moguća) uslovljene ekonomskim, političkim i mehaničkim
...

One se ne mogu izolovati u čistom stanju, a njihova sredstva, težnje i
rezultati moraju se tumačiti u odnosu na druge tehnike
...
Na primer,
u onom stepenu u kojem bi mogle ići nasuprot nužnosti ekonomske
produktivnosti, one bi uništile upravo ono što omogućava njihovu
primenu
...
Prema tome,
ljudske tehnike moraju postati deo tehničkog sistema; umirujući zaključci koje izvlače neki autori ne deluju ubedljivo
...
Da li će ga ono
osloboditi? Čovekove tradicionalne, spontane aktivnosti sada su podvrgnute analizi u svim svojim aspektima – predmetima, oblicima,
trajanju, količini, rezultatima
...
Stvara se ljudski tip koji
se jedini opaža kao ,,normalan”
...
Sargent):
,,Tehnika će mi dati životne norme u svemu što se tiče rada, ishrane,
smeštaja, obrazovanja i tako dalje
...
On ga, ako tako želi, može prezreti
...
Prema tome, naše ljudske tehnike moraju voditi ka
Čovek-mašina: L’homme-machine, poznata francuska fraza i naslov čuvenog dela
Ofre de Lametrijea (Offroy de la Mettrie) iz 1748, koje dokazuje materijalističku tezu
da je duša, poput mišića, proizvod metabolizma
...
)
56

412

Tehnika ili Ulog veka

potpunom uslovljavanju ljudskog ponašanja
...

Sparivanjem čoveka i mašine nastaje sasvim novo biće
...
Takvo prilagođavanje nesumnjivo postoji i predstavlja veliko poboljšanje; ali ono uključuje i svoju
suprotnost, to jest, potpunu adaptaciju čoveka mašini
...
Čovekova priroda je već promenjena i
tehnika prilagođava mehaničku aparaturu već prilagođenom pojedincu
...

Poznat primer za ovo poslednje je ,,vezivanje” radnika za njegov
posao
...
Jednostavno, on nije stvoren
za tako nešto; radnici na pokretnoj traci često dolaze u iskušenje da
napuste posao ili da traže premeštaj
...
Ali, da bi zarađivali za život i izbegli nezaposlenost koja stalno preti, oni moraju da zadrže svoje poslove i prisile sebe na prilagođavanje radnim uslovima onakvim kakvi jesu
...
Kada ih pitaju o tome, oni tvrde kako su zadovoljni i
negiraju svaku želju za promenom; sama ideja promene, u stvari, može
da izazove istinski strah
...
Ali, moguće je i sasvim suprotno tumačenje: da je neprestano upražnjavanje bezličnog posla dovelo
do potpunog obezličavanja radnika
...
Nepristrasna psihološka
istraživanja otkrivaju da su radnici lišeni inicijative i odgovornosti;
oni su ,,prilagođeni” do tog stepena da su postali inertni, nesposobni
da preuzmu rizik u bilo kojem domenu
...
Oni
se, pored toga, mogu lako razumeti
...
Njihova situacija je analogna situaciji čoveka koji
je počeo da reaguje na propagandu, koji joj se postepeno prepustio i

Ljudske tehnike

413

završio izmanipulisan do te mere da se više ne može osloboditi te potpore ličnosti i sredstva za izazivanje misli i osećanja
...
Ta tvrdnja možda još važi za period kroz koji upravo prolazimo
...
Teškoće koje imaju piloti supermodernih aviona kada treba da pređu na drugi tip mašine ili čak na drugu
mašinu istog tipa, dobro su poznate
...
Što se ljudski faktori više uzimaju u obzir u razvoju tehnike, utoliko više sam čovek postaje deo tog
razvoja, možda ne u potčinjenoj ulozi, ali nepovratno i nerazdvojivo
nadređen
...
Čovek i tehnika imaju isti odnos kao društvena nadgradnja i ekonomska infrastruktura u marksističkom sistemu
...

Može se predložiti teorija po kojoj u kompleksu čovek-mašina
čovek, u izvesnom smislu, ima ulogu koju u nekim filozofijama ima
duša u odnosu na telo
...
M
...
M
...

Kao prigovor mojoj tezi može se navesti beskrajna prilagodljivost
čoveka
...
Neki urođenici sa arhipelaga Ognjena Zemlja uspeli su da se
prilagode životu na Rtu Horn; ali oni teško da predstavljaju poželjan
ljudski tip
...
Moram dodati da me mnogo
više zanimaju pravi ljudi, koji stvarno postoje, nego idealni Čovek,
koji ne postoji, osim kao predstava i apstrakcija
...
Treba se prisetiti šta su nacisti radili s
tim idealom u svojim logorima za istrebljenje (gde su uništeni milioni beznačajnih primeraka)
...
Ono što je važno nije prilagodljivost Čoveka već prilagodljivost ljudi
...

Naša lična prilagodljivost je ograničena
...
Na primer, oni ne mogu živeti u koncentracionim logorima, čak i kada nema
dodatnih tortura
...
S
tim u vezi, treba samo da pomislimo na neka plemena koja žive na
nivou zastrašujuće sličnom životinjskom (a u nekim aspektima života
i niže od toga)
...
Ako pođemo od tih primera, s punim pravom
se možemo upitati na šta će ličiti prilagođavanje u kompleksu čovekmašina
...
U potpuno tehniciziranom svetu postojaće cele kategorije ljudi
za koje neće biti mesta, jer će se zahtevati sveopšta adaptacija
...
Međutim, potpuno spajanje čoveka

Ljudske tehnike

415

i mašine imaće tu prednost da će adaptaciju učiniti bezbolnom i da će
obezbediti tehničku efikasnost onih pojedinaca koji je prežive
...
Ali, buduća adaptacija biće proračunata u skladu
sa strogim sistemom, takozvanom ,,biokratijom”
...
Pojedinac više neće imati potrebu
za savešću i vrlinom; njegovo moralno i mentalno stanje biće stvar
birokratske odluke
...
Postojanje tehničara nam pruža neki nagoveštaj, ali nesavršen, jer tehničar još poseduje neke elemente spontanosti
...

Rastavljanje čoveka
Drugi element, koji je od velike važnosti (a na neki način i suprotan prethodnom), jeste rastavljanje čoveka pod uticajem tehnike
...
Ali, tako nastalo jedinstvo je apstraktno jedinstvo idealnog Čoveka; u stvarnosti, konkretna primena tehnika rastavlja čoveka na fragmente
...
Ista tendencija se može uočiti i u radu po smenama
...
Svoju sopstvenu ličnost može da ostvaruje,
ako je uopšte ostvaruje, za vreme osam sati dokolice
...
Ali ona je s druge strane izuzetno opasna
...
On mora postati potpuno nesvestan
i mehanizovan, tako da mu nikakvo samopotvrđivanje ne padne na

416

Tehnika ili Ulog veka

pamet
...

Obično se kaže: ,,Radnik se mora osloboditi neprekidne preokupacije zadacima svog poziva
...
Ali, smatrati dobrim to što radnik misli i sanjari o stvarima nevezanim za svoj posao, dok njegovo telo izvodi neke mehaničke
operacije, znači potvrditi psihološko razdvajanje inteligencije i akcije,
kojem naše tehničko društvo teži i koje je verovatno najveća ljudska
muka
...

Prihvatiti da tezu da je rad ,,neutralan”, znači prihvatiti taj duboki
raskid
...
Rad je izraz života
...
Istorija nas navodi na zaključak da ljudska bića razvijaju i potvrđuju svoju ličnost kroz rad
...
Pogledajmo samo šta je dokolica napravila od
buržoaskih društvenih klasa!
Moguće je da je moderna organizacija industrijskog društva učinila ljude ,,srećnim”
...
Uprkos tome, tu situaciju ne treba prihvatiti ili je uspostaviti kao pravilo
...
Takvim sredstvima se mogu
izbeći neke neuravnoteženosti, ali gubitak stvaralačke moći ima katastrofalne psihološke posledice
...
Tehnička organizacija tehničkog društva može ukloniti neke
sklonosti ka agresiji i frustraciji (u nefrojdovskom smislu)
...

Teško je razumeti nadu koju moderni čovek polaže u dokolicu
...
To je, na primer, polazna tač-

Ljudske tehnike

417

ka hrišćanskih poslodavaca, koji smatraju da radnik može u svoje
slobodno vreme voditi lični život, izmaći nametnutim društvenim
ograničenjima i povratiti svoju psihičku ravnotežu
...
To je i stav
tehničara rada, kako piše Fridman
...
U dokolici, sa sve
većim mogućnostima, koja će biti sve aktivnija, naći će se opravdanje
humanističkog eksperimenta
...

Ali, ako se složimo s Fridmanovom tvrdnjom da ljudsko biće može razviti svoju ličnost samo kroz dokolicu, onda negiramo da je rad jedan
element ispunjenja ličnosti, njenog zadovoljstva ili sreće; ali situacija
postaje još ozbiljnija kada shvatimo da je polaganje nada u dokolicu
zapravo traženje pribežišta u idealizmu
...
Ali, nijedan od tih uslova nije tačan
...
Ona nije prazno vreme u kojem
čovek može da nađe sebe; to nije ljudsko vreme u kojem mogu sazreti
neke odluke
...
Kada je
reč o drugom uslovu, nije tačno da će se pojedinac, prepušten samom
sebi, posvetiti obrazovanju svoje ličnosti ili duhovnom i kulturnom
životu
...
Od svoje mladosti i u svom pozivu, on je
bio nemilosrdno ,,adaptiran”
...
Šta ako bi dokolica dozvolila čoveku da
prosuđuje o sopstvenom poslu? Šta ako bi se, postavši ,,kultivisan” ili,
još bolje, ,,prava ličnost”, pobunio protiv svog zaglupljujućeg, mehanizovanog posla? Ili ako bi zaključio da je četiri sata njegovog obaveznog
služenja nepodnošljivo poniženje? To je nezamislivo
...
Dokolica mora podržati druge element te kulture, tako da ne bude rizika od stvaranja
loše prilagođenih osoba
...
Računati na to da će dokolica omogućiti čoveku da živi, znači
opravdati razdvajanje koje sam opisao i potpuno odsecanje čoveka
od velikog dela njegovog života
...
Pojedinac je uvek nalazio načina da se izrazi i
kroz rad i kroz dokolicu; te dve stvari su povezane i izražavaju dva bliska i suštinska aspekta ljudskog bića
...
Minimalan uslov bi bio da automatski rad, ,,prazan rad“,
bude veoma ograničenog trajanja, možda tri ili četiri sata dnevno
...
A čak i kada bismo
bili sigurni da će se to ostvariti kroz dve ili tri generacije, neće li do
tada ljudsko biće biti toliko izmenjeno da će njegove spontane kreativne snage biti nepovratno uništene? Bilo bi potpuno idealistički odgovoriti negativno na to pitanje
...

Postoje ljudi koji imaju hobije, kao što je uređivanje vrta, ili koji
rade nešto oko kuće
...

Sve to još jednom pokazuje koliko je iluzorno usmeriti nade na jedan sektor tehnike, kada ih ozbiljna analiza sve odbacuje
...
Ako bi neko pitao
da li bi dokolica mogla biti drugačija, odgovor bi bio pozitivan
...
I država i ljudska priroda
...

Trijumf nesvesnog
Bekstvo je uvek moguće
...

Ako ne može biti nikakvog realnog spasenja, pojedinac beži u iluziju i
nesvesno
...
Jedan od najautentičnijih ljudi našeg vremena, Žorž Navel
(Georges Navel), živi je svedok mogućnosti postojanja istinske slobode čak i u tehničkom svetu
...
A čak i Navel nije oslobođen iluzije akcije, kao što
pokazuje njegova preporuka ,,političke participacije”, kao sredstva za
lečenje svetske bolesti
...
Uistinu, što je partija zahtevnija, lek je efikasniji
...
Za njih je demokratska politička ,,akcija” potpuno beskorisna
...
Ali, po meni, sve
što je Marks imao da kaže o demokratskom političkom delovanju u
potpunosti važi i za komunističku politiku
...
Ali, žalosna istina glasi
da on samo tvrdoglavo zaobilazi pravi problem i da ga potiskuje
...
Detaljno
razmatranje političke aktivnosti dovelo bi nas do iste tačke
...

Ali, to važi i za rad i zapravo za sve elemente ljudskog života
...
Prema tome, nesvesno ima tendenciju da
igra sve važniju ulogu u ljudskom životu
...
U isto vreme, domen delovanja nesvesnog proširuje
se pomoću represije koju sam pomenuo
...
Tradicionalne slike nekih tipičnih snova, slike
koje sežu unazad do najdavnijih vremena, počinju da se zamenjuju
tehničkim sredstvima
...
Ono što je tu važno je
da tehnički uređaji zamenjuju tradicionalne simbole; kvar automobila je, izgleda, simbol seksualnog poremećaja
...

Uticaj tehnike se primećuje i u umetnosti
...
Umetnik je zapravo seizmograf koji beleži promene čoveka
i društva
...
Pomoću
veoma različitih formi, Kiriko (Chirico), Leže (Leger) i Marsel Dišan
(Marcel Duchamp), ponekad svesno, a ponekad nesvesno, pokazuju
nam ukrštanje mašine i ličnosti
...

Najveći deo moderne umetnosti i poezije nesvesno nas vodi u pravcu
ludila – zaista, za modernog čoveka neki drugi put i ne postoji
...
Svaka druga ,,umetnička” forma može
se redukovati na tehniku; pogledajmo utilitarnu sovjetsku umetnost
...

Sve dok se moderna umetnost bavila estetikom pokreta (nasuprot
staroj estetici oblika), sa integracijom trajanja u grafičku predstavu,
sa ,,simultanošću” Miroa, Pikasa i Klea, razvoj umetničkog sveta još
uvek je bio moguć
...

Savremene umetničke forme svedoče o toj nemoći
...
Ako sam kritikovao njihovo istraživanje rada i dokolice, nisam to učinio zato što imam nešto protiv njihovih ciljeva, već zbog
njihovih iluzija i idealizma
...
Ukazao sam
na to da se propaganda zasniva na manipulaciji podsvesnog tehničkim sredstvima
...
Naš tehnički svet ne samo da spontano izaziva takva osećanja, nego ih razvija sa zlonamernim predumišljajem, iz
tehničkih razloga i tehničkim sredstvima, koja svojim delovanjem na
čoveka osnažuju strukture takvog sveta
...
Te reči se mogu shvatiti kao da važe samo za nacistički
režim
...
One se odnose na integraciju svih
ljudi u brutalno tehnicizirano okruženje
...
Tom fenomenu je data frojdovska interpretacija
u obliku ,,superega”, koji vlada mislima i osećanjima svakog pojedinRobert Laj (Robert Ley, 1890–1945): nemački političar, nacista, vođa Deutsche
Arbeitsfront, od 1933
...
(Prim
...
)
57

422

Tehnika ili Ulog veka

ca
...

Masovni čovek
Moderno društvo se kreće ka masovnom društvu, ali čovek još
nije prilagođen toj novoj formi
...
Ako bi ga te tehnike
utvrđivale u njegovom devetnaestovekovnom individualizmu (koje
ni sam nije bio idealno stanje stvari), onda bi samo pogoršale podelu između materijalnih struktura društva, društvenih institucija i
sila proizvodnje s jedne strane i ličnih čovekovih težnji s druge
...
Ali, takav rascep je tehnički nemoguć, jer bi podrazumevao
nepodnošljive poremećaje za čoveka
...
One ne mogu biti u
kontradikciji s drugim materijalnim tehnikama od kojih zavise
...
Tip koji
će nastati i onaj koji će nestati, biće predmet jedne od narednih studija
...

Materijalne tehnike obično dovode do pojave kolektivnih društvenih formi, kroz proces koji je u velikoj meri nenameran
...
I nenamerna i namerna akcija mogu se uočiti, na primer, u domenu psihološke kolektivizacije
...
Osvrnuću se na još jedan snažan fenomen nenamerne psihološke kolektivizacije: reklamu
...
Tu nije toliko važno da se pojedinac racionalno ubedi u

Ljudske tehnike

423

nešto, koliko da se u njega usadi određeno shvatanje života
...
Svi predmeti koji se reklamiraju proizvod
su istog tehničkog progresa i pripadaju istom tipu, s kulturne tačke
gledišta
...
Ovde se ponovo suočavamo s tehničkim
fenomenom potpuno ravnodušnim prema svim lokalnim i slučajnim
razlikama
...
Sovjetski Savez, koji je u jednom
periodu odlučno odbijao tehnički sistem odnosa sa javnošću zasnovan na reklamiranju, odnedavno je otkrio njegovu neminovnost
...
Svaki čovek koji kupuje neki predmet učestvuje u tom načinu života i,
kao žrtva prinudne snage reklamiranja, nevoljno i nesvesno ulazi u
njegov psihološki okvir
...
Način života koji nudi reklamiranje je utoliko uspešniji zato što odgovara nekim lakim i jednostavnim čovekovim težnjama i odnosi se na svet u kojem nema duhovnih vrednosti koje bi
oblikovale i objašnjavale život
...
To, na primer, objašnjava izuzetno brzo širenje higijene i koktela
...

Jasno je da reklamni modeli (,,Kravica Elzi”, na primer) predstavljaju
idealan tip i da su ubedljivi srazmerno svojoj idealnosti
...
Reklama nam nudi ideal koji smo oduvek
želeli (a taj ideal sigurno nije herojski način života)
...
Pored toga, reklamiranje dovodi te težnje do idealnih,
apsolutnih granica
...
Na primer, svaki čovek se brine za svoje telesno zdravlje –
ali, pokažite mu Supermena i on će se osetiti pozvanim da postane Supermen
...
Na ta tri načina stvara se psihološki kolektivizam
...

Njegov cilj je da nagovori mase na kupovinu
...
Neizbežna posledica toga
je stvaranje masovnog čoveka
...
Opšti utisak o tom novom ljudskom tipu možemo steći ako posmatramo
Ameriku, gde ljudi jasno teže da se poistovete s reklamnim idealom
...

Pored nevoljne, psihološke aktivnosti, koja dovodi do stvaranja
masovnog čoveka, postoje i sredstva koja se mogu svesno upotrebiti
da bi se ostvario isti cilj
...
Izbor je veoma sužen; proces je zapravo uslovljen materijalnim tehnikama i verovanjima koja one proizvode
...
Ona
ima dvostruku osnovu i dvostruku orijentaciju i usredsređena je na
pojmove grupne integracije i jednodušnosti, što ću razmatrati u sledećem odeljku
...
To i ovde igra određenu ulogu
...
To uključuje ne samo neporecivu
,,snagu u jedinstvu” i ,,samozaborav u gomili” već i svesno prepoznavanje potrebe da se protiv društvenih opasnosti primene adekvatni

Ljudske tehnike

425

lekovi
...

Ne može se poreći da ta vrsta svesne psihološke adaptacije, koja
pojedincu daje priliku da preživi i čak da bude srećan, može imati
blagotvorne efekte
...
To su izrazito kolektivističke vrline, ali one nisu
zanemarljive i one jemče pojedincu izvesno ljudsko dostojanstvo u
kolektivitetu mase
...
Pretpostavio sam da su tehnička praksa i namere tehničara podređene brizi za
ljudsko dobro
...

Ali, stvarnost je nešto drugačija
...
Ona isto tako teži i ekploataciji
čoveka
...
Minson kaže: ,,Izgrađivanjem morala
trupa pokušavamo da povećamo njihov učinak, da prisilnu poslušnost
zamenimo poletnom samodisciplinom, da podstaknemo njihovu volju i njihovu pažnju – ukratko, stremimo uspehu
...
Problem koji se postavlja
je da se saglasnost pojedinca postigne veštački, kroz dubinsku psihologiju, pošto je on neće dati dobrovoljno
...
Svako ko naklapa o tome kako
čoveku treba pružiti neki ideal ili veru po kojoj će živeti, samo pomaže
uspostavljanje tehničke prevlasti, koliko god mahao svojim,,dobrim
namerama”
...
Takav stav nije suprotan humanizmu; ta dva stava su isprepletena i mogu se razdvojiti samo veštački
...
Ono mora se mora smestiti u kategoriju
uslovnih refleksa
...
A kako se tehnički milje tiče svih ljudi, celokupno društvo, a ne samo nekolicina, mora biti uslovljeno na taj način
...
Kao što kaže Minson: ,,U vreme mira,
izgradnja morala ima za cilj da u redovima vojske stvori takvo stanje
mentalne prijemčivosti koja ih čini podložnim svakoj psihološkoj pobudi
u vreme rata
...

Psihološko uslovljavanje pretpostavlja kolektivitet, jer su ljudske
mase podložnije sugestiji nego pojedinci, a kako smo videli, sugestija je jedno od najvažnijih oružja u psihološkom arsenalu
...

To proističe iz moralnih kategorija nametnutih tehnikom i moguće
je samo ako su mase jednodušne i ako stvaranje suprotnih struja nije
dopušteno
...
(Ovo ne treba shvatiti kao da u većim
grupama ne može biti izvesne raznovrsnosti
...
Svrha psiholoških metoda je
da neutralizuje devijantne pojedince i frakcijske težnje
...

Kada psihološke tehnike, u tesnoj saradnji sa onim materijalnim,
konačno stvore to jedinstvo, svaka raznovrsnost će nestati, a ljudska
vrsta će postati jednolična masa potpune i iracionalne solidarnosti
...
Totalna integracija
Donedavno, morali smo da posmatramo čoveka kao podeljenog
u njegovom odnosu prema tehničkom svetu
...
On je patio zbog te podele, ali je ipak,
u veoma značajnoj meri, zadržao svoju slobodu
...
) Mnogi drugi vidovi ljudske ličnosti
bili su izloženi tehničkom društvu, a danas skoro cela ljudska vrsta
prolazi kroz to progresivno cepanje ličnosti
...
Retki su ljudi koji su tako potpuno odbacili svoj
unutrašnji život da bi se rado i bez žaljenja bacili u potpuno tehnicizirani način postojanja
...

Više puta sam ponovio da se ta tenzija, ta podeljenost, sve teže
podnosi i da ima sve pogubnije dejstvo, čak i u očima psihologa, sociologa i nastavnika, to jest, psihotehničara uopšte
...
Ali, oni vide samo jedan način da se to postigne, a to je
da upotrebe tehnička sredstva
...
Ono što je još ostalo od
privatnog života mora se dovesti u red pomoću nevidljivih tehnika,
koje su još i neumoljive, jer proizilaze iz ličnog ubeđenja
...
Zabava, prijateljstvo, umetnost – sve se mora primorati na novu integraciju, s kojom više neće biti društvene neprilagođenosti ili neuroze
...

Nema drugog načina da se pregrupišu elementi ljudske ličnosti: ljudsko biće se mora potpuno potčiniti svemoćnoj tehnici, a svi
njegovi postupci i misli moraju postati predmet ljudskih tehnika
...
Njihova greška je mnogo više u tome
što nisu videli prave alternative
...
Za njega, tehnika nameće tehničko rešenje
...
Psiholog to rasparčavanje (kao i civilizacijske
neuroze) vidi kao simptom nekompletnosti procesa apsorbovanja
...

Tehnička anestezija
Izgleda čudno da primena tehnike čija je svrha oslobođenje čoveka od mašine završava njegovim još većim potčinjavanjem
...
Posmatrajmo radnika koji je podređen mašini i njenim kapricima
...
U
isto vreme, mora da se bori protiv zamora i dosade
...
Potom dolazi stručnjak za efikasnost
i uspostavlja procedure za automatizovanje pokreta i uštedu energije, tako što sve pretvara u mehaničke reflekse
...
Da bi ostvario taj uzvišeni cilj, psiholog, sa
svoje strane, razrađuje nauku o ljudskom ponašanju, sa svojim sopstvenim zakonima ljudske psihologije; na primer zakonima koji se
tiču zamora radnika, itd
...
Čovek završava tako što biva zatočen u još širi tehnički okvir
...
Ovo je bio
jednostavan primer, ali slični primeri se mogu naći u svakoj oblasti
ljudske aktivnosti, svuda gde se psihotehničar osetio pozvanim da
,,oslobodi” čovečanstvo
...
Radnik je u istoj situaciji kao invalid razdiran bolom, koji prima lek za ublažavanje bolova, ali koji ga
pretvara u ovisnika – ovisnost ostaje čak i kada je ,,izlečen”
...

Jedini način za oslobađanje od tako duboko usađenih ideja je druga
kampanja, koja mora makar isto onoliko intenzivna koliko i prva
...

Zamislimo inkvizitorsku i brutalnu policijsku silu, koja deluje po
sopstvenom nahođenju i proizvoljno hapsi ljude
...
Ipak, jedini lek koji je smišljen za tu bolest je uspostavljanje supermodernog sistema dosijea
...
Policija tačno
zna kakve su mu namere, u svakom trenutku
...
Ali, on prožima celinu života, na način koji premašuje sposobnost poimanja prosečnog građanina
...
Teror, koji je do sada bio integralni deo policijskih
metoda totalitarnih država, danas je, ili će uskoro biti, stvar prošlosti
...
Difuzni teror obično sledi posle
otvorenih policijskih racija i javnih smaknuća
...
Šire se glasine o
tajnim smaknućima, u zvučno izolovanim podrumima ogromnih,
tajanstvenih zdanja
...
Policija postoji samo da bi
zaštitila ,,dobre građane”
...
Policijski posao je postao ,,naučan”
...
Policija je u stanju da uhvati svakoga ko
je ,,tražen”, u svakom trenutku, a to u velikoj meri i otklanja potrebu

430

Tehnika ili Ulog veka

za time
...
Ali, niko to i
ne želi
...

Tu vidimo suštinsku svrhu tehnika ,,humanizacije”: da učine neprimetnim neprijatnosti koje su stvorile druge tehnike
...
Kod jednostavne mašine, menjač koji se zaglavljuje ili pregrejana cev skreću
pažnju ljutitom korisniku na svoje postojanje
...
Sposobnost da se zaboravi na mašinu
je ideal tehničkog savršenstva
...
Taj sukob može poprimiti različite forme
...

Problem je, prema tome, dvostruk: s jedne strane, usavršiti mehaničke
tehnike, a s druge, izumeti i nametnuti određene ljudske tehnike, tako
da se otklone ljudski izvori sukoba
...

To je demonstrirano mašinama koje su autonomne, imaju memoriju
i predviđaju događaje
...
Istina je da takve mašine još nisu usavršene, ali čak i nešto približno tome bilo bi dovoljno za našu argumentaciju
...
Ima li nekog drugog izlaza? Uveren sam da
ima
...
A pošto se vezujem za realnost, a
ne za apstrakcije, priznajem neizbežnost činjenice da tehnički problemi zahtevaju tehnička rešenja
...
Saržan odlično izražava opšte mišljenje:

Ljudske tehnike

431

,,Čovečanstvo se još uvek nalazi u vlasti metafizičkog i dogmatskog mentaliteta, u vremenima kada mu eksperimentalna nauka
(tehnika) nesumnjivo može omogućiti rešavanje njegovih osnovnih
problema
...
Nauke o životu dovode u vezu sredstva znanja i akcije
...
Biokratija, to
jest, organizacija u skladu sa osnovnim zakonima života, predstavlja
našu jedinu priliku za spasenje, u ovoj fazi našeg razvoja kada razne
metafizike i sistemi preostali iz arhaičnih kultura i dalje ugrožavaju
ljudski život
...
Ono što je katastrofalno u našoj situaciji jeste opstanak filozofija, političkih doktrina i religije
...
Uprkos preterivanjima, tekst je jasan: nikakvo drugo rešenje nije moguće,
nema nikakve druge nade osim one koja leži u poboljšavanju ljudskih
tehnika
...

Saržanov stav je tipičan za većinu tehničara
...

Integracija instinkta i duhovnog
Sada ćemo se posvetiti tehničkim fenomenima koji su možda najteži za razumevanje, zato što se ne odnose direktno na ljudske tehnike, već pre na neke njihove posledice
...
Govori
se da se ljudska sloboda afirmiše svuda, u svetu za koji skeptici tvrde
da je zatvoren za slobodu
...
Apstraktno slikarstvo,
nadrealizam, džez, etičke forme kao što su ,,erotizam” i ,,politički
angažman”, smatraju se manifestacijama vladavine ljudske slobode i
volje u tehničkom društvu
...

Tačno je da čovek ima psihičku moć, čija snaga je još uvek nepoznanica
...
Čini se da ti izvori životne energije, koji se mogu sažeti kao seksualnost, duhovnost
i sposobnost za osećanja, nisu oslabljeni
...
Pored toga, tehnika napada čoveka, slabi izvore
njegove vitalnosti i oduzima mu tajanstvenost
...
Kada Henri Miler
iskazuje svoj bolni krik protiv modernog sveta, on kroz svoj bazični
erotizam priziva čovekove najprimitivnije instinkte
...
Ali,
pitanja je da li erotizam i džez zaista predstavljaju svrhovitu reakciju
na tehničku agresiju
...

Džez je danas jedan od najautentičnijih oblika ljudskog protesta
...
Crnci su bili beznadežno porobljeni
...
Strašni crni imperator Santo Dominga
nije bio nešto više od sna
...
Muzika je istovremeno izražavala njihovo očajanje zbog sadašnjosti i nadu za spasenjem u Hristu
...
Marksova
proslavljena izreka, da je religija XIX veka bila opijum za mase, podjednako važi i za džez crnačkih robova
...
Ali, oni su s njim takođe zatvorili sva vrata slobodi
...
Od velikog je značaja što je ta muzika
robova postala muzika modernog sveta
...
Nije moglo biti mnogo istorijskih razdoblja u kojima
su te sile bile tako očigledne i tako snažne
...
Dobro je da stanovnici grada idu na
selo
...
Dobro je da je poezija, zahvaljujući pokretima kao što je nadrealizam, ponovo postala istinski izražajna
...
Oni ne dovode u pitanje ništa, ne prete nikome
...

Takvi pokreti su čist formalizam, čist verbalizam
...
A što se tiče Milerove samozvane etičke revolucije i ,,crnih romana” Borisa Vijana i drugih, oni
se za običnog čoveka svode na poziv u javnu kuću (što se nikad nije
smatralo revolucionarnim ili afirmacijom slobode)
...
Istina je da su ,,crni” autori bili
izloženi progonima, hapšenjima i sudskim procesima, ali treba ukazati i na prilične dobitke koji su im doneli ti mali skandali
...

,,Politički angažman” je izvitoperen iz sličnog razloga
...
To
je kao kada bi glavni dobitnik na Nacionalnoj lutriji mogao da prođe
kao mučenik
...
Svako ko makar jednom
u životu nije poželeo da na taj način raskrsti sa ovim bednim sistemom poniženja
i kretenizacije, zaslužuje da se i sam nađe negde u toj gomili, sa stomakom u visini
revolvera
...
prev
...
Ako nije reč o buržujima koji su krenuli u lov na losa, tu je gomila praznoglavih konformista koji uredno kampuju onako kako im je rečeno
...

Ukratko, najuzvišenije snage ljudske prirode pokreću se radi zabave
...
Nemam nameru da ovde detaljno analiziram društvene sile o kojima je
reč59
...
Za ono što se desilo s najdubljim ljudskim
ljudskim strastima ima mnogo uzroka
...
To je još jedan primer fenomena koji je detaljno opisan u drugoj glavi: da tehnika obuhvata totalitet današnjeg društva
...
Njegovi pokušaji u oblasti kulture, slobode i
kreativnog napora postali su puke stavke u dosijeima tehnike
...
Nikakva ljudska aktivnost nije moguća ako nije posredovana i
odobrena od strane tehničkog medijuma
...
Misao ili volja mogu se ostvariti samo ako od tehnike
pozajme njene načine izražavanja
...

Pretpostavimo da neko odluči da napiše revolucionarnu knjigu
...
U dominantno kapitalističkoj tehničkoj kulturi, knjiga može biti objavljena samo ako može da vrati
profit
...

59

Ljudske tehnike

435

mora uzdržati od napada na istinske tabue publike za koju je pisana
...

Bilo koji pisac koji želi da njegov rukopis bude objavljen, mora ga
prilagoditi određenim pravilima koja je odredio potencijalni izdavač
...
Takva je situacija na najelementarnijem nivou tehničke izdavačke organizacije
...

Ako je izdavačka organizacija državna, objavljivanje revolucionarne literature neće se ni razmatrati
...
Isto važi i za radio, kako u privatnom kapitalizmu,
tako i u državnom vlasništvu
...

Naravno, možemo pisati ili podučavati bilo šta, uključujući pornografiju, zapaljive revolucionarne manifeste i nove ekonomske i
političke doktrine
...

Kao što Krozije opravdano primećuje: ,,Život intelektualca je težak
...
” Intelektualac je postao samo glasnogovornik podložan zahtevima raznih tehnika
...
Kako kaže
Viner, današnji metodi komunikacije isključuju svaku intelektualnu
aktivnost osim one koja je toliko konvencionalna da nema nikakvu
presudnu vrednost
...
Veje daje ubedljivu analizu ovog problema
...

60

436

Tehnika ili Ulog veka

Na isti način tehnika kontroliše sve veću ljubav prema prirodi
...
Ali, zamislimo da usamljeni kamper preraste u gomilu, preplavi selo, počne da pravi šumske požare i
druge neprijatnosti? Pretpostavimo da uznemirava goste koji plaćaju
boravak na selu; ili da tumara po privatnoj svojini i lovačkim rezervatima
...
(I obrnuto,
tehnika stvara kulturu u kojoj ništa i ne postoji, osim u velikim brojevima
...
Određuju se obavezne lokacije za kampovanje, kao i pravila
ponašanja
...

Kada se pojedinac angažuje u političkoj akciji, pokreće se odgovarajući tehnički mehanizam
...
Samo je kolektiv dovoljno imućan da bi imao na raspolaganju
sredstva za ,,političku igru”
...
Pošto bi neka neorganska masa bila neefikasna, kolektiv mora
biti optimalno organizovan, sa svim onim što to podrazumeva, kada
je reč o jedinstvu, disciplini i taktičkoj fleksibilnosti
...
Tehnika još jednom nameće svoj gvozdeni zakon plemenitim stremljenjima individualnog srca
...
Ta tehnička sredstva ipso facto ,,cenzurišu” inicijativu
...

Drugo, ona diktiraju kruti konformizam; inicijativa je svedena na
najmanji zajednički imenilac i zapravo je razvodnjena i skresana
...
” Svi tehničari se bez izuzetka slažu sa ovom maksimom
...

Drugi odgovor na naše pitanje kako je tehnika preobrazila čovekovo traganje za duhovnim uključuje ispitivanje sudbine ekstatičkih61 impulsa i fenomena ljudskog duha
...
Oni igraju važnu ulogu u modernom društvu,
ali ne onu koja im se obično pripisuje
...
Naivno je verovati da su komunizam i fašizam, na
primer, prosto isfabrikovali mistiku i zatim je nametnuli svojim narodima; da su naduvali ogromni balon kojim su ,,zaveli” ili ,,obmanuli”
svet
...
Onda bismo morali
smatrati i da je italijanska (a sada i jugoslovenska i kineska) duša predodređena na sličan način
...
Ali, to istinsko nije nešto jasno određeno,
pošto se za njega vezuju vrlo različite vrste ljudi
...
Njih ne može da proizvede nikakav ,,narodni pokret”; oni su daleko zahtevniji od onoga što spontane
mističke moći čoveka mogu da stvore
...

Pri svemu tome, istina je da se ekstatički fenomeni danas mogu
uočiti u društvima čiji je deklarisani cilj maksimalno korišćenje tehnike
...
Reč označava anarhične i antisocijalne
tendencije, kao i neka prijatnija, uzvišena stanja koja obično povezujemo s njom
...
prev
...
)
61

438

Tehnika ili Ulog veka

tehničkog društva
...

Dugo se verovalo da će tehnika proizvesti skladno, uravnoteženo
i srećno društvo, bez većih problema
...
Izgledalo je da taj model buržoaskog spokojstva tačno odgovara preokupacijama tehnologije
...
Iznenadni sunovrat tehnički najnaprednijih
država u rat i uzajamno uništenje bili su grubo buđenje za buržoaziju
...
Zaboravilo se da tehnika ne znači komfor,
već moć
...
Onda je tehnologija, sa svojim ubrzanim ritmom,
preuzela stvari u svoje ruke
...

A velike tehničke zemlje su, htele ne htele, morale da napuste svoj lagani ritam i prilagode se pravom ritmu tehničkog društva
...
Prateći proizvod te ekstaze bila je
izvesna mističnost
...
Ali on je,
kao što smo često ukazivali, drugačiji, utoliko što se još nalazi u spontanoj fazi; on još nije tehnički organizovan, iskorišćen i razvijen
...
To se dešava čak i u tehnički zaostalim
društvima, čim odluče da usvoje moderne tehnike
...
Neka tromija društva, kao što su Švajcarska ili Francuska, koja ne mogu ili ne žele da se podrede tehničkom
ubrzanju, ne pokazuju te crte
...
Taj faktor je
Od 1958
...

62

Ljudske tehnike

439

verovatno bio uzrok zapanjujuće ekstaze ,,pobune bez razloga” koja
ja izbila u Švedskoj u decembru 1956
...
Te skrivene sile uvek postoje i teže da se ispolje
u tolikoj meri da njihovo savršeno tehničko obuzdavanje još nije u
potpunosti ostvareno
...
Restrikcije koje tehnika nameće društvu smanjuju broj načina na koji se religiozna energija može osloboditi
...
Tehnička ograničenja eliminišu sve sekundarne objekte
...
Rezultat su ekstatički
fenomeni neuporedivog intenziteta i trajanja
...
Tehnika potpuno zadovoljava mističnu volju za posedovanjem i dominacijom
...
Ali, tehnika
takođe ohrabruje i razvija misticizam
...
Bez obzira da li se čovek poistovećuje s
likom oca ili s nekom apstrakcijom, to poistovećivanje je podstaknuto
prepoznavanjem nekog izuzetnog harizmatičnog kvaliteta
...
Taj harizmatični dar tradicionalno je bio svojstvo
heroja, ali danas su njime obdareni ,,heroji rada”
...
To znači
ništa manje nego potčinjavanje novog religioznog života čovečanstva
tehnici
...
Smatralo se da, s razvojem čisto materijalističkog društva, mora doći do sukoba između

440

Tehnika ili Ulog veka

mašine i ekonomije s jedne strane i idealnog područja religije, umetnosti i kulture s druge
...
Ekstaza je potčinjena svetu tehnike i njena
je sluškinja
...
Ti impulsi ostvaruju svoj
uticaj i širenje isključivo uz pomoć primenjenih tehničkih sredstava
...

Tehnička sredstva, kroz dejstvo na ekstatičke fenomene, ohrabruju
neke smele inovacije u izražavanju
...
Ali, moramo imati na umu da tehnička
činjenica sama po sebi podrazumeva totalno uključivanje umetnosti
i mišljenja (koliko god oni revolucionarno izgledali) u socijalni okvir
...
Ogromne razmere tehničkog aparata neizbežno čine ,,isplativost” primarnim kriterijumom, u formi novca u kapitalističkom svetu
ili u formi moći i autoriteta u komunističkom
...
On može da izrazi kritiku svoje kulture, čak i gađenje
...
Veliki zakon koji je ovde na delu jeste da je za stvaranje društva sve potrebno i da je čak i revolt neophodan za izgradnju
tehničkog društva
...

Izražavanje kritike je dopušteno jer bi njeno sprečavanje bilo još katastrofalnije
...
Tehnički aparat to postiže tako
što unutar sebe ograničava najdivljije eksplozije ljudske ekstaze i, bez
opasnosti i po maloj ceni, zadovoljava neke duhovne potrebe građana
koji čitaju takvu literaturu
...
Sartr se žali
da ima čitaoce, ali ne i publiku
...
Ali, on ne vidi (ili odbija da vidi) da tehnički uslovi objavljivanja nužno povlače takav ishod
...
Ono na šta se žali predstavlja dugu tradiciju
...
Sartr je jedan
od deset hiljada francuskih pisaca i ima dvadeset hiljada čitalaca
...
Ali, u takvim okolnostima teško je imati autentičnu zajednicu
čitalaca
...
) Tehnika podiže paravan između autora i
njegovih čitalaca
...
Nekoliko štampanih strana u moru štampanog materijala
nikada neće od leptira napraviti revolucionara
...
Sama asimilacija ideja u tehnički okvir, koji ih čini efikasnim u materijalnom smislu, u duhovnom ih čini bezvrednim
...
One imaju veliki
uticaj, ali ne onakav kakav su njihovi tvorci zamislili
...
To je u
njemu stvorilo žeđ za pobunom
...
Pornografski element oslobađa od stega
njegovu maštu i baca ga u erotski delirijum, koji može da zadovolji
njegove sputane potrebe
...
Primetili smo ranije da je džez
postao univerzalan
...
Isti mehanizam je na delu i kod
čitaoca Krokodila
...
Ali, do tada će mu već stići novi broj časopisa
...
Tehnika širi pobunu nekolicine i tako umiruje
potrebu za pobunom miliona ljudi
...
Ali, može li se na osnovu toga
tvrditi da su socijalni pokreti, kao što su nadrealizam, omladinski hosteli, revolucionarne političke partije, anarhizam, itd
...
Ali, oni
su bili potpuno uspešni u drugom smislu
...
Tehnička sredstva su toliko važna, toliko teška
za ostvarivanje i upravljanje, da je njihovo postojanje olakšano kada
postoji neka grupa, pokret, udruženje
...

Ali, njihova suštinska funkcija jeste da deluju kao posrednici koji u
tehničko društvo integrišu iste one nagone i osećanja koje imaju i
milioni drugih ljudi
...
Neki duboki ekstatički instinkti i nagoni u suprotnom bi mogli izmaći kontroli tehničkog društva i postati pretnja
...
Osnovni ljudski nagoni su nepredvidljivi u svojim složenim
društvenim posledicama
...
Ti pokreti obavljaju precizno definisanu, ali potpuno nevoljnu funkciju
...

Andre Breton i Henri Miler su nevini u pogledu društvene funkcije
koju su poprimili
...


Ljudske tehnike

443

Ali, niko tu ne upražnjava makijavelizam, niko ne vuče konce u
toj parodiji
...
Naša analiza bi se mogla primeniti i na pacifizam, komunizam i sve raznorodne pokrete stvorene da bi obezbedili
mir ili socijalnu pravdu
...
Neki su zaista autentičniji i ,,istinskiji” od drugih, jer bolje izražavaju ljudsku pobunu; oni su uspešniji u otupljivanju oštrice agresivnih instinkta i njihovom integrisanju u tehničko društvo
...
)
S konačnom integracijom instinktivnog i duhovnog uz pomoć
ljudskih tehnika, zdanje tehničkog društva biće dovršeno
...

To društvo neće izgledati bezumno, jer će sve biti uređeno, a mrlje
ljudskih strasti će se izgubiti u sjaju metala i stakla
...
Naši najdublji nagoni i naše najskrivenije strasti biće analizirani, obelodanjeni i iskorišćeni
...
A vrhunski luksuz
društva tehničke nužnosti biće pružanje prilike za jalovu pobunu i
osmeh mirenja sa sudbinom
...

Uzaludno je uobražavati da bi se on mogao zaustaviti ili usmeriti
...
Svrha novog poretka je bila da bude posrednik između čoveka i prirode
...
Zatvoren unutar svoje veštačke tvorevine, čovek otkriva da ,,nema izlaza”; da ne može probiti opnu tehnologije da bi ponovo
pronašao milje kojem je bio prilagođen stotinama hiljada godina
...
Čoveku ti zakoni još nisu poznati
...
Lako je hvaliti se pobedom nad drevnom represijom, ali šta ako
je pobeda ostvarena po cenu još većeg podređivanja silama veštačke
nužnosti tehničkog društva, koje dominiraju našim životima
...

Ali ima prenaseljenosti, robovanja štampi i televiziji, potpunog odsustva svrhe
...
Što se više razvija tehnički mehanizam koji
nam omogućava da umaknemo prirodnoj nužnosti, to smo više podređeni veštačkim tehničkim nužnostima
...
) Ta veštačka nužnost tehnike nije
manje surova i neumoljiva od prirodne nužnosti zato što nije tako
očigledno preteća
...

Uporedo s tom paradom čistog verbalizma, sami tehničari su ulagali veliki napor u pravcu kontrole budućnosti tehničke evolucije
...
” Trenutno, postoje dve vrste novih tehnika
koje tehničari predlažu kao rešenja
...
Na primer, povodom činjenice da se čovek ne može potpuno
prilagoditi zahtevima tehničkog doba, Robert Junk piše da se ,,čovek
za međuzvezdani prostor ne može napraviti od postojeće primarne
materije; pomoćni tehnički instrumenti i aparati moraju nadoknaditi
njegove nedostatke
...
Ali, ceo skup sredstava projektovanih da
omoguće čovekovo ovladavanje onim što je nekada bila sredstvo, a što
je sada postalo okruženje, jesu tehnike drugog stepena i ništa više od
toga
...
Konačnost je veštački ugrađena u mašinu i reguliše je, što je
efekat koji zahteva da se neki faktor modifikuje ili osnaži, tako da ne
ometa stanje ravnoteže
...
Sama greška ispravlja grešku
...
Za mašinu je, kao i za životinju,
greška korisna; ona je preduslov ispravne putanje
...
Ciljevi tehnologije, koji
su bili sasvim jasni pre vek i po, postepeno su nestali iz vidokruga
...
Kao da
su njegovi ciljevi pretvoreni u apstrakciju ili su postali nejasni; ili kao
da su ti ciljevi ostali u nekoj nepredvidljivoj budućnosti neodređenog
datuma, kao što je slučaj s komunističkim društvom
...

Pošto smo shvatili da umnožavanje sredstava dovodi do nestanka
ciljeva, postali smo zaokupljeni ponovnim otkrivanjem svrhe ili cilja
...
Usmerenje tog humanizma
može biti komunističko ili nekomunističko, ali to je od male važnosti
...
Što više napredujemo, utoliko više svrha
naših tehnika nestaje sa vidika
...

Uistinu, vrlo često ga viša tehnika prisiljava da razvitku tehnologije žrtvuje komfor i blagodati higijene, jer ona poseduje monopol na
sredstva neophodna za njihovo zadovoljavanje
...

Ali, optimistični tehničar nije čovek koji lako klone duhom
...
Izgleda jasno da mora postojati neka zajednička mera
za sredstva i njima podređene ciljeve
...
Problem se svodi na tehničku analizu individualnih
i društvenih zahteva, na uspostavljanje konstantnosti ljudskih potreba,

Pogled u budućnost

447

brojčano i mehanički
...
Ali, kako je pokazao Žak Avantir,
to znanje može biti samo tehničko
...
63
,,Čovek, u svojoj biološkoj realnosti, mora ostati jedina moguća
referentna tačka za određivanje potreba”, piše Avantir
...
Tehnologija ne podnosi intuiciju i ,,književnost”
...
Sve ono što u ljudskom životu nije
podložno delovanju matematike mora se isključiti – zato što ne može
biti cilj ni za tehniku – i prepustiti svetu snova
...
Kada isključi sve osim matematičkog elementa, on zaista postaje podesan cilj za sredstva koja je
konstruisao
...
Čovek postaje puka prikaza, kaleidoskop spoljašnjih oblika, apstrakcija u zastrašujuće konkretnom miljeu – apstrakcija naoružana svim vladarskim insignijama Jupitera
Gromovnika
...

Pariski nedeljnik Ekspres (l’Express) objavio je 1960
...
godini
...
64
Mora biti jasno da se ciljevi kojima se teži ne mogu odrediti moralnom naukom
...
Ali, iznad svega, njen fatalni nedostatak
je njena subjektivnost
...
Prosečna moralnost se neprestano suočava s preteranim zahtevima, kojima se
ne može prilagoditi
...

63

Neki odlični radovi, kao što je Budućnost je već počela Roberta Junka, uključeni su
u taj izbor
...
Vizije te gospode bacaju naučnu fantastiku u zasenak
...
godine put na Mesec biće obična stvar, kao
i naseljeni veštački sateliti
...
Svetska
populacija će se učetvorostručiti, ali će se stabilizovati na tom nivou
...
Bolesti, kao i glad,
biće eliminisani i postojaće sveopšta higijenska inspekcija i kontrola
...
Da ponovimo,
izvor ovih predskazanja, koja su se do sada mogla pronaći samo u filozofskim utopijama, jesu ozbiljni naučnici
...
Znanje će biti akumulirano u
,,elektronskim bankama” i prenosiće se direktno u ljudski nervni sistem pomoću kodiranih elektronskih poruka
...
Neće biti
potrebe za pažnjom ili naporom
...

U domenu genetike, prirodno razmnožavanje biće zabranjeno
...
Koristiće se veštačka oplodnja
...
Ćelije za reprodukciju će, po mogućstvu, pripadati osobama koje su dovoljno dugo mrtve da će biti vidljiva istinska
perspektiva njihovog života i dela, slobodna od svih ličnih predrasuda
...
Ako bi ljudi u jednoj zemlji to primenjivali
inteligentno i intenzivno… oni bi brzo dostigli praktično nepobediv
nivo superiornosti…” To je budućnost o kakvoj ni Haksli nije sanjao
...
Pitanje koje niko ne postavlja kada
se suoči s naučnim čudima budućnosti odnosi se na prelazni period
...
Kako ćemo, socijalno, politički, moralno i
ljudski, osmisliti put do te tačke? Kako će biti rešeni ogromni ekonomski problemi, kao na primer nezaposlenost? I kako ćemo, u Milerovoj
malo udaljenijoj utopiji, prisiliti čovečanstvo da se uzdrži od prirodnog začinjanja dece? Kako ćemo ga prinuditi da se podvrgava stalnoj i
rigoroznoj kontroli higijene? Kako nagovoriti čoveka da prihvati radikalnu transformaciju tradicionalnih načina ishrane? Kako ćemo premestiti milijardu i po ljudi koji danas žive od poljoprivrede i koji će, u
obećanoj superbrzoj promeni u sledećih četrdeset godina, postati potpuno beskorisni kao zemljoradnici? Kako ćemo rasporediti toliki broj
ljudi ravnomerno po površini zemlje, posebno ako se ostvari obećano
četvorostruko uvećanje populacije? Kako ćemo upravljati kontrolom i
zauzimanjem svemira da bi se postigao stabilan modus vivendi? Kako
učiniti da nestanu državne granice? (Jedno od ova poslednja dva biće
neophodno
...

Kada razmislimo o ozbiljnim, iako relativno malim problemima izazvanim industrijskom eksploatacijom uglja i električne energije i da
ni posle 150 godina ti problemi nisu rešeni na zadovoljavajući način,
imamo pravo da pitamo postoje li bilo kakva rešenja za beskrajno složenije probleme u sledećih četrdeset godina
...
Nije teško razumeti zašto naučnici i obožavaoci tehnologije ne vole da se bave tim rešenjem, već radije spretno
preskaču preko dosadnog i nezanimljivog prelaznog perioda i ateriraju pravo u zlatno doba
...

Ako bacimo strog, neromantičan pogled na samo zlatno doba,
bićemo iznenađeni neverovatnom naivnošću tih naučnika
...
Oni tvrde da će
biti u mogućnosti da razviju neke kolektivne želje, da uspostave neke

450

Tehnika ili Ulog veka

homogene društvene jedinice iz skupina pojedinaca, da zabrane ljudima da gaje svoju decu, čak i da ih ubede da se odreknu mogućnosti
da ih imaju
...

Kada naši učenjaci opisuju svoje zlatno doba u ma kojim drugim
okvirima osim naučnih, oni emituju takvu količinu prizemnih banalnosti da bi to ozarilo i najbeznačajnijeg političara
...
,,Učiniti ljudsku prirodu plemenitijom, lepšom i skladnijom
...
,,Obezbediti pobedu mira, slobode i razuma
...
,,Eliminisati kulturnu zaostalost
...
” S kojom svrhom? Osvajanje svemira izgleda kao cilj za sebe,
koji odbacuju svaku potrebu za razmišljanjem
...
To nas podseća na zbirku mediokritetskih misli koju je
objavio Ajnštajn, gde je govorio o Bogu, državi, miru i smislu života
...
Banalnost Ajnštajnovih
zapažanja o stvarima izvan njegove oblasti specijalizacije zapanjuje
isto onoliko koliko i njegova genijalnost unutar nje
...
Čak i Robert Openhajmer
(J
...
Njegove izjave o politici i društvu, na
primer, jedva da su iznad nivoa običnog čoveka sa ulice
...
U stvari, njihove visokoparne izjave ne dosežu ni do nivoa
prosečnog
...


Pogled u budućnost

451

Posebno uznemirava raskorak između ogromne moći kojom raspolažu i njihovih kritičkih moći, ravnih nuli
...
Nemoguće je imati poverenje u ljude kojima očigledno nedostaju te sposobnosti
...
Kada govore o očuvanju semena izuzetnih ljudi, koga to,
molim vas, oni smatraju ovlašćenim da bude sudija? Jasno je, nažalost, da predlažu da sudije budu oni sami
...
Kada izjavljuju kako
će sačuvati genetske mutacije koje njima izgledaju najpovoljnije, kada
predlažu da modifikuju same zametke ćelija s ciljem da se proizvedu
takve i takve karakteristike i kada uzmemo u obzir osrednjost samih
naučnika izvan granica njihove specijalnosti, možemo samo da se naježimo pri pomisli šta će oni smatrati ,,najpovoljnijim”
...
,,Čemu” se odlučno zaobilazi
...
Nažalost, više nije to u
pitanju
...
” Biće moguće, kaže naš specijalista, proizvesti uverenje ili
utisak sreće bez ikakve stvarne osnove za nju
...
Zašto,
onda, obećavati izuzetan komfor, higijenu, znanje i ishranu, ako možemo biti srećni i bez svega toga, pomoću jednostavne manipulacije
nervnog sistema? Na taj način i poslednji slabašni motiv koji bismo
mogli pripisati tehničkoj avanturi iščezava u vazduhu, zahvaljujući
samom postojanju tehnike
...

Stav naučnika je, u svakom slučaju, jasan
...
Zlatno doba će nastupiti zato što će nastupiti
...


Bibliografija

Bibliografija

U vezi sa ovom bibliografijom, treba imati u vidu sledeće napomene:
1) Ona nema za cilj da bude iscrpna
...
A kako knjige postoje da
bi bile čitane, a ne konsultovane, odbacio sam akademsku tradiciju
označavanja stranica u fusnotama
...

Oni se lako mogu naći na drugim mestima
...

4) Nisam ubacivao reference koje se odnose na propagandu i
psihološke tehnike, pošto će se one naći u mom predstojećem delu o
propagandi
...
Paris: Charies-Lavauzelle; 1949–1950
...
Wheeler, Chairman)
...

Angelopoulos, Angelos: L’Atome unira-t-il le monde? Aspects économiques, sociaux,
politiques
...
Pichon and R
...

— Planisme et progrès social
...

Aragon, Louis: L’Homme communiste
...

Ardant, Gabriel: Technique de l’état de la productivité du secteur public
...

Aron, Raymond: La Société industrielle et la guerre
...

— Le Grand schisme
...

— Les Guerres en chaînes
...

Aventur, Jacques: Santé collective et science économique
...
Bordeaux; 1954
...
Éditeurs Français Réunis; 1949–1950
...
New York: The Macmillan
Company; 1945
...
: Le “Tiers monde” sous-développement et développement
...
Revised edition
...
Esprit, No
...
Demain, c’est l’an 2000! Paris: Plon, 1952
...
Paris: Vincent, Freal; 1948
...
Paris: Editions Ouvrières; 1949
...
Paris: Presses Universitaires de France; 1950
...

International Social Science Bulletin, Vol
...
3 ( 1955)
...
376–86
...
New York: The Macmillan Company;
1938
...
New York: J
...
Ford and
Company; 1869
...

Bendix, Reinhard: “Bureaucracy: the Problem and Its Setting”
...
12 (October 1947), pp
...

Berdyayev, Nikolai Alexandrovich: Christianisme et la réalité sociale
...

— Christianity and Class War
...

— De L’Esprit bourgeois
...

— The Bourgeois Mind, and other Essays
...

Bernanos, Georges
...
Paris: R
...

— La liberté, pour quoi faire? Paris: Gailimard, 1953
...
American Journal of Sociology,
Vol
...
1–33
...

Revue internationale d’histoire politique et constitutionelle
...
S
...
1-2 (January-June
1951), pp
...

Bettelheim, Charles: Les Problèmes théoriques et pratiques de la planification
...

Presses Universitaires de France, 1946
...
Paris: Sirey, 1949–1950
...
Paris: Éditions Spes; 1950
...
Note sur un grand problème d’influences”
...
8, No
...
513 ff
...
Berlin:
Organisation-Verlagsgesellschaft; 1926
...
Revue de défense
nationale (August 1947) pp
...

Bouthoul, Gaston: La Guerre
...
Presses Universitaires de France; 1953
...
Paris: Fayot; 1951
...
Paris: A
...

Brinkmann, Donald: Mensch und Technik, Grundzüge einer Philosophie der Technik
...
A
...

Brittain, Robert E
...
New York: Simon and Schuster; 1952
...
14
...

Bryson, Lyman: “Notes on a Theory of Advice”
...
66
(September 1951), pp
...

Buisson, Albert, et al
...
P
...

Burnham, James: The Managerial Revolution
...

— The Struggle for the World
...

Bush, George Pollock, and Lowell M
...
: Scientific Research: Its Administration and Organization
...

Caillois, Roger: L’homme et le sacre
...

— Quatre essais de sociologie contemporaine
...
Perrin; 1951
...
: “Mechanics of Law-Making”
...
4 (1951),
pp
...

Castelli, Enrico: II tempo esaurito
...

Castro, Josué de: Géographie de la faim: la faim au Brésil
...

— Géopolitique de la faim
...

Charbonneau, B
...
Privately printed at Mézères; 1951
...
Paris: Dunod; 1957
...
London: Macmillan and Co
...

Combe, Paul: Niveau de vie et progrès technique en France, 1860–1939
...

Corte, Marcel de: Essai sur le fin d’une civilisation
...

— Incarnation de l’homme
...
Paris: Librarie de
Médicis; 1946
...
Brussels: Éditions Universitaires; 1944
...
Vienna: Paneuropa
Verlag; 1932
...
Paris: Éditions de Minuit; 1952
...
La Pensée Moderne; 1956
...
Les Temps modernes
...
76 (February
1952)
...
1497 ff
...
Les Temps modernes
...
69 (July 1951), p
...

Dahrendorf, Ralf: Sozialstruktur des Betriebes; Betriebssoziologie
...

Gabler; 1959
...
Arnaud and Robert Aron: La Révolution nécessaire
...
Grasset; 1933
...
Paris: Rieder; 1931
...
Paris: Gallimard; 1948
...
Paris: Sirey; 1958
...
J
...
Cambridge,
Mass
...

Diebold, John: Automation, the Advent of the Automatic Factory
...

Diehls, Herman: Antike Technik
...
G
...

Driencourt, Jacques: La Propagande, nouvelle force politique
...
Colin; 1950
...
Paris: Las Éditions
Nouvelles; 1932
...

Paris: B
...

— Robots or Men? A French Workman’s Experience in American Industry
...

Ducassé, Pierre: Histoire des techniques
...
Presses Universitaires de France; 1945
...
Paris: Presses Universitaires de France; 1958
...
Toulouse: Private-Didier; 1955
...
Paris: Dalloz; 1953
...
Paris: Colombe; 1947
...
Des mouvement économiques
généraux
...
Université de
Louvain; 1947
...
New York: Covici Friede; 1934
...
Paris: Payot; 1949
...
Geneva: Roulet; 1948
...
Paris: F
...

Faber, Maurice: “La Technocratie a-t-elle une mission?” Economie et Humanisme, No
...
22
...
: La Décentralisation industrielle
...

Feely, James K
...
: “Analysis of Administrative Purpose”
...
45 (December 1951), pp
...


456

Tehnika ili Ulog veka

Felice, Philippe de: Foules en délire, extases collectives
...
Michel; 1947
...
Paris: Les Éditions Rieder; 1931
...
Paris: Plan; 1943
...
New York: G
...
Putnam’s Sons; 1942
...
Garden City
...

Fourastié, Jean: La Civilisation de 1960
...

— Le Grand espoir de XX’ siècle; progrès technique, progrès économique, progrès social
...

— Machinisme et bien-être, niveau de vie et genre de vie en France de 1700 à nos jours
...
[Translated as The Causes of Wealth
...
: Free Press; 1960
...
Paris: Presses Universitaires de France; 1957
...
Stuttgart: Deutsche Verlags-Anstalt;
1955
...
H
...
: “The Social and Economic Role of Technicians”
...

— “Social and Economic Role of Engineers and Technicians”
...
55 (June 1947), pp
...

Friedmann, Georges: La Crise du progrès
...

— Le Travail en miettes, spécialisation et loisirs
...
[Translated as
The Anatomy of Work; Labor, Leisure and the Implications of Automation
...

— Problèmes humains du machinisme industriel
...

Friedwald, Eugène-Marie: L’Humanité doit choisir
...

Frisch, Alfred, et al
...
Fayard; 1956
...
Desclée de Brouwer; 1954
...
Paris: Payot; 1946
...
Le Crapouillet; 1934
...
Hamburg: Rowohlt; 1957
...
Le fait urbain à travers de monde
...

Giedion, Siegfried: Mechanization Takes Command
...

Gillouin, René: Man’s Hangman Is Man
...
: Island Press; 1957
...

Paris: Pion; 1955
...
Éditions Monde Nouveau; 1948
...
Paris: Flammarion; 1954
...
Frankfurt am Main: Rütten & Loening; 1912
...
Harmondsworth, England: Penguin Books; 1957
...
Boston: Light and Stearns;
1837
...
Paris: Le Portulan; 1947
...
American Sociological Review, Vol
...
43–50, and Vol
...

100-102
...
Revue d’économie politique,
Vol
...
5–40
...
: Industrialisation et technocratie
...
Colin; 1949
...
London: W
...

Haesaert, Jean-Poly dore: Théorie générale du droit
...

Hartmann, Georges: Le Patronat, les salariés, l’Etat face à l’automation
...

Hayek, Friedrich August von: La Route de la servitude
...

Heisenberg, Werner: Philosophic Problems of Nuclear Science
...

Herskovits, Melville J: “Motivation and Culture Pattern in Technological Change”
...
VI, No
...
388–400
...
Oxford: The Clarendon Press; 1939
...
New York: W
...
Norton & Company; 1937
...
New York: Harper and Brothers; 1937
...
N
...
E
...
[Institut national de la statistique et des études économiques]: Les Comptabilités nationales dans le monde
...

Jaffe, Abram J
...
Scientific Monthly, Vol
...
93-102
...
Paris: Presses Universitaires de
France; 1955
...
New York: Henry Holt and Company; 1933
...
New York: Harcourt, Brace; 1956
...
: Die Perfektion der Technik
...

— Maschine und Eigentum
...

Jungk, Robert: Die Zukunfk hat schon begonnen; Amerikas Allmacht und Ohnmacht
...
[Translated as Tomorrow Is Already Here; Scenes
from a Man-Made World
...
Hart-Davis; 1954
...
: La Structure sociale et politique de l’U
...
S
...
Éditions Social; 1952
...
New
York: Harcourt, Brace and Company; 1936
...
Political Science Quarterly,
Vol
...
55-67
...
London: K
...

Lafeuillade, Jean: Les Grandes lois de l’organization
...
L’évolution militaire
organique
...
; 1937
...
Traité d’économie politique
...

Laloup, Jean, and Jean Nélis: Homme et machines; initiation, à l’humanisme technique
...

Landowska, Wanda: Le Travail en musique
...

Laski, Harold Joseph: “Bureaucracy”
...
New York:
The Macmillan Company, Vol, III (1951), pp
...

— Reflections on the Revolution of our Time
...

Lasserre, Georges: Socialiser dans la liberté; vocation de l’Europe
...

Latil, Pierre de: La Pensée artificielle; introduction à la cybernétique
...

Laufenburger, Henry: L’Intervention de l’Êtat en matière économique
...

— L’Economie allemagne a l’épreuve de la guerre
...

Lauga, Pierre: Le Révolution urbaine, ou L’Architecture au secours de l’économie politique
...

Laviosa Zambiotti, Pia: Origine e diffusion délla civiltà
...

Lefebvre des Noëttes, Richard: La Force motrice animale à travers les àges
...

Lenin, V
...
Moscow: Foreign Languages Publishing House; 1946–1947
...
Paris: Presset Universitaires de France; 1949
...
Évolution et technique
...
Michel; 1945
...

Domat-Monchrestien; 1940
...
Harper & Brothers; 1944
...
Heidelberg: Quelle &
Meyer; 1957
...
Paris: Payot; 1931
...
New York: E
...
Dutton; 1931
...
Journal of
Social Psychology, Vol
...
153–63
...
American Economic Review, Vol
...
90–112
...
Paris: B
...

Mantoux, Paul: La Révolution industrielle au XVIII siècle
...

Marchai, André: Méthode scientifique et science économique
...

— Économie politique et technique statistique
...

Marlio, Louis: Le Cercle infernal
...

Martinet, Gilles: “Le Dépérissement de l’état”
...
6, No
...
20–26
...
Ses aspects
technique, économique et social
...

Maucorps, Paul H
...
Paris: Presses Universitaires
de France; 1950
...
Paris: Presses Universitaires de France;
1949–1950
...
Économie contemporaine (MarchJune, 1949), p
...

Mey, Abraham: “Les Transformations de la comptabilité publique”
...
XVII (1951), pp
...

Mises, Ludwig von: La Bureaucratie
...
[Translated as
Bureaucracy
...
: Yale University Press; 1944
...
Paris: Gallimard; 1949–1950
...
Paris: Gallimard; 1952
...
Paris: A
...

— Essai sur la civilisation d’Occident
...
Colin; 1949–1950
...
La Revue
des Sciences Économiques, Vol
...
77 (March 1949), p
...

— “Le Keynisme devant le socialisme”
...
II, No
...
13 ff
...
Éditions du Seuil; 1948
...
F
...

Mumford, Lewis: The Culture of Cities
...

— Technics and Civilization
...

Munson, Claude: Le Maniement des hommes
...

Navel, Georges: Travaux
...


460

Tehnika ili Ulog veka

Naville, Pierre: La Vie de travail et ses problèmes
...
Colin; 1954
...
Nouvelle Revue Française; 1945
...
Paris: A
...

Newmark, Maxim, ed
...
New York: The Philosophical
Library; 1944
...
E
...
E
...
Le rôle de la comptabilité industrielle aux U
...
A
...

Ogburn, William F
...
F
...
Boston:
Houghton Mifflin; 1955
...
: Technology and International Relations
...

— “Technology and sociology”
...
17, No
...
1–8
...
Robert: The Open Mind
...

Ortega y Gasset, José: The Revolt of the Masses
...
W
...

Palmade, Guy: La Psychotechnique
...

Pareto, Vilfredo: The Mind and Society; a Treatise on General Sociology
...
; 1935
...
E
...
American Sociological Society Publications,
Vol
...
24–36
...
Paris: Presses
Universitaires de France; 1955
...
Domat-Montchrestien; 1957
...

New York: The Macmillan Company; 1955
...
Paris: Librarie de Médicis) 1943
...
Lesfauries; 1939
...
Europa Archiv
...
6,
No
...
4539–48
...
Princeton:
Princeton University Press; 1951
...
Éditions de Minuit; 1957
...
Berlin: G
...

Reiwald, P
...
Traité de psychologie collective
...

Rice, Stuart Arthur, and Joseph W
...
American Political Science Review, VoL 45 (December 1951), pp
...


Bibliografija

461

Ripert, Georges: Aspects juridiques du capitalisme moderne
...

— Le Déclin du droit
...
Librairie Générale du
Droit et de Jurisprudence; 1949–1950
...
Éditions de Minuit; 1953
...
New York: Harper &
Brothers; 1947
...
Cambridge, Mass
...

Rolin, Jean: Drogues de Police
...

Romains, Jules: Le Problème numéro un
...

Rosenberg, Alfred: Der Mythus des 20
...
München: Hoheneichen-Verlag;
1932
...
Physiologie due parti communiste
...

Rousiers, Paul: Les Grandes industries modernes
...
Colin; 1924–1925
...
Éditions du Pavois; 1946
...
New York: Simon and Schuster; 1953
...
New York: McGraw-Hill Book
Co
...

Sauvy, Alfred: Bien-être et population
...

Schelsky, Helmut: Die sozialen Folgen der Automatisierung
...

Schuhl, Pierre-Maxime: Machinisme et philosophie
...
Alcan; 1938
...
Hamburg: Boysen & Maasch; 1933
...
F
...
F
...
UNESCO
Tensions and Technology Series No
...

Sheldon, Oliver, et al
...
London: Pitman & Sons; 1928
...
Machette; 1955
...
La Revue littérature histoire, arts et sciences des deux mondes,
No
...
3–12
...
Calmann-Levy; 1948–1950
...
: Minds and Machines
...

Smith, J
...
, and T
...
Chester: “The Distribution of Power in the Nationalized
Industries”
...
2 (December 1951), pp
...

Sombart, Werner: Der moderne Kapitalismus
...

— L’Apogée du capitalisme
...

Sorre, Maximilien: Les Fondements de la géographie humaine
...

Paris: A
...


462

Tehnika ili Ulog veka

Spengler, Oswald: The Decline of the West
...
Knopf; 1957
...
New York: Alfred A
...

Taton, René, ed
...
Paris: Presses Universitaires de France;
1958
...
Paris: Hermann
et Cie
...

— Le Viol des foules par la propagande
...
[Translated as The Rape
of the Masses
...
Routledge & Sons, 1940
...
New York: Oxford University Press; 1948
...
1953
...
1952
...
Paris: Édition Liberté; 1935
...
New York: Charles Scribner’s
Sons; 1932
...
Paris: Éditions de Minuit; 1952
...
Brussels: Vromaat; 1921
...
A
...
Imprimerie nationale; 1944
...
Paris: Presses Universitaires de France; 1947
...
New York: W
...

Waffenschmidt, Walter Georg: Wirtschaftsmechantk
...
Kohlhammer; 1957
...
Travail industriel
...

Weil, Simone: Le Condition ouvrière
...

Weill, Georges: Le journal
...
La Renaissance
du Livre; 1934
...
New York: M
...
T
...

— The Human Use of Human Beings
...

Wengert, Norman: “TVA: Symbol and Reality”
...
13 (August
1951), pp
...

Weyl, Alfred Richard: Guided Missiles
...

Whyte, William Hoflingsworth: The Organization Man
...

Williams, Gertrude: The Price of Social Security
...
Paul, Trench, Trubner &
Co
...


Bibliografija

463

Yugow, A
...
S
...
R”
...
Vol
...
4 (November 1947), pp
...

Bibliografija Žaka Elila
Étude sur l’évolution et la nature juridique du Mancipium
...

Le fondement théologique du droit
...
[The
Theological Foundation of Law
...
Marguerite Wieser
...
London: SCM, 1961
...
]
Présence au monde moderne: Problèmes de la civilisation post-chrétienne
...
Lausanne: Presses Bibliques Universitaires, 1988
...
Trans
...
Philadelphia: Westminster, 1951
...
New York: Seabury, 1967
...
]
Le livre de Jonas
...
[The Judgment of Jonah
...
Geoffrey W
...
Grand Rapids: Eerdmans, 1971
...
Neuchâtel: Delachaux & Niestlé, 1954
...
[Money and Power
...

LaVonne Neff
...
Basingstoke, England:
Marshall Pickering, 1986
...
Paris: Armand Colin, 1954
...

[The Technological Society
...
John Wilkinson
...
London:
Jonathan Cape, 1965
...
ed
...
with introduction
by Robert K
...
]
Histoire des institutions
...
3, Le Moyen Age (1956); vol
...
5, Le XIXe siècle (1789–1914) (1956)
...
Paris: A
...
Paris: Économica, 1990
...
Trans
...
New York: Knopf,
1965
...
Paris: Les Bergers et Les Mages, 1963
...
Trans
...
Edward Hopkin
...
Geneva: Labor et Fides, 1964
...
Trans
...
Edward Hopkin
...
Paris: Robert Laffont, 1965
...
ed
...
[The Political Illusion
...
Konrad Kellen
...
New York: Random House/Vintage, 1972]
Exégèse des nouveaux lieux communs
...
Paris: La Table
Ronde, 1994
...
Trans
...
New York:
Knopf, 1968]
Politique de Dieu, politiques de l’homme
...
[The

464

Tehnika ili Ulog veka

Politics of God and the Politics of Man
...
/ed
...
Bromiley
...
Paris: Presses Universitaires de France, 1967, 1976
...
Paris: Calmann-Lévy, 1967
...

Autopsie de la révolution
...
[Autopsy of Revolution
...

Patricia Wolf
...
Paris: Centurion, 1972
...
Trans
...
New York: Seabury, 1969
...
London: Mowbrays, 1978]
Sans feu ni lieu: Signification biblique de la Grande Ville
...
[The
Meaning of the City
...
Dennis Pardee
...
Carlisle,
Cumbria, England: Paternoster, 1997]
L’impossible prière
...
[Prayer and Modern Man
...
C
...
New York: Seabury, 1970, 1973]
Jeunesse délinquante: Une expérience en province
...
Paris: Mercure
de France, 1971
...
: Jeunesse délinquante: Des blousons noirs aux hippies
...

De la révolution aux révoltes
...

L’espérance oubliée
...
[Hope in Time of Abandonment
...
C
...
New York: Seabury, 1973]
Éthique de la liberté, 2 vols
...
[The Ethics of
Freedom
...
and ed
...
Bromiley
...

London: Mowbrays, 1976]
Les nouveaux possédés
...
[The New Demons
...
C
...
New York: Seabury, 1975
...
Paris: Desclée, 1975
...
Trans
...
Schreiner
...
Paris: Calmann-Lévy, 1975
...
Trans
...
O’Connell
...
Paris: Calmann-Lévy, 1977
...
Trans
...
New York: Continuum, 1980]
L’idéologie marxiste chrétienne
...
[Jesus and Marx: From Gospel
to Ideology
...
Joyce Main Hanks
...
Paris: Press Universitaires de
France, 1980
...
” Paris: Hachette, 1980
...
Trans
...
San Francisco: Harper
and Row, 1983]
La Parole humiliée
...
[The Humiliation of the Word
...
Joyce
Main Hanks
...
Paris: Seuil, 1982
...
(Tome 3, L’Ethique de la Liberté) Geneva: Labor et Fides,
1984
...

La subversion du Christianisme
...
réédition en 2001, La Table
Ronde
...
Trans
...
Bromiley
...
Nantes: AREFPPI, 1985
...
Monaco: Éditions du Rocher, 1986
...
Paris: Grasset and Fasquelle, 1987
...
Trans
...
Bromiley
...
Avec François Tosquelles
...

La raison d’être: Méditation sur l’Ecclésiaste
...
Trans
...
Grand Rapids: Eerdmans, 1990]
Anarchie et Christianisme
...
Paris: La Table
Ronde, 1998 [Anarchy and Christianity
...
Geoffrey W
...
Grand Rapids:
Eerdmans, 1991]
Le bluff technologique
...
[The Technological Bluff
...
Geoffrey
W
...
Grand Rapids: Eerdmans, 1990]
Ce Dieu injuste
...
Paris: Arléa, 1991, 1999
...
Paris: Centurion, 1991
...
Toulouse: Érés, 1992
...
Bordeaux: Opales, 1995
...
Bordeaux: Opales, 1997
...
Trans
...
Marva J
...
Grand Rapids: Eerdmans, 1997
...
ISBN10/ asin: 0934223017;
print ISBN13: 9780934223010; ebook ISBN13: 9780585188805
Ova knjiga se može naći na webu, preko nekoliko velikih arhiva (gigapedia
...
), a
u nešto drugačijem formatu, pogodnijem za štampu, može se preuzeti i iz arhive listeblok 45 (videti impresum ili stranu s naslovima iz Porodične biblioteke)
...

Ostali izvori
Film, The Betrayal by Technology: A Portrait of Jacques Ellul, Jan van Boeckel,
1992, 54 min, sa srpskim i engleskim transkriptom:
www
...
org/details/TheBetrayalByTechnologyAPortraitOfJacquesEllul1992

466

Tehnika ili Ulog veka

Jacques Ellul, l’homme entier, le film documentaire de Serge Steyer (1993, 52 mn),
suivi de Entretiens avec Jacques Ellul (1994, 80 mn); pour toute information: 
steyer
...
fr; www
...
com/index
...
jesusradicals
...
ellul
...
html
Sve adrese su poslednji put posećene 7
...


Porodična biblioteka
Bob Blek
Proleteri svih zemalja… OPUSTITE SE!
Ukidanje rada i drugi eseji, 2002
...

Maršal Salins
Prvobitno društvo blagostanja, 2002
...

Fredi Perlman
Reprodukcija svakodnevnog života
Izabrani eseji, 2003
...

Situacionistička internacionala
Beda studentskog života, pamflet, 2004
...

anarhija/ blok 45 i Agencija za
rješavanje nerješivih društvenih
problema (Zagreb)
Gi Debor
Urlici u slavu de Sada
Filmovi, 2006
...


Elektronska izdanja
Pjer Klastr
Tuga divljeg ratnika, 2004
...

Luis Mamford
Pentagon moći (Mit o mašini 2), 2009
...

Kriso i Odoteo
Varvari: nekontrolisana pobuna
Kritika Imperije Majkla Harta i Antonija
Negrija, 2010
...
net1zen
...
google
...
golijanin@gmail
...
com
U arhivi liste-blok 45 nalazi se još neutvrđen broj kraćih prevoda, osvrta i drugih
tekstova
...

Sve knjige su se pojavile zahvaljujući prilozima i podršci svih znanih i neznanih
prijatelja Porodične biblioteke
...
Nema
nikakve komunikacije s bilo kojom legalnom institucijom ili organizacijom, zvaničnom ili alternativnom
...

AG, 2010
...
(1963)
Jacques Ellul, La technique ou l’enjeu du siècle, 1954
...
John Wilkinson, 1964)
...

Štampa: 3D+, Visoka 7, 11000 Beograd
Tiraž: 400
ISBN 978-86-84465-01-8
Besplatno komunalno izdanje
Kontakt: aleksa
...
com, +381 (0)63 764 83 81
Beograd, 2010
...
- Beograd : A
...
- 466 str
...
(Porodična biblioteka ; 10)
Prevod dela: La technique ou l’enjeu du siècle
/ Jacques Ellul
...
Bibliografija: str
...

ISBN 978-86-84465-01-8
1
...
SR-ID 174683916



---